Панчевачки рит
Панчевачки рит | |
---|---|
![]() Мапа Панчевачког Рита. | |
Највећи градови | Београд Борча |
Држава | Србија |
Регион | Град Београд |
Административна јединица | Општина Палилула |
Панчевачки рит је географски регион у Србији. То је југозападни део Баната, који припада београдској општини Палилула.[1]
Насеља Панчевачког рита[уреди | уреди извор]
Некадашња[уреди | уреди извор]
Према попису из 1961. године, Панчевачки рит је био обухваћен општином Крњача, у којој су званично постојала следећа насеља:
- Бесни Фок
- Борча
- Врбовски
- Глогоњски Рит
- Дунавац
- Јабучки Рит
- Ковилово
- Крњача
- Овча
- Падинска Скела
- Прелив
- Товилиште
- Црвенка
Касније је општина Крњача укинута и прикључена општини Палилула, док су нека насеља Панчевачког рита изгубила статус посебних насеља и спојена су са другим насељима.
Данашња[уреди | уреди извор]
Према попису из 2011. године, у Панчевачком риту су званично постојала следећа насеља:
Урбани део Београда на подручју Панчевачког рита обухвата подручје некадашњег административног насеља Крњача. У оквиру овог насеља налазе се следеће урбане целине:
У саставу других административних насеља Панчевачког рита налазе се следећа насеља:
- Бесни Фок (у саставу Падинске Скеле)
- Врбовски (у саставу Падинске Скеле)
- Глогоњски Рит (у саставу Падинске Скеле)
- Јабучки Рит (у саставу Падинске Скеле)
- Прелив (у саставу Падинске Скеле)
- Себеш (у саставу Овче)
- Товилиште (у саставу Падинске Скеле)
- Црвенка (у саставу Борче)
Историја[уреди | уреди извор]
Подручје је било плавно и тешко за живот. Након великих поплава 1920-тих, држава је одлучила да исуши рит, градњом насипа, копањем канала и постављањем пумпи. Посао је одрађен у периоду 1929-35. Пумпне станице су постављене на Визељу код Борче, на Дунавцу код Опова и највећа на Сибници, "10 км низводно од Панчевачког моста"[2][3] (ова пумпа је помогла при грађењу моста преко речице 1937. за потребе Панчевачког пута[4]). Добијено је доста нове обрадиве земље, чија је вредност такође знатно порасла.[5] "Први кукурузи" у риту су обрани у јесен 1934.[6] Са друге стране, мелиорација је смањила рибни принос у том делу Дунава.[7]
Насипи су били предуслов и за градњу Панчевачког моста и моста на Тамишу.[8] У 1935. било је предвиђено да током 1937-38. 4.000 ратних добровољаца коцком подели 30.000 јутара земље у риту.[9]
Београдска општина је 1936. с леве стране Панчевачког пута, око баре Рева, подигла једно пољско добро од 700 хектара, касније је планирано да се подигну стаје за краве и свиње и силоси.[10]
Унутар рита је 1938-39. прокопано још стотину километара канала за одвођење воде.[11]
Становници су крајем 1939. изразили жељу да се крај зове "Нова Србија".[12]
Политика[уреди | уреди извор]
Међу становницима Панчевачког рита покренута је иницијатива да Панчевачки рит поново постане посебна општина, под називом Дунавски венац.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Pančevački rit poplavljen zbog divlje gradnje”. Politika. Приступљено 21. 1. 2019.
- ^ "Време", 15. дец. 1934
- ^ "Политика", 15. дец. 1934
- ^ "Политика", 20. дец. 1937
- ^ На милијарду и по динара цени се данас земљиште, које је пре мелиорације вредело око 40 милиона. "Време", 4. јул 1939
- ^ "Политика", 4. дец. 1934
- ^ "Политика", 9. дец. 1938
- ^ "Време", 1. септ. 1935
- ^ "Време", 27. септ. 1935
- ^ "Политика", 30. нов. 1938
- ^ "Политика", 26. јан. 1939
- ^ "Политика", 22. дец. 1939