Orhidometar
Orhidometar ili orhiometar medicinski je instrument koji se koristi za merenje zapremine testisa. Orhidometar je 1966. godine uveo švajcarski pedijatar endokrinolog Andrea Prader sa Univerziteta u Cirihu.[1] Dok je Stiven Šalet, vodeći endokrinolog koji radi za bolnicu Kristi u Mančesteru, navodno rekao za Observer da,,,svaki endokrinolog treba da ima orhidometar, jer je to njegov stetoskop.
Orhidometri se pored humane medicin takođe koristei u veterini za merenje zapremine testisa kod ovnova.
Metode merenja zapremine testisa
[uredi | uredi izvor]Zapremina testisa se može proceniti:
- palpiranjem i uspoređivanjem s elipsoidima poznatih veličina
- upotreba antropometrijskih pomagala (orhidometar) ili lenjira na osobi
- ultrazvučnom slikom.
Merenjem testisa dobijaju se tri merne ose x, y i z (dužina, dubina i širina ). Ta se merenja tada mogu koristiti za izračunavanje zapremine testisa, primenom formulu za zapreminu elipsoida:
Normalna zapremina testisa je 15 do 25 ml; a prosek je 18 cm3 po testisu (rang 12 cm3 do 30 cm3.[2]
Dimenzije prosečnog zrelog testisa su:
- dužine 5 cm,
- širina 2 cm,
- visina 3 cm.
Konstrukcija, primena i rezultati
[uredi | uredi izvor]Orhidometar je antropometrijsko pomagalo ili lenjir koji se sastoji se od niza od dvanaest numerisanih drvenih ili plastičnih perli rastuće veličine od oko 1 do 25 mililitara. Doktori ih ponekad neformalno nazivaju „Prader kugle“, „perle za medicinsku negu“ ili „endokrine perle“.[3]
Perle se upoređuju sa testisima pacijenta, a zapremina se očitava iz kvržice koja najbolje odgovara veličini.
Prepubertetne veličine su 1-3 ml, veličina puberteta se smatra 4ml i više, a veličina odraslih je 15-25 ml.[4]
Nesklad između veličine testisa i drugih parametara sazrevanja može biti važan znak različitih bolesti. Mali testisi mogu ukazivati na primarni ili sekundarni hipogonadizam. Veličina testisa može pomoći u razlikovanju različitih tipova preranog puberteta. Pošto je rast testisa obično prvi fizički znak pravog puberteta, jedna od najčešćih upotreba je kao potvrda da pubertet počinje kod dečaka sa odloženim pubertetom. Veliki testisi (makroorhidizam) mogu biti trag za jedan od najčešćih uzroka nasledne generalizovane smetnje u učenju, sindroma krhkog H hromozoma.
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ Stier, Bernhard; Weissenrieder, Nikolaus; Schwab, Karl Otfried, ur. (2018). Jugendmedizin (2., vollständig überarbeitete Auflage izd.). Berlin [Heidelberg]: Springer. ISBN 978-3-662-52782-5.
- ^ Andrology: Male Reproductive Health and Dysfunction by E. Nieschlag, Hermann M. Behre, H. van. Ahlen
- ^ Hindmarsh, Peter C.; Geertsma, Kathy (2017). Congenital Adrenal Hyperplasia: A Comprehensive Guide. Academic Press. str. 86. ISBN 978-0-12-811483-4.
- ^ Hindmarsh, Peter C.; Geertsma, Kathy (2017). Congenital Adrenal Hyperplasia: A Comprehensive Guide. Academic Press. str. 86. ISBN 978-0-12-811483-4.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Prader, Andrea (1966). „Testicular size: Assessment and clinical importance”. Triangle; the Sandoz Journal of Medical Science. 7 (6): 240—243. PMID 5920758.
- Taranger, J., Engström, I., Lichtensten, H., Svenberg-Redegren, I., "Somatic Pubertal Development", Acta Pediatr. Scand. Suppl. 1976, vol. 258, pp. 121–135
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |