Potkožni emfizem

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Potkožni emfizem
SinonimiCrepitus; Subcutaneous air; Tissue emphysema; Surgical emphysema
CT trbuha pacijenta sa potkožnim emfizemom (označeno strelicom)
Specijalnostiurgentna medicina

Potkožni emfizem ili subkutani emfizem (PE, SE) nastaje kada se gas ili vazduh akumuliraju i prodiru ispod kože, gde normalno ne bi trebalo da bude prisutan gas. Potkožno se odnosi na potkožno tkivo, a emfizem se odnosi na zarobljene vazdušne džepove. Pošto vazduh uglavnom dolazi iz grudnog koša, potkožni emfizem se obično javlja oko gornjeg dela trupa, na primer na grudima, vratu, licu, u pazuhu i rukama, gde je u stanju da putuje sa malim otporom duž labavog vezivnog tkiva unutar površnih fascija.[1]

Potkožni emfizem ima karakterističan osećaj pucketanja na dodir, osećaj koji je opisan kao osećaj sličan dodiru toplih zrnaca pirinča.[2] Ovaj osećaj vazduha pod kožom poznat je kao potkožna krepitacija.

Opisane su brojne etiologije potkožnog emfizema. Lajnek je prvi put prepoznao pneumomedijastinum kao medicinski entitet, koji je prijavio kao posledicu traume 1819. Kasnije, 1939. godine, u bolnici Džons Hopkins, dr Luis Haman potkožni emfizem je opisao kod žena posle porođaja (ponekad poznat kao Hamanov sindrom). Međutim, u nekim medicinskim krugovima, umesto toga može biti poznatiji kao Maklinov sindrom po L. Maklinu, 1939. i C.C. i M.T. Maklinu, koji su 1944. godine, kumulativno detaljnije opisali patofiziologiju emfizema.[3]

Potkožni emfizem može biti rezultat punkcije delova respiratornog ili gastrointestinalnog sistema. Naročito u grudima i vratu, u kojima vazduh može da ostane zarobljen kao rezultat prodorne traume (npr prostrelne rane ili ubodne rane) ili tupe povrede.

Infekcija (npr gasna gangrena) može izazvati zarobljavanje gasa u potkožnom tkivu. Potkožni emfizem može biti uzrokovan jatrogeno medicinskim procedurama i medicinskim stanjima koja uzrokuju da pritisak u alveolama pluća bude veći od pritiska u tkivima izvan njih.[4] Njegov najčešći uzroci su pneumotoraks ili cev u grudnom košu koja je začepljena krvnim ugruškom ili fibrinoznim materijalom. Potkožni emfizem se može javiti i spontano usled rupture alveola, sa dramatičnom kliničkom slikom.[5] Kada je stanje uzrokovano operacijom, naziva se hirurški emfizem.[6] Termin spontani potkožni emfizem se koristi kada uzrok nije jasan.[5]

Potkožni emfizem nije sam po sebi opasan , ali može biti simptom veoma opasnih osnovnih stanja, kao što je pneumotoraks.[7] Iako osnovna stanja zahtevaju lečenje, potkožni emfizem obično se male količine vazduha apsorbuju. Međutim, potkožni emfizem može biti neprijatan i može ometati disanje, a često se leči uklanjanjem vazduha iz tkiva, na primer korišćenjem igala sa velikim otvorima, rezova na koži ili potkožne kateterizacije.

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Incidenca potkožnog emfizema je od 0,43% do 2,34%.[8] Otprilike 77% pacijenata koji su podvrgnuti laparoskopskim procedurama razvijaju potkožni emfizem, koji se ne može uvek klinički otkriti.[9]

Prosečna starost pacijenata sa potkožnim emfizemom je 53 +/- 14,83 sa 71%

Među pacijentima sa potkožnim emfizemom dominiraju muškarci.[10] Žene u drugoj fazi porođaja takođe mogu da dožive potkožni emfizem usled guranja ploda, koji povećava intratorakalni pritisak, sa incidencom 1 na 2.000 slučajeva širom sveta.[11]

