Pokazivač napredovanja
Pokazivač, indikator ili traka napredovanja (engl. Progress bar) je grafički kontrolni element čija je uloga vizuelizacija naprpetka proširene kompjuterske operacije kao što je preuzimanje podataka, prenos podataka ili instalacija određenih programa. Ponekad, grafički prikaz prati i tekstualna reprezentacija napretka, najčešće u procentima.
Još novije otkriće predstavlja neodređeni pokazivač napretka koji se najčešće koristi u onim situacijama u kojima je nepoznat obim zadatka koji je neophodno obaviti ili kada se napredak obavljanja zadatka ne može ustanoviti na način koji je neophodan, kako bi se isti izrazio procentualno. Ovakav indikator napretka koristi različite pokrete ili neki druge indikatore kako bi se prikazao stepen napretka, umesto prikaza celokupnog napretka popunjenošću nekog objekta. Samim tim, više podseća na trober nego na pokazivač napretka. Postoji dosta različitih indikatora napretka koji nisu u obliku cevi.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Sam koncept pokazivača napretka razvijen je pre digitalnih računara. Godine 1896. Kerol Adamecki je napravio dijagram koji je nazvao Harmonogram, danas poznatiji kao Gantogram. Njegov rad nije objavljen sve do 1931. godine, kada je objavljen samo na poljskom jeziku. Danas, dijagram nosi ime mašinskog inženjera Henri Ganta, koji je dizajnirao svoj dijagram u periodu između 1910. i 1915. godine i popularizovao ga na zapadu.
Pomenuti koncept je kasnije usvojen i u računarstvu.[1] Godine 1985. Bred Alan Majers je objavio rad pod nazivom „procentualni indikatori napretka” na konferenciji čija je tema bila interakcija čoveka i računara.[2]
Percepcija[uredi | uredi izvor]
Prilikom svojih istraživanja, Majers je zahtevao od ljudi da pokreću određene pretrage baze podataka tako da je nekim korisnicima bio dostupan indikator napretka, a nekima ne. Oni korisnici, koji su tokom čekanja pred sobom imali indikator napretka, ceo su proces doživeli dosta pozitivnije. Na osnovu tih istraživanja, Majers je doneo zaključke da korišćenje indikatora napretka pozitivno utiče na korisnike, smanjuje nervozu i pospešuje efikasnost.[3]
Pokazivač napredovanja obično koristi linearnu funkciju tako da je procenat popunjenosti direktno proporcionalan količini posla koji je završen. Međutim, različiti diskovi, memorija, procesor, propusni opseg, kao i dosta drugih faktora komplikuju ovu procenu. Shodno tome, pokazivač napredovanja često ima nelinearno ponašanje kao što su ubrzavanje, usporavanje ili pauze. Ovakva ponašanja, kada se ukombinuju sa čovekovom nelinearnom percepcijom vremena koje je prošlo, proizvode različita gledišta na to koliko je nekom pokazivaču napredovanja potrebno vremena da se popuni.[4] Međutim, ovo ima za posledicu da se određeni pokazivač napredovanja može modifikovati tako da „deluje” brže. Konačno, pokazano je da grafički dizajn pokazivač napredovanja može uticati na čovekovu percepciju trajanja procesa.[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Myers, B.A. "The importance of percent-done progress indicators for computer-human interfaces". In Proceedings of the SIGCHI conference on Human factors in computing systems. CHI '85. ACM, New York, NY. 11-17.
- ^ Myers, Brad A. (1985-04-01). „The importance of percent-done progress indicators for computer-human interfaces”. ACM SIGCHI Bulletin. 16 (4): 11—17. ISSN 0736-6906. doi:10.1145/1165385.317459.
- ^ Daniel Engber "Who Made That Progress Bar?".
- ^ Harrison, C., Amento, B., Kuznetsov, S., and Bell, R. 2007. "Rethinking the progress bar". In Proceedings of the 20th Annual ACM Symposium on User interface Software and Technology. UIST '07. ACM, New York, NY. 115-118.
- ^ Harrison, C., Yeo, Z., and Hudson, S. E. 2010. "Faster Progress Bars: Manipulating Perceived Duration with Visual Augmentations". In Proceedings of the 28th Annual SIGCHI Conference on Human Factors in Computing Systems. CHI '10. ACM, New York, NY. 1545-1548.
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
