Pređi na sadržaj

Perioperativna smrtnost

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Perioperativna smrtnost
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnosthirurgija

Perioperativna smrtnost je bilo koja smrt, bez obzira na uzrok, koja se desila u roku od 30 dana nakon operacije u bolnici ili van nje. Na globalnom nivou, procenjuje se da 4,2 miliona ljudi umire u roku od 30 dana od operacije svake godine.[1][2] Važno razmatranje pre donošenja konačne odluke da se izvrši bilo koja hirurška procedura je da se procene korist i rizika. Anesteziolozi i hirurzi koriste različite metode u proceni da li je pacijent u optimalnom stanju sa medicinskog stanovišta pre operacije, a dostupni su i različiti statistički alati. Jedan od najpoznatiji je ASA pokazatelj Američkog koledža za anestziologiju.[3]

Preduslovi[uredi | uredi izvor]

U 21. veku značajno je porastao broj pacijenata koji se leče operativnim putem. Procenjuje se da je taj broj na globalnom nivou oko 250 miliona godišnje.[4] Ovako veliki broj hirurških zahvata i pored toga što je rezultovao neprekidnim usavršavanjem i standardizovanjem operativnih tehnika,[5] i dalje je praćen perioperativnom smrtnošću. Međutim sve veće objektiviziranje operativnog rizika koji je povezan sa mogućnošću pojave komplikacija koje hirurške procedure nose same po sebe značajno je ispoljio uticaj i na smanjenje perioperativne smrtnosti.

Ako uzmemo u obzir da je ukupna prosečna intrahospitalna perioperativna smrtnost 1%, onda od komplikacija hirurških intervencija u svetu godišnje umire 2,5 miliona ljudi. Ovom broju treba dodati još oko pet puta veći perioperativni morbiditet, koji je povezan sa produženim lečenjem i visokim procentom invaliditeta.[6]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Većina perioperativne smrtnosti može se pripisati komplikacijama operacije (kao što su krvarenje, sepsa i otkaz funkcije vitalnih organa) ili već postojećim akutnim i hroničnim medicinskaim stanjima.

Iako se u nekim sistemima zdravstvene zaštite sa visoko razvijenim informatičkim sistemom čuva statistika perioperativne smrtnosti, pre svega zbog izgrađenog sitema obaveznog prijavljuivanja perioperativnog mortaliteta, to se ne radi u većini zemalja sveta, posebno onim nedovoljno razvijenim Iz tog razloga može se samo procieniti brojka ukupnog globalnog perioperativnog mortaliteta.

Studija bazirana na ekstrapolaciji postojećih podataka iz raspoloživih izvora ukazuju na to, da 4,2 miliona ljudi umire u roku od 30 dana nakon operacije svake godine, pri čemu se polovina tih smrtnih slučajeva javlja u zemljama sa niskim i srednjim nacionalnim dohotkom.[1]

Podaci o perioperativnom mortalitetu često se danas koriste u vidu tabela radi upoređenja kvaliteta rada nekih bolnica. Kritičari ovog sistema ističu da perioperativna smrtnost možda ne odražava loše stanje u nekim zdravstvenim sistemima, jer može biti uzrokovana drugim faktorima, npr. visok procenat akutne / neplanirane hirurgije ili drugi faktori povezani sa pacijentom.

Većina bolnica ima redovne sastanke, i na njima analizira perioperativnu smrnost i hirurške komplikacije, kao0 i specifične slučajeve kako bi se bolje i pravovremeno identifikovli mogući uzroci perioperativne smrtnosti načini kako se ona može sprečiti.

Globalno, postoji nekoliko studija koje upoređuju perioperativni mortalitet u različitim zdravstvenim sistemima, pa če neke od njih biti navedene u nastavku teksta.

