Леукемија
Леукемија | |
---|---|
Синоними | Leukaemia |
Размаз коштане сржи болесника са претходником Б-ћелија акутне лимфоцитне леукемије | |
Специјалности | Онкологија Хематологија |
Симптоми | Крварење, појава модрица, осећај умора, грозница, повећан ризик од инфекција[1] |
Време појаве | Сви узрасти[2] |
Узроци | Наследини и фактори околине[3] |
Фактори ризика | Пушење, породична историја, јонизујућа радијација, неке хемикалије, ранија хемотерапија, Даунов синдром.[2][3] |
Дијагностички метод | Тестови крви, испитивање коштане сржи[1] |
Лечење | Хемотерапија, радиотерапија, циљана терапија, трансплант коштане сржи, подржавајућа нега[2] |
Прогноза | Петогодишња стопа преживљавања 57% (САД)[4] |
Фреквенција | 2,3 милиона (2015)[5] |
Смртност | 353.500 (2015)[6] |
Леукемија (грч. λευκος, „леукос-бело“ ; αιμα, „аимо-крв“) малигнитет је ћелија крви и коштане сржи, који настаје услед неконтролисаног размножавања ћелија крви и њихових претходника у коштаној сржи.[7] Ова болест настаје најчешће из белих крвних зрнаца (леукоцита) и њихових претходника, али може настати из осталих ћелија крви. У крви и коштаној сржи оболелих од леукемије може се најчешће наћи мноштво незрелих леукоцита (бласти). Та бела крвна зрнца која нису потпуно развијена се називају прекурзорним или леукемијским ћелијама.[1] Симптоми могу да обухватају крварење и проблеме појаве модрица, осећај умора, грозница, и повећан ризик од развоја инфекција.[1] Ови симптоми се јављају услед недостатка нормалних крвних ћелија.[1] Дијагноза се типично успоставља помоћу тестова крви или биопсије коштане сржи.[1]
Прецизни узрок леукемије није познат.[3] Сматра се да се болест јавља услед комбинације генетичких и околинских (ненаследних) фактора.[3] Фактори ризика су пушење дувана, јонизујућа радијација, поједине хемикалије (као што је бензен), ранија хемотерапија, и Даунов синдром.[3][2] Особе са породичном историјом леукемије су исто тако изложене великом резику.[2] Постоје четири главна типа леукемије: акутна лимфоцитна леукемија (ALL), акутна мијелоцитна леукемија (AML), хронична лимфатична леукемија (CLL) и хронична мијелоидна леукемија (CML) — као и низ мање уобичајених типова.[2][8] Леукемија и лимфоми припадају широј групи тумора који утичу на крв, коштану мождину, и лимфни систем, која је позната као тумори хематопоетских и лимфоидних ткива.[9][10]
Третман може да обухвата неку комбинацију хемотерапије, радиотерапије, циљане терапије, и транспланта коштане сржи, уз додатак подржавајуће и палијативне неге по потреби.[2] Одређеним типовима леукемије се може управљати чекањем под надзором.[2] Успех третмана зависи од типа леукемије и узраста особе. Исходи су побољшани у развијеном свету.[8] Просечна петогодишња стопа преживљавања је 57% у Сједињеним Државама.[4] Код деце млађе од 15 година, петогодишња стопа преживљавања је у опсегу од 60 до 85%, у зависности од типа леукемије.[11] Код деце са акутном леукемијом која су без рака након пет година, мало је вероватно да ће се рак вратити.[11]
Године 2015, леукемија је била присутна код 2,3 милиона људи и узроковала је 353.500 смртних случајева.[5][6] Године 2012. било је 352.000 ново развијених случајева.[8] Она је најчешћи тип канцера код деце, при чему је три четвртине случајева леукемије код деце акутног лимфобластног типа.[2] Међутим, око 90% свих случајева леукемије се дијагнозира код одраслих, од којих су AML и CLL најзаступљенији типови код одраслих.[2] Болест се чешће јавља у развијеном свету.[8]
Подела
[уреди | уреди извор]Ћелијски тип | Акутна | Хронична |
---|---|---|
Лимфоцитна леукемија (или "лимфобластна") |
Акутна лимфоцитна леукемија (ALL) |
Хронична лимфатична леукемија (CLL) |
Мијелогена леукемија ("мијелоидна" или "нелимфоцитна") |
Акутна мијелоцитна леукемија (AML или мијелобластична) |
Хронична мијелоидна леукемија (CML) |
Леукемије се деле на акутне (до 20% бласти у аспирату костне сржи) и хроничне (преко 20%). Према врсти ћелија из којих настају на: лимфатичне, које настају из лимфоцита и мијелоичне леукемије, које настају из мијелоичне лозе крвних ћелија (еозинофили, неутрофили, базофили, еритроцити, мегакариоцити). На основу броја леукоцита у крви на: леукемичне, сублеукемичне и алеукемичне. Код леукемичних је обично број измењених белих крвних зрнаца масивно повећан у крви. Сублеукемичне леукемије се карактеришу нормалним или благо повећаним бројем леукоцита у крви, док се код алеукемичних не могу наћи туморске ћелије у крви, али их зато има у коштаној сржи.
