PKB
| PKB Korporacija | |
|---|---|
| Osnovano | 27. decembar 1945. |
Rukovodioci | Vanja Milić |
| Prihod |  €12,21 milion (2019)[1] |
| Profit |  (€78,08 miliona) (2019)[1] |
| Ukupna aktiva | €156,42 miliona (2019)[2] |
| Vlasnik | Al Dahra Serbia |
Broj zaposlenih | 51 (2019) |
| Veb-sajt | www |
PKB Korporacija je srpska agrobiznis kompanija. Sedište je u Padinskoj Skeli.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Kompanija koristi skraćeni naziv PKB kao skraćenicu od Poljoprivredni kombinat Beograd.[3]
PKB Korporacija je osnovana 27. decembra 1945. godine, sa sedištem u Beogradu.[4] Bila je to najveća agrobiznis kompanija u bivšoj Jugoslaviji koja je nudila razne usluge. [5] Na svom vrhuncu imala je 42.000 zaposlenih širom bivše Jugoslavije. [6] Tokom 2000-ih privatizovana su velika odeljenja PKB-a, pre svega lanac supermarketa Pekabeta i prehrambene kompanije Imlek i Frikom.[5]
Vlada Srbije je 2015. godine na javnoj aukciji ponudila kompaniju na prodaju po ceni od 154 miliona evra (51% imovine); međutim aukcija je propala jer niko nije dao ponude.[7] U januaru 2018. godine objavljeno je da je Vlada Srbije dogovorila sa MMF-om da proda svoj udeo u PKB korporaciji do leta 2018, kako bi dodatno konsolidovala svoje finansije.[8] Vlada Srbije je u septembru 2018. prihvatila jedinu ponudu Al Dahra Serbia od 105,05 miliona evra. [9] Ugovor između strana je finalizovan i zvanično potpisan 4. oktobra 2018. godine.[10] Prema finansijskom izveštaju za 2018. ukupan kapital iznosio je 227 miliona evra. [11]
Organizacija[uredi | uredi izvor]
Od septembra 2016. godine, PKB je upravljala sa oko 30.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.[12] Oko 23.000 hektara je u vlasništvu Vlade Srbije, a 7.000 u vlasništvu PKB-a.[12] Njen ukupan udeo je podeljen na 9 celina od kojih se osam nalazi severno od gradskog područja Beograda: Čenta, Dunavac, Pionir, Partizanski prelaz, Padinska Skela, Lepušnica, Kovilovo, Mladost (severno od grada Beograda) i 7. Juli se nalazi južno od gradskog područja Beograda.[12]
Većina proizvodnih i upravnih zgrada nalazi se u Pančevačkom ritu, koji se nalazi 15 kilometara severno od centra Beograda.[13]
Od septembra 2016. godine, PKB je imala 9.000 krava, 3.500 goveda, 6.000 svinja, 2.000 ovaca i 30.000 kokošaka.[12] Od motorizovane opreme raspolagao je sa 330 traktora, 35 kombajna, 90 mašina za utovar i 1.370 priključnih mašina.[12]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „KONSOLIDOVANI BILANS USPEHA (2019) - PKB Corporation”. apr.gov.rs. Pristupljeno 25. 1. 2021.[mrtva veza]
- ^ „KONSOLIDOVANI BILANS STANjA (2019) - PKB Corporation”. apr.gov.rs. Pristupljeno 25. 1. 2021.[mrtva veza]
- ^ „(PDF) Federal Republic of Yugoslavia (Serbia and Montenegro)”.
- ^ „Osnivanje i istorijski razvoj”. pkb.rs. Arhivirano iz originala 21. 04. 2021. g. Pristupljeno 28. 12. 2017.
- ^ a b „PRODAJA PKB: Galabija nad srpskim oranicama”. novosti.rs. Pečat. 23. 9. 2018. Pristupljeno 19. 12. 2018.
- ^ „PKB: Uništavanje uspeha”. cins.rs. Centar za istraživačko novinarstvo Srbije. Pristupljeno 21. 3. 2019.[mrtva veza]
- ^ Milojević, Milica. „Difficult future of the largest Serbian agricultural company”. financialobserver.eu. Pristupljeno 4. 1. 2018.
- ^ Albunović, Ivana (3. 1. 2018). „Privatizacija PKB-a obećana MMF-u”. politika.rs. Pristupljeno 13. 3. 2018.
- ^ „Država odlučila: PKB prodat Arapima”. b92.net. 14. 9. 2018. Pristupljeno 14. 9. 2018.
- ^ „AL DAHRA KUPILA PKB: U naredne tri godine investiraće 30 miliona evra”. blic.rs. Tanjug. 4. 10. 2018. Pristupljeno 4. 10. 2018.
- ^ „Povoljnom kupovinom PKB-a Al Dahra zaradila 106 miliona evra”. insajder.net. 15. 6. 2019. Pristupljeno 28. 8. 2019.
- ^ a b v g d Lazić, Č. (13. 9. 2016). „PKB je veliki skoro kao CEO BEOGRAD (GRAFIKA)”. blic.rs. Pristupljeno 28. 12. 2017.
- ^ „PKB Corporation JSC Belgrade Padinska Skela”. kipdf.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-21.