U jednoj prospektivnoj studiji sa 10.745 odraslih pacijenata koji su podvrgnuti hitnoj abdominalnoj hirurgiji u 357 centara u 58 zemalja, ustanovljeno je da je postoperativna smrtnost tri puta veća u zemljama sa niskim indeksom visokog humanog razvoja (HDI) čak i kada su prilagođeni prognostičkim faktorima. U ovoj studiji ukupna globalna stopa mortaliteta bila je 1,6% u 24 sata (visoki HDI 1, 1%, srednji HDI 1,9%, nizak HDI 3,4%), povećavajući se na 5,4% do 30 dana (visok HDI 4,5%, srednji HDI 6,0%, nizak HDI 8,6%; P < 0,001).[7]

Podstudija koja je obuhvatila 1.409 dece koja su bila podvrgnuta hitnoj abdominalnoj operaciji u 253 centra u 43 zemlje pokazala je da prilagođena smrtnost dece nakon operacije može biti i do 7 puta veća u zemljama sa niskim HDI i srednjim HDI u poređenju sa sa zemljama sa visokim HDI. Prikazano na broj smrtnih slučajeva, to je 40 prekomernih smrtnih slučajeva na 1.000 procedura koje su izveden u ispitivanim centrima.[7]

Smrtnost koja je direktno povezana sa anestezijom toko operativnog zahvata je ređa i može uključivati uzroke kao što je pulmonalna aspiracija želučanog sadržaja,[8] gušenje i anafilaksija.[9][10] Ovo može biti posledica kvara anesteziološke opreme i/ili češće ljudske greške.

Studija iz 1978. godine pokazala je da se 82% nezgoda tokom anestezije moglo sprečiti jer su bile rezultat ljudske greške.[11]

U pregledu iz 1954. kojim je obuhvaćeno 599.548 hirurških zahvata u 10 bolnica u Sjedinjenim Državama između 1948. i 1952. godine 384 smrtna slučaja pripisano je anesteziji, što je dalo ukupnu stopu smrtnosti od 0,064%. Tokom 1984. godine,[12]

...nakon televizijskog programa koji je ukazivao na anestezijske nezgode emitovane u SAD-u, američki anesteziolog Elison C. Pajrs ukazao je na to da imenovao odbor koji se zove Komitet za anesteziološki pacijent i Odbor za upravljanje rizikom Američkog društva anesteziologa. Ova komisija je imala zadatak da utvrdi i smanji uzroke perinestetičkog morbiditeta i mortaliteta. Kao rezultat rada ovog odbora, osnovana je Fondacija za sigurnost anesteziranih pacijenata osnovana je 1985. godine kao nezavisna, neprofitna korporacija sa vizijom da "nijedan pacijent ne može biti povređen anestezijom.[13]

Trenutna smrtnost koja se može pripisati postupcima tokom opšte anestezije je kontroverzna. Većina trenutnih procena smatra da se perioperativne smrtnosti kreće od 1 u 53 anestezija do 1 u 5.417 anestezija.[14][15] Incidenca perioperativne smrtnosti koja se direktno pripisuje anesteziji varira od 1 do 6.795 i do 1 u 200.200 anestezija. Međutim, postoje neke studije koje navode mnogo nižu stopu smrtnosti. Na primer, kanadski retrospektivni pregled od 2.830.000 oralnih hirurških procedura u Ontariju u periodu od 1973. do 1995. godine utvrtdio je samo četiri smrtna slučaja u kojima je oralni i maksilofacijalni hirurg ili zubar sa specijalizovanom obukom u anesteziji primenjivao opštu anesteziju ili duboku sedaciju. Autori su izračunali ukupnu stopu smrtnosti od 1,4 na 1.000.000.[16] Smatra se da ovi široki rasponi mogu biti uzrokovani razlikama u operativnim definicijama i načinima izveštavanja.[17]

Najveća studija postoperativne smrtnosti objavljena je 2010. godine. U ovom pregledu, kojim je obuhvaćeno 3,7 miliona hirurških zahvata u 102 bolnice u Holandiji tokom 1991—2005. godine, utvrđen je postoperativni mortalitet od svih uzroka kod 67.879 pacijenata, po ukupnoj stopi od 1,85%.[18]

Najčešći uzroci perioperativne smrtnosti[uredi | uredi izvor]

