Pantelejmon Kuliš

Pantelejmon Oleksandrovič Kuliš
Pantelejmon Kuliš
Lični podaci
Puno ime	Pantelejmon Oleksandrovič Kuliš
Datum rođenja	(1819-08-08)8. avgust 1819.
Mesto rođenja	Voronjež, Ruska Imperija
Datum smrti	14. februar 1897.(1897-02-14) (77 god.)
Mesto smrti	Motronovka, Ruska Imperija

Pantelejmon Oleksandrovič Kuliš (ukr. Пантелеймон Олександрович Куліш; Voronjež, 8. avgust 1819 — Motronovka, 14. februar 1897) bio je ukrajinski pisac, publicista i istoričar, profesor gimnazije (Petrograd i Kijev) i činovnik u kancelariji tulskog gubernatora.

Život i rad

Literaturnu delatnost je počeo 1840. Od 1841. je učitelj u Lucku, Kijevu, Rovnu i Peterburgu. Zbog članstva u „Ćirilo-Metodijevskom bratstvu“ je uhapšen 1847. i poslan na službu u Tulu. Nakon molbe za oprost kazna mu je ukinuta. 1850. je prešao u Peterburg, a zadnje godine života je proveo u Ukrajini. Njegovi stavovi su se menjali, pa je od liberala postepeno došao do konzervativizma, proslavljajući carizam i nacionalizam. Tokom vremena SSSR je stoga ocenjivan kao antidemokratski i reakcionarni pisac. Pisao je na ruskom i ukrajinskom jeziku.

U almanahu «Kievlяnin» su štampani njegovi «Malorossiйskie rasskazы» na ruskom a u almanahu «Lastіvka» (jez-rus. Lastočka, srp. Lastavica, 1841) — na ukrajinskom jeziku. Kao pisac je evoluirao od romantizma do etnografskog realizma. U djelu «Mihaйlo Čarnыšenko, ili Malorossiя vosemьdesяt let nazad» (1843) on osuđuje mladež. U poemi «Ukraina» (1843) on pokušava da u stilu narodne priče dade svu istoriju Ukrajine, ali je došao samo do Bogdana Hmeljnickog. U idili «Orisя» (1844) je dat romantični pogled na ukrajinski patrijarhalni život.

Dalje piše razne istorijske romane i etnografska djela: «Černaя rada, hronika 1663 goda» (1845—57), «Ukrainskie narodnыe predaniя» (1847), «Zapiski o Юžnoй Rusi». Osnovao je 1860. ukrajinski almanah «Hata», a u Peterburgu ukrajinsku štampariju koja je štampala djela ukrajinskih pisaca. Izveo je i reformu ukrajinskog pravopisa koja je postala osnova daljih reformi docnije. Izdao je bukvar «Gramátka» (1857, 1861). Zatim izlazi zbirka stihova «Rassvet» (ukr. «Dosvіtni», 1862), pa «Hutornaя poэziя» (1882), «Kolokol» (1893). Prevodio je na ukrajinski jezik djela Šekspira, Bajrona, Getea, Šilera, Puškina i drugih. Napisao je i istorijsko djelo «Istoriя vossoedineniя Rusi» (1—3, 1874—77) gdje se bavio i ulogom poljskih osvajanja u istoriji Ukrajine.

Akademik

Dopisni je član Srpskog učenog društva od februara 1869. Počasni je član Srpske kraljevske akademije od novembra 1892.

Literatura

• Kratka literatulna enciklopedija(KLЭ), 1962—1978.
• Sl. N 4, 1054–1055
• Эnciklopedičeski slovarь. S. Peterburg, Brokgauzъ i Єfronъ, 1890–1904. 16(1895) 959 (Η. S-vъ).
• Ukraїnsьka radяnsьka enciklopedія 7 (1962) 477–478]
• Slavяnovedenie v dorevolюcionnoй Rossii, Moskva: AN SSSR, 1979. 203–204 (G. Я. Sergienko).
• Istoriя Slavяnskoй Filologii, 496–497 (V. Яgičъ)

Spoljašnje veze

• Kraća biografija na sajtu SANU (jezik: srpski)