Pozivanje na motiv
Pozivanje na motiv je logička greška koja nastaje kada se dovodi u pitanje motiv osobe koja iznosi argument umesto da se napadne sam taj argument. Ovo je posebna vrsta greške argument protiv čoveka mada ponekad greška može biti upotrebljena unapred, kada je ujedno i trovanje bunara. Problem je upravo u tome što se fokus skreće sa samog argumenta na navodni motiv koji je pokrenuo govornika da iznese taj argument. Stoga je ova greška ujedno i crvena haringa.
Katakteristika greške pozivanje na motiv jeste to da se samo predstavlja mogućnost, ma koliko mala bila, da postoji nekakav motiv. Međutim, ne pokazuje se da taj motiv zaista i postoji ili da je, ako postoji, stvarno uticao na izneseni argument i njegov zaključak.
Najčešće ne postoje dokazi za motiv na koji se poziva, jer bi bilo potrebno da napadač telepatski sazna tajne motive i njihovu vezu sa iznesenim argumentom. Čak i kada motiv zaista postoji i još se dokaže da je uticao na kreiranje argumenta, to i dalje nije dokaz da je sam izneseni argument pogrešan. Svaki argument je validan sam po sebi i može biti validan čak i ako su motivi za njegovo kreiranje pogrešni ili loši.
Primeri[uredi | uredi izvor]
Činjenica je da sveštenici ateisti nisu poželjni na tržištu, ali to ne znači da svi sveštenici veruju u Boga samo zbog posla.
- Naučnici zagovaraju opasnost od globalnog zagrevanja jer im je potrebno finansiranje.
Činjenica je da naučnicima treba finansiranje i da često nisu dovoljno plaćeni, ali to ne znači da iznose tvrdnje koje nisu tačne. Naučni metod to ne dopušta, jer će ostali naučnici ponoviti eksperiment i dokazati da su podaci falsifikovani ili netačni.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Stojadinović, Predrag (2014). 50 Logičkih grešaka za koje treba da znate. Smederevo: Heliks. str. 98—99. ISBN 978-86-86059-45-1.
