Ostaci pesticida

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nekontrolisana i nepravilna upotreba pesticida može da naraste do štetnih nivoa u hrani, telu kao i u životnoj sredini

Ostaci pesticida se odnose na pesticide koji mogu ostati na ili u hrani nakon što se nanesu na useve za ishranu. Maksimalno dozvoljene nivoe ovih ostataka u hrani često propisuju regulatorna tela mnogih zemalja.[1]  Propisi kao što su intervali pre žetve takođe često sprečavaju žetvu useva ili proizvoda od stoke ako su nedavno tretirani kako bi se omogućilo da se koncentracije ostataka tokom vremena smanje na bezbedne nivoe pre žetve.  Izloženost opšte populacije ovim ostacima najčešće se dešava kroz konzumaciju tretiranih izvora hrane ili u bliskom kontaktu sa područjima tretiranim pesticidima kao što su farme ili travnjaci.[2]

Mnogi od ovih hemijskih ostataka, posebno derivati hlorisanih pesticida, pokazuju bioakumulaciju koja bi mogla da naraste do štetnih nivoa u telu kao i u životnoj sredini. Trajne hemikalije se mogu uvećati kroz lanac ishrane i otkrivene su u proizvodima u rasponu od mesa, živine i ribe, do biljnih ulja, orašastih plodova i različitog voća i povrća.[3][4]

Cilj evropske prehrambene strategije jeste da se do 2030. godine čak 25 odsto poljoprivrednog zemljišta organski obrađuje i time znatno smanji upotreba pesticida i đubriva u proizvodnji hrane.[5]

Definicija[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Pesticid

Pesticid je supstanca ili mešavina supstanci u hrani za ljude ili životinje koja je rezultat upotrebe pesticida koja se koristi za uništavanje štetočina: organizama opasnih za kultivisane biljke ili životinja, uključujući sve specificirane derivate, kao što su proizvodi razgradnje i konverzije, metaboliti, proizvodi reakcije i nečistoće za koje se smatra da su od toksikološkog značaja.[6]

Termin se odnosi na različite pesticide kao što su insekticidi, fungicidi, herbicidi i nematocidi.[7] Primena pesticida na useve i životinje može ostaviti ostatke pesticida u ili na hrani koji se kada se konzumiraju smatraju toksikološki značajnim.[8]

Preduslovi[uredi | uredi izvor]

Pesticidi se koriste za suzbijanje raznih štetočina, kao što su komarci, krpelji, pacovi i miševi. Pesticidi se takođe koriste u poljoprivredi za suzbijanje korova, insekata i bolesti. Postoji mnogo različitih vrsta pesticida; svaki je zamišljen da bude efikasan protiv određenih štetočina. Međutim pesticidi su otrovi ikoji mogu da naškode više od samo „štetočina“ na koje su ciljani. Oni su toksični, a izlaganje pesticidima može izazvati brojne zdravstvene efekte. Oni su povezani sa nizom ozbiljnih bolesti nakon dugotrajne izloženost pesticidima u koje spadaju Parkinsonove bolest, astma, depresija i anksioznost, poremećaj pažnje i hiperaktivnost i rak, uključujući leukemiju i Hodgkinov limfom.[9]

Od kraja Drugog svetskog rata, hemijski pesticidi su postali najvažniji oblik kontrole biljnih štetočina i bolesti. Pesticidi se mogu klasifikovati u dve kategorije:

  • Pesticidi prve generacije - koji su korišćeni pre 1940. godine, uključivali su supstance kao što su arsen , živa i olovo . Brzo su napušteni zbog njihove visoke toksičnosti i relativne neefikasnosti.
  • Pesticidi druge generacije - u koje spadaju sintetička organska jedinjenja.

