Pređi na sadržaj

Посредников писар

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Posrednikov pisar
Ilustracija iz 1893.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Adventure of the Stockbrokers Clerk
AutorArtur Konan Dojl
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Izdavanje
Datum1893.
Hronologija
PrethodnikŽuto lice
NaslednikGlorija Skot

„Posrednikov pisar” (engl. The Adventure of the Stockbroker's Clerk) je jedna od 56 pripovedaka o Šerloku Holmsu koje je napisao Artur Konan Dojl i četvrta je priča u Memoarima Šerloka Holmsa. Objavljena je u britanskom časopisu The Strand Magazine u martu 1893. godine,[1] kao i američkom časopisu Harper's Weekly istog meseca.[2]

Radnja[uredi | uredi izvor]

Pajkroft upoznaje Artura Pinera, ilustracija iz 1893. godine

Mladi službenik, Hol Pajkroft, konsultuje Šerloka Holmsa o njegovim sumnjama u vezi sa kompanijom koja mu je ponudila veoma dobro plaćen posao. Holms, doktor Votson i Pajkroft putuju vozom do Birmingema, gde će posao u početku biti smešten, a Pajkroft objašnjava da je nedavno otpušten iz berzanske kuće. Kasnije je obezbedio novo radno mesto u drugoj berzanskoj kompaniji, Moson i Vilijams, u Ulici Lombard u Sitiju. Pre nego što je preuzeo posao, prišao mu je Artur Piner, koji mu je ponudio menadžersko mesto u novoosnovanoj kompaniji za distribuciju, sa sedištem u Francuskoj.

Pajkroft je poslat u Birmingem da upozna Pinerovog brata i suosnivača kompanije, Harija Pinera. Nudi mu se veoma dobro plaćeno radno mesto sa 100 funti unapred, i od njega se traži da potpiše dokument kojim prihvata to mesto, a takođe se traži da ne šalje pismo ostavke svojim trenutnim poslodavcima. Odmah stupa na dužnost, ali je zabrinut zbog neprofesionalnih aspekata poslovanja i njihovih oskudnih kancelarija, kao i zbog sumnjive činjenice da dvojica Pinera imaju prepoznatljivu zlatnu plombu na zubima na istom mestu, što sugeriše da su možda isti čovek.

Kada njih trojica stignu u kancelariju u Birmingemu, Pajkroft predstavlja Holmsa i Votsona kao svoje kolege koji traže posao, a Piner, koji je čitao londonske novine, ostaje u očiglednom šoku. Dok odlaze, on pokušava da se ubije, ali Votson uspeva da ga osvesti. Holms zaključuje da je priča o braći izmišljotina i da postoji samo jedan „Piner”; u nedostatku dovoljno ljudi da bi njihov pokušaj da prevare Pajkrofta bio ubedljiv, Piner je pokušao da se predstavi kao sopstveni brat da bi nadoknadio manjak „zaposlenih” u nadi da će Pajkroft odbaciti sličnosti među njima kao porodičnu sličnost. On dalje zaključuje da je cela poenta ovog plana bila da se dobije primer Pajkroftovog rukopisa kako bi „lažni” Pajkroft mogao da bude zaposlen u Mosonsu (zbog čega su od njega tražili da zvanično ne podnese ostavku). Moson je držao ogromnu zalihu hartija od vrednosti, a „Pajkroft” je trebalo da obije sef.

Iz novina saznaju da su Moson i Vilijams pretrpeli pokušaj pljačke, ali da je kriminalac uhvaćen, iako je stražar ubijen. Bedington, falsifikator i lopov, bio je zločinac, koji se maskirao u Pajkrofta, a njegov brat se prerušio u Pinera. Ukradeene su američke železničke obveznice u vrednosti od skoro 100.000 funti, zajedno sa velikom količinom papirnih sredstava u rudnicima i drugim kompanijama, ali ih je policija povratila od lopova.

Dok je policija pozvana da uhapsi „Pinera”, Holms primećuje da je „ljudska priroda čudna mešavina, Votsone. Vidiš da čak i zlikovac i ubica mogu da izazovu takvu naklonost da se njegov brat okrene samoubistvu kada sazna da mu je glava u torbi.”

Komentar[uredi | uredi izvor]

Radnja ove priče podseća na onu u „Savezu riđokosih”, jer i ona uključuje razrađenu prevaru koja je osmišljena da se na neko vreme ukloni nezgodna osoba sa lica mesta kako bi se mogao počiniti zločin. Ista paralela se može videti u priči „Tri Garideba”.[3] Međutim, za razliku od ova druga dva slučaja, „nezgodna osoba” u ovom slučaju pokazuje se dovoljno pronicljivom da sama shvati bar deo obmane, dok se u drugim slučajevima Holms dovodi da istraži perifernija pitanja.