Pneumomedijastinum,[12] usko povezan sa razvojem potkožnog emfizema, ima incidencu od 1 slučaj na 20,000 dece tokom napada astme, pri čemu su deca mlađa od 7 godina podložnija.[13]

Barotrauma pluća u mehaničkoj ventilaciji kretala se od 3 do 10% u zavisnosti od početne medicinske indikacije za intubaciju.[14]

Povreda traheje usled traumatske endotrahealne intubacije se češće javlja kod žena i osoba starijih od 50 godina.[15] Povreda traheje tokom endotrahealne intubacije ima procenjenu incidencu od 0,005%.

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Kao mogući uzroci ovog jako retkog stanja navode se:[16]

  • Kolaps pluća (pneumotoraks), često se javlja sa prelomom rebra
  • Prelom kostiju lica
  • Ruptura ili kidanje u disajnim putevima
  • Ruptura ili kidanje u jednjaku ili gastrointestinalnom traktu

Ovo stanje se može desiti zbog:[16]

  • Obična trauma.
  • Povrede od eksplozije.
  • Udisanja kokaina.
  • Korozivne ili hemijske opekotine jednjaka ili disajnih puteva.
  • Povrede u ronjenju.
  • Snažno povraćanje
  • Prodorne traume, kao što su rane od vatrenog oružja ili uboda.
  • Veliki kašalj

Određene medicinske procedure kojima se ubacuju cev u telo (endoskopija, centralna venska linija, endotrahealnu intubacija, bronhoskopiju.[16]

Vazduh se takođe može naći između slojeva kože na rukama i nogama ili torzu nakon određenih infekcija, uključujući gasnu gangrenu, ili nakon ronjenja. (Ronioci sa astmom imaju veću vjerovatnoću da imaju ovaj problem nego drugi ronioci).[16]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Potkožni enfizem skrotuma

Znaci i simptomi spontanog potkožnog emfizema variraju u zavisnosti od uzroka, ali je često povezan sa oticanjem vrata i bolom u grudima, a može uključivati i bol u grlu, vratu, otežano gutanje, piskanje i otežano disanje.

Ako velike količine vazduha prođu u tkiva oko glave, lice može znatno da otekne. U slučajevima potkožnog emfizema oko vrata, može doći do osećaja punoće u vratu, a može se promeniti i zvuk glasa. Ako je potkožni emfizem posebno ekstreman oko vrata i grudi, otok može ometati disanje.

Vazduh može da putuje do mnogih delova tela, uključujući stomak i udove, jer nema odvajanja u masnom tkivu u koži da bi se sprečilo kretanje vazduha.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Snimanje uključujući radiografiju (rendgenski snimak) i kompjuterozovanu tomografiju koja može pomoći u identifikaciji potkožnog emfizema. Na rendgenskom snimku postoje povremene oblasti radiolucencije, pahuljastog izgleda na spoljnim granicama torakalnog i trbušnog zida. Na rendgenskom snimku grudnog koša može biti prisutan znak lista ginka, koji pokazuje pruge gasa duž većeg dela grudnog koša, i podsećaju na list ginka.[17] Pored rendgenskih snimaka, kompjuterozovana tomografija će pokazati tamne džepove u potkožnom sloju koji ukazuju na gas. Kompjuterozovanu tomografijumože biti dovoljno osetljiva metoda da identifikuje izvor povrede koja izaziva potkožni emfizem, a koja inače ne bi bila vidljiv na AP ili bočnom rendgenskom snimku.

Ako se cervikalni ili potkožni emfizem lica razvije tokom intubacije pacijenta, preporučuje se laringoskopija pre ekstubacije da bi se procenilo da li postoji kompromitacija disajnih puteva ili faringealni emfizem.[18] Pored toga, ako postoji sumnja na povredu disajnih puteva kao rezultat intubacije, bronhoskopija može pomoći u identifikaciji lokacije povrede traheje.