Upotreba ovih pesticida je doživela ubrzani rast kasnih 1940-ih , nakon otkrića DDT- a 1939. godine. Ovi pesticidi su široko korišćeni zbog svoje efikasnosti u kontroli štetočina i drugih bioagresora. Međutim, već 1946. godine ljudi su počeli da se opiru širokoj upotrebi pesticida, posebno DDT-a zbog njegovog štetnog dejstva na neciljane biljke i životinje. U drugoj polovini 20. veka počela je da raste svest o problemu ostataka pesticida i njihovim potencijalnim zdravstvenim rizicima. Šezdesetih godina prošlog veka , Rejčel Karson je objavila svoju knjigu, Tiho proleće , da bi ilustrovala rizike DDT -a i kako on ugrožava biodiverzitet.[10]

Ostaci pesticida u hrani[uredi | uredi izvor]

Najnoviji izveštaj EFSA pokazao da je u oko dva odsto kontrolisanih uzoraka hrane u EU bilo prekoračenja dozvoljenog nivoa sredstava za zaštitu bilja koja se koriste u poljoprivredi[5].

Kako je EFSA saopštila od ukupno 96.302 uzorka, prikupljenih u 2019. godini, u 96,1 odsto slučajeva utvrđeno je da su te količine bile u zakonski dozvoljenim granicama, dok je kod 3,9 procenata uzoraka premašena maksimalna količina ostataka.

Prema analizama određenih grupa namirnica u okviru programa koji koordinira i finansira EU (EUCP), uzeto je 12.579 uzoraka a u ovom slučaju dva odsto bilo je iznad dozvoljene granice. Istraživači su nasumično uzeli uzorke 12 prehrambenih proizvoda i na tom spisku našle su se: jabuke, kupus, salata, breskve, spanać, jagode, paradajz, zob, ječam, crno i belo grožđe za proizvodnju vina, kao i kravlje mleko i svinjska mast.[5]

Prema grupi za zastupanje organske hrane i Radnoj grupi za životnu sredinu, kupovina određene organske hrane može značajno smanjiti izloženost ostacima pesticida, do oko 90%, što je u suprotnosti sa spiskom namirnica koje su predstavljene kao one koje sadrže velike količine ostataka pesticida. Međutim, iako na desetine „prljavih“ namirnica može sadržati više ostataka pesticida od drugih proizvoda, njihov nivo ostataka je relativno nizak u poređenju sa dozama koje zaista mogu da imaju efekat u slučaju hroničnog niskog nivoa izloženosti. Jedna studija izračunala je da dugoročna izloženost potrošača ovim pesticidima; pokazuje da su nivoi izloženosti 1.000 puta niži od najnižih nivoa koji će verovatno imati neki efekat,[11] odnosno da prema naučnim dokazima postoji vrlo mali rizik povezan sa konzumiranjem ove hrane uprkos njihovim upitnim etiketama.

Regulativa[uredi | uredi izvor]

Na globalnom nivoz svaka zemlja usvaja sopstvenu poljoprivrednu politiku i sopstvene standarde:[12]

  • maksimalni limit ostataka (MRL) i
  • prihvatljiv dnevni unos (ADI).

Stepen upotrebe aditiva za hranu varira u zavisnosti od zemlje, jer se oblici poljoprivrede razlikuju u zavisnosti od različitih geografskih ili klimatskih faktora.

Pošto je EPA (U.S. Environmental Protection Agency) u SAD utvrdila da određeni „pesticidi sa minimalnim rizikom“ koji predstavljaju mali ili nikakav rizik po ljudsko zdravlje ili životnu sredinu, EPA ih je izuzela od zahteva da budu registrovani prema Saveznom zakonu o insekticidima, fungicidima i rodenticidima.[7]

Međunarodna regulativa[uredi | uredi izvor]

Neke zemlje da bi postavile svoje granice ostataka pestiicida koriste međunarodnu knjigu propisa Codex Alimentarius[a][13] koja reguliše maksimalne granice ostataka pesticida. Ovaj kodeks su 1963. godine osnovale Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) da bi razvile standarde za hranu, smernice, kodekse prakse i preporuke za bezbednost hrane. Codex Alimentarius trenutno koristi 185 zemalja članica i jedna organizacija, članica (Evropska unija).[14]

Sledeća tabela prikazuje primer maksimalne granice ostataka (MRL) za začine koje je usvojila komisija Codex Alimentarius.

