Панчевачки рит

С Википедије, слободне енциклопедије
Панчевачки рит
Pancevacki rit map.png
Мапа Панчевачког Рита.
Највећи градовиБеоград
Борча
ДржаваСрбија
РегионГрад Београд
Административна јединицаОпштина Палилула
Бељарица, мочварно подручје у југозападном делу Панчевачког рита

Панчевачки рит је географски регион у Србији. То је југозападни део Баната, који припада београдској општини Палилула.[1]

Насеља Панчевачког рита[уреди | уреди извор]

Некадашња[уреди | уреди извор]

Према попису из 1961. године, Панчевачки рит је био обухваћен општином Крњача, у којој су званично постојала следећа насеља:

Касније је општина Крњача укинута и прикључена општини Палилула, док су нека насеља Панчевачког рита изгубила статус посебних насеља и спојена су са другим насељима.

Данашња[уреди | уреди извор]

Према попису из 2011. године, у Панчевачком риту су званично постојала следећа насеља:

Урбани део Београда на подручју Панчевачког рита обухвата подручје некадашњег административног насеља Крњача. У оквиру овог насеља налазе се следеће урбане целине:

У саставу других административних насеља Панчевачког рита налазе се следећа насеља:

Историја[уреди | уреди извор]

Подручје је било плавно и тешко за живот. Након великих поплава 1920-тих, држава је одлучила да исуши рит, градњом насипа, копањем канала и постављањем пумпи. Посао је поверен француском друштву "Батињол",[2] одрађен је у периоду 1929-35., што је коштало "преко четврт милијарде динара".[3] Пумпне станице су постављене на Визељу код Борче, на Дунавцу код Опова и највећа на Сибници, "10 км низводно од Панчевачког моста"[4][5] (ова пумпа је помогла при грађењу моста преко речице 1937. за потребе Панчевачког пута[6]). Добијено је доста нове обрадиве земље, чија је вредност такође знатно порасла.[7] "Први кукурузи" у риту су обрани у јесен 1934.[8] Са друге стране, мелиорација је смањила рибни принос у том делу Дунава.[9]

Насипи су били предуслов и за градњу Панчевачког моста и моста на Тамишу.[10] Пруга између Београда и Панчева, дужине 26 км, изграђена је између 1933 и 1935. за 100 милиона динара. Први воз је прошао 5. јула 1935, једна станица је постављена у Овчи.[11] Панчевачки мост је пуштен у саобраћај следећег новембра. Панчевачки пут је изграђен 1937.

У 1935. било је предвиђено да током 1937-38. 4.000 ратних добровољаца коцком подели 30.000 јутара земље у риту.[12]

Београдска општина је 1936. с леве стране Панчевачког пута, око баре Рева, подигла једно пољско добро од 700 хектара, касније је планирано да се подигну стаје за краве и свиње и силоси.[13] Лево од моста је подигнут расадник.[14]

У време поплаве у марту 1937. систем канала и пумпи се није добро показао.[3] Унутар рита је 1938-39. прокопано још стотину километара канала за одвођење воде.[15]

Становници су крајем 1939. изразили жељу да се крај зове "Нова Србија".[16] Следеће године су први пут прославили славу Петровдан.[17]

Пред рат, хиљаде Београђана је недељом и празником одлазило у Рит на излет, тако да је у тим моментима ово био "највеселији део" града.[18]

Политика[уреди | уреди извор]

Међу становницима Панчевачког рита покренута је иницијатива да Панчевачки рит поново постане посебна општина, под називом Дунавски венац.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]