Mehurići vazduha u potkožnom tkivu (strelica) osećaju se kao pokretni čvorići koji se lako kreću
Rendgenski snimak grudnog koša, sa desne strane plućne kontuzija povezan sa grudnim kapkom i potkožnim emfizemom
Potkožni emfizem (strelice) može se videti kao crno područja na kompjuterizovanoj tomografiji karlice.

Iako vazduh deluje kao zvučna barijera kada se u dijagnostici koristi ultrazvuk, potkožni emfizem se može pokazati hiperehoičnom rasutom gustinom. Postavljanjem ultrazvučne sonde na deo kože bez emfizema, pneumotoraks se može dijagnostikovati kao odsustvo plućnog klizanja i A-linija sa 95% osetljivosti.[19]

Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

U ograničenim izveštajima slučajeva, potkožni emfizem je pogrešno smatran alergijskim reakcijama i angioedemom nakon što je pacijent imao otežano disanje i oticanje lica.[20] Fizički pregled može pomoći u razlikovanju između njih, jer potkožni emfizem pokazuje poštedu usana.[20] Dok neekstenzivni potkožni emfizem nije opasan po život, on može biti uzrok za druga životno ugrožavajuća stanja koja se moraju istražiti i isključiti uključujući rupturu jednjaka, pneumotoraks, perforaciju traheje/creva/dijafragme i nekrotizirajuće infekcije.[21]

Takođe je ključno nakon intubacije kod pacijenata sa mehaničkom ventilacijom da se ne pretpostavi barotrauma usled povrede alveola kao izvor potkožnog emfizema, već da se takođe pregleda trahea usled traumatske intubacije.[22]

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Većina potkožnih emfizema nije fatalna i samoograničena je.[8] Čak i u slučajevima mehaničke ventilacije sa pozitivnim pritiskom, potkožni emfizem se smatra dobroćudnim, tako da tokom lečenja prilagođavanje ventilacije nije neophodno.[22] U slučajevima brze i ekstenzivne ekspanzije gasa, to stanje može biti opasno po život. Masivni potkožni emfizem može izazvati kompartment sindrom, ekspanziju torakalnog zida, kompresiju traheje i nekrozu tkiva. U ovim opasnim komplikacijama bez intervencije može doći do respiratornog i kardiovaskularnog kompromisa.[8]

Širenje gasova će takođe biti ubrzano upotrebom azot-oksida i kod ventilacije sa pozitivnim pritiskom, što može ubrzati i pogoršati prognozu i verovatno doprineti povećanju morbiditeta i mortaliteta.[23]

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

Napeto i ekstenzivno širenje vazduha u potkožnom tkivu može sprečiti širenje torakalne šupljine, dostizanje odgovarajućeg plimnog volumena, što rezultuje desaturacijom, respiratornim kompromisom i oasnim zastojem srca.[24]  

Produženje vazduha u vrat može izazvati disfagiju i kompresiju ili zatvaranje disajnih puteva.

Na respiratornoj podršci, ako nije u mogućnosti da se postigne odgovarajući plimni volumen, to može dovesti do visokih vršnih pritisaka i izazvati barotraumu ili ekspandirajući pneumotoraks. Ako potkožni emfizem opstruira grudni otvor, može sprečiti adekvatan protok vazduha, smanjiti predopterećenje srca i dovesti do loše cerebralne perfuzije.

Potkožna ekspanzija vazduha u genitalije može da poremeti delikatnu vaskulaturu koja snabdeva ove oblasti izazivajući nekrozu kože.[8]

