Port Rojal (Jamajka)

Port Rojal je gradić koji se nalazi na kraju Palisadoesa, na ušću luke Kingston, na jugoistoku Jamajke. Osnovan je 1494. godine od strane Španaca i nekada je bio najveći grad na Karibima, koji je funkcionisao kao centar pomorstva i trgovine u Karipskom moru do druge polovine 17. veka. Uništen je u zemljotresu 7. juna 1692, koji je imao prateći cunami, što je dovelo do osnivanja Kingstona, koji je sada najveći grad na Jamajci. Jaki uragani redovno oštećuju ovo područje. Još jedan jak zemljotres dogodio se 1907. godine.

Port Rojal je nekada bio dom korsara koji su imali podsticaj da napadnu španska plovila, u vreme kada su manje evropske nacije oklevale da direktno napadaju Španiju. Kao lučki grad, bio je poznat po svojim blistavim prikazima bogatstva i sumnjivog morala. To je bila popularna matična luka za korsare koje su sponzorisali Englezi i Holanđani da troše svoje blago tokom 17. veka. Kada su te vlade napustile praksu izdavanja ovlašćenja za odmazdu korsarima protiv španskih flota sa blagom i poseda u kasnijem 16. veku, mnoge posade su postale pirati. Nastavili su da koriste grad kao svoju glavnu bazu tokom 17. veka. Pirati iz celog sveta okupljali su se u Port Rojalu, dolazeći iz dalekih voda, poput Madagaskara.

Mapa Port Rojala iz 17. veka.

Nakon katastrofe 1692. godine, komercijalnu ulogu Port Rojala je postepeno preuzimao obližnji gradić (a kasnije i grad) Kingston. Planovi su razvijeni 1999. godine za preuređenje malog ribarskog grada kao turističke destinacije nasleđa za opsluživanje brodova za krstarenje. Plan je bio da se iskoristi jedinstveno nasleđe Port Rojala, sa arheološkim nalazima iz pretkolonijalnih i privatnih godina kao osnovom mogućih atrakcija.

Klima

Port Rojal ima tropsku savansku klimu sa kratkom sušnom sezonom od januara do aprila i dugom vlažnom sezonom od maja do oktobra. Temperature ostaju stabilne tokom cele godine, a sušna sezona je nešto hladnija i kreće se od 25,5 °C u januaru do 27,7 °C u maju. Prosečna godišnja količina padavina je 1.345 milimetara.

Istorija

Istorijski domorodački narod Taino sa Kariba okupirao je ovo područje vekovima pre naseljavanja Evropljana. Koristili su oblast, koju su zvali Kagvaj ili Kaguaja, tokom svojih ribolovnih ekspedicija. Iako se ne zna da li su se ikada naselili tačno na mestu gde se nalazi Port Rojal, zna se da su naseljavali druge delove Jamajke.

Kolonijalni period

Port Rojal i luka Kingston (1774). Port Rojal je mali grad na kraju poluostrva u centru mape.

Španci su se prvi put iskrcali na Jamajku 1494. godine pod vođstvom Kristifora Kolumba, što je dovelo do uništenja stanovništva Taina. Do trajnog naseljavanja došlo je kada je Huan de Eskiviel doveo grupu doseljenika 1509. Oni su došli u potrazi za novim zemljama i vrednim resursima, poput zlata i srebra. Umesto toga, počeli su da kultivišu i prerađuju šećernu trsku. Slično kao i narod Taino pre njih, izgledalo je da Španci nisu imali mnogo koristi od oblasti Port Rojala. Oni su, međutim, zadržali njegovo taino ime. Španija je zadržala kontrolu nad Jamajkom uglavnom kako bi sprečila druge zemlje da dođu do ostrva koje je bilo strateški locirano unutar trgovačkih puteva Kariba. Španija je zadržala kontrolu nad ostrvom 146 godina, sve dok Englezi nisu preuzeli kontrolu nakon njihove invazije 1655.

