Pokrovski manastir (Moskva)
Pokrovskij Manastir je pravoslavni ženski manastir Ruske pravoslavne crkve u Moskvi iz 17. veka.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Manastir je osnovao car Mihail I Fjodorovič, kao muški 1635. godine, u znak sećanja na svog oca - patrijarha Filareta, koji je umro na praznik Pokrova Presvete Bogorodice. Ranije, na mestu izgradnje manastira bilo je groblje za beskućnike, tako da je u prvom veku svog postojanja, manastir boio ppozvan Bezdomni ili manastir beskućnika.[traži se izvor] Manastir je završen pod cara Alekseja Mihajloviča na teret sredstava dobijenih putem lizinga zemljišta gazdinstava, zbog čega je zajedničko naziva "zatvoreni"[1].
Godine 1655. izgrađen je kamena crkva posvećena Uspenju Presvete Bogorodice, ikasnije obnovljena 1806-1814. U 18.veku izgrađeni su crkvu Vaskrsenja, i 30 metara visok trostubni zvonik. U periodu od 1680. do 1731. manastir Pokrovski pripisan je manastiru Zaikonospaski.
U ratu 1812. godine, u manastiru je živio francuski general Mišel Klapared, komandant poljskog korpusa. Iste godine manastir je uništen, neke zgrade manastira su uništene.
1855. godine crkva Vaskrsenja je obnovljena po projektu Mikaila Bikovskog. Zidovi koji nisu preživjeli na zapadnoj strani i kapije su izgrađeni 1833-1855. Južni deo zida je sagradio 1886. godine arhitekta Vasilij Karnejev.
Krajem 19. veka, oko 1870. godine, manastir je preobražen u pokrovski misionarski manastir. U njemu je stvorena misionarska institucija koja je obučavala monahe koji su želeli da odu u prosvetiteljske misije. Misionarski institut je bio aktivan u vreme Inokentija, mitropolita moskovskog, priprema nekoliko desetina misionare[2].
Manastir je zatvoren 1929. godine, hramovi - 1926. godine. Iste godine srušen je i zvonik. Poslednji vikar manastira bio je arhimandrit Veniamin (Milov)[3].
1934. godine, u zapadnom delu manastira, napravljen je rekreacioni park Ždanov, manastirski zidovi (ograda) u ovom delu su srušeni. U manastirskim zdanjima smestili su štampariju, gimnaziju, bilijar salu, studio, bioskop, kinoteku.
Tek 1994. Pokrovski manastir je vraćen Ruskoj pravoslavnoj crkvi.
Sveti sinod je 24. novembra 1994. godine odlučio da obnovi manastir kao ženski manastir[4].
Marta 1995. godine registrovana je pravna povelja manastira. Oživljavanje manastira započeto je u oktobru 1995. godine. Tokom. 1996-1997, odlukom ruske vlade vraćene su manastiru ostaci hramova, verskih objekata, i druga zdanja, koja istorijski pripadaju Pokrovskom manastiru, a nešto kasnije i deo zemljišta - osim dela koji zauzima stadion Taganski Park (što je polovina nekadašnjeg manastirskog poseda)[5].
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ rošina M. Pokrovskiй monastыrь http://dkn.mos.ru/downloads/mn_26_for_web_only.pd Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016) Moskovskoe nasledie Departament kulьturnogo naslediя goroda Moskvы 2013 26 pp. 12—13
- ^ http://seminaria.bel.ru/pages/mo/2000/mo2_st_5.htm%7Ctitle=«Митрополит[mrtva veza] Moskovskiй i Kolomenskiй Innokentiй (Veniaminov) — predsedatelь pravoslavnoю missionerskogo obщestva v Moskve (1870—1879 gg.)»|publisher=Belgorodskaя pravoslavnaя duhovnaя seminariя
- ^ Pokrovskiй stavropigialьnый ženskiй monastыrь u Pokrovskoй zastavы. 15-letie vozroždeniя obiteli, 375 let osnovaniя monastыrя. — M., 2010. — S. 22—25.
- ^ http://www.patriarchia.ru/db/text/233362.html%7Ctitle=Покровский[mrtva veza] stavropigialьnый ženskiй monastыrь v Moskve|publisher=Patriarhiя.ru
- ^ Pokrovskiй stavropigialьnый ženskiй monastыrь u Pokrovskoй zastavы. 15-letie vozroždeniя obiteli, 375 let osnovaniя monastыrя. M. 2010. S. 28—33
| Normativna kontrola: Geografske |
|---|