Kod pacijenata sa pejsmejkerima, potkožni emfizem može da izazove disfunkciju uređaja zbog zadržavanja vazduha unutar generatora impulsa.[25]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Papiris SA, Roussos C (2004). „Pleural disease in the intensive care unit”. Ur.: Bouros D. Pleural Disease (Lung Biology in Health and Disease). Florida: Bendy Jean Baptiste. str. 771—777. ISBN 978-0-8247-4027-6. Pristupljeno 2008-05-16. 
  2. ^ Lefor, Alan T. (2002). Critical Care on Call. New York: Lange Medical Books/McGraw-Hill, Medical Publishing Division. pp. 238–240.
  3. ^ MACKLIN, MADGE THURLOW; MACKLIN, CHARLES C. (1944). „Malignant Interstitial Emphysema of the Lungs and Mediastinum as an Important Occult Complication in Many Respiratory Diseases and Other Conditions”. Medicine. 23 (4): 281—358. ISSN 0025-7974. S2CID 56803581. doi:10.1097/00005792-194412000-00001. 
  4. ^ Maunder, R. J. (1984-07-01). „Subcutaneous and mediastinal emphysema. Pathophysiology, diagnosis, and management”. Archives of Internal Medicine. 144 (7): 1447—1453. PMID 6375617. doi:10.1001/archinte.144.7.1447. 
  5. ^ a b Parker, Gregg S.; Mosborg, David A.; Foley, Richard W.; Stiernberg, Charles M. (1990). „Spontaneous Cervical and Mediastinal Emphysema”. The Laryngoscope. 100 (9): 938—940. ISSN 0023-852X. PMID 2395401. S2CID 21114664. doi:10.1288/00005537-199009000-00005. 
  6. ^ Oxford Concise Medical Dictionary (6th izd.). Oxford, UK: Oxford University Press. 2003. ISBN 978-0-19-860753-3. 
  7. ^ Brooks, David C., ur. (1998). Current review of minimally invasive surgery. Philadelphia: Current Medicine. ISBN 978-0-387-98338-7. 
  8. ^ a b v g Aghajanzadeh, Manouchehr; Dehnadi, Anosh; Ebrahimi, Hannan; Fallah Karkan, Morteza; Khajeh Jahromi, Sina; Amir Maafi, Alireza; Aghajanzadeh, Gilda (2013-10-04). „Classification and Management of Subcutaneous Emphysema: a 10-Year Experience”. Indian Journal of Surgery. 77 (S2): 673—677. ISSN 0972-2068. doi:10.1007/s12262-013-0975-4. 
  9. ^ Ott, Douglas E. (2014). „Subcutaneous Emphysema—Beyond the Pneumoperitoneum”. JSLS : Journal of the Society of Laparoendoscopic Surgeons. 18 (1): 1—7. ISSN 1086-8089. doi:10.4293/108680813x13693422520882. 
  10. ^ Aghajanzadeh, Manouchehr; Dehnadi, Anosh; Ebrahimi, Hannan; Fallah Karkan, Morteza; Khajeh Jahromi, Sina; Amir Maafi, Alireza; Aghajanzadeh, Gilda (2013-10-04). „Classification and Management of Subcutaneous Emphysema: a 10-Year Experience”. Indian Journal of Surgery. 77 (S2): 673—677. ISSN 0972-2068. doi:10.1007/s12262-013-0975-4. 
  11. ^ Berdai, Mohamed Adnane; Benlamkadem, Said; Labib, Smael; Harandou, Mustapha (2017). „Spontaneous Pneumomediastinum in Labor”. Case Reports in Obstetrics and Gynecology. 2017: 1—3. ISSN 2090-6684. doi:10.1155/2017/6235076. 
  12. ^ Mijović, Ksenija; Stanišić, Nevena; Mašulović, Dragan; Šaponjski, Dušan; Bogosavljević, Nikola; Vasin, Dragan; Mitrović-Jovanović, Milica (2022). „Radiological finding of pneumomediastinum as a rare complication of emphysematous pyelonephritis”. Srpski medicinski casopis Lekarske komore (na jeziku: engleski). 3 (1): 108—112. ISSN 2737-971X. doi:10.5937/smclk3-35705. 
