Povojnica

Darivanja novorođene bebe od strane najbližih rođaka i prijatelja, obavlja se u najranijim danima u životu deteta ili u nekim krajevima i nakon 6 godine

Povojnica je paganski običaj, darivanja noovorođene bebe od strane najbližih rođaka i prijatelja. Obavlja se u najranijim danima u životu deteta (negde do nedelju dana, a negde do navršenih 40 dana života) ili u nekim krajevima i nakon 6 godine. Darivanje povojnice u vezi je sa verovanjem da će dete biti srećnije u životu i da će se bolje udati ili oženiti.

Nazivi

Povojnica — Ponuda (Drublje) — Mala i Velika povojnica — Mali i Veliki kravaj ili babine (Svrljig, Srem, Pirot itd)

Istorija

Darivanje povojnice nastalo je u dalekoj prošlosti kao deo paganskih običaja, koji nisu kanonizovani i ne odvijaju se uz učešće sveštenika.

Kao kultni hleb, i dar za babinje, posebno se cenila pogača pečena u crepulji

Prelaskom na hrišćanstvo povojncu je zamenilo krštenje deteta uz učešće sveštenika, ali se i pored toga ovaj kult darivanja novorođenog deteta zadržao i do danas, i paralelno sa krštenjem sprovodi se u mnogim krajevima.

U nekim krajevima Srbije kao npr u Troponju odmah po rođenju deteta povojnicu prvo donosi svekrva, zatim dolaze majka, sestre, kumovi i druga rodbina i susedi. Do Drugog svetskog rata povojnicu su isključivo nosile žene, a nakon toga na povojnicu idu i muškarci.

Uobičajeno je da se porodilji donosi petao ako rodi muško dete, a ako je žensko kokoš (Blato), pogača, crno vino, crni luk i so. Crni luk se nosi da bi majka imala mleko. Kravajče (pogača) odnosno babine se pripremaju tako što se „naslaže“ na kultni hleb – kravaj tj. pogaču: „sir, luček i sol, a nešto se kupi i na pogaču.“ Upojedinim krajevima se vodilo računa da „kravaj najpre donese dete „majćino i baštino“ ono koje ima žive i oca i majku kako bi dete odraslo uz majku i oca“.

Dete se daruju novcem ili odećom, a majku tkaninom za haljinu.

Osim toga pazilo se da u posetu ne dolaze žene koje imaju menstruaciju.

Vrste povojnica

Povojnica može biti mala i velika.

Mala povojnica

Mala povojnica se nosi odmah nakon rođenja, i vezana je za verovanje da će se dete bolje udati ili oženiti. U Lomnici mala povojnica se nosila od 2 do 6 dana, a u Žižlju ko dođe na povojnicu stavlja paru na dete, a ostali ukućani na glavu deteta. Taj novac pripada detetu.

Velika povojnica

Ova povojnica održava se posle šest meseci do godine dana u Lomnici, posle godinu dana u Vitanovcu, a čak posle šest godina u Troponju, kada se obavlja i krštenje deteta.

Na veliku povojnicu dolazi rodbina sa očevima, kum i kuma, starojko i susedi. Svi donose kitu cveća (uvezanu crvenim koncen), pogaču i glavicu crnog luka. Majka porodilje pored kite cveća donosi pečeno pile, pečenicu (četvrtinu jagnjeta) i piće. Za dete se donosi, kapica, platno za košuljicu i čarape. Sudovi doneseni sa povojnicom ne vraćaju se narednih 40 dana.

Verovanja vezana za povojnicu

U narodu postoje sledeća verovanja vezana za povojnicu:

• Da što više povojnica dobije dete da će biti srećnije u životu. Smatra se da je potrebno minimalno 3 do 5 povojnica da bi se umilostivio kućni svetac.
• U istočnoj Srbiji postoji verovanje da dete koje ne dobije povojnicu u prvim danima života neće biti u mogućnosti da se uda ili da se oženi.

Sadržaj povojnice

Povojnica u načelu sadrži sledeće poklone.

• pelene,
• novac (zlatnik),
• zlatni nakit,
• kita cveća.

Kuma je obično dariva sveću i platno, a kum sir i luk – kako bi porodilja imala mleka.

Ostali iz bliže rodbine su donosili na dar i hranu i piće: najčešće pogače, pečeno pile i vino.

U zavisnosti od kraja do kraja, navike su raznovrsne, tako da se u povojnicu u nekim krajevima dodaju: sir, šećer, med, orasi itd.

Hrana u povojnici se nosila i kućnom svecu, u kojoj je bebe rođena, da bi se umilostivio, što ima smisao ritualnog priniošenja žrtve uz molitvu.

Darovi se najčešće uvijaju u tanak peškir ili belo izveženo platno, a kita ceća obmotava se crvenim koncem.

Spoljašnje veze

• Povojnica U: Materijalna i duhovna kultura Vlaha Bora i okoline