Општа подела
[уреди | уреди извор]Клинички и патолошки, леукемија је подељена у низ великих група. Прва подела је између његових акутних и хроничних облика:[12]
- Акутну леукемију карактерише брзо повећање броја незрелих крвних зрнаца. Претрпаност која је резултат таквих ћелија чини коштану срж неспособном да производи здрава крвна зрнца, што резултира ниским хемоглобином и ниским бројем тромбоцита. Неопходно је хитно лечење акутне леукемије због брзог напредовања и акумулације малигних ћелија, које се потом преливају у крвоток и шире на друге органе тела. Акутни облици леукемије су најчешћи облици леукемије код деце.
- Хронична леукемија се карактерише прекомерним накупљањем релативно зрелих, али још увек абнормалних белих крвних зрнаца (или, ређе, црвених крвних зрнаца). Обично су им потребни месеци или године да напредују, мада се те ћелије производе много већом брзином од нормалних, што доводи до многих абнормалних белих крвних зрнаца. Док се акутна леукемија мора одмах лечити, хронични облици се понекад прате неко време пре лечења како би се осигурала максимална ефикасност терапије. Хронична леукемија се углавном јавља код старијих људи, али се може јавити у било којој старосној групи.
Поред тога, болести се деле према томе која врста крвних зрнаца је захваћена. Ово дели леукемије на лимфобластне или лимфоцитне леукемије и мијелоичне (myelogenous leukemia):[12]
- Код лимфобластних или лимфоцитних леукемија, канцерогена промена се дешава у типу ћелије сржи која нормално наставља да формира лимфоците, који су ћелије имунског система које се боре против инфекција. Већина лимфоцитних леукемија укључује специфичан подтип лимфоцита, Б ћелију.
- Код мијелоидних или мијелогених леукемија, канцерогена промена се дешава у типу ћелије сржи која нормално наставља да формира црвена крвна зрнца, неке друге врсте белих крвних зрнаца и тромбоците.
Комбиновањем ове две класификације добијају се укупно четири главне категорије. Унутар сваке од ових главних категорија, обично постоји неколико поткатегорија. Коначно, неки ређи типови се обично сматрају изван ове класификационе шеме.[12][13]
Специфични типови
[уреди | уреди извор]- Акутна лимфобластна леукемија (АЛЛ) је најчешћи тип леукемије код мале деце. Такође погађа одрасле, посебно оне са 65 и више година. Стандардни третмани укључују хемотерапију и радиотерапију. Подтипови укључују прекурзорску Б акутну лимфобластну леукемију, прекурзорску Т акутну лимфобластну леукемију, Буркитову леукемију и акутну бифенотипску леукемију. Док се већина случајева АЛЛ јавља код деце, 80% смртних случајева од АЛЛ јавља се код одраслих.[14]
- Хронична лимфоцитна леукемија (ХЛЛ) најчешће погађа одрасле особе старије од 55 година. Понекад се јавља код млађих одраслих особа, али скоро никада не погађа децу. Две трећине погођених људи су мушкарци. Петогодишња стопа преживљавања је 85%.[15] Болест је неизлечива, али постоји много ефикасних третмана. Један подтип је пролимфоцитна леукемија Б-ћелија, агресивнија болест.