  13. ^ González-García, Lara; Rey, Corsino; Medina, Alberto; Mayordomo-Colunga, Juan (2016). „Severe subcutaneous emphysema and pneumomediastinum secondary to noninvasive ventilation support in status asthmaticus”. Indian Journal of Critical Care Medicine. 20 (4): 242—244. ISSN 0972-5229. doi:10.4103/0972-5229.180047. 
  14. ^ Anzueto, Antonio; Frutos–Vivar, Fernando; Esteban, Andres; Alía, Inmaculada; Brochard, Laurent; Stewart, Thomas; Benito, Salvador; Tobin, Martin J.; Elizalde, Jose (2004-02-28). „Incidence, risk factors and outcome of barotrauma in mechanically ventilated patients”. Intensive Care Medicine. 30 (4): 612—619. ISSN 0342-4642. doi:10.1007/s00134-004-2187-7. 
  15. ^ Lim, Hyungsun; Kim, Jung Hee; Kim, Deokkyu; Lee, Jeongwoo; Son, Ji Seon; Kim, Dong Chan; Ko, Seonghoon (2012). „Tracheal rupture after endotracheal intubation - A report of three cases -”. Korean Journal of Anesthesiology. 62 (3): 277. ISSN 2005-6419. doi:10.4097/kjae.2012.62.3.277. 
  16. ^ a b v g „Subcutaneous emphysema: MedlinePlus Medical Encyclopedia”. medlineplus.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-10-10. 
  17. ^ Medeiros, Bruno José da Costa (2018). „Subcutaneous emphysema, a different way to diagnose”. Revista da Associação Médica Brasileira. 64 (2): 159—163. ISSN 1806-9282. doi:10.1590/1806-9282.64.02.159. 
  18. ^ Chien, Grace L.; Soifer, Betsy E. (1995). „Pharyngeal Emphysema with Airway Obstruction as a Consequence of Laparoscopic Inguinal Herniorrhaphy”. Anesthesia & Analgesia. 80 (1): 201—203. ISSN 0003-2999. doi:10.1213/00000539-199501000-00033. 
  19. ^ Husain, LubnaF; Hagopian, Laura; Wayman, Derek; Baker, WilliamE; Carmody, KristinA (2012). „Sonographic diagnosis of pneumothorax”. Journal of Emergencies, Trauma, and Shock. 5 (1): 76. ISSN 0974-2700. doi:10.4103/0974-2700.93116. 
  20. ^ a b Dhawan, AmitKumar; Singal, Archana; Bisherwal, Kavita; Pandhi, Deepika (2016). „Subcutaneous emphysema mimicking angioedema”. Indian Dermatology Online Journal. 7 (1): 55. ISSN 2229-5178. doi:10.4103/2229-5178.174304. 
  21. ^ Schumann R, Polaner DM. Massive subcutaneous emphysema and sudden airway compromise after postoperative vomiting. Anesth Analg. 1999 Sep;89(3):796-7. [PubMed]
  22. ^ a b GÖRÜCÜ, Fatma; DEMİRKAN, İbrahim (2021-08-23). „The treatment of tracheal rupture and generalized subcutaneous emphysema in a dog”. Kocatepe Veterinary Journal. ISSN 1308-1594. doi:10.30607/kvj.953057. 
  23. ^ Wang, Hui-shan; Lin, Jie; Wang, Fei; Miao, Lin (2018). „Tracheal injury characterized by subcutaneous emphysema and dyspnea after improper placement of a Sengstaken–Blakemore tube”. Medicine. 97 (30): e11289. ISSN 0025-7974. doi:10.1097/md.0000000000011289. 
  24. ^ Tran, Quoc; Mizumoto, Ryo; Mehanna, Daniel (2018). „Management of extensive surgical emphysema with subcutaneous drain: A case report”. International Journal of Surgery Case Reports. 44: 126—130. ISSN 2210-2612. doi:10.1016/j.ijscr.2018.01.018. 
  25. ^ Hearne, Sanders F.; Maloney, James D. (1982). „Pacemaker System Failure Secondary to Air Entrapment within the Pulse Generator Pocket”. Chest. 82 (5): 651—654. ISSN 0012-3692. doi:10.1378/chest.82.5.651. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Поткожни_емфизем&oldid=27775173”