Pijura
| Pijura Piura Piwra San Migel de Pijura San Miguel de Piura | ||
|---|---|---|
     .jpg) Katedrala, univerzitet, centralni trg, reka Pijura i Bario norte | ||
| ||
| Nadimci: La Primera Ciudad (prvi grad) La Ciudad del Eterno Calor (grad večne topline) | ||
  Pijura Piura Lokacija grada u Peruu | ||
| Koordinate: 5° 12′ S 80° 38′ W / 5.200° J; 80.633° Z | ||
| Država | Peru | |
| region | Pijura | |
| Provincija | Pijura | |
| Osnovan | 1532 | |
| Vlada | ||
| • Gradonačelnik | Huan Hose Dijas Dios (2019-2022) | |
| Površina | ||
| • Ukupno | 621,2 km2 (2,398 sq mi) | |
| Nadmorska visina | 55 m (180 ft) | |
| Stanovništvo (2017.) | ||
| • Ukupno | 484,475 | |
| • Procena (2015)[1] | 436,440 | |
| • Gustina | 78/km2 (200/sq mi) | |
| Vremenska zona | UTC/GMT−5 | |
| Pozivni brojevi | 73 | |
| Veb-sajt | munipiura.gob.pe | |
Pijura (Piwra) (šp. Piura), je grad u severozapadnom Peruu. Grad je lociran u Sečura pustinji na reci Pijura. Pijura je glavni grad istoimenog departmenta. [2] and the Piura Province. Po popisu iz 2017. godine Pijura je imala 484.475 stanovnika.
Na sadašnjem mestu grada španski osvajač Fransisko Pizaro je osnovao treći španski grad u Južnoj Americi i prvi u Peruu, San Miguel de Piura, u julu [3] ili avgusta [4] 1532. godine. Piura je proglasila nezavisnost od Španije 4. januara 1821. godine.[5]
Istorija grada[uredi | uredi izvor]
Kao i veći deo severnog Perua, teritoriju Pijure naselila je njihova autohtona grupa domorodaca koja se nazivaju „taljanes” i „jungas”. Ove grupe su živele bez organizacije ili jedinstvenog vođe koji bi vladao sve dok kultura Mučik na kraju nije preuzela kontrolu, a njihova mešavina je evoluirala u kulturu Vikus. Vekovima kasnije, Pijura je pala pod vlast Tupaka Inka Jupankija najmanje 40 godina pre dolaska Španaca.[6]
Fransisko Pizaro je došao na to područje i uspostavio ga kao treći španski grad u Južnoj Americi i prvi španski grad u Peruu. [7] Dolaskom Španaca 1532. godine, nastale su današnje kulture mestiza i kreola u Pijuri. Ova mestizo kultura uključuje uticaje iz španske Ekstremadure i Andaluzije. Afrički uticaj, zahvaljujući dolasku robova sa Madagaskara (malgaški robovi). Kineski radnici koji su migrirali iz Guangdunga da obrađuju polja pirinča i zamene robove, a takođe i Romi koji su došli kao gusari u potrazi za biserima, ili kao španski konjanici.
Španci su gradu dali ime po kečuanskoj reči pirhua, što znači „obilje”. Danas je Pijura poznata kao Ciudad del eterno calor što znači "Grad večite toplote" jer je toplo tokom cele godine.
Geografija[uredi | uredi izvor]
Klima[uredi | uredi izvor]
Regionom Pijura vlada pustinjska i polupustinjska klima i to na obali i zapadnim padinama Anda, dok je na istočnim padinama klima suptropska. Padavine su retke, osim tokom El Ninjo, kada ima obilnih padavina i voda protiče kroz normalno suve vodotoke, uzrokujući poplave i velika klizišta.