Najznačajniji faktor rizika za nastanak perioperativnih kardiovskularnih komplikacija je anamneza o koronarnoj arterijskoj bolesti. Pacijenti sa anamnezom o infarktu miokarda imaju veću učestalost kardiovaskularnih komplikacija. Uprkos optimalnoj preoperativnoj kardiološkoj evaluaciji perioperativne kardiovaskularne komplikacije se događaju, ali je za njihov nastanak potreban još neki precipitirajući faktor vezan za samu hiruršku proceduru ili specifične uslove koji karakterišu postoperativni period. Pacijenti koji dobiju jedan tip perioperativnih komplikacija imaju veći rizik da razviju i neki drugi tip komplikacija.[19]

Opšti uslovi

Učestalost perioperativnih komplikacija koje mogu biti uzork smrti je različita za različite hirurške procedure i u literaturi se navodi da se ona kreće od 0.5% do 10%, u zavisnosti od preduzete operacije.[20] Međutim, poznato je da su i iste hirurške procedure mogu imati različitu učestalost perioperativnih komplikacija, ne samo u različitim zemljama, već i u različitim medicinskim ustanovama u istoj zemlji. I ne samo to: učestalost komplikacija se razlikuje i u odnosu na dane u sedmici i na satnicu obavljene operacije u istoj ustanovi.[21]

Brojne kliničke studije su potvdile da je letalni ishod u određenom broju slučajeva uslovljen koegzistirajućim kardiovaskularnim morbiditetom koji je, ili neprepoznat pre hirurške intervencije, ili je loše procenjen - minimiziran.[22][23]

Starost

Starost je jedan od najčešćih uzroka smrtnosti, jednim delom i zbog podataka da broj nekardioloških hirurških zahvata u starijih osoba neprestano raste, pa je tako od trenutnih šest miliona narasta na blizu 12 miliona godišnje.[24]

Takođe je poznato da kod starijih osoba prevalencija kardiovaskularnih bolesti raste sa godinama života, što znači da ovi pacijenti uglavnom boluju od neke kardiovaskularne bolesti ili više kardiovaskularnih bolesti. Kako se radi o populaciji koja je dovoljno dugo bila izložena različitim faktorima rizika, u njoj su najučestalije i razne pridružene bolesti - komorbiditeti.

Kod elektivnih nekardioloških hirurških procedura godine života nisu u vezi sa perioperativnim kardiovaskularnim komplikacijama i smrtnim ishodima.

Kardiovaskularni događaji

Kardiovaskularne događaje (letalni ishod, nefatalni infarkt miokarda, nefatalni srčani zastoj, moždani udar i druge), jedan su od najčešćih uzroka perioperativne smrtnosti kod nekardioloških hirurških operacija.

U literaturi se navodi da oni koji dobiju infarkt miokarda posle hirurške intervencije imaju bolnički mortalitet od 15% do 25% i da je preživljen perioperativni infarkt miokarda nezavisni faktor rizika za kardiovaskularni mortalitet i nefatalni infarkt miokarda tokom narednih 6 meseci od hirurške intervencije.[25][26] [27][28][29]
Vrsta hirurške procedure

Od svih preduzetih hirurških procedura nekardiohirurške su najbrojnije i po pravilu elektivne, tako da pružaju dovoljno vremena za preoperativnu evaluaciju, čiji je cilj - prevencija perioperativnih komplikacija.[20]

Apsolutni broj perioperativnih komplikacija je najveći kod pacijenata koji se operišu umerenorizičnim nekardiološkim operacijama, jer su to najzastupljenije hirurške procedure kojima se leče adultni bolesnici.

Gojaznost

Gojazni pacijenti nemaju veću sklonost za perioperativni loš ishod uzrokovan kardiovaskularnim komplikacijama.