- Акутна мијелогена леукемија (АМЛ) се јавља много чешће код одраслих него код деце, и чешће код мушкараца него код жена. Лечи се хемотерапијом. Петогодишња стопа преживљавања је 20%.[16] Подтипови АМЛ-а укључују акутну промијелоцитну леукемију, акутну мијелобластну леукемију и акутну мегакариобластну леукемију.
- Хронична мијелогена леукемија (CML) се јавља углавном код одраслих; веома мали број деце такође развија ову болест. Лечи се иматинибом (Gleevec у Сједињеним Државама, Glivec у Европи) или другим лековима.[17] Петогодишња стопа преживљавања је 90%.[18][19] Један подтип је хронична мијеломоноцитна леукемија.
- Леукемија власастих ћелија (ЛВЋ) се понекад сматра подгрупом хроничне лимфоцитне леукемије, али се не уклапа у ову категорију. Око 80% погођених људи су одрасли мушкарци. Нису пријављени случајеви код деце. ЛВЋ је неизлечива, али се лако третира. Преживљавање је 96% до 100% за десет година.[20]
- Т-ћелијска пролимфоцитна леукемија (T-PLL) је веома ретка и агресивна леукемија која погађа одрасле. Нешто више мушкараца него жена има дијагнозу ове болести.[21] Упркос својој општој реткости, то је најчешћи тип зреле Т ћелијске леукемије;[22] скоро све друге леукемије укључују Б ћелије. Тешко се лечи, а медијана преживљавања се мери месецима.
- Велика грануларна лимфоцитна леукемија може укључивати Т-ћелије или НК ћелије; попут леукемије власастих ћелија, која укључује искључиво Б ћелије, то је ретка и индолентна (не агресивна) леукемија.[23]
- Леукемију одраслих Т-ћелија изазива људски Т-лимфотропни вирус (HTLV), вирус сличан HIV-у. Као и HIV, HTLV инфицира CD4+ Т-ћелије и реплицира се унутар њих; међутим, за разлику од HIV-а, он их не уништава. Уместо тога, HTLV „овековечи“ заражене Т-ћелије, дајући им могућност да се абнормално размножавају. Људски Т-ћелијски лимфотропни вирус типа I и II (HTLV-I/II) су ендемични у појединим деловима света.
- Клоналне еозинофилије (такође назване клонске хипереозинофилије) су група крвних поремећаја које карактерише раст еозинофила у коштаној сржи, крви и/или другим ткивима. Могу бити пре-канцерогене или канцерозне. Клоналне еозинофилије укључују „клон” еозинофила, тј. групу генетски идентичних еозинофила који су сви израсли из исте мутиране ћелије претка.[24] Ови поремећаји могу еволуирати у хроничну еозинофилну леукемију или могу бити повезани са различитим облицима мијелоидних неоплазми, лимфоидних неоплазми, мијелофиброзе или мијелодиспластичног синдрома.[25][26][24]
Прелеукемија
[уреди | уреди извор]- Пролазна мијелопролиферативна болест, такође звана пролазна леукемија, укључује абнормалну пролиферацију клонова неканцерозних мегакариобласта. Болест је ограничена на особе са Дауновим синдромом или генетским променама сличним онима код Дауновог синдрома. Она се развија код бебе током трудноће или убрзо након рођења, и повлачи се у року од 3 месеца или, а код ~10% случајева, напредује у акутну мегакариобластну леукемију. Пролазна мијелоидна леукемија је прелеукемијско стање.[27][28][29]
Акутне леукемије
[уреди | уреди извор]Акутне леукемије се карактеришу наглим почетком и брзим развојем болести. Од симптома се најзаступљенији знаци инсуфицијенције коштане сржи (анемија, тромбоцитопенија, инфекције). Постоје две врсте акутних леукемија:
Чини око 80% леукемија одраслих. Настаје из мијелоидне лозе крвних ћелија, најчешће из гранулоцитне. Учесталост је око 3/100.000 становника годишње. Претежно су старије особе оболеле.
