Poremećaj mišljenja po formi
Poremećaji mišljenja po formi se karakterišu brzinom asocijacija, lingvističkom regularnošću, usmerenošću i kontinuitetom. Brzina asocijacija, može da varira od osobe do osobe, ali u normalnim okvirima, sagovornik je uvek u stanju da razume izlagača; Lingvečki regularno mišljenje je adekvatno u domenu leksike, sintakse, semantike i pragmatike; Usmerenost misaonog toka se izražava kroz logičnost i smisaonu povezanost sa jasnom tedencijom ka određenom cilju; Kontinutiranost misaonog toka jeste njegova neprekidnost sve do potpune realizacije ciljne predstave.[1][2]
Pored poremećaja mišljenja po formi, patologiju misaonog sadržaja možemo razlikovati i po sadržaju.
Vrste poremećaja mišljenja po formi mogu biti:[uredi | uredi izvor]
Neuobičajna efikasnost mišljenja:[uredi | uredi izvor]
Bolesna opširnost[uredi | uredi izvor]
Bolesna opširnost ili opširno mišljenje, nastaje kao posledica gubitka procene informativne vrednosti misaonig sadržaja. Sporedne asocijacije postaju ciljne predstave. Iznosi se masa krajnje beznačajnih informacija, pri iskazivanju željenog sadržaja i ključne misli. Viđa se kod intelektualno deficitnih stanja, u vezi sa problemom odvajanja bitnog od nebitnog ili epilepsije (tkz. lepljivost obolelih od epilepsije - pacijent se stalno vrti i vraća na jednu te istu temu, kao da ne može da se od nje odlepi), demencije i hipomanije. [3][2][4]
Usporeni misaoni tok[uredi | uredi izvor]
Zakočeno mišljenje ili usporeni misaoni tok se najčešće javlja kod depresivnih bolesnika i osoba sa moždanim oštećenjem. Govor je retko spontan, oskudan je i vezan za uzak krug tema, smatra se da nastaje u vezi sa prenaglašenim angažovanjem mentalne energije, na sopstveni unutrašnji misaoni sadržaj. Alternativni pojmovi se sporo formiraju. Kod organskih oštećenja mozga ovakvo mišljenje je praćeno Bradilalijom (usporenim govorom) i bradipsihijom (usporenost svihmentalnih procesa). Najizraženiji oblik zakočene misaone aktivnosti je mutizam, odnosno potpuno gašenje govornih impulsa, kada bolesnik uopšte ne govori spontano, niti odgovara na postavljeha pitanja.[5][2]
Ubrzani misaoni tok[uredi | uredi izvor]
Ubrzani misaoni tok je posledica pojave velikog broja asocijacija. Ideje prosto sustižu i preskaču jedna drugu, u toj meri da se gubi celovitost i zaokruženost misli. Ispoljava se bujicom reči - logorejom, a u ekstremnom stepenu nastaje tkz. beg ideja - fuga idearum. Razumevanje slušaocu je znatno otežano. Ovo stanje se sreće kod maničnih bolesnika.[5][4]
Poremećaj asocijacija:[uredi | uredi izvor]
Blok u mišljenju[uredi | uredi izvor]
Blok u mišljenju se se uočava kao prekid kontinuiranog izlaganja. Pojava se može zapaziti i kod psihiči zdravih osoba i obolelih od shizofrenije. S razlikom što kod psihički zdravih osoba, koje na pitanje "gde sam ono stao" diskretna podrška sagovornika omogućava nastavak započete misli. Psihopatološki prekid asocijacija se na ovaj način ne može prevazići ("krađa misli"). Pacijent posle iznenadnog zastaja u izlaganju, podrškom ipak ne može da nastavi izlaganje.[5][2][4]
Konfuzno ili inkoherentno mišljenje[uredi | uredi izvor]
Konfuzno ili inkoherentno mišljenje se manifestuje očuvanošću rečenica, ali uz kidanje veza između njih, zbog čega izlaganje postaje razbijeno i fregmentirano, pa je moguće shvatiti tek iz celokupnog konteksta. Uvid bolesnika u probleme oštećenog asocijativnog povezivanja izostaje. Ovo stanje se viđa kod shizofrenije.[5][2][4]
Rasulo misli[uredi | uredi izvor]
Rasulom misli se predstavlja prekid asocijativnog, logičnog toka misli. Zapaža se neadekvatna primena reči i formiranje sopstvenih, okolini nerazumljivih reči (kombinacijom slova u novoformiranim rečima, koje su možda razumljive samo bolesniku). Viđa se kod obolelih od shizofrenije.[6][4]
Disocirano mišljenje[uredi | uredi izvor]
Disocirano mišljenje je poremećaj koji narušava sintaksičku strukturu rečenice.
Salata od reči[uredi | uredi izvor]
Salata od reči je najteži poremećaj mišljenja po formi. Karakteriše ga izgovaranje potpuno besmislenih i nepovezanih reči i rečenica, bez ikakve forme i smisla. Pacijenta nije moguće razumeti i ovo stanje se viđa kod shizofrenije.[5][4]
Perseveracija[uredi | uredi izvor]
Perseveracija podrazumeva pojavu nevoljnog ponavljanja određene reči ili rečenica (verbalno ili pismeno), uprkos nastojanja pacijenta da kaže nešto drugo, sa mogućom asocijativnom povezanošću, ali samo po formi (rimovanje ili zvučnost). Viđa se kod moždanih lezija i shizohrenije.[5][2][4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Golubović G. Z., Lakić A., Ilić B. osnovi forenzičke psihologije i psihopatologije, Zdravstveni centar, Bor, 2002.
- ^ a b v g d đ Goran Z. Golubović. Osnovi opšte psihopatologije.Unigraf Niš, 2008
- ^ Bolesna opširnost - opis pristupljeno (12.11.2013god.)
- ^ a b v g d đ e defektologija.net (pristupljeno 2.12.2013god.)
- ^ a b v g d đ Miomir Leštarević. Forenzička psihopatologija. Univerzitet u Prištini, medicinski fakultet, Beograd 2005
- ^ Kaličanin P. Psihijatrija (1. i 2. tom). Velarta, Beograd, 1997.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Kaličanin P. Psihijatrija (1. i 2. tom). Velarta, Beograd, 1997;
- Golubović G. Z., Lakić A., Ilić B. osnovi forenzičke psihologije i psihopatologije, Zdravstveni centar, Bor, 2002;
- Miomir Leštarević. Forenzička psihopatologija. Univerzitet u Prištini, medicinski fakultet, Beograd 2005;
- Goran Z. Golubović. Osnovi opšte psihopatologije.Unigraf Niš, 2008;