Korelacija između serumskih preoperativnih koncentracija NT-proBNP-a i visokosenzitivnog troponina T.[30]
  • Visokosenzitivni troponin T meren u serumu pacijenata 12 časova pre operacije nosi prognostičku informaciju za nepoženjne kardiovaskularne događaje i smrtne ishode.
  • Pacijenti sa višim preoperativnim serumskim koncentracijama visokosenitivnog troponina T imaju veću frekventnost perioperativnih komplikacija i smrtnih ishoda, čak i kada su koncentracije biomarkera po vrednostima manje od 14 ng/L, a jednake ili veće od 8 ng/L.
  • Pacijenti sa infarktom miokarda u anamnezi imaju više prosečne vrednosti visokosenzitivnog troponina T u odnosu na pacijente bez infarkta miokarda.
  • Preoperativne serumske koncentracije visokosenzitivnog troponina T su više kod pacijenata sa umanjenom funkcionalnom sposobnošću, odnsono serumske koncentracije visokosenzitivnog troponina T pozitivno koreliraj sa godinama života.
Vrednost arterijskog krvnog pritiska

Vredenosti aretrijskog krvnog pritiska i anamneza o hipertenziji operisanih pacijenata nisu u vezi sa pojavom perioperativnih kardiovaskularnih komplikacija i smrtnih ishoda.

Gojaznost

Gojazni pacijenti nemaju veću sklonost za perioperativni loš ishod uzrokovan kardiovaskularnim komplikacijama.