| Klima Pijura aerodrum Giljermo Konča Iberiko 1961–1990, ekstrimi 1932–danas | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 37,9 (100,2) |
38,4 (101,1) |
38,2 (100,8) |
39,9 (103,8) |
36,1 (97) |
35,0 (95) |
33,2 (91,8) |
33,0 (91,4) |
34,1 (93,4) |
34,0 (93,2) |
37,0 (98,6) |
36,6 (97,9) |
39,9 (103,8) |
| Maksimum, °C (°F) | 33,4 (92,1) |
34,2 (93,6) |
34,3 (93,7) |
33,2 (91,8) |
30,8 (87,4) |
28,9 (84) |
27,9 (82,2) |
28,3 (82,9) |
29,0 (84,2) |
29,6 (85,3) |
30,4 (86,7) |
32,0 (89,6) |
31,0 (87,8) |
| Prosek, °C (°F) | 26,8 (80,2) |
27,8 (82) |
27,8 (82) |
26,6 (79,9) |
24,5 (76,1) |
22,9 (73,2) |
21,8 (71,2) |
21,9 (71,4) |
22,3 (72,1) |
22,9 (73,2) |
23,6 (74,5) |
25,2 (77,4) |
24,5 (76,1) |
| Minimum, °C (°F) | 20,3 (68,5) |
21,4 (70,5) |
21,3 (70,3) |
19,9 (67,8) |
18,3 (64,9) |
16,8 (62,2) |
15,8 (60,4) |
15,6 (60,1) |
15,6 (60,1) |
16,2 (61,2) |
16,9 (62,4) |
18,4 (65,1) |
18,0 (64,4) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | 10,0 (50) |
14,3 (57,7) |
16,0 (60,8) |
12,2 (54) |
10,0 (50) |
10,0 (50) |
10,0 (50) |
10,0 (50) |
10,5 (50,9) |
8,4 (47,1) |
11,1 (52) |
9,8 (49,6) |
8,4 (47,1) |
| Količina padavina, mm (in) | 16,9 (0,665) |
19,0 (0,748) |
32,4 (1,276) |
24,4 (0,961) |
15,1 (0,594) |
5,0 (0,197) |
0,5 (0,02) |
0,0 (0) |
0,0 (0) |
1,1 (0,043) |
0,8 (0,031) |
1,2 (0,047) |
116,4 (4,583) |
| Dani sa padavinama (≥ 1.0 mm) | 1,8 | 2,3 | 3,7 | 2,6 | 0,4 | 0,5 | 0,0 | 0,0 | 0,1 | 0,2 | 0,4 | 0,7 | 12,8 |
| Relativna vlažnost, % | 51 | 55 | 51 | 55 | 59 | 66 | 66 | 65 | 64 | 60 | 58 | 56 | 59 |
| Izvor #1: NOAA,[8] Meteo Climat (record highs and lows)[9] | |||||||||||||
| Izvor #2: Deutscher Wetterdienst (mean temperatures 1961–1990, precipitation days 1970–2003 and humidity 1955–1969)[10] | |||||||||||||
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Perú: Población estimada al 30 de junio y tasa de crecimiento de las ciudades capitales, por departamento, 2011 y 2015. Perú: Estimaciones y proyecciones de población total por sexo de las principales ciudades, 2012-2015 (Izveštaj). Instituto Nacional de Estadística e Informática. mart 2012. Pristupljeno 2015-06-03.
- ^ "Departamento de Piura" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. новембар 2017), travelsradiate.com, accessed 25 March 2011.
- ^ Hemming, J., 1970, The Conquest of the Incas, New York: Harcourt Brace Jovanovich, Inc., ISBN 0151225605
- ^ [1]
- ^ Box, Ben (2004). The South American Handbook (80 izd.). Footprint Travel Guides. str. 1132. ISBN 978-1-903471-70-8.
- ^ von Hagen, Victor W.; Murra, John V. „The origins and expansion of the Inca state”. britannica.com. Encyclopedia Britannica. Pristupljeno 1. 4. 2019.
- ^ Andagoya, Pascual de. Narrative of the Proceedings of Pedrarias Davila. The Hakluyt Society. Pristupljeno 21. 6. 2019 — preko Wikisource.
- ^ „Piura Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Pristupljeno 4. 7. 2017.
- ^ „Station Capitan Fap” (na jeziku: francuski). Météo Climat. Pristupljeno 4. 7. 2017.
- ^ „Klimatafel von Piura, Prov. Piura / Peru” (PDF). Baseline climate means (1961-1990) from stations all over the world (na jeziku: nemački). Deutscher Wetterdienst. Pristupljeno 4. 7. 2017.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Pijura turistički vodič sa Vikiputovanja- Britanika, Vikiizvori
- Američka enciklopedija Vikiizvori
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