Pesticid Grupa ili podgrupa začina MRL (mg/kg)
Acefat Grupa 028 u potpunosti 0,2
Azinfos-metil Grupa 028 u potpunosti 0,5
Hlorpirifos Seme

Voće ili bobice

Koreni ili rizomi

5

1

1

Hlorpirifos-metil Seme

Voće ili bobice

Koreni ili rizomi

1

0,3

5

Cipermetrin Voće ili bobice

Koreni ili rizomi

0,1

0,2

Diazinon Seme

Voće

Koreni ili rizomi

5

0,1

0,5

Dihlorvos Grupa 028 u potpunosti 0,1
Dikofol Seme

Voće ili bobice

Koreni ili rizomi

0,05

0,1

0,1

Dimetoat Seme

Voće ili bobice

Koreni ili rizomi

5

0,5

0,1

Disulfoton Grupa 028 u potpunosti 0,05
Endosulfan Seme

Voće ili bobice

Koreni ili rizomi

1

5

0,5

Etion Seme

Voće ili bobice

Koreni ili rizomi

3

5

0,3

Fenitrotion Seme

Voće ili bobice

Koreni ili rizomi

7

1

0,1

Iprodion Seme

Voće ili bobice

Koreni ili rizomi

7

1

0,1

Malation Seme

Voće ili bobice

Koreni ili rizomi

2

1

0,5

Metalakil Seme 5
Metamidofos Grupa 028 u potpunosti 0,1
Paration Seme

Voće ili bobice

Korni ili rizomi

0,2

0,10

2

Paration metil Seme

Voće ili bobice

Koreni ili rizomi

5

5

0,3

Permetrin Grupa 028 u potpunosti 0,05
Fentoat Seme 7
Forat Seme

Voće ili bobice

Koreni ili rizomi

0,5

0,1

0,1

Fosalon Seme

Voće ili bobice

Koreni ili rizomi

2

2

3

Pirimikarb Seme 5
Pirimifos metil Podgrupa semena

Podgrupa voća

3

0,5

Kvintozen Podgrupa semena

Voće ili bobice

Koreni ili rizomi

0,1

0,02

2

Vinklozolin Cela grupa začina 0,05

Program praćenja ostataka pesticida[uredi | uredi izvor]

Programi praćenja ostataka pesticida u hrani, koji se kontinuirano sprovode širom sveta, obezbeđuju da potrošači ne budu izloženi neželjenim nivoima ostataka pesticida, kao i da se u proizvodnji koriste samo registrovana jedinjenja. U tom smislu sve zemlje dužne su da vrše zvaničnu kontrolu prisustva rezidua pesticida u hrani, u skladu sa Uredbom EC 396/2005.

I u Republici Srbiji na snazi je program monitoringa rezidua pesticida u hrani, a rezultati analiza velikog broja nasumično odabranih uzoraka voća na srpskom tržištu proteklih godina ukazuje na opravdanost uvođenja ovakvog programa.[15]

Preporuke[uredi | uredi izvor]

Prisustvo ostataka pesticida u organskim proizvodima ne bi trebalo da se povezuju sa direktnim uticajem zbog uz upotrebu pesticida nego posledicu drugih faktora kao što su pojava zanošenja ili kontaminirano okruženje. U tom smislu rad na prvom mestu mora biri rad na podizanju svesti kod ljudi o:

