Пијура
| Пијура Piura Piwra Сан Мигел де Пијура San Miguel de Piura | |||
|---|---|---|---|
     .jpg) Катедрала, универзитет, централни трг, река Пијура и Барио норте | |||
| |||
| Надимци: La Primera Ciudad (први град) La Ciudad del Eterno Calor (град вечне топлине) | |||
  Пијура Piura Локација града у Перуу | |||
| Координате: 5° 12′ S 80° 38′ W / 5.200° Ј; 80.633° З | |||
| Држава | Перу | ||
| регион | Пијура | ||
| Провинција | Пијура | ||
| Основан | 1532 | ||
| Влада | |||
| • Градоначелник | Хуан Хосе Дијас Диос (2019-2022) | ||
| Површина | |||
| • Укупно | 621,2 km2 (2,398 sq mi) | ||
| Надморска висина | 55 m (180 ft) | ||
| Становништво (2017.) | |||
| • Укупно | 484,475 | ||
| • Процена (2015)[1] | 436,440 | ||
| • Густина | 78/km2 (200/sq mi) | ||
| Временска зона | UTC/GMT−5 | ||
| Позивни бројеви | 73 | ||
| Веб-сајт | munipiura.gob.pe | ||
Пијура (Piwra) (шп. Piura), је град у северозападном Перуу. Град је лоциран у Сечура пустињи на реци Пијура. Пијура је главни град истоименог департмента. [2] and the Piura Province. По попису из 2017. године Пијура је имала 484.475 становника.
На садашњем месту града шпански освајач Франсиско Пизаро је основао трећи шпански град у Јужној Америци и први у Перуу, Сан Мигуел де Пиура, у јулу [3] или августа [4] 1532. године. Пиура је прогласила независност од Шпаније 4. јануара 1821. године.[5]
Историја града
[уреди | уреди извор]Као и већи део северног Перуа, територију Пијуре населила је њихова аутохтона група домородаца која се називају „таљанес” и „јунгас”. Ове групе су живеле без организације или јединственог вође који би владао све док култура Мучик на крају није преузела контролу, а њихова мешавина је еволуирала у културу Викус. Вековима касније, Пијура је пала под власт Тупака Инка Јупанкија најмање 40 година пре доласка Шпанаца.[6]
Франсиско Пизаро је дошао на то подручје и успоставио га као трећи шпански град у Јужној Америци и први шпански град у Перуу. [7] Доласком Шпанаца 1532. године, настале су данашње културе местиза и креола у Пијури. Ова местизо култура укључује утицаје из шпанске Екстремадуре и Андалузије. Афрички утицај, захваљујући доласку робова са Мадагаскара (малгашки робови). Кинески радници који су мигрирали из Гуангдунга да обрађују поља пиринча и замене робове, а такође и Роми који су дошли као гусари у потрази за бисерима, или као шпански коњаници.
Шпанци су граду дали име по кечуанској речи пирхуа, што значи „обиље”. Данас је Пијура позната као Ciudad del eterno calor што значи "Град вечите топлоте" јер је топло током целе године.
Географија
[уреди | уреди извор]Клима
[уреди | уреди извор]Регионом Пијура влада пустињска и полупустињска клима и то на обали и западним падинама Анда, док је на источним падинама клима суптропска. Падавине су ретке, осим током Ел Нињо, када има обилних падавина и вода протиче кроз нормално суве водотоке, узрокујући поплаве и велика клизишта.