Ова форма се најчешће среће код деце, око 80%. Учесталост је око 1/100.000 становника годишње. Настаје из Б-лимфоцита и Т-лимфоцита.
Хроничне леукемије
[уреди | уреди извор]Развија полако у току година и деценија, тече прогресивно. Симптоми су у почетку благи и обично у виду повећања слезине, лимфних чворова... Најчешће се среће код старијих људи. Такође постоје два облика.
Убраја се у мијелопролиферативне поремећаје. Учесталост је око 1/100.000 становника годишње.
Убраја се у нон-Хоџгинове лимфоме (енгл. Non-Hodgin lymphoma). Учесталост је око 2-3/100.000 становника годишње. Потиче најчешће од зрелих Б-лимфоцита.
Симптоми
[уреди | уреди извор]Услед размножавања туморских ћелија у коштаној сржи, оне потискују здраве ћелије из којих настају остале крвне ћелије. Услед тога долази до:
- анемије, чији су симптоми обично слабост, замарање, бледа боја коже, срчане тегобе...
- тромбоцитопеније, чији су симптоми мала тачкаста крварења-петехија по кожи и слузокожи
- честих инфекција, јер је број здравих леукоцита смањен па су инфекције праћене повишеном температуром честе.
Услед инфилтрације здравих органа малигним ћелијама јављају се и симптоми попут увећања слезине, лимфних жлезда и јетре. Могу се јавити још и болови у костима, оток и крварење десни услед нагомилавања туморских ћелија, промене на кожи, главобоље и парезе кранијалних живаца због нагомилавања туморских ћелија у ликвору (лат. Meningeosis leucaemica). Ови симптоми су различито изражени код различитих типова леукемија.
Узрок
[уреди | уреди извор]Узрок леукемија је у већини случајева непознат. У настанку ове болести учествују генетички фактори и фактори спољашње средине.
Генетички фактори
[уреди | уреди извор]Пацијенти са Дауновим синдромом (тризомија 21. хромозома) имају знатно већи ризик да оболе од акутне лимфатичне леукемије од здравих људи. Такође у скорије време је откривен читав низ хромозомских аберација које су повезане са појавом леукемија.
Фактори спољашње средине
[уреди | уреди извор]- Јонизујуће зрачење може довести до појаве леукемије.
- Хемијске супстанце нпр. бензен такође могу изазвати настанак леукемије.
- Цитостатици
- Вируси, тако нпр. инфекција хуманим Т-лимфотропним вирусом (ХТЛВ) може довести до лимфоцитне леукемије Т-лимфоцита.
Епидемиологија
[уреди | уреди извор]Године 2010, глобално је приближно 281.500 људи умрло од леукемије.[30] Године 2000, приближно 256.000 деце и одраслих широм света је развило неку форму леукемије, и 209.000 је умрло од тога.[31] То представља око 3% од скоро седам милиона смртних случајева услед канцера те године, и око 0,35% свих смртних случајева услед било ког узрока.[31] Од шеснаест засебних упоређених група болести, леукемија је била 12. класа по учесталости међу неопластичним болестима, и 11. најчешћи узрочник смрти везане за канцер.[31] Леукемија се најчешће јавља у развијеном свету.[32]
Галерија
[уреди | уреди извор]- Патохистолошки налаза код неких облика леукемије
-
Миелобласти у акутној миелоидној леукемији
-
Хронична лимфатична леукемија
-
Пролимфоцит код Т ћелијске пролимфоцитне леукемије
-
Хронична лимфоидна леукемија
Види још
[уреди | уреди извор]- Акутна мијелоична леукемија
- Акутна лимфатична леукемија
- Хронична мијелоидна леукемија
- Хронична лимфатична леукемија
- Мијелопролиферативни поремећаји
- Лимфом
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ „What You Need To Know About™ Leukemia”. National Cancer Institute. 23. 12. 2013. Архивирано из оригинала 6. 7. 2014. г. Приступљено 18. 6. 2014.