Bolesnici sa pozitivnom porodičnom anamnezom i zavisnici

Pacijenti oboleli od šećerne bolesti,[31] pacijenti sa sa pozitivnom porodičnom anamnezom za kardiovaskularni morbiditet i zavisnici od pušenja duvana nemaju veći rizik za nastanak perioperativnih kardiovaskularnih komplikacija.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Nepogodiev, Dmitri; et al. (2019). „Global burden of postoperative death”. The Lancet. 393 (10170): 401. ISSN 0140-6736. PMID 30722955. S2CID 72333372. doi:10.1016/S0140-6736(18)33139-8. 
  2. ^ Ten Bosch, Jan; Cuypers, Philippe; van Sambeek, Marc; Teijink, Joep (2011). „Current insights in endovascular repair of ruptured abdominal aortic aneurysms”. EuroIntervention. 7 (7): 852—858. ISSN 1774-024X. PMID 22082581. doi:10.4244/eijv7i7a133. 
  3. ^ Aleksić, Valentina V. Faktorski rizik za pojavu anestezioloških komplikacija tokom neurohirurških operacija u dečjem uzrastu Doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, 2013.
  4. ^ Weiser, Thomas G; Regenbogen, Scott E; Thompson, Katherine D; Haynes, Alex B; Lipsitz, Stuart R; Berry, William R; Gawande, Atul A (2008). „An estimation of the global volume of surgery: a modelling strategy based on available data”. The Lancet. 372 (9633): 139—144. ISSN 0140-6736. PMID 18582931. S2CID 17918156. doi:10.1016/s0140-6736(08)60878-8. 
  5. ^ Fleisher et al. ACC/AHA 2007 Perioperative guidelines. JACC 2007;50:162.
  6. ^ Marina Jović, N –terminalni B – tip natriuretski peptid (NT-proBNP) kao marker za procenu perioperativnog rizika nakon velikih nekardiohirurških intervencija, Doktorska disertacija, Kragujevac, 2015 str.1
  7. ^ a b GlobalSurg Collaborative (2016). „Determinants of morbidity and mortality following emergency abdominal surgery in children in low-income and middle-income countries”. BMJ Global Health. 1 (4): e000091. PMC 5321375 Slobodan pristup. PMID 28588977. doi:10.1136/bmjgh-2016-000091. 
  8. ^ Engelhardt, T.; Webster, N. R. (1999). „Pulmonary aspiration of gastric contents in anaesthesia”. British Journal of Anaesthesia. 83 (3): 453—460. PMID 10655918. doi:10.1093/bja/83.3.453. 
  9. ^ Parker, R. B. (1956). „Maternal Death from Aspiration Asphyxia”. BMJ. 2 (4983): 16—19. PMC 2034767 Slobodan pristup. PMID 13329366. doi:10.1136/bmj.2.4983.16. 
  10. ^ Dewachter, Pascale; Mouton-Faivre, Claudie; Emala, Charles W.; Riou, Bruno (2009). „Anaphylaxis and Anesthesia”. Anesthesiology. 111 (5): 1141—1150. PMID 19858877. S2CID 20334888. doi:10.1097/ALN.0b013e3181bbd443. 
  11. ^ Cooper JB, Newbower RS, Long CD, McPeek B (1978). „Preventable anesthesia mishaps: a study of human factors”. Anesthesiology. 49 (6): 399—406. PMID 727541. doi:10.1097/00000542-197812000-00004. .
  12. ^ Beecher, Henry K.; Todd, Donald P. (1954). „A Study of the Deaths Associated with Anesthesia and Surgery”. Annals of Surgery. 140 (1): 2—33. PMC 1609600 Slobodan pristup. PMID 13159140. doi:10.1097/00000658-195407000-00001. 
  13. ^ Christopher Guadagnino, Improving anesthesia safety Physician's News Digest, Published February 2000.
  14. ^ Lagasse, Robert S. (2002). „Anesthesia Safety: Model or Myth?”. Anesthesiology. 97 (6): 1609—1617. PMID 12459692. S2CID 32903609. doi:10.1097/00000542-200212000-00038. 
  15. ^ Arbous MS, Meursing AE, van Kleef JW, de Lange JJ, Spoormans HH, Touw P, Werner FM, Grobbee DM (2005). „Impact of anesthesia management characteristics on severe morbidity and mortality”. Anesthesiology. 102 (2): 257—68. PMID 15681938. doi:10.1097/00000542-200502000-00005. .
  16. ^ Nkansah, Peter J.; Haas, Daniel A.; Saso, Michael A. (1997). „Mortality incidence in outpatient anesthesia for dentistry in Ontario”. Oral Surgery, Oral Medicine, Oral Pathology, Oral Radiology, and Endodontology. 83 (6): 646—651. PMID 9195616. doi:10.1016/S1079-2104(97)90312-7. 
  17. ^ Lagasse RS (2002). „Anesthesia safety: model or myth? A review of the published literature and analysis of current original data”. Anesthesiology. 97 (6): 1609—17. PMID 12459692. S2CID 32903609. doi:10.1097/00000542-200212000-00038. .
  18. ^ Noordzij PG, Poldermans D, Schouten O, Bax JJ, Schreiner FA, Boersma E (2010). „Postoperative mortality in The Netherlands: a population-based analysis of surgery-specific risk in adults”. Anesthesiology. 112 (5): 1105—15. PMID 20418691. S2CID 45020823. doi:10.1097/ALN.0b013e3181d5f95c. .