| Клима Пијура аеродрум Гиљермо Конча Иберико 1961–1990, екстрими 1932–данас | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 37,9 (100,2) |
38,4 (101,1) |
38,2 (100,8) |
39,9 (103,8) |
36,1 (97) |
35,0 (95) |
33,2 (91,8) |
33,0 (91,4) |
34,1 (93,4) |
34,0 (93,2) |
37,0 (98,6) |
36,6 (97,9) |
39,9 (103,8) |
| Максимум, °C (°F) | 33,4 (92,1) |
34,2 (93,6) |
34,3 (93,7) |
33,2 (91,8) |
30,8 (87,4) |
28,9 (84) |
27,9 (82,2) |
28,3 (82,9) |
29,0 (84,2) |
29,6 (85,3) |
30,4 (86,7) |
32,0 (89,6) |
31,0 (87,8) |
| Просек, °C (°F) | 26,8 (80,2) |
27,8 (82) |
27,8 (82) |
26,6 (79,9) |
24,5 (76,1) |
22,9 (73,2) |
21,8 (71,2) |
21,9 (71,4) |
22,3 (72,1) |
22,9 (73,2) |
23,6 (74,5) |
25,2 (77,4) |
24,5 (76,1) |
| Минимум, °C (°F) | 20,3 (68,5) |
21,4 (70,5) |
21,3 (70,3) |
19,9 (67,8) |
18,3 (64,9) |
16,8 (62,2) |
15,8 (60,4) |
15,6 (60,1) |
15,6 (60,1) |
16,2 (61,2) |
16,9 (62,4) |
18,4 (65,1) |
18,0 (64,4) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 10,0 (50) |
14,3 (57,7) |
16,0 (60,8) |
12,2 (54) |
10,0 (50) |
10,0 (50) |
10,0 (50) |
10,0 (50) |
10,5 (50,9) |
8,4 (47,1) |
11,1 (52) |
9,8 (49,6) |
8,4 (47,1) |
| Количина падавина, mm (in) | 16,9 (0,665) |
19,0 (0,748) |
32,4 (1,276) |
24,4 (0,961) |
15,1 (0,594) |
5,0 (0,197) |
0,5 (0,02) |
0,0 (0) |
0,0 (0) |
1,1 (0,043) |
0,8 (0,031) |
1,2 (0,047) |
116,4 (4,583) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 1,8 | 2,3 | 3,7 | 2,6 | 0,4 | 0,5 | 0,0 | 0,0 | 0,1 | 0,2 | 0,4 | 0,7 | 12,8 |
| Релативна влажност, % | 51 | 55 | 51 | 55 | 59 | 66 | 66 | 65 | 64 | 60 | 58 | 56 | 59 |
| Извор #1: NOAA,[8] Meteo Climat (record highs and lows)[9] | |||||||||||||
| Извор #2: Deutscher Wetterdienst (mean temperatures 1961–1990, precipitation days 1970–2003 and humidity 1955–1969)[10] | |||||||||||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Perú: Población estimada al 30 de junio y tasa de crecimiento de las ciudades capitales, por departamento, 2011 y 2015. Perú: Estimaciones y proyecciones de población total por sexo de las principales ciudades, 2012-2015 (Извештај). Instituto Nacional de Estadística e Informática. март 2012. Приступљено 2015-06-03.
- ^ "Departamento de Piura" Архивирано на сајту Wayback Machine (17. новембар 2017), travelsradiate.com, accessed 25 March 2011.
- ^ Hemming, J., 1970, The Conquest of the Incas, New York: Harcourt Brace Jovanovich, Inc., ISBN 0151225605
- ^ [1]
- ^ Box, Ben (2004). The South American Handbook (80 изд.). Footprint Travel Guides. стр. 1132. ISBN 978-1-903471-70-8.
- ^ von Hagen, Victor W.; Murra, John V. „The origins and expansion of the Inca state”. britannica.com. Encyclopedia Britannica. Приступљено 1. 4. 2019.
- ^ Andagoya, Pascual de. Narrative of the Proceedings of Pedrarias Davila. The Hakluyt Society. Приступљено 21. 6. 2019 — преко Wikisource.
- ^ „Piura Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 4. 7. 2017.
- ^ „Station Capitan Fap” (на језику: француски). Météo Climat. Приступљено 4. 7. 2017.
- ^ „Klimatafel von Piura, Prov. Piura / Peru” (PDF). Baseline climate means (1961-1990) from stations all over the world (на језику: немачки). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 4. 7. 2017.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Пијура туристички водич са Википутовања- Британика, Викиизвори
- Америчка енциклопедија Викиизвори
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
