Pertle

Petlja sačinjena od žutih pertli

Pertle (nem. bortel), vezice, špigete (ital. spighetta), šnure ili šnjure (nem. Schnür) predstavljaju uzice određene dužine koje se unakrsno provlače kroz posebne rupice u obući kako bi omogućile njihovo zatezanje za nogu. Ukoliko bi pertle u obući nedostajale, obuća ne bi bila pričvršćena, već bi se pomerala od stopala i otežavala čoveku kretanje.

U razvezanom stanju pertle dozvoljavaju slobodno izuvanje obuće.

Primeri naperaka (ferbocni) na vrhovima pertli

Pertle su široko prihvaćene tek u 20. veku. Do tada je bila korišćena obuća bez pertli koja se zatezala pomoću raznih kvačica i spojki. Prvi pomen pertli potiče još iz 13. veka. Tada su se pertle koristile za zatezanje odeće na čijim su krajevima stajali tvrdi završeci u obliku lešnika. Već u 15. veku poznati moreplovac Kristifor Kolumbo uspešno je trgovao pertlama sa bakarnim i zlatnim krajevima. Prošlo je skoro pet vekova od trenutka kada su izmišljene pertle do dana kada su se pojavile na obući.

Nisu poznati ljudi koji su se dosetili da iskoriste pertle za obuću, ali je izvesno da su 27. marta 1790. godine po gregorijanskom kalendaru u Engleskoj po prvi put svečano ozvaničene kožne pertle sa gvozdenim napercima (završecima) koji omogućavaju lakše provlačenje kroz rupice i koji sprečavaju odmotavanje vlakana pertle.

Vidi još

• Ferbocna

Spoljašnje veze

Mediji vezani za članak Pertle na Vikimedijinoj ostavi