Поткожни емфизем

С Википедије, слободне енциклопедије
Поткожни емфизем
СинонимиCrepitus; Subcutaneous air; Tissue emphysema; Surgical emphysema
ЦТ трбуха пацијента са поткожним емфиземом (означено стрелицом)
Специјалностиургентна медицина

Поткожни емфизем или субкутани емфизем (ПЕ, СЕ) настаје када се гас или ваздух акумулирају и продиру испод коже, где нормално не би требало да буде присутан гас. Поткожно се односи на поткожно ткиво, а емфизем се односи на заробљене ваздушне џепове. Пошто ваздух углавном долази из грудног коша, поткожни емфизем се обично јавља око горњег дела трупа, на пример на грудима, врату, лицу, у пазуху и рукама, где је у стању да путује са малим отпором дуж лабавог везивног ткива унутар површних фасција.[1]

Поткожни емфизем има карактеристичан осећај пуцкетања на додир, осећај који је описан као осећај сличан додиру топлих зрнаца пиринча.[2] Овај осећај ваздуха под кожом познат је као поткожна крепитација.

Описане су бројне етиологије поткожног емфизема. Лајнек је први пут препознао пнеумомедијастинум као медицински ентитет, који је пријавио као последицу трауме 1819. Касније, 1939. године, у болници Џонс Хопкинс, др Луис Хаман поткожни емфизем је описао код жена после порођаја (понекад познат као Хаманов синдром). Међутим, у неким медицинским круговима, уместо тога може бити познатији као Маклинов синдром по Л. Маклину, 1939. и Ц.Ц. и М.Т. Маклину, који су 1944. године, кумулативно детаљније описали патофизиологију емфизема.[3]

Поткожни емфизем може бити резултат пункције делова респираторног или гастроинтестиналног система. Нарочито у грудима и врату, у којима ваздух може да остане заробљен као резултат продорне трауме (нпр прострелне ране или убодне ране) или тупе повреде.

Инфекција (нпр гасна гангрена) може изазвати заробљавање гаса у поткожном ткиву. Поткожни емфизем може бити узрокован јатрогено медицинским процедурама и медицинским стањима која узрокују да притисак у алвеолама плућа буде већи од притиска у ткивима изван њих.[4] Његов најчешћи узроци су пнеумоторакс или цев у грудном кошу која је зачепљена крвним угрушком или фибринозним материјалом. Поткожни емфизем се може јавити и спонтано услед руптуре алвеола, са драматичном клиничком сликом.[5] Када је стање узроковано операцијом, назива се хируршки емфизем.[6] Термин спонтани поткожни емфизем се користи када узрок није јасан.[5]

Поткожни емфизем није сам по себи опасан , али може бити симптом веома опасних основних стања, као што је пнеумоторакс.[7] Иако основна стања захтевају лечење, поткожни емфизем обично се мале количине ваздуха апсорбују. Међутим, поткожни емфизем може бити непријатан и може ометати дисање, а често се лечи уклањањем ваздуха из ткива, на пример коришћењем игала са великим отворима, резова на кожи или поткожне катетеризације.

Етиологија[уреди | уреди извор]

Као могући узроци овог јако ретког стања наводе се:[8]

  • Колапс плућа (пнеумоторакс), често се јавља са преломом ребра
  • Прелом костију лица
  • Руптура или кидање у дисајним путевима
  • Руптура или кидање у једњаку или гастроинтестиналном тракту

Ово стање се може десити због:[8]

  • Обична траума.
  • Повреде од експлозије.
  • Удисања кокаина.
  • Корозивне или хемијске опекотине једњака или дисајних путева.
  • Повреде у роњењу.
  • Снажно повраћање
  • Продорне трауме, као што су ране од ватреног оружја или убода.
  • Велики кашаљ

Одређене медицинске процедуре којима се убацују цев у тело (ендоскопија, централна венска линија, ендотрахеалну интубација, бронхоскопију.[8]

Ваздух се такође може наћи између слојева коже на рукама и ногама или торзу након одређених инфекција, укључујући гасну гангрену, или након роњења. (Рониоци са астмом имају већу вјероватноћу да имају овај проблем него други рониоци).[8]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Papiris SA, Roussos C (2004). „Pleural disease in the intensive care unit”. Ур.: Bouros D. Pleural Disease (Lung Biology in Health and Disease). Florida: Bendy Jean Baptiste. стр. 771—777. ISBN 978-0-8247-4027-6. Приступљено 2008-05-16. 
  2. ^ Lefor, Alan T. (2002). Critical Care on Call. New York: Lange Medical Books/McGraw-Hill, Medical Publishing Division. pp. 238–240.
  3. ^ MACKLIN, MADGE THURLOW; MACKLIN, CHARLES C. (1944). „Malignant Interstitial Emphysema of the Lungs and Mediastinum as an Important Occult Complication in Many Respiratory Diseases and Other Conditions”. Medicine. 23 (4): 281—358. ISSN 0025-7974. S2CID 56803581. doi:10.1097/00005792-194412000-00001. 
  4. ^ Maunder, R. J. (1984-07-01). „Subcutaneous and mediastinal emphysema. Pathophysiology, diagnosis, and management”. Archives of Internal Medicine. 144 (7): 1447—1453. PMID 6375617. doi:10.1001/archinte.144.7.1447. [мртва веза]
  5. ^ а б Parker, Gregg S.; Mosborg, David A.; Foley, Richard W.; Stiernberg, Charles M. (1990). „Spontaneous Cervical and Mediastinal Emphysema”. The Laryngoscope. 100 (9): 938—940. ISSN 0023-852X. PMID 2395401. S2CID 21114664. doi:10.1288/00005537-199009000-00005. 
  6. ^ Oxford Concise Medical Dictionary (6th изд.). Oxford, UK: Oxford University Press. 2003. ISBN 978-0-19-860753-3. 
  7. ^ Brooks, David C., ур. (1998). Current review of minimally invasive surgery. Philadelphia: Current Medicine. ISBN 978-0-387-98338-7. 
  8. ^ а б в г „Subcutaneous emphysema: MedlinePlus Medical Encyclopedia”. medlineplus.gov (на језику: енглески). Приступљено 2023-10-10. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Поткожни_емфизем&oldid=27442770”