- ^ а б в г д ђ е ж з и „A Snapshot of Leukemia”. NCI. Архивирано из оригинала 4. 7. 2014. г. Приступљено 18. 6. 2014.
- ^ а б в г д Hutter, JJ (јун 2010). „Childhood leukemia.”. Pediatrics in Review. 31 (6): 234—41. PMID 20516235. doi:10.1542/pir.31-6-234.
- ^ а б „SEER Stat Fact Sheets: Leukemia”. National Cancer Institute. 2011. Архивирано из оригинала 16. 7. 2016. г.
- ^ а б GBD 2015 Disease and Injury Incidence and Prevalence, Collaborators (8. 10. 2016). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet. 388 (10053): 1545—1602. PMC 5055577 . PMID 27733282. doi:10.1016/S0140-6736(16)31678-6.
- ^ а б GBD 2015 Mortality and Causes of Death, Collaborators. (8. 10. 2016). „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet. 388 (10053): 1459—1544. PMC 5388903 . PMID 27733281. doi:10.1016/s0140-6736(16)31012-1.
- ^ „Leukemia”. NCI. Архивирано из оригинала 27. 5. 2014. г. Приступљено 13. 6. 2014.
- ^ а б в г World Cancer Report 2014. World Health Organization. 2014. стр. Chapter 5.13. ISBN 9789283204299.
- ^ Vardiman, JW; Thiele, J; Arber, DA; Brunning, RD; Borowitz, MJ; Porwit, A; Harris, NL; Le Beau, MM; Hellström-Lindberg, E; Tefferi, A; Bloomfield, CD (30. 7. 2009). „The 2008 revision of the World Health Organization (WHO) classification of myeloid neoplasms and acute leukemia: rationale and important changes.”. Blood. 114 (5): 937—51. PMID 19357394. doi:10.1182/blood-2009-03-209262.
- ^ Cătoi, Cornel; Alecsandru Ioan Baba (2007). Comparative oncology. Bucharest: The Publishing House of the Romanian Academy. стр. Chapter 17. ISBN 978-973-27-1457-7. Архивирано из оригинала 10. 9. 2017. г.
- ^ а б American Cancer Society (2. 3. 2014). „Survival rates for childhood leukemia”. Архивирано из оригинала 14. 7. 2014. г.
- ^ а б в „Questions and Answers About Leukemia” (PDF). Centers for Disease Control and Prevention. Архивирано (PDF) из оригинала 30. 7. 2021. г. Приступљено 8. 8. 2021.
- ^ „Leukemia - Symptoms and causes”. Mayo Clinic (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-08.
- ^ „Key Statistics for Acute Lymphocytic Leukemia (ALL)”. American Cancer Society. 8. 1. 2019. Приступљено 9. 12. 2019.
- ^ „Finding Cancer Statistics » Cancer Stat Fact Sheets »Chronic Lymphocytic Leukemia”. National Cancer Institute. Архивирано из оригинала 16. 4. 2008. г.
- ^ „Survival: Acute Myeloid Leukaemia”. Cancer Research UK. 10. 7. 2019. Приступљено 2. 12. 2019.
- ^ „Novartis Oncology”. Архивирано из оригинала 5. 11. 2013. г.
- ^ Moyer P (12. 6. 2006). „Patients with Chronic Myelogenous Leukemia Continue to Do Well on Imatinib at 5-Year Follow-Up”. Medscape Medical News. Архивирано из оригинала 15. 5. 2013. г.
- ^ „Updated Results of Tyrosine Kinase Inhibitors in CML”. ASCO 2006 Conference Summaries. Архивирано из оригинала 29. 12. 2007. г.