  19. ^ Goldman, Lee; Caldera, Debra L.; Nussbaum, Samuel R.; Southwick, Frederick S.; Krogstad, Donald; Murray, Barbara; Burke, Donald S.; O'Malley, Terrence A.; Goroll, Allan H. (1977-10-20). „Multifactorial Index of Cardiac Risk in Noncardiac Surgical Procedures”. New England Journal of Medicine. 297 (16): 845—850. ISSN 0028-4793. PMID 904659. doi:10.1056/nejm197710202971601. 
  20. ^ a b Weiser TG, Regenbogen SE, Thompson KD, Haynes AB, Lipsitz SR,; et al. (2008). „An estimation of the global volume of surgery: A modeling strategy based on available data”. Lancet. 372 (9633): 139—44. PMID 18582931. S2CID 17918156. doi:10.1016/S0140-6736(08)60878-8. .
  21. ^ Zare, Marc M.; Itani, Kamal M. F.; Schifftner, Tracy L.; Henderson, William G.; Khuri, Shukri F. (2007). „Mortality After Nonemergent Major Surgery Performed on Friday Versus Monday Through Wednesday”. Annals of Surgery. 246 (5): 866—874. ISSN 0003-4932. PMID 17968181. S2CID 20650682. doi:10.1097/sla.0b013e3180cc2e60. 
  22. ^ Mangano, Dennis T.; Browner, Warren S.; Hollenberg, Milton; London, Martin J.; Tubau, Julio F.; Tateo, Ida M. (1990-12-27). „Association of Perioperative Myocardial Ischemia with Cardiac Morbidity and Mortality in Men Undergoing Noncardiac Surgery”. New England Journal of Medicine. 323 (26): 1781—1788. ISSN 0028-4793. PMID 2247116. doi:10.1056/nejm199012273232601. 
  23. ^ Lee, Thomas H.; Marcantonio, Edward R.; Mangione, Carol M.; Thomas, Eric J.; Polanczyk, Carisi A.; Cook, E. Francis; Sugarbaker, David J.; Donaldson, Magruder C.; Poss, Robert (1999-09-07). „Derivation and Prospective Validation of a Simple Index for Prediction of Cardiac Risk of Major Noncardiac Surgery”. Circulation. 100 (10): 1043—1049. ISSN 0009-7322. PMID 10477528. doi:10.1161/01.cir.100.10.1043. 
  24. ^ Fleisher et al. ACC/AHA 2007 Perioperative guidelines. JACC 2007;50:162.
  25. ^ Shah KB, Kleinman BS, Rao TL, Jacobs HK, Mestan K, Schaafsma M. Angina and other risk factors in patients with cardiac diseases undergoing noncardiac operations. Shah, K. B.; Kleinman, B. S.; Rao, T. L.; Jacobs, H. K.; Mestan, K.; Schaafsma, M. (1990). „Angina and other risk factors in patients with cardiac diseases undergoing noncardiac operations”. Anesth Analg. 70 (3): 240—7. PMID 2305974. doi:10.1213/00000539-199003000-00002. .
  26. ^ Ashton CM, Petersen NJ, Wray NP, Kiefe CI, Dunn JK, Wu L,; et al. (1993). „The incidence of perioperative myocardial infarction in men undergoing noncardiac surgery”. The Incidence of Perioperative Myocardial Infarction in Men Undergoing Noncardiac Surgery. Ann Intern Med. 118 (7): 504—10. PMID 8442621. S2CID 9092833. doi:10.7326/0003-4819-118-7-199304010-00004. .
  27. ^ Badner NH, Knill RL, Brown JE, Novick TV, Gelb AW (1998). „Myocardial infarction after noncardiac surgery”. Anesthesiology. 88 (3): 572—8. PMID 9523798. S2CID 26828024. doi:10.1097/00000542-199803000-00005. .
  28. ^ Kumar R, McKinney WP, Raj G, Heudebert GR, Heller HJ, Koetting M, et al. Adverse cardiac events after surgery: assessing risk in a veteran population. Kumar, R.; McKinney, W. P.; Raj, G.; Heudebert, G. R.; Heller, H. J.; Koetting, M.; McIntire, D. D. (2001). „Adverse cardiac events after surgery: Assessing risk in a veteran population”. J Gen Intern Med. 16 (8): 507—18. PMC 1495256 Slobodan pristup. PMID 11556926. doi:10.1046/j.1525-1497.2001.016008507.x. .
  29. ^ Mangano DT, Browner WS, Hollenberg M, Li J, Tateo IM (1992). „Long-term cardiac prognosis following noncardiac surgery”. The Study of Perioperative Ischemia Research Group. JAMA. 99: 259—69. .
  30. ^ Ausset, S.; Auroy, Y.; Lambert, E.; Vest, P.; Plotton, C.; Rigal, S.; Lenoir, B.; Benhamou, D. (2008). „Cardiac troponin I release after hip surgery correlates with poor long-term cardiac outcome”. European Journal of Anaesthesiology. 25 (2): 158—64. PMID 17666156. S2CID 23172532. doi:10.1017/S0265021507001202. .
  31. ^ Rudd, P; Siegler, M; Byyny, R L (1978). „Perioperative diabetic consultation”. Academic Medicine. 53 (7): 590—6. ISSN 1040-2446. doi:10.1097/00001888-197807000-00007. 

Liteeratura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Периоперативна_смртност&oldid=27675565”