Grad je zauzela Engleska 1655. tokom invazije na Jamajku. Do 1659. oko tvrđave je podignuto dve stotine kuća, prodavnica i magacina; do 1692. pet utvrđenja branilo je luku. Englezi su prvo mesto nazvali Kagvej, ali su ga ubrzo preimenovali u Port Rojal. Tokom većeg dela perioda između engleskog osvajanja i zemljotresa 1692. godine, Port Rojal je služio kao nezvanični glavni grad Jamajke, dok je Španski grad ostao zvanični glavni grad. Godine 1872. vlada je odredila Kingston, najveći grad, za glavni grad.

Korsari

Port Rojal je u početku predstavljao sigurnu luku za korsare, a potom i za pirate koji plove brodskim putevima ka i iz Španije i Paname. Bukaniri su smatrali Port Rojal privlačnim iz nekoliko razloga. Njegova blizina trgovačkim putevima omogućila im je lak pristup plenu, ali najvažnija prednost je bila blizina luke do nekoliko jedinih sigurnih prolaza ili moreuza koji su omogućavali pristup španskom glavnom delu sa Atlantika. Luka je bila dovoljno velika da primi njihove brodove i pružala je mesto za prevoz i popravku ovih plovila. Takođe je bio idealno smešten za pokretanje racija na španska naselja. Iz Port Rojala, Kristofer Mings je proterao Kampeče, a Henri Morgan je napao Panamu, Portobelo i Marakaibo. Pored toga, bukaneri Roke Braziliano, Džon Dejvis (Robert Sirl) i Edvard Mansvelt koristili su Port Rojal kao bazu operacija.

Henri Morgan, jedan od najpoznatijih gusara svih vremena

Godine 1657., kao rešenje za svoje odbrambene probleme, guverner Edvard D'Oli je pozvao braću sa obale da dođu u Port Rojal i učine ga svojom matičnom lukom. Braća su bila sastavljena od grupe pirata koji su bili potomci bukanira za lov na stoku, koji su se okrenuli piratstvu nakon što su ih opljačkali Španci (i kasnije izbačeni iz Hispanjole). Ovi pirati su koncentrisali svoje napade na špansko brodarstvo, čiji su interesi smatrani glavnom pretnjom za grad.

Engleskim korsarima je guverner Jamajke dao ovlašćenja za odmazdu. Otprilike u isto vreme kada su pirati pozvani u Port Rojal, Engleska je pokrenula seriju napada na španske brodove i obalne gradove. Slanjem novoimenovanih korsara za španskim brodovima i naseljima, Engleska je uspešno uspostavila sistem odbrane za Port Rojal. Španija je bila prinuđena da neprestano brani svoju imovinu i nije imala sredstva da povrati svoju zemlju.

Španija nije mogla ponovo da preuzme ostrvo i, zbog korsara, više nije mogla redovno da snabdeva svoje kolonije u Novom svetu proizvedenom robom. Trgovci i korsari su radili zajedno u onome što se danas naziva „prisilna trgovina”. Trgovci bi sponzorisali trgovačke poduhvate sa Špancima, dok bi takođe sponzorisali korsare da napadaju španske brodove i pljačkaju španske priobalne gradove. Dok su trgovci sigurno imali prednost, korsari su bili sastavni deo operacije.

Nuala Zahedije, predavač na Univerzitetu u Edinburgu, napisala je citat: „I protivnici i zagovornici takozvane „prisilne trgovine ” izjavili su da bogatstvo grada ima sumnjivu distinkciju između potpuno zasnovanog na zadovoljavanju potreba korsara i veoma unosne trgovine vrednom robom.“ . . . „Izveštaj da se 300 muškaraca koji su pratili Henrija Morgana u Portobelo 1668. vratili u grad sa nagradom koju treba potrošiti u iznosu od najmanje 60 funti (dva ili tri puta veća od uobičajene godišnje plate na plantažama) ne ostavlja nikakvu sumnju da su bili u pravu.

Crnobradi (Edvard Tič)

Prinudna trgovina postala je gotovo način života u Port Rojalu. Majkl Poson i Dejvid Buser su napisali „...na ovaj ili onaj način izgleda da su skoro svi imućni stanovnici Port Rojala zainteresovani za korsarenje.“ Prisilna trgovina je brzo učinila Port Rojal jednom od najbogatijih zajednica u engleskim teritorijama Severne Amerike, daleko prevazilazeći svaki profit ostvaren od proizvodnje šećerne trske. Zahedije je napisala: „Samo napad na Portobelo [1668.] doneo je pljačku u vrednosti od 75.000 funti, što je više od sedam puta više od godišnjeg izvoza šećera sa ostrva, koji po cenama u Port Rojalu u to vreme nije prelazio 10.000 funti.

Pošto Engleska nije imala dovoljno trupa da spreče Špance ili Francuze da ga zauzmu, guverneri Jamajke su se na kraju okrenuli piratima da brane grad. Do 1660-ih grad je, za neke, postao gusarska utopija i stekao je reputaciju „Sodome Novog sveta“, gde su većina stanovnika bili pirati, ubice ili prostitutke.

Postoje čak i spekulacije u gusarskom folkloru da je zloglasni Crnobradi (Edvard Tič) sreo majmuna urlača, dok je bio u pivnici u Port Rojalu, koga je nazvao Džeferson i sa njim uspostavio jaku vezu tokom ekspedicije na ostrvo Nju Providens. Nedavna genealoška istraživanja pokazuju da su se Crnobradi i njegova porodica preselili na Jamajku, gde je Edvard Tač mlađi naveden kao mornar u Kraljevskoj mornarici na brodu HMS Vindsor 1706. godine. Port Rojal je imao koristi od ove živahne, glamurozne sramote i izrastao je u jedan od dva najveća grada i ekonomski najvažniju luku u engleskim kolonijama. Na vrhuncu popularnosti, grad je imao jednu pijacu na svakih 10 stanovnika. Samo u julu 1661. kafanama je dodeljeno 40 novih dozvola. Tokom 20-godišnjeg perioda koji se završio 1692. godine, skoro 10.000 ljudi je živelo u Port Rojalu. Pored prostitutki i bukanira, bilo je četiri zlatara, 44 kafana i raznih zanatlija i trgovaca koji su živeli u 2.000 zgrada naguranih na 51 hektar. 213 brodova posetilo je pomorsku luku 1688. Bogatstvo grada je bilo toliko da su kovanice bile preferirane za plaćanje u odnosu na uobičajeni sistem razmene robe za usluge.

Gusarska zastava Kaliko Džeka

Nakon imenovanja Henrija Morgana za podguvernera, Port Rojal je počeo da se menja. Pirati više nisu bili potrebni za odbranu grada. Prodaja robova je dobila veći značaj. Uglednim građanima nije se dopao ugled koji je grad stekao. Godine 1687. Jamajka je donela zakone protiv piraterije. Shodno tome, umesto da bude sigurno utočište za pirate, Port Rojal je postao poznat kao mesto njihovog pogubljenja. Gelous Point je bio mesto smrti mnogima, uključujući Čarlsa Vejna i Kaliko Džeka, koji su obešeni 1720. Otprilike pet meseci kasnije, poznata žena gusar Meri Rid umrla je u jamajčanskom zatvoru u Port Rojalu. Dve godine kasnije, 41 gusar je umro za mesec dana.

Kraljevska mornarica

Ostaci bolnice Kraljevske mornarice

Pod britanskom vlašću, Kraljevska mornarica je koristila pristanište u Port Rojalu i iznajmila zgradu na obali da služi kao skladište. Od 1675. godine, stalni pomorski oficir je bio određen da nadgleda ove objekte; međutim, razvoj je prekinut zemljotresom 1692. godine. Posle zemljotresa, pokušano je da se umesto toga uspostavi pomorska baza u Port Antoniju, ali se tamošnja klima pokazala neprijatnom. Od 1735. Port Rojal je ponovo postao fokus pažnje Admiraliteta.

Zemljotres 1692. godine

Grad je brzo rastao, dostigavši populaciju od oko 6.500 ljudi i oko 2.000 stanova, do 1692. Kako se zemlja na kojoj se gradilo smanjivala, postala je uobičajena praksa da se ili popune površine vode i da se na njima izgradi nova infrastruktura, ili jednostavno graditi zgrade više. Zgrade su postepeno postajale sve teže kako su stanovnici usvajali domove u stilu cigle svoje rodne Engleske. Na kraju, svi ovi odvojeni faktori doprineli su predstojećoj katastrofi.

Dana 7. juna 1692. godine, razorni zemljotres je pogodio grad, uzrokujući da je izgubljen veći deo njegovog severnog dela – a sa njim i mnoge gradske kuće i druge zgrade. Mnoge tvrđave su takođe uništene; Tvrđava Čarls je preživela, ali su tvrđave Džejms i Karlajl potonule u more, tvrđava Rupert je postala velika oblast vode, a velika šteta je načinjena oblasti poznatoj kao Morganova linija.

Pomeranja obale nakon zemljotresa 1692.

Iako je zemljotres pogodio celo ostrvo Jamajka, građani Port Rojala su bili u većem riziku od smrti zbog opasnog peska, padajućih zgrada i cunamija koji je usledio. Iako su lokalne vlasti pokušale da uklone ili potope sve leševe iz vode, nisu uspele; neki su jednostavno pobegli od njih, dok su drugi bili zarobljeni na mestima koja su bila nepristupačna. Neodgovarajući smeštaj, nedostatak lekova ili čiste vode i činjenica da je većina preživelih postalo beskućnici doveli su do toga da mnogi ljudi umru od maligne groznice. Zemljotres i cunami ubili su između 1.000 i 3.000 ljudi zajedno, skoro polovinu gradske populacije. Bolest je bila u porastu u narednih nekoliko meseci, ubivši oko 2.000 dodatnih ljudi.

Istorijski zemljotres na Jamajci od 7. juna 1692. godine može se precizno datirati ne samo po datumu, već i po dobu dana. Ovo je dokumentovano izvlačenjem sa morskog dna šezdesetih godina 20. veka džepnog sata zaustavljenog u 11:43, beležeći vreme razornog zemljotresa.

Zemljotres 1907. i novija istorija

Kuća Gidi

Razorni zemljotres 14. januara 1907. razbio je peščanu pljuvaču, uništivši skoro ceo obnovljeni grad, potopivši dodatne delove i nagnuvši Kuću Gidi, skladište artiljerije izgrađeno oko 1880. koja je danas manja turistička atrakcija.

Danas je ovo područje senka nekadašnjeg sebe sa populacijom od manje od 2.000 ljudi koja ima mali ili nikakav komercijalni ili politički značaj. Ovu oblast posećuju turisti, ali je u zapuštenom stanju. Vlada Jamajke je nedavno odlučila da dalje razvija ovo područje zbog njegove istorijske i turističke vrednosti. Ovo je delimično rezultat odustajanja od planova započetih ranih 1960-ih da se grad razvije kao luka i destinacija za krstarenje. Planovi su podstakli arheološka istraživanja na lokalitetu, što je zauzvrat dovelo do obustave razvoja samo kao luke, ali sada uključuje arheološke i druge atrakcije.

Do 2019. godine izgrađeno je plutajuće pristanište gde je mogao pristati brod za krstarenje; prvi brod je stigao 20. januara 2020. Turisti sa nekoliko brodova (nakon što su efekti pandemije kovid 19 prestali) mogli bi biti od koristi za grad, ali „ima još mnogo posla da se uradi ako će grad postati „ baština svetske klase, ekološka i kulturna atrakcija““ prema izveštaju BBC Travel objavljenom u septembru 2020. godine