Божидар Зечевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Божидар Зечевић
Bozidar-zecevic-2018.jpg
Божидар Зечевић
Датум рођења(1948-01-02)2. јануар 1948.(71 год.)
Место рођењаБеоград
ФНРЈ
Пољеисторија филма
ИнституцијаАкадемија за позориште, филм, радио и телевизију
Познат поПолитички сукоби у Југославији између два рата
Југославија у рату 1941—1945.

Божидар Зечевић (Београд, 2. јануар 1948) је водећи српски филмолог, историчар филма, драматург и редитељ, професор анализе филма, оснивач и главни уредник филмског часописа Филмограф.[1]

Биографија[уреди]

Дипломирао је драматургију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију (сада Факултет драмских уметности) у Београду са највишом оценом, као и специјалистичке филмске студије на Универзитету Јужне Калифорније у Лос Анђелесу и на Универзитету Њујорка, а последипломске у Центру за мир и развој Универзитета мира Уједињених нација у Београду.

Филмологијом антрополошко-структуралистичког усмерења бави се од 1966. године, од када је објавио бројне студије о филму уз земљи и иностранству и шест књига и монографија. Носилац награде „Златно перо за најбољу филмску критику" и „Златно перо за најбољу књигу о филму" Института за филм (за књигу Читање светла).

Био је управник Музеја Југословенске кинотеке. Члан је Европске филмске академије. Члан је Председништва Академије филмске уметности и науке Србије и председник њеног Одбора за филмологију и историју филма.

Носилац бројних признања, међу којима и Плакете Југословенске кинотеке за укупан допринос филму, награде Удружења филмских уметника Србије[2] за филмолошко истраживање и других.

Као филмски и телевизијски сценариста и редитељ остварио је преко сто документарних и играних филмских пројеката. Награђен Годишњом наградом Радио-телевизије Србије за најуспешнији пројекат сезоне (ТВ серија „Југославија у рату 1941-1945) и Специјалном наградом жирија филмског фестивала „Златни витез" у Москви за дугометражни документарни филм „Истина о 27. марту".

Био је наставник за предмет теорија филма на Факултету драмских уметности у Београду и професор за предмет анализа филма на филмској школи „Дунав филма“. Уредник је у више листова, а оснивач је и уредник часописа Филмограф.

Драме Пивара, Селектор, 1918. и 1968. изведене су на сценама у Београду и Србији.[3] Добитник је Награде „Бранислав Нушић“ Удружења драмских писаца Србије за драму Пивара, а за 1918. награђен је Наградом “Јоаким Вујић ” за најбоље драмско дело на истоименом фестивалу професионалних позоришта Србије.

Члан је Управног одбора Удружења филмских уметника Србије.[4] и Председништва Удружења драмских писаца Србије.

Живи и ради у Београду.

Драме[уреди]

Филмолошке монографије[уреди]

  • Читање светла, „Просвета”, „YU филм данас” и „Прометеј”, Београд — Нови Сад, 1993.
  • Велимир Бата Живојиновић, Филмски сусрети, Фестивал глумачких остварења југословенског играног филма, Ниш, 1994.
  • Филмске новости 1944-2004. : монографија поводом шездесет година "Филмских новости" и организоване кинематографске делатности у Србији и Црној Гори, уредник Божидар Зечевић, Филмске новости, Београд, 2004.
  • Бикић студио, уводну студију написао Божидар Зечевић; књигу приредили Растко Ћирић, Мирослав Љ. Јелић, Милан Новаковић, Филмски центар Србије, Београд, 2013
  • Српска авангарда и филм 1920–1932., Удружење филмских уметника Србије, 2013.[5]

Одабрана филмографија[уреди]

Укључујући и телевизијске радове[6]

  • 1972. — сценариста и редитељ, Генерал од Лох Фајна, „Дунав филм“, Београд, документарни филм, 15 минута. Званична селекција Београдског фестивала кратког и документарног филма 1972.
  • 1988. — сценариста и наратор, Сремац из Холивуда, Телевизија Нови Сад, ТВ филм, 45 минута.
  • 1988. — сценариста и наратор, Херцег Нови на вашем длану, Радио–телевизија Србије), ТВ путопис (четири сата).
  • 1989. — сценариста, редитељ и наратор, Косовски бој у култури и традицији европских нација, две епизоде од 40 минута, дугометражна ТВ документарна мини серија, Радио–телевизија Србије.
  • 1990. — сценариста, редитељ и наратор, Савезник са камером, документарни филм, 45 минута, Радио–телевизија Србије.
  • 1990. — сценариста и наратор, Тристогодишњица Велике сеобе Срба, седмочасовни национални програм уживо са прославе из Сремских Карловаца, Радио–телевизија Србије.
  • 1990. — косценариста и наратор, Политички сукоби у Југославији између два рата, 7 једночасовних епизода, документарна ТВ серија, Радио–телевизија Србије.
  • 1990–1992. — косценариста и наратор, Југославија у рату 1941–1945, 27 јендочасовних епизода, документарна ТВ серија, Радио–телевизија Србије. Годишња награда Радио–телевизије Србије „за најуспешнији телевизијски пројекат“, 1992.
  • 1991. — аутор и наратор, Откриће јерменског филма, једночасовни документарни ТВ филм, Телевизија Нови Сад.
  • 1991–1992. — сценариста и наратор, Александрија, престоница сећања, две једночасовне епизоде, документарна ТВ серија, Телевизија Нови Сад.
  • 1992. — сценариста и наратор, Копти: зора хришћанства, једночасовни документарни ТВ филм, Телевизија Нови Сад.
  • 1993. — сценариста и наратор Колевка Европе — Благотин, град добрих људи, три једночасовне епизоде, документарна ТВ серија, Радио–телевизија Србије.
  • 1994. — наратор и редитељ, Сто педесет година Народног музеја у Београду, једночасовни документарни ТВ филм, Радио–телевизија Србије.
  • 1995. — сценариста, Мали принц на језеру, анимирани филм (А2). Добитник „Златне медаље Београда“ за филмски сценарио, Београдски фестивал кратког и документарног филма.
  • 1995–2000. — аутор и водитељ, Септима, емисија уживо недељом после подне, Телевизија Политика. Награђена од НИП „Екран“ за најбољи филмски програм.
  • 1998. — сценариста, Британски гамбит, једночасовни телефилм, Радио–телевизија Србије, номинован за најбољи сценарио на Међународном ТВ Фестивалу у Врњачкој Бањи 1998.
  • 2003–2005. — сценариста и наратор, Век српског филма, девет получасовних епизода, документарна ТВ серија, Радио–телевизија Србије.
  • 2004. — сценариста, Београд памти, историја Београдског фестивала документарног филма, једночасовни документарни филм, Vitagraph, Београд Филм Фестивал; награђен Дипломом за посебан допринос, Београдски фестивал кратког и документарног филма
  • 2006. — сценариста, У пожару столећа, почеци војне кинематографије у Србији, једночасовни документарни филм, Vitagraph.
  • 2006. — сценариста, редитељ и наратор, Откриће душе — истина о 27. марту 1941, једночасовни документарни филм, апсолутни рекордер по броју гледалаца по појединачној емисији (2.000.000) на Телевизији „Пинк“, бивша Југославија. Посебна захвалност ЊКВ престолонаследника Александра од Србије и наступ на Краљевском двору Србије. Посебна награда жирија на Фестивалу „Златни витез“ у Москви „за изванредан телевизијски приступ документарној материји и потрази за историјском истином“, 2012.

Референце[уреди]

  1. ^ Биографија уз драму Пивара[мртва веза], едиција „Савремена српска драма”, књ. 47, Удружење драмских писаца Србије
  2. ^ Награде и признања УФУС-а у 2013. години, вест и резиме књиге на сајту УФУС 2013.
  3. ^ Волк, Петар. „Зечевић, Божидар”, биографија и театрографија у лексикону Писци националног театра, Музеј позоришне уметности, Србије, 1995, стр. 447-448.
  4. ^ „Изборна Скупштина Удружења филмских уметника Србије”, вест на сајту УФУС, 2014.
  5. ^ „Српска авангарда и филм 1920–1932.”, вест и резиме књиге на сајту УФУС, 2014.
  6. ^ Божидар Зечевић (биографија), Пројекат Растко, приступљено 3. јануара 2019.

Спољашње везе[уреди]