Портал:Ujedinjeno Kraljevstvo/Izabrani april
Bitka za Britaniju je jedno od najvećih bojišta u ranoj fazi Drugog svetskog rata. Ovo je ime kojim se obično naziva pokušaj nemačkog Luftvafea da stekne vazdušnu premoć nad britanskim RAF-om, pre planirane pomorske i vazdušne invazije na Ujedinjeno Kraljevstvo (operacija Morski lav). Ni Hitler, niti nemački Vermaht nisu verovali da je moguće izvršiti uspešan amfibijski napad na britanska ostrva dok britanska avijacija ne bude neutralisana. Sekundarni ciljevi su bili uništavanje proizvodnje aviona, i zemljišne infrastrukture, kao i terorisanje britanskog naroda, sa namerom da se on zaplaši i navede da zatraži primirje, ili se preda.
Ova operacija je predstavljala Hitlerov poraz. Britanci su pokazali velike napore, snalažljivost, hrabrost i odlučnost da se ne predaju. Činjenice govore da su Nemci napali Britaniju sa 2.600 aviona Luftvafea, 1.200 bombardera, 280 obrušivača, 760 jednomotornih lovaca, 220 dvomotornih lovaca, 140 izviđačkih aviona, zajedno sa Petom vazdušnom flotom u Norveškoj koja je brojala 190 aviona. Nasuprot njih stajao je RAF (Kraljevske vazduhoplovne snage), koji je raspolagao sa 1.171 avionom, što lovcima, što bombarderima.
Bitka za Britaniju uvela je u rečnike sveta novi glagol „koventrirati“. Dolazi od naziva grada Koventrija, koji je Luftvafe sravnio sa zemljom, zajedno sa 12 fabrika avio-industrije u njegovoj blizini.
Prevlast u vazduhu nad svojom teritorijom RAF duguje izuzetnom zalaganju ljudstva, kvalitetnom i umešnom upotrebom lovačke avijacije, kao i primenom radarske tehnike u protivvazdušnoj odbrani. Uz sve to, može se zaključiti da su Britanci dobili ovu bitku zbog inteligentnih rešenja članova Saveta za ratno vazduhoplovstvo, koji su pobili teoriju „bombarderi će se uvek probiti“. Uverili su se da postoji odbrana od bombardera, pa su se usredsredili na gradnju jeftinijih i fleksibilnijih lovaca za čiju je proizvodnju bilo potrebno mnogo manje vremena. Iako se ne može sa sigurnošću reći da je bitka za Britaniju bila prekretnica Drugog svetskog rata, činjenica je da je imala političku i vojnu težinu, jer je kasnije uveliko doprinela ukupnoj savezničkoj pobedi na Atlantiku i u zapadnoj Evropi.