Пом Поко
| Pom Poko | |
|---|---|
 Poster filma | |
| Izvorni naslov | 平成狸合戦ぽんぽこ (Heisei Tanuki Gassen Ponpoko) |
| Režija | Isao Takahata |
| Scenario | Isao Takahata |
| Producent | Tošio Suzuki |
| Scenograf | Acuši Okuj |
| Montaža | Takeši Sejama |
| Producentska kuća | Studio Gibli |
| Distributer | Toho |
| Godina | 1994. |
| Trajanje | 119 minuta |
| Zemlja | Japan |
| Jezik | japanski |
| Zarada | ¥4,47 milijardi (Japan)[1] |
| Veb-sajt | movies |
| IMDb veza | |
| COBISS veza | |
Pom Poko (jap. 平成狸合戦ぽんぽこ, Heisei Tanuki Gassen Ponpoko) japanski je animirani film iz 1994. godine. Nastao je u produkciji studija Gibli, dok je režiju vršio Isao Takahata. Priča prati rakunske pse, u japanskoj mitologiji poznate kao tanuki, koji žele da sačuvaju svoj dom od ljudske invazije. Naslov filma asocijacija je na dečju pesmu u kojoj „pom poko“ predstavlja zvuk koji tanukiji prave tapkanjem svojih stomaka.[2]
U Srbiji, film je 2008. godine sinhronizovao studio Prizor. Premijerno je objavljen na DVD-ju.[3] Navodno, Pom Poko je trebalo da bude u setu sa filmovima Kiki's Delivery Service, My Neighbors the Yamadas, Nausicaä of the Valley of the Wind, Only Yesterday, i Whisper of the Heart, ali projekat nije realizovan.[4]
Pom Poko je 1994. godine osvojio Mainičijevu filmsku nagradu u kategoriji za najbolji animirani film. Iste godine, bio je kandidat za Oskar za najbolji međunarodni film.
Radnja[uredi | uredi izvor]
Na planini Tama, u blizini Tokija, žive bića mističnih moći transformacije zvani tanukiji. U Edo periodu njihova sposobnost bila je obožavana, ali ljudi su od ljubomore poklali mnoge tanukije, terajući ih tako da se odreknu svojih moći. Stoga, kada je šezdesetih godina dvadesetog veka, ljudska ruka odlučila da urbanizuje njihov dom, tanukiji su morali iznova da nauče kako da se transformišu. Skovali su dugogodišnji plan u kome će se njihova mladunčad rešiti ljudi, bilo smicalicama ili silom. Agresivniji među njima, Gonta, želi da ih ubije, ali ostali tanukiji nisu spremni da se odreknu ljudske hrane. Ipak, on sprovodi svoj deo plana i izaziva par tragičnih incidenata koji privremeno obustavljaju rad na gradilištima. Ali, ljudska upornost ne zna za strah, i problem se nastavlja. Malo mirniji tanuki, Šokiči, zajedno sa svojim prijateljima pretvara se u duhove i kojekakve spodobe kako bi uplašio radnike i investitore. I ovo uspeva, ali na kratko.
U međuvremenu, tanukiji Tamasaburo i Bunta odlaze u potragu za velikim majstorima. Tamasaburo uspeva u svojoj misiji, dovodeći Giobu, Hagea i Kinčoa. Zajedno, svi tanukiji na planini Tama transformišu se u paradu duhova, zloduha i bogova, i odlaze u grad. Uspevaju da iznenade ljude, ali od silne energije, majstor Giobu umire. Lokalni predsednik zabavnog parka uzima zasluge za paradu, ali meštani nisu ubeđeni, verujući da im bogovi šalju poruku. Ipak, urbanizacija se nastavlja.
Majstoru Kinčou prilazi prevrtljiva lisica zvana Rutaro, koja mu otkriva da su ljudi poubijali i proterali većinu lisica. Nekolicina koja je preživela transfomrisala se u ljude kako bi živela među njima, dok su one bez tih sposobnosti pocrkale. Kinčo prenosi ideju ostalim tanukijima, ali niko ne želi da je sprovede. Jedan od sveštenika, Curugami, šalje pismo novinarima kako bi ih naterao da ga saslušaju.
Te večeri, specijalci dolaze na gradilište kako bi odstranili tanukije koji su se pretvorili u demonstrante. U tom okršaju ginu Gonta i njegovi sabornici. Majstor Hage, koji je napunio 999 leta, odlučuje da ode u zagrobni život, i sa sobom odvodi poginule. Reporter dolazi da intervjuiše tanukije, uspevajući da snimi njihove sposobnosti, tako dokazujući meštanima njihovo nezadovoljstvo.
Gradnja se nastavlja, ali ljudi opet poštuju tanukije. Oni koji mogu da se transformišu žive među ljudima, dok ostali slave ono malo zelenila što im je ostalo.
Uloge[uredi | uredi izvor]
| Uloga | Japanski glas | Srpski glas |
|---|---|---|
| Šokiči | Makoto Nonomura | Bojan Lazarov |
| Gonta | Šigeru Izumija | Milan Čučilović |
| Oroku | Nidžiko Kijokava | Jadranka Selec |
| Sveštenik Curugami | Kosan Janagija | Srboljub Milin |
| Sezamon | Norihej Miki | Igor Damnjanović |
| Ponkiči | Hajašija Šozo IX | Marko Marković |
| Tamasaburo | Akira Kamija | Marko Marković |
| Bunta | Takehiro Murata | Marko Marković |
| Sasuke | Megumi Hajašibara | Jadranka Selec |
| Rutaro | Akira Fukuzava | Marko Marković |
| Okio | Juriko Išida | Mina Lazarević |
| Kinčo | Beičo Kacura | Milan Čučilović |
| Hage | Beičo Kacura | Igor Damnjanović |
| Giobu | Ganosuke Ašija | Srboljub Milin |
| Otama | Jorije Jamašita | Mina Lazarević |
| Hajaši | Osamu Kato | Marko Marković |
| Koharu | Jumi Kuroda | Mina Lazarević |
| Pripovedač | Kokontej Šinčo | Bojan Lazarov |
| Reporter | (nepoznato) | Igor Damnjanović |
| Voditelj vesti (muški) | Naruhito Iguči | Marko Marković |
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „超意外な結果!?ジブリ映画の興行収入ランキング”. シネマズ Plus (Cinemas Plus) (na jeziku: japanski). 25. 6. 2016. Arhivirano iz originala 09. 07. 2019. g. Pristupljeno 15. 2. 2019.
- ^ Munroe Hotes, Catherine (13. 11. 2010). „Belly Drum Dance at Shojoji Temple (證城寺の狸囃子, c.1933)”. Nishikata Film Review. Arhivirano iz originala 19. 8. 2016. g. Pristupljeno 9. 7. 2016.
- ^ „Heisei tanuki gassen pompoko [Video snimak] = Pompoko”. Cobiss. Pristupljeno 31. 3. 2023.
- ^ „Gibli Box Set za 999din!!!”. Znak Sagite. Pristupljeno 31. 3. 2023.