- ^ Else M, Ruchlemer R, Osuji N, Del Giudice I, Matutes E, Woodman A, Wotherspoon A, Swansbury J, Dearden C, Catovsky D (децембар 2005). „Long remissions in hairy cell leukemia with purine analogs: a report of 219 patients with a median follow-up of 12.5 years”. Cancer. 104 (11): 2442—2448. PMID 16245328. S2CID 43282431. doi:10.1002/cncr.21447 .
- ^ Matutes E (јануар 1998). „T-cell Prolymphocytic Leukemia”. Cancer Control. 5 (1): 19—24. PMID 10761013. doi:10.1177/107327489800500102 . Архивирано из оригинала 11. 2. 2009. г.
- ^ Valbuena JR, Herling M, Admirand JH, Padula A, Jones D, Medeiros LJ (март 2005). „T-cell prolymphocytic leukemia involving extramedullary sites”. American Journal of Clinical Pathology. 123 (3): 456—464. PMID 15716243. doi:10.1309/93P4-2RNG-5XBG-3KBE . Архивирано из оригинала 15. 5. 2013. г.
- ^ Jaffe ES, Harris NL, Stein H, Vardiman JW, et al. (World Health Organization, International Agency for Research on Cancer) (2001). Pathology and genetics of tumours of haematopoietic and lymphoid tissues. World Health Organization Classification of Tumors. 3. Lyon: IARC Press. ISBN 978-92-832-2411-2.
- ^ а б Reiter A, Gotlib J (фебруар 2017). „Myeloid neoplasms with eosinophilia”. Blood. 129 (6): 704—714. PMID 28028030. doi:10.1182/blood-2016-10-695973 .
- ^ Gotlib J (новембар 2015). „World Health Organization-defined eosinophilic disorders: 2015 update on diagnosis, risk stratification, and management”. American Journal of Hematology. 90 (11): 1077—1089. PMID 26486351. S2CID 42668440. doi:10.1002/ajh.24196 .
- ^ Arber DA, Orazi A, Hasserjian R, Thiele J, Borowitz MJ, Le Beau MM, Bloomfield CD, Cazzola M, Vardiman JW (мај 2016). „The 2016 revision to the World Health Organization classification of myeloid neoplasms and acute leukemia”. Blood. 127 (20): 2391—2405. PMID 27069254. S2CID 18338178. doi:10.1182/blood-2016-03-643544 .
- ^ Bhatnagar N, Nizery L, Tunstall O, Vyas P, Roberts I (октобар 2016). „Transient Abnormal Myelopoiesis and AML in Down Syndrome: an Update”. Current Hematologic Malignancy Reports. 11 (5): 333—341. PMC 5031718 . PMID 27510823. doi:10.1007/s11899-016-0338-x.
- ^ Crispino JD, Horwitz MS (април 2017). „GATA factor mutations in hematologic disease”. Blood. 129 (15): 2103—2110. PMC 5391620 . PMID 28179280. doi:10.1182/blood-2016-09-687889.
- ^ Seewald L, Taub JW, Maloney KW, McCabe ER (септембар 2012). „Acute leukemias in children with Down syndrome”. Molecular Genetics and Metabolism. 107 (1–2): 25—30. PMID 22867885. doi:10.1016/j.ymgme.2012.07.011.
