Подруми Ватикана
| Podrumi Vatikana | |
|---|---|
 | |
| Nastanak | |
| Orig. naslov | Les Caves du Vatican |
| Autor | Andre Žid |
| Zemlja | Francuska |
| Jezik | francuski jezik |
| Sadržaj | |
| Lokalizacija | Pariz, Rim |
| Izdavanje | |
| Datum | 1914. |
„Podrumi Vatikana“ (franc. Les Caves du Vatican) su roman francuskog književnika i nobelovca Andrea Žida, prvi put objavljen u vidu četiri nastavka u časopisu Nova francuska revija od januara do aprila 1914, da bi iste godine bio izdat u obliku knjige.[1] Ovim delom Žid završava svoju prvu i započinje drugu fazu književnog stvaralaštva.[2] Podrume Vatikana autor nije naslovio romanom već sotijom, pod kojom se podrazumeva vrsta dijalogizovane alegorijske satire u kome su pripadnici naroda, plemića i visokih crkvenih velikodostojnika predstavljeni farsično.[3] Ujedno je prvo delo Žida koje je žestoko napadnuto od strane rimokatoličke crkve.
Tematsko-motivski sloj Podruma Vatikana je utemeljen na razvijanju dve velike teme. Prva je satirični prikaz društvene panorame tadašnje Evrope. Prikazuje se duhovna malograđanština oličena u licemerju, gluposti i sujeti pripadnika viših društvenih slojeva. Sa druge strane, u liku Lafkadija razvijena je filozofska ideja o bezrazložnom činu (acte gratuit), to jest činjenja nečega u trenutku, bez koristi, bez motiva i bez objektivnog razloga.[4] Andre Žid je adaptirao roman u istoimenu dramu 1933, koja je premijerno izvedena u pozorištu Komedi fransez 1950.[1]
Prvi srpski prevod romana objavljen je 1938, u prevodu i sa predgovorom književnika Marka Ristića.
Zaplet romana[uredi | uredi izvor]
Antim Arman Diboa je slobodni zidar i naučnik koji sa svojom ženom Veronikom odlazi za Rim, ne bi li se posvetio svom naučnom radu i ublažio svoju reumatičnu bolest, usled koje mora da koristi šaku. U Rimu ih posećuju Veronikina sestra Margerita de Baraljul , njen muž Julijus i njihova ćerka Julija. Za vreme večere pokreće se pitanje vere, tokom koje se Antim deklariše kao isključivi ateista. Kada njegova žena prizna da svaki dan pali sveće za njegovo zdravlje ispred kipa Bogorodice, Antim besan istrčava na ulicu i svojom štakom lomi ruku gipsanom gipu svetiteljke. Te iste noći sanja Bogorodicu. Kada se probudio oseća se izlečenim i uspeva da hoda bez štapa. Ovo čudo čini da Antim ponovo postane vernik crkve. Crkveni autoriteti iz Vatikana čuvši za ovo izlečenje, nagovaraju ga da se javno odrekne masonske lože. Antim okleva jer je bratstvo slobodnih zidara obećalo da će srediti da železnička pruga u Egiptu prođe kroz njegov plac, što bi mu značajno popravilo finansijski položaj. Crkvene vlasti obećavaju da će mu nadoknaditi novčanu štetu ako učini po njihovoj volji. Nakon što je Antim istupio zvanično iz lože, crkva zaboravlja svoje obećanje.
Drugi deo romana nosi naslov Julijus de Baraljul u kome je centralna ličnost pomenuti Antimov pašenog. On je pisac koji je upravo objavio novi roman, nadajući se da će biti primljen u Francusku akademiju. Roman nije naišao na dobru kritiku. Vrativši se iz Rima u Pariz, zatiče očevo pismo u kojem ga moli da poseti izvesnog Lafkadija. U sumnjivoj četvrti on susreće Lafkadija i nudi mu posao sekretara. Ovaj misteriozni mladić, sin kurtizane, shvata da je starac poslao Julijusa da se o njemu raspita, jer je njegov vanbračni sin i Julijusov polubrat. Lafkadio odlazi u kuću svog oca, koji mu saopštava da ga nikad neće zvanično priznati za sina, ali da će mu preko Julijusa ostaviti deo imetka. Odlazeći susreće devojku za koju se kasnije ispostvljava da je ćerka njegovog polubrata. Kod Julijusa u domu ispoveda svoj život sina bogate kurtizane i njegov odnos sa njenim ljubavnicima, to jest ujacima, kako ih Lafkadio naziva. Sa pojedinima je i sam ulazio u ljubavnički odnos. Kao posebno važan događaj izdvaja poznantstvo sa Protosom koga je upoznao tokom školovanja u Parizu. Njihov razgovor se prekida vešću o smrti njihovog oca. Lafkadio se povlači, ostavlja oproštajni dar prostitutki sa kojom je živeo i putuje u unutrašnjost.
Treći deo nosi naslov Amede Flerisoar. On počinje dolaskom Lafkadijevog prijatelja Protosa maskiranog u sveštenika kod kontese Gij de Sen-Pri, sestre Julijusa. On joj saopštava tajnu da je papa navodno kidnapovan od strane masona i da trenutno na vatikanskom prestolu sedi lažni poglavar. Za njegovo izbavljenje on skuplja novce od bogatih bogobojažljivih vernika. Pošto mu je poverovala, kontesa mu predaje novac, a zatim odlazi kod svoje prijteljice Arnike Flerisoar kojoj saopštava tajnu. Arnika takođe prenosi tajnu o zaveri svome mužu Amedeu Flerisoaru koji odlučuje da otputuje za Rim, ne bi li se uverio u takvu tvrdnju.
Četvrti deo nosi naslov Stonoga. Na početku se opisuje mučno putovanje Amedea do Rima gde pada u ruke Protosa. Protos uspeva da ga ubedi u istinitost lažne tvrdnje o papinom kidnapovanju. U isto vreme u Rimu se nalazi i Julijus koji razvija svoju teoriji o nerazložnom činu, ali i Lafkadio koji vozeći se u kupeu sa Amadeom, bez ikakavog vidljivog razloga izbacuje Amadea iz voza u provaliju. Peti deo nosi naslov Lafkadio. U njemu saznajemo da je za zločin ubistva Amadea pogrešno optužen Protos. Lafkadio priznaje svoj zločin Julijusu i želi da se preda, ali ga sprečava Julijusova ćerka sa izjavom ljubavi. Roman se završava sa nerasvestljenim momentom da li će se Lafkadio predati ili nastaviti da živi po principima bezrazložnog čina.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Sollars 2015, str. 1160.
- ^ André Gide, Britannica (Pristupljeno: 6. oktobar 2015)
- ^ Ristić 1938, str. 25.
- ^ Ristić 1938, str. 26.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Sollars, Michael David (2015). Encyclopedia of the World Novel. Infobase Learning. ISBN 978-1-4381-4073-5.
- Ristić, Marko (1938). „Predgovor“ u: Andre Žid, izabrana dela, prvi tom. Beograd: Narodna Prosveta.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- (jezik: francuski) Integralni tekst romana Podrumi Vatikana na projektu Gutenberg.
- (jezik: francuski) Integralni tekst romana Podrumi Vatikana u pdf formatu.
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
