Михаил I Фјодорович

Из Википедије, слободне енциклопедије
Михаил I Фјодорович
Michail I. Romanov.jpg
Михаил I Фјодорович
Датум рођења (1596-07-12)12. јул 1596.
Место рођења Москва
Датум смрти 13. јул 1645.(1645-07-13) (48 год.)
Место смрти Москва
Династија Романов
Отац Patriarch Philaret of Moscow
Мајка Xenia Shestova
Супружник Maria Dolgorukova, Eudoxia Streshneva
Потомство Алексеј I Михајлович, Tsarevna Irina Mikhailovna of Russia
Период 16131645.
Претходник Дмитриј Пожарски
Наследник Алексеј I Михајлович

Михаил I Фјодорович (Москва, 12/22. јул 1596 — Москва, 13. јул 1645) био је први руски цар из династије Романов од 21. фебруара 1613. године.

Избор[уреди]

После победе Димитрија Пожарског 1612. године над окупационом пољском војском, прихваћена је одлука о потреби окупљања парламента по преседану из 1598. године ради избора новог цара. Тамо окупљени представници пре свега бољара и цркве су као идеалног кандидата изабрали Михајла Романова. Разлог за гласање свештенства у његову корист се налазио у чињеници да је млади будући цар тада живео у манастиру, а његов отац који се тада налазио у пољском заробљеништву био је веома утицајан члан цркве. Бољари су с друге стране у њему видели младића из утицајне породице којим ће се лако управљати. Разлог идентичан овоме ће имати и аустријско врховништво за избор Франца Јозефа I 1848. године. Чињеница да је велики кнез Москве Симеон Бекбулатович још увек био жив и да је током живота био ожењен с блиском рођакињом Ивана IV за бољаре је била неважна. Он је тада већ био престар, преискусан да би се с њим управљало. Додатни отежавајући фактор при избору било је његово татарско порекло.

Службено у народу представљени разлози за његов избор су били што је он рођак по женској линији цара Фјодора I и што му је деда накратко био регент царства заједно с Борисом Годуновим 15841585. године.[тражи се извор од 01. 2017.]

Ратови[уреди]

Млади цар се по преузимању власти одмах нашао у незгодној ситуацији. Те 1613. године Русија је била истовремено у рату са Шведском и Пољском које су такође међусобно ратовале. Обе те државе водиле су рат с циљем потпуне анексије Руског царства. Шведска која је почела рат још 1610. година након пада свог царског пријатеља Василија IV Шујског је током 1613. и 1614. године побеђивала, али тада се ратна ситуација блокирала успешном одбраном Пскова од страна војске Михајла I. По мировном уговору из 1617. године Русија је изгубила у XVI веку тешко стечени излаз на Балтичко море и Источну Карелију.

Рат с Пољском који је почео још 1609. године се у доба ступања на престол Михаила већ био смирио због финансијске исцрпљености противника. Успеси Пољака ће доћи тек 1616. и 1617. када освајају Курск и Вјазму, али тада је рат већ био практично готов. Рат је завршио 15 годишњим примирјем 1618. године. Цена таквог мира је била потврда пољског освајања Смоленска. У „замену“ за то царев отац је био пуштен из заробљеништва и од тада он врши стварну власт у Руском царству до своје смрти 1633. године. Нови рат између ових противника почео је 1632. године с брзим завршетком после две године. Тада се у замену за новац пољски краљ Владислав IV напокон одрекао руске круне.

Политика[уреди]

Михаил I је у потпуности успео испунити очекивања бољара који су га изабрали. У свим државним стварима он ради свог начина размишљања никада није издавао наређења него је допуштао другима да управљају преко њега. Због таквог начина управљања држава је напредовала у свим смеровима када његов отац патријарх Филарет несебично руководи државним пословима између 1619. и 1633. године. Ствари су се драстично мењале када је државно управљање падало у руке бољара који су знали да им је то идеално време за богаћење. То доба између 1634. и 1645. године је било раздобље корупције када држава више није била угрожена. За потпуну слику његових „добротвора“ који су владали не сме му се заборавити ни мајка чије раздобље је оно прво, ратно између 1613. и 1619. године. Без обзира на све то држава коју наслеђује његов син Алексеј I Михајлович 13. априла 1645. потпуно је уређена са међународно признатом независношћу што 1613. године није био случај.[тражи се извор од 01. 2017.]

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Yuriy Zakharievich Koshkin
 
 
 
 
 
 
 
8. Roman Yurievich Zakharyin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Irina Ivanovna Tuchkova
 
 
 
 
 
 
 
4. Nikita Romanovich Zakharyin-Yuriev
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Fedor Karpov
 
 
 
 
 
 
 
9. Juliana Fedorovna Karpova
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Patriarch Philaret of Moscow
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Boris Gorbaty-Shuysky
 
 
 
 
 
 
 
10. Prince Alexander Gorbaty-Shuysky
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Eudoxia Alexandrovna Gorbataya-Shuyskaya
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Pyotr Ivanovich Golovkin
 
 
 
 
 
 
 
11. Anastasia Petrovna Golovina
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Maria Odoevskaja
 
 
 
 
 
 
 
1. Михаил I Фјодорович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Vasil Shestov
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Ivan Vasiljevich Shestov
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Xenia Shestova
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Timofey Gryaznoy
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Maria Shestova
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Дмитриј Пожарски
Цар Русије
Наследник:
Алексеј I Михајлович