  • prednostima proizvoda iz organske poljoprivrede,[16]
  • potrebi zaštite životne sredine,[17]

jer su to vodećim činioci s obzirom da biljke mogu akumulirati pesticide iz zagađenog zemljišta, vode ili vazduha.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ “Knjiga, propisi ili zbornik zakona o hrani kao zbir međunarodno priznatih standarda, pravila postupanja, smernica i drugih preporuka vezanih za hranu, proizvodnju hrane i bezbednost hrane za upotrebu.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Chemistry (IUPAC), The International Union of Pure and Applied. „IUPAC - pesticide residue (P04520)”. goldbook.iupac.org. Pristupljeno 2023-05-10. 
  2. ^ US EPA, OCSPP (2014-10-03). „Minimum Risk Pesticide: Definition and Product Confirmation”. www.epa.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-10. 
  3. ^ Pucarević, Mira. "Ostaci pesticida u voću i povrću." Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, vol. 45, no. 1, 2008, pp. 195-203.
  4. ^ (1981) Determination of residues of dithiocarbamate pesticides in foodstuffs by a headspace method: Report by the panel on determination of dithiocarbamate residues. Analyst, 106(1264): 782-7
  5. ^ a b v Albunović, Jelica Antelj-Ivana. „Ostaci pesticida i u svinjskoj masti”. Politika Online. Pristupljeno 2023-05-10. 
  6. ^ PAC, 1993, 65, 2003. (Glossary for chemists of terms used in toxicology (IUPAC Recommendations 1993)) on page 2081
  7. ^ a b US EPA, OCSPP (2014-10-03). „What is a Pesticide?”. www.epa.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-10. 
  8. ^ „353. Annexes 2 & 3 (WHO Pesticide Residues Series 5)”. www.inchem.org. Pristupljeno 2023-05-10. 
  9. ^ „Health Effects of Pesticides – Pesticide Action Network UK” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-10. 
  10. ^ „HEALTH: WHO Urges DDT for Malaria Control Strategies”. Inter Press Service. 2006-09-15. Pristupljeno 2023-05-10. 
  11. ^ Bernard Weiss; Sherlita Amler; Robert W. Amler. (2004). "Pesticides". Pediatrics. 113 (4 Suppl): 1030–6.
  12. ^ Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. Pravilnik o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstva za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje i o hrani za životinje za koju se utvrđuju maksimalno dozvoljene količine ostataka sredstva za zaštitu bilja ("Sl. glasnik RS", br. 91/2022)
  13. ^ Milan Vujaklija Leksikon stranih reči i izraza, Prosveta Beograd 1980, str 431
  14. ^ „Home | CODEXALIMENTARIUS FAO-WHO”. www.fao.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-10. 
  15. ^ Bursić, Vojislava; Lazić, Sanja; Zeremski, Tijana; Vuković, Gorica; Špirović, Bojana; Pucarević, Mira; Stojanović, Tijana (2012). „Monitoring of pesticide residues in fruit”. Biljni lekar (na jeziku: engleski). 40 (5): 420—430. ISSN 0354-6160. 
  16. ^ Kovačević D., Milošević M. (2015). Organska poljoprivreda monografija. Univerzitet u Beogradu, Poljorivredni fakultet – Zemun
  17. ^ SANTE/11813/2017. Guidance document on analytical quality control and method validation procedures for pesticides residues analysis in food and feed.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • F. A. De Sousa, A. I. Guido Costa, M. E. L. R. De Queiroz, R. F. Teófilo, A. A. Neves, G. P. De Pinho, Food Chem. 135 (2012).179. Evaluation of matrix effect on the GC response of eleven pesticides by PCA
  • Mojašević, M., Lazić, S., Pucarević, M., Petrić, S.S., Vitorović, S. (2006) Status of pesticide residue control in fruit and vegetables in Serbia. u: European Pesticide Residue Workshop (EPRW), 21-25 May, Corfu Island, Greece, Book of abstracts
  • Pucarević, M., Rajović, S., Sekulić, P. (2005) Determination of endosulfan residues in raspberries using gas chromatography with electron capture detection. u: Pesticides in food and the environment in Mediterranean Countires,(4th), MGPR International Symposium, Turska, Kusadasi, septembar 2005, p 73
  • Pucarević, M., Sekulić, P., Rajović, S. (2003) Pesticide residues in raspberries on Serbia and Montenegro market. u: Environmental Chemistry, (4th), European Meeting, Plymouth, England, 10-13 December 2003, p 86

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Остаци_пестицида&oldid=27523352”