Praga BH-111

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Praga BH-111

Avion Praga BH-111
Avion Praga BH-111

Opšti podaci
Namena sportski avion
Posada 2
Poreklo  Čehoslovačka
Proizvođač Praga
Probni let 07.1932.
Uveden u upotrebu 1932.
Status neaktivan
Prvi operater  Čehoslovačka CLS
Broj primeraka 3
Dimenzije
Dužina 7,70 m
Visina 2,90 m
Raspon krila 10,50 m
Površina krila 15,14 m²
Masa
Prazan 470 kg
Normalna poletna 770 kg
Pogon
Broj motora 1
Fizičke osobine
Klipnoelisni motor 1 x Gopsy III
Snaga KEM-a 1 x 88 kW
Snaga KEM-a u ks 1 x 120 ks
Performanse
Maks. brzina na Hopt. 230 km/h
Ekonomska brzina 200 km/h
Dolet 1.050 km
Plafon leta 4.500 m
Brzina penjanja 190 m/min
 Portal Vazduhoplovstvo

Praga BH-111 (češ. Praga BH-111) je bio čehoslovački sportsko-turistički, jednomotorni avion projektovan i napravljen posebno za učešće na evropskom takmičenju turističkih aviona Challenge 1932. Bio je to dvosed niskokrilac mešovite konstrukcije[1].

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Projektanti aviona Praga BH-111 inž.P.Beneš(l) i inž.M.Hajn(d)
Crtež aviona Praga BH-111 u tri projekcije
Avion Praga BH-111 (1935.)
Avioni okupljeni na Challenge 1932 u Francuskoj

Avion Praga BH-111 su projektovali inženjeri Pavel Beneš i Miroslav Hajn, otuda i BH u njegovom nazivu (početna slova njihovih prezimena). Njih dvojica su imali bogato iskustvo u projektovanju monoplan aviona (jednokrilaca).

Prvi jednokrilac koga su projektovali bio je Avija BH-1 još 1920. godine a zatim sledi čitavi niz niskokrilaca monoplana koji su projektovani i napravljeni u periodu od 1920 do 1924. dok su Beneš-Hajn radili za Aviju: BH-3, BH-4, BH-5, BH-9, BH-10, BH-11, BH-12 i BH-16[2].

Ovo je sada bila zgodna prilika da se ogledaju u ovoj oblasti posle desetak godina. Kad su počeli da projektuju monoplan avione oni su bili pioniri u toj oblasti ali posle 10 godina na Challenge 1932. monoplani više nisu bili retkost. Kod projektovanja novog aviona, kao mustra im je poslužio avion Avija BH-11, što se da naslutiti i prema oznaci novog aviona BH-111. Proizvedeno je samo tri aviona Praga BH-111, pre svega namenjeni takmičenju i usput reklami, nosili su registracije OK-BAH, OK-BEH i OK-BIH.

Ovo je bio poslednji avion koji su zajednički projektovali inženjeri Pavel Beneš i Miroslav Hajn. Nakon ovoga M.Hajn se zbog bolesti povukao iz posla i preselio u Prag.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Niskokrilni monoplan mešovite konstrukcije, krilo sa kratkim podupiračima i žicom.

Trup: Noseća struktura aviona je napravljena od čeličnih zavarenih cevi kao prostorna rešetkasta konstrukcija. Prednji deo trupa, motor, poklopac motora pa sve do početka pilotske kabine je obložen aluminijumskim limom a ostatak trupa je prekriven platnom. Kabina je imala dva sedišta u tandemu, sa duplim komandama, pod zajedničkom višedelnom nadstrešnicom. Sa obe strane trupa na prednjem delu kabine bili su postavljeni bočni prozori kroz koje je pilot imao dobar pregled ispred aviona. Najveći deo trupa je pravougaonog poprečnog preseka sa zaobljenom gornjom stranicom trupa. Na prednjoj strana kljuna se nalazi otvor za ulazak rashladnog vazduha motora.

Pogonska grupa se sasojala od 4-to cilindarskog, linijskog, vazduhom hlađenog, motora de Havilland "Gipsy III" snage 81 kW (112 KS), i dvokrake metalne vučne elise promenljivog koraka na zemlji. Ovaj motora kad su mu istekli resursi (1934.) zamenio je motor Walter Junior takođe 4-to cilindarski, linijski, vazduhom hlađeni, snage 88,2 kW (120 KS).

Krila: Pravougaona krila sa elipsasto zaobljenim krajevima, drvene konstrukcije, pokrivena platnom. Krila su bila žičanim zatezačima učvršćena i sa gornje i donje strane. Eleroni su kao i krila bili drvene konstrukcije obloženi platnom. Krila su se sklapala unazad, preklopnim krilom (krilne konzole su bile opremljene šarkama i preklapane su duž trupa). Sa preklopljenim krilom, letelica je prevožena na prikolici iza automobila. A prilikom smeštaja u hangar takva letelica je zauzimala minimalan prostor.

Repne površine i kormila su izrađeni od drveta i fiksni deo obložen furnirom, a pokretni deo platnom .

Stajni trap: Fiksni stajni trap sa dve nezavisne noge sa točkovima i zadnjim klizačem (elastičnom drljačom). Noge glavnog trapa sa točkovima su bili obloženi sa aerodinamičkim poklopcima.

Verzije[uredi | uredi izvor]

Proizvedena su tri istovