Piknodizostoza

Piknodizostoza
Sinonimi	Pycnodysostosis
Specijalnosti	endokrinologija

Piknodizostoza ili Tuluz-Lotrekov sinrom (lat. ryknodysostosis) ili je oblik osteoskleroze koji nalikuje osteopetrozi. Jedan je od tipova patuljastog rasta sa kratkim ekstremitetima i lomljivim kostima, kod kojij se preomi javljaju pri najmanjoj traumi. Bolest se vezuje za krvno srodstvo u oko 30% slučajeva.  Piknodizostoze se mogu svrstati u veliku grupu genetskih bolesti koje su jedinstveno retke, ali su zbirno društveno važne patologije po zbiru učestalosti u populaciji, a pre svega po snažnom uticaju na kvalitet život pojedinaca.

Kliničku sliku karakteriše povećanje gustine kostiju, niski stas, razdvojeni šavovi lobanje, hipoplazija donje vilice, kifoskolioza i drugi deformiteti trupa, postojanje mlečnih zuba, progresivna akroosteoliza terminalnih falangi, visoko gotsko nepce, proptoza, plave sklere i izražena kljunasti nos.

Životna dob obično nije skraćena, a bolesnici se u najvećem broju slučajeva javljaju zbog učestalih preloma.

Eponim

Anri de Tuluz-Lotreku, za koga se veruje da je imao ovaj poremećaj.

Piknodizostoza nosi naziv i Tuluz-Lotrekov sindrom koji je dobila po poznatom francuskom umetniku iz 19. veka Anriju de Tuluz-Lotreku, za koga se veruje da je imao ovaj poremećaj.

Istorija

Bolest su nezavisno opisali Pierre Maroteaux, Emile Maurice Joseph Lamy i Andreoli sa saradnicima 1962. godine.

Tri godine nakon opisa bolesti od strane Maroteaux i Lamy-a, postavljena je hipoteza da je slikar Anri de Tuluz-Lotrek (1864-1901) oboleo od ove bolesti.  Ovo tvrdnja zasnivalase se na nekim medicinskim razmatranjima: slikarev nizak rast; krvnog srodstva roditelja (koji su bili su u stvari prvi rođaci); krhkost kostiju koja se objašnjava upotrebom štapa već u mladosti; nezatvaranje lobanjskih fontanela (pretpostavljeno slikarevom navikom da uvek nosi čvrsti šešir); povlačenje vilica koje je slikara ublažavoo nođenjem brade. Međutim, prema drugim kliničarima, smatra se da je francuski slikar patio od osteogenezis imperfecta, bolesti sa sličnim manifestacijama. Ova sumnja koja deli naučnu zajednicu mogla bi se definitivno razrešiti sprovođenjem genetske analize kod potomaka velikog slikara, ili ekshumacijom i analizom kostiju umetnika.

Publikacija grčkih autora iz 2002. spekuliše da je Ezop takođe mogao da pati od piknodizostoze

Godine 1996.  identifikovan je defektni gen odgovoran za piknodizostozu, što je omogućilo tačnu dijagnozu i dublje razumevanje ove bolesti.

Epidemiologija

Tačna učestalost piknodizostoze nije poznata; prema podacima iz literature opisano je samo 200 slučajeva ove retke genetske bolest za koju se procenjuje da pogađa oko 1 od 1,7 miliona ljudi širom sveta.

Starost

Bolest se otkriva u različitim uzrastima, u rasponu od 9 meseci do 50 godina. Stanje se najčešće dijagnostikuje u detinjstvu, ali se ponekad stanje ne otkrije sve do odraslog doba, obično kao rezultat preloma ili rutinskog pregleda.

Etiologija

Piknodizostoza ima autozomno recesivno nasleđivanje

Piknodizostoza je autozomno recesivno nasledna genetska bolest koja uključuje hromozom 1k21,  koji uzrokuje deficit u proizvodnji enzima katepsina K sa posledičnom smanjenom aktivnošću kolagenaze.  

Katepsin K  je cisteinska proteaza prisutna u osteoklastima , neophodna za proces resorpcije kostiju kojim upravljaju ove ćelije. Poznato je da je nedostatak ovog enzima uzrokuje ovo stanja tako što smanjuje sposobnost razgradnje kolagena tipa 1, osteopontina i osteonektina (iako osteoklast ima potpuno normalnu ćelijsku morfologiju).

Da bi se javila bollest osoba mora da se rodi sa dve kopije abnormalnog gena da bi se bolest ili fizička osobina razvila. Geni se prenose u parovima. Jedan se dobija od oca i jedan od majke. Ako oba roditelja imaju jedan mutirani gen, to ih čini nosiocima. Za biološku decu dvoje nosioca mogući su sledeći scenariji:

• Ako dete nasledi jedan mutirani gen i jedan gen koji nije pogođen, ono bi takođe bilo nosilac, ali ne bi razvilo bolest (šansa od 50 procenata).
• Ako dete nasledi mutirani gen od oba roditelja, imaće bolest (šansa od 25 procenata).
• Ako dete nasledi nepromenjeni gen od oba roditelja, neće biti ni nosilac, niti će imati bolest (šansa od 25 procenata).

Bolest ima promenljivu starost početka  i dosledno izaziva nizak rast. Visina obolelih odraslih muškaraca je, u stvari, manja od 150 cm, dok su odrasle žene zahvaćene bolešću još niže. Zanimljivo je da je katepsin K postao važan terapeutski cilj za farmakološki tretman osteoporoze, zahvaljujući otkriću etiologije piknodizostoze.

Pored toga, postoje nokaut mačke koje ne kodiraju katepsin K, i iz tog razloga su eksperimentalni životinjski model bolesti ili istraživanja katepsina K.

Klinička slika

Piknodizostoza ima odnos polova od 2M:1F,  sa abnormalnostima koje utiču na glavu i lice, zube, vratne kosti, kožu, nokte ( distrofični nokti ) i beločnice (plave sklere).

Čini se da otprilike jedna šestina pogođenih osoba ima mentalnu retardaciju;  iako to ne navode drugi autori.

Cvrljive kosti u poređenju sa normalnim kostima

Bolest  čini kosti abnormalno gustim ( osteopetroza ); u poslednjim kostima prstiju, distalna falanga je kraća od normalne (osteoliza falangi ), a dolazi do odloženog srastanja šavova kostiju lobanje u ranom uzrastu, tako da se ( fontanel ) na vrh glave ostaje široko otvoren, čak iu odraslom dobu. Unutar otvorenih šavova lobanje može biti mnogo malih kostiju koje se nazivaju crvljive kosti.

Prednji i zadnji deo glave su istaknuti sa velikom, uskom, izduženom lobanjom sa izbočenim čelom.  Nos je istaknut ili orlovski; mandibula može biti mala ( mikrognatija ).  Nepce je usko i zašiljeno sa kanelurama. Može doći do egzoftalmusa zbog orbitalne hipoplazije .  Mlečni zubi izbijaju kasno i mogu ispasti (mlečni) mnogo kasnije nego obično. Stalni zubi izbijaju veoma sporo (izgled), i obično su nepravilni (natrpani) i propadali zbog hipoplazije gleđi; takođe neki zubi mogu u potpunosti da nedostaju ( hipodoncija).  Kosti vrata su često nerazvijene i nisu savršeno funkcionalne; a takođe i oni koji pate od ovog sindroma imaju krhke kosti koje se lako lome, posebno one nogu i stopala sa posledičnim valgusom kolena. Koža na zadnjoj strani prstiju je jako naborana, a nokti su ravni sa žlebovima (displastični).

Fizičke karakteristike

Rendgenski snimci glave i šake kod piknodizostoze, pokazuju otvorenu fontanelu i skraćene distalne falange šaka.

Guste, ali lomljive kosti su glavni simptom ali postoji mnogo fizičkih karakteristika koje se mogu drugačije razviti kod ljudi sa ovim stanjem. Među njima su najznačajnije:

• visoko čelo
• abnormalni nokti i kratki prsti
• uski krov usta
• kratki prsti
• niskog rasta, često sa trupom veličine odrasle osobe i kratkim nogama
• abnormalni obrasci disanja
• uvećana jetra
• teškoće sa mentalnim procesima, iako inteligencija obično nije pogođena.

Pošto je ovo bolest koja slabi kosti, ljudi sa ovim stanjem se suočavaju sa mnogo većim rizikom od pada i preloma . Komplikacije koje proizilaze iz preloma uključuju smanjenu pokretljivost. Nemogućnost redovnog vežbanja, zbog preloma kostiju, može uticati na težinu, kardiovaskularnu kondiciju i opšte zdravlje.

Dijagnoza

Dijagnostikovanje piknodizostoze se često radi u detinjstvu. Međutim, pošto je bolest tako retka, lekaru ponekad može biti teže da postavi pravu dijagnozu. Fizički pregled, medicinska istorija i laboratorijski testovi su deo procesa. Dobijanje porodične istorije je posebno korisno, jer prisustvo piknodizostoze ili drugih naslednih stanja može pomoći u vođenju lekarske istrage.

Kod ove bolesti osteoklasti su normalno prisutni, ali nisu funkcionalni zbog nedostatka katepsina K koji im ne dozvoljava da proizvode proteinaze u blizini ivice četkice iste, proteinaze koje su neophodne za fiziološku resorpciju kostiju.  Takođe je objavljena virusna etiološka hipoteza .

Radiološki pregled

Postoji i hipoplazija mandibularnog ugla i ključne klavikule podložna visokom riziku od preloma. Ključne kosti mogu biti nežne a njihovi bočni delovi slabo razvijeni; distalne falange su zakržljale. Radiološki pregled pokazuje generalizovanu osteosklerozu , često zatajenje segmentacije atlasa (C1) i osovine (C2) pršljenova i spondilolistezu C2 i lumbosakralnog područja, sa kifo-skoliozom i lumbalnom lordozom .  Pogođena osoba ima kosti koje su veoma sklone stresnim frakturama (na minimalnu traumu).

Molekularno genetsko testiranje

Molekularno genetsko testiranje može potvrditi dijagnozu. Međutim, lekar mora da zna da bi testirao CTSK gen. Testiranje gena se radi u specijalizovanim laboratorijama, jer se retko izvodi genetski test.

Diferencijalna dijagnoza

Diferencijalno dijagnostički treba imati u vidu sledeće bolesti:

• osteopetrozu ,
• skleidokranijalnu dizostozu i
• progresivnu dijafiznu displaziju.

Terapija

Prevencija

Prevencija obuhvata genetsko savetovanje, odontostomatološku prevenciju i prevenciju preloma.

Medikamentna terapija

Najčešće korišćeni tretman je primena hormona rasta za ubrzanje i stimulisanje rasta.

Druga ohrabrujuća istraživanja uključuju upotrebu inhibitora enzima, koji ometaju aktivnost enzima koji bi mogli da naškode zdravlju kostiju. 

Hirurška terapija

Ortopedska terapija obuhvata lečenje stresnih preloma, tako da će pomoć ortopeda biti posebno važna tokom celog života. Naime to znači da će tokom života verovatno bolesnik imati više preloma kostiju. To mogu biti standardne pauze koje se javljaju prilikom pada ili druge povrede. Osoba sa višestrukim prelomima u istoj oblasti, kao što je tibija (golenica), ponekad može imati teže da se dijagnostikuje stres preloma jer će kost uključivati nekoliko linija preloma od prethodnih preloma. Ponekad će osobi sa piknodizostozom ili bilo kojim drugim stanjem krhkih kostiju biti potrebana fikacija za jednu ili obe noge.

Česta hronična displazija vilice je veoma teško operativno lečiti, a za ispravljanje teških deformacija lica i čeljusti se koristi plastična hirurgija.

Komplikacije

Bilo je izveštaja o hroničnom osteomijelitisu nakon preloma donje vilice , koji zahtevaju antibiotsku terapiju i konsolidaciju kostiju metalnim pločama.

Prognoza

Piknodizostoza izaziva ozbiljne probleme koji vremenom postaju očigledni; ali uprkos tome, bolest omogućava normalan životni vek, i u tom smislu ako je osoba bez pridruženih bolesti, trebalo bi da živi punim životom, uz neke mere predostrožnosti i stalno angažovanje tima zdravstvenih radnika.

Osim krhkosti kostiju, defekti kičme izazivaju krivljenje kičme u stranu što dovodi do teške skolioze.

Literatura

• Giuseppe Canepa, Osteopatologia infantile: manuale-atlante di ortopedia per pediatrica, PICCIN, 1994, pp. 171–, ISBN 978-88-299-1217-9.
• Lelio R. Zorzin, Reumatologia dell'età evolutiva, PICCIN, 2002, pp. 279–, ISBN 978-88-299-1745-7.
• Pasquale Accardo, Barbara Whitman, Dizionario terminologico delle disabilità dello sviluppo, Armando Editore, 2007, pp. 276–, ISBN 978-88-6081-055-7.
• Linda R. Adkisson, Michael D. Brown, Genetica, Elsevier srl, 2008, pp. 116–, ISBN 978-88-214-3059-6.
• Philip R. Reilly, Abraham Lincoln's DNA and other adventures in genetics, CSHL Press, 2000, pp. 35–, ISBN 978-0-87969-649-8.
• Ciba Pharmaceutical Products, Clinical symposia, Ciba Pharmaceutical Products, 1988.
• Philip R. Reilly, Abraham Lincoln's DNA and other adventures in genetics, CSHL Press, 2000, pp. 35–, ISBN 978-0-87969-649-8.
• Clifford J. Rosen, Primer on the Metabolic Bone Diseases and Disorders of Mineral Metabolism, John Wiley and Sons, 18 novembre 2008, pp. 415–, ISBN 978-0-9778882-1-4.
• Carlina Albanese; Roberto Passariello (a cura di), Osteoporosi e Malattie Metaboliche Dell'osso: Clinica e Diagnostica, Springer, 1º giugno 2009, pp. 261–, ISBN 978-88-470-1356-8.

Spoljašnje veze

Klasifikacija	D ICD-10: Q78.8 OMIM: 265800 MeSH: D058631
Spoljašnji resursi	Orphanet: 763

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).