Портал:Sjedinjene Američke Države/Izabrana biografija 03 2016
Hilari Dajana Rodam Klinton (engl. Hillary Diane Rodham Clinton, IPA: /ˈhɪl.ə.ɹi daɪˈæn ˈrɒdəm ˈklɪntən/; Čikago, 26. oktobar 1947) američka je političarka i pravnica. Kao supruga 42. predsednika SAD Bila Klintona, bila je prva dama, za vreme trajanja njegovog mandata od 1993. do 2001. godine. Na položaju senatorke SAD iz Njujorka bila je od 2001. do 2009. godine. Funkciju 67. državne sekretarke SAD obavljala je u administraciji trenutnog predsednika Baraka Obame, od 2009. do 2013. godine. Kandidat je za demokratsku nominaciju za predsednika SAD na predsedničkim izborima koji će se održati 2016. godine.
Poreklom iz Čikaga, Hilari Klinton je 1969. godine diplomirala na koledžu Velsli, a zatim 1973. doktorirala na Pravnom odseku Fakulteta Jejl. Posle mandata kongresne pravne zastupnice preselila se u Arkanzas i udala za Bila Klintona, 1975. godine. Godine 1977. bila je jedan od osnivača organizacije Advokati Arkanzasa za decu i porodicu, da bi naredne godine postala prva direktorka Korporacije za pravne usluge, a 1979. postala prva partnerka Advokatske firme „Rouz”. Kao prva dama Arkanzasa, u periodu 1979—1981. i 1983—1992, Klintonova je vodila radnu grupu za reformu obrazovnog sistema Arkanzasa, a bila je i u odboru direktora Volmarta. Američki Nacionalni pravni časopis je 1988. i 1991. godine uvrstio Hilari Klinton na listu „100 najuticajnijih advokata u Americi”. U ulozi prve dame SAD, njena glavna inicijativa u Kongresu SAD nije prošla. Klintonova je odigrala vodeću ulogu u zalaganju za poboljšanje zdravstvenog osiguranja dece i odraslih 1997. i 1999. godine.
Nakon preseljenja u Njujork, Klintonova je 2000. izabrana kao prva žena na funkciju senatora te savezne države, te je tako postala prva i jedina do tada prva dama SAD koja se kandidovala za neku funkciju. Nakon Napada na Svetski trgovinski centar, podržala je vojnu akciju u Avganistanu i glasala za Iračku rezoluciju, ali je kasnije prigovorila da administracija Džordža Buša vodi rat u Iraku. Na mesto senatorke ponovo je izabrana 2006. godine. Tražila je nominaciju Demokratske stranke SAD na predsedničkim izborima 2008. godine. Iako je osvojila više primarnih izbora i delegata od bilo koje žene pre, izgubila je stranačku nominaciju od Baraka Obame.
Kao državna sekretarka u Obaminoj administraciji, od 21. januara 2009. do 1. februara 2013. godine, bila je na čelu grupe zadužene za pružanje odgovora SAD na stanje vezano za Arapsko proleće; zalagala se za vojnu intervenciju NATO-a u Libiji. Posetila je više zemalja nego bilo koji drugi državni sekretar odnosno sekretarka ikada. Posmatra „snagu razuma” kao strategiju za vođstvo SAD i održavanje sistema vrednosti stabilnim. Ohrabrivala je osnaživanje žena širom sveta i koristila društvene medije za prenos poruka SAD u inostranstvo. Napušta Obaminu administraciju na kraju njegovog prvog mandata, piše svoju petu knjigu i počinje da drži plaćene govore pre objavljivanja svoje druge kandidature aprila 2015. za Demokratske nominacije Predsedničkih izbora u SAD 2016. godine.