- ^ Lozano R, Naghavi M, Foreman K, Lim S, Shibuya K, Aboyans V, Abraham J, Adair T, Aggarwal R, Ahn SY, Alvarado M, Anderson HR, Anderson LM, Andrews KG, Atkinson C, Baddour LM, Barker-Collo S, Bartels DH, Bell ML, Benjamin EJ, Bennett D, Bhalla K, Bikbov B, Bin Abdulhak A, Birbeck G, Blyth F, Bolliger I, Boufous S, Bucello C, Burch M, Burney P, Carapetis J, Chen H, Chou D, Chugh SS, Coffeng LE, Colan SD, Colquhoun S, Colson KE, Condon J, Connor MD, Cooper LT, Corriere M, Cortinovis M, de Vaccaro KC, Couser W, Cowie BC, Criqui MH, Cross M, Dabhadkar KC, Dahodwala N, De Leo D, Degenhardt L, Delossantos A, Denenberg J, Des Jarlais DC, Dharmaratne SD, Dorsey ER, Driscoll T, Duber H, Ebel B, Erwin PJ, Espindola P, Ezzati M, Feigin V, Flaxman AD, Forouzanfar MH, Fowkes FG, Franklin R, Fransen M, Freeman MK, Gabriel SE, Gakidou E, Gaspari F, Gillum RF, Gonzalez-Medina D, Halasa YA, Haring D, Harrison JE, Havmoeller R, Hay RJ, Hoen B, Hotez PJ, Hoy D, Jacobsen KH, James SL, Jasrasaria R, Jayaraman S, Johns N, Karthikeyan G, Kassebaum N, Keren A, Khoo JP, Knowlton LM, Kobusingye O, Koranteng A, Krishnamurthi R, Lipnick M, Lipshultz SE, Ohno SL, Mabweijano J, MacIntyre MF, Mallinger L, March L, Marks GB, Marks R, Matsumori A, Matzopoulos R, Mayosi BM, McAnulty JH, McDermott MM, McGrath J, Mensah GA, Merriman TR, Michaud C, Miller M, Miller TR, Mock C, Mocumbi AO, Mokdad AA, Moran A, Mulholland K, Nair MN, Naldi L, Narayan KM, Nasseri K, Norman P, O'Donnell M, Omer SB, Ortblad K, Osborne R, Ozgediz D, Pahari B, Pandian JD, Rivero AP, Padilla RP, Perez-Ruiz F, Perico N, Phillips D, Pierce K, Pope CA, Porrini E, Pourmalek F, Raju M, Ranganathan D, Rehm JT, Rein DB, Remuzzi G, Rivara FP, Roberts T, De León FR, Rosenfeld LC, Rushton L, Sacco RL, Salomon JA, Sampson U, Sanman E, Schwebel DC, Segui-Gomez M, Shepard DS, Singh D, Singleton J, Sliwa K, Smith E, Steer A, Taylor JA, Thomas B, Tleyjeh IM, Towbin JA, Truelsen T, Undurraga EA, Venketasubramanian N, Vijayakumar L, Vos T, Wagner GR, Wang M, Wang W, Watt K, Weinstock MA, Weintraub R, Wilkinson JD, Woolf AD, Wulf S, Yeh PH, Yip P, Zabetian A, Zheng ZJ, Lopez AD, Murray CJ, AlMazroa MA, Memish ZA (децембар 2012). „Global and regional mortality from 235 causes of death for 20 age groups in 1990 and 2010: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2010”. Lancet. 380 (9859): 2095—128. PMID 23245604. doi:10.1016/S0140-6736(12)61728-0. hdl:10536/DRO/DU:30050819.
- ^ а б в Mathers CD, Boschi-Pinto C, Lopez AD, Murray CJ (2001). „Cancer incidence, mortality and survival by site for 14 regions of the world” (PDF). Global Programme on Evidence for Health Policy Discussion Paper No. 13. World Health Organization.
- ^ World Cancer Report 2014. World Health Organization. 2014. стр. Chapter 5.13. ISBN 9789283204299.
Литература
[уреди | уреди извор]- World Cancer Report 2014. World Health Organization. 2014. стр. Chapter 5.13. ISBN 9789283204299.
- Cătoi, Cornel; Alecsandru Ioan Baba (2007). Comparative oncology. Bucharest: The Publishing House of the Romanian Academy. стр. Chapter 17. ISBN 978-973-27-1457-7. Архивирано из оригинала 10. 9. 2017. г.
- H.Renz-Polster S.Krautzig J.Braun Basislehrbuch Innere Medizin. ISBN 978-3-437-41052-9. Urban&Fischer.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Класификација | |
---|---|
Спољашњи ресурси |
- Леукемија на сајту Curlie (језик: енглески)
- Leukaemia information from Cancer Research UK
- infoforyourhealth.com/ Архивирано на сајту Wayback Machine (13. мај 2008) (језик: енглески)
- Шта је акутна леукемија и како се лечи (Б92, 14. јул 2019)
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |