Пређи на садржај

Бојан Јовановић

С Википедије, слободне енциклопедије
др
Бојан Јовановић
Бојан Јовановић на Београдском Сајму књига 2025.
Лични подаци
Датум рођења(1950-02-18)18. фебруар 1950.(75 год.)
Место рођењаНиш, НР Србија, ФНР Југославија
Научни рад
Пољеантропологија
ИнституцијаБалканолошки институт САНУ

Бојан Јовановић (Ниш, 18. фебруар 1950) српски је антрополог, књижевник и синеаста.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

У родном граду је завршио основну школу, гимназију и Технички факултет.

На групи за етнологију Филозофског факултета у Београду дипломирао је 1975. године, магистрирао 1981. године са тезом Улога и значај анимизма у српској народној религији и докторирао 1988. године са тезом Магија у обредима прелаза у Срба. Током редовних и постдипломских студија, на основу високог просека оцена, био је стипендиста Универзитета у Београду.

У статусу слободног уметника — књижевника био је до 1984. године, када се запослио као уредник научног програма Дома културе „Студентски град“ у Новом Београду, где је радио до преласка у Балканолошки институт САНУ 16. децембра 1993. године. На основу објављених радова изабран је 1991. године за научног сарадника, 1997. године за вишег научног сарадника, а 2001. године добио је и звање научног саветника. У Балканолошком институту био је ангажован на пројектима Народна култура Срба у словенско–балканском контексту и Српска народна култура између Истока и Запада.

Јавни наступи и текстови у свим важнијим листовима и часописима обележавају његово вишедеценијско присуство у култури. Учествовао је у бројним разговорима поводом књига, тематским трибинама и предавањима у најзначајнијим институцијама, а критичке текстове, коментаре и колумне објављивао је у најугледнијим домаћим листовима и недељницима.

Главне теме Јовановићевог научног интересовања су: традиционална духовна култура Срба и балканских Словена, паганско наслеђе, магијска пракса, представе о смрти, етнопсихологија, теорија обреда, урбана антропологија, антрополошко проучавање зла, истраживање снова и превредновање етнолошког и антрополошког наслеђа. Резултати његових истраживања уграђени су у савремене научне приступе.

Осим научне, Јовановић се бави и књижевном и филмском активношћу, објавивши дванаест збирки поезије и снимивши преко четрдесет алтернативних филмова.

Покренуо је и уређивао едиције „Откривања“, „Трећи миленијум“, „Душа и култура“ и „Словенска ризница“. Био је члан редакција Књижевног листа и часописа Градина, Култура и Источник. Редактор је Српске енциклопедије за област етнологије и антропологије.

Антрополошка дела

[уреди | уреди извор]

Бојан Јовановић је објавио значајан број дела из антрологије:

  • Српска књига мртвих, Градина, Ниш, 1992; друго издање Прометеј, Нови Сад, 2002; треће Службени гласник, Београд, 2015.
  • Магија српских обреда, Светови, Нови Сад, 1993; друго издање 1995; треће (са поговором Жарка Требјешанина) Просвета, Ниш, 2001; четврто Народна књига, Београд, 2005; пето Службени гласник, Београд, 2014.
  • Тајна лапота — традиционални и научни мит о убијању старих, Прометеј и Балканолошки институт САНУ, Нови Сад, Београд, 1999; друго издање Службени гласник, Београд, 2013.
  • Дух паганског наслеђа, Светови, Нови Сад, 2000; друго издање Народна књига, Београд, 2006; треће (са поговором Владете Јеротића) Дерета, Београд, 2015.
  • Карактер као судбина, Библиотека „Стеван Првовенчани“, Краљево, 2002; друго издање Народна књига, Београд, 2004.
  • Клопка за душу (Анахронике I), Stylos, Нови Сад, 2002; друго издање Народна књига, Београд, 2007.
  • Говор пећинских сенки (Анахронике II), Stylos, Нови Сад, 2004.
  • Блискост далеког (Анахронике III), Stylos, Нови Сад, 2005.
  • Судбина и магија, Просвета, Београд, 2007.
  • Пркос и инат, Завод за издавање уџбеника, Београд, 2008.
  • Речник јавашлука, Прометеј, Нови Сад, 2009.
  • Љубав и опраштање, Арс либри, Партенон, Београд, 2011.
  • Читање пророчанства (са М. Демићем), Службени гласник, Београд, 2011.
  • Играње с ништавилом, Службени гласник, Београд, 2011.
  • Околни пут, Адреса, Нови Сад, 2013.
  • Памћење и самозаборав, Orpheus, Нови Сад, 2014; друго издање (са поговором Ђорђа Малавразића) Дерета, Београд, 2018.
  • Светови антрополошке имагинације, Hesperia edu, Београд, 2014.
  • Антропологија зла, Hera edu, Београд, 2016.
  • Тајни интерес: песничко и антрополошко искуство, Завод за издавање уџбеника, Београд, 2017.
  • Онирички код: увод у антропологију снова, Hera edu, Београд, 2017.
  • Крај амбиса, Ars Libri, Задужбина Владете Јеротића, Београд, 2018.
  • Путовање заборављеним бродом, Нишки културни центар, Ниш, 2019.
  • Ново варварство, Адреса, Београд, 2022.[2]
  • Манцонијево завештање, Дерета, Београд, 2022.[2]

Приређене књиге

[уреди | уреди извор]

Бојан Јовановић је приредио значајан број књига од којих се издвајају следећи наслови:

  • Писма Нори, Градина, Ниш, 1982. Следећа издања: 1988, 1990, 1991, 1993 (Брајево писмо), 1998, 2003; 2005. постављена на сцени Театра поезије под називом „Страсна љубав великог писца“.
  • О магији и религији (избор из дела Веселина Чајкановића), Просвета, Београд, 1985.
  • Ишчекивање месије, Панпублик, Београд, 1988.
  • Фројдов антрополошки песимизам, Дом културе „Студентски град“, Београд, 1990.
  • Етнопсихологија данас, Дом културе „Студентски град“, Београд, 1991.
  • Откривени бог, Градина, Ниш, 1991.
  • Карактерологија Срба, Научна књига, Београд, 1992.
  • Тамна страна људске природе, Дом културе „Студентски град“, Београд, 1992.
  • Српска Византија, Дом културе „Студентски град“, Београд, 1993.
  • Мушкарац и жена — жена и мушкарац, Гутенбергова галаксија, Београд, 2001.
  • Сабране песме Бранка Миљковића (прир. са Д. Јевтићем), Просвета, Ниш, 2001.
  • Српска етномитологија — изабрана дела Слободана Зечевића (са Б. Зечевићем), Службени гласник, Београд, 2008.
  • Јединство народног духа — избор из дела Симе Тројановића, Службени гласник, Београд, 2008.
  • Детињство народа — избор из дела Војина Матића, Службени гласник, Београд, 2010.
  • Антологија снова, Службени гласник, Београд, 2012.

Приређени тематски бројеви часописа

[уреди | уреди извор]

Бојан Јовановић је уредио значајан број темата у часиписима, издвају се:

  • „Поетика сажетости“, Градина, бр. 2, Ниш, 1980.
  • „Алтернативна знања“, Дело, бр. 8, Београд, 1981.
  • „Британска антропологија“, Градина, бр. 5–6, Ниш, 1983.
  • „Негативна утопија“, Градина, бр. 1–2, Ниш, 1984.
  • „Магија“, Градац, бр. 63, Чачак, 1985.
  • „Религија и митологија“ (о делу Мирчеа Елијадеа), Књижевна критика, бр. 6, Београд, 1986.
  • „Читање ритуала“, Градина, бр. 10, Ниш, 1986.
  • „Тихомир Ђорђевић“, Balcanica, XXV–2, Београд, 1994.

Књижевност

[уреди | уреди извор]

Песме су му превођене на више светских језика и заступљен је у више антологија. Важан аспект његовог књижевног рада чине тематски есеји и текстови о домаћим и иностраним писцима.

Објавио је књиге песама:

  • Бацање каменчића (1973)
  • Кост између обала (1981)
  • Душоловац (1989)
  • Проповед мрава (1993)
  • Пешчана мајка (1996)
  • Одломци божанства (1997)
  • Кућа иза облака (1999)
  • Називи долазећег (2005)
  • Сенке у тами (2006)
  • Говор прозорљивог (2009)
  • Састојци времена (2012)
  • Поновна рођења — изабране и нове песме (2015)
  • Спасоносне невоље (2017)

Бојан Јовановић је снимио преко четрдесет алтернативних филмова,[3]

У продукцији ТВ Нови Сад режирао је филмове Живот је сан (о Андреју Тарковском) и Колективно несвесно (о Карлу Густаву Јунгу).

Књига Бранислава Милтојевића Целулоидни залогаји Бојана Јовановића (Дом културе „Студентски град“, 2008) указује на значај његовог филмског опуса. Избор његових филмова на ДВД издању објављен је у Архиву алтернативног филма исте установе, а о његовом раду снимљена је и емисија „Свет прожет екранима“ на РТС-у.

Одреднице о његовом раду објављене су у Енциклопедији српског народа, Филмској енциклопедији и Енциклопедији филмских редитеља.

Књига интервјуа Мехури запенушаних година (приредила Анђелка Цвијић) објављена је у издању Партенона, Београд, 2013.

Најпознатији филмови:

  • ТВ је биоскоп у који одлазим седећи у дворишту (1974)
  • Телетека (1975)
  • Пронађени канал (1975)
  • Егзодус (1976)
  • Почетак (1978)
  • Размишљање ока (1979)
  • Ленон (1981)
  • Превирање (1982)
  • Девичански дар (1982)
  • Празник (1983)
  • Призори који су појели себе (1984)
  • Процес (1986)
  • Емисија (1986–87)
  • Откуцаји темпираног времена (1988)

Награде и признања

[уреди | уреди извор]
  • Вукова награда (2012) — за изузетан допринос развоју културе и научне резултате.
  • Повеља поводом 55 година постојања Другог програма Радио Београда (2013) — за дугогодишњу успешну сарадњу.
  • Награда „11. јануар“, највише признање града Ниша (2017) — за резултате у области науке и књижевности.
  • Награда „Дејан Медаковић”, за књигу Српско културно благо, 2023.[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Портрети савременика: Бојан Јовановић, Пројекат Растко, 24. 1. 2020.
  2. ^ а б Вулићевић, Марина. „Данашњи човек није ни свестан свог варварства”. Politika Online. Приступљено 2022-05-06. 
  3. ^ Бојан Јовановић, Српско књижевно друштво
  4. ^ „ОДА СРПСКОЈ КУЛТУРИ: Бојану Јовановићу награда „Медаковић“ за дело „Српско културно благо. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2024-01-01. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]