Vredi napomenuti da Holms nije uključen u hvatanje lopova, koji je već uhapšen, ali je u stanju da preda saučesnika policiji.[4]

Istorija objavljivanja[uredi | uredi izvor]

Ova pripovetka je objavljena u britanskom časopisu The Strand Magazine u martu 1893. godine. Takođe je objavljena u američkom časopisu Harper's Weekly 11. marta 1893, kao i u američkom izdanju časopisa The Strand Magazine u aprilu iste godine.[2] Priča je objavljena sa sedam ilustracija Sidneja Padžeta u časopisu The Strand,[5] i jednom ilustracijom V. H. Hajda u časopisu Harper's Weekly.[6] Uvrštena je u Memoare Šerloka Holmsa,[5] koji su objavljeni u decembru 1893. u Velikoj Britaniji i u februaru 1894. u SAD.[7]

Adaptacije[uredi | uredi izvor]

Film i televizija[uredi | uredi izvor]

Priča je adaptirana kao kratki nemi film u sklopu filmskog serijala kome je Eje Norvud glumio Holmsa. Film je objavljen 1922. godine, a u njemu su se takođe pojavili Hjubert Vilis kao Votson, Olaf Hiten kao Pajkroft i Obri Ficdžerald kao Piner.[8]

Godine 2018, priča je labavo adaptirana kao „Lily of the Valley”, epizoda japanske serije Gospođica Šerlok. U ovoj verziji, lažna ponuda za posao je za istraživačku poziciju u velikoj farmaceutskoj kompaniji.

Radio[uredi | uredi izvor]

Edit Mejzer je adaptirala ovu priču kao epizodu radio-serije Avanture Šerloka Holmsa koja je emitovana 1. decembra 1930. sa Ričardom Gordonom kao Šerlokom Holmsom i Lijem Lovelom kao dr Votsonom.[9] Rimejk scenarija emitovan je 11. jula 1936. (sa Gordonom kao Holmsom i Harijem Vestom kao Votsonom).[10]

Edit Mejzer je takođe adaptirala priču kao epizodu radio-serije Nove avanture Šerloka Holmsa sa Bejzilom Ratbonom kao Holmsom i Najdželom Brusom kao Votsonom. Epizoda je emitovana 9. novembra 1941. godine.[11]

Radio adaptacija BBC Light programa iz 1960. godine, koju je dramatizovao Majkl Hardvik, emitovana je kao deo radio serije iz 1952–1969. u kojoj su se pojavili Karlton Hobs kao Holms i Norman Šeli kao Votson. Glumačku ekipu su takođe činili Dezmond Karington kao Pajkroft i Hju Mening kao Piner.[12]

Pripovetku je takođe dramatizovao Denis Hotorn za BBC Radio 4 tokom 1992. godine, kao deo radio serije iz 1989–1998. u kojoj su glumili Klajv Merison kao Holms i Majkl Vilijams kao Votson. U njoj se pojavio Šon Baret kao gospodin Piner.[13]

Priča je adaptirana kao epizoda radio-serije Klasične avanture Šerloka Holmsa, u kojoj su glumili Džon Patrik Louri kao Holms i Lorens Albert kao Votson. Epizoda je emitovana 2015. godine.[14]

Reference[uredi | uredi izvor]

Napomene
  1. ^ Klinger, Leslie S. (2005). The New Annotated Sherlock Holmes Volume I. New York: W. W. Norton & Company. str. 474. ISBN 0-393-05916-2. 
  2. ^ a b Smith 2014, str. 77
  3. ^ Klinger, Leslie S. (2005). The New Annotated Sherlock Holmes Volume I. New York: W. W. Norton & Company. str. 500. ISBN 0-393-05916-2. 
  4. ^ Klinger, Leslie S. (2005). The New Annotated Sherlock Holmes Volume I. New York: W. W. Norton & Company. str. 497—500. ISBN 0-393-05916-2. 
  5. ^ a b Cawthorne 2011, str. 79
  6. ^ „Harper's Weekly. v.37 Jan.-June 1893.”. HathiTrust Digital Library. Pristupljeno 12. 11. 2020. 
  7. ^ Cawthorne 2011, str. 75
  8. ^ Eyles, Alan (1986). Sherlock Holmes: A Centenary CelebrationNeophodna slobodna registracija. Harper & Row. str. 131. ISBN 0-06-015620-1. 
  9. ^ Dickerson 2019, str. 26
  10. ^ Dickerson 2019, str. 75
  11. ^ Dickerson 2019, str. 102
  12. ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock HolmesNeophodna slobodna registracija. Bramhall House. str. 387. ISBN 0-517-217597. 
  13. ^ Bert Coules. „The Memoirs of Sherlock Holmes”. The BBC complete audio Sherlock Holmes. Pristupljeno 12. 12. 2016. 
  14. ^ Wright, Stewart (30. 4. 2019). „The Classic Adventures of Sherlock Holmes: Broadcast Log” (PDF). Old-Time Radio. Pristupljeno 17. 6. 2020. 
Izvori

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Посредников_писар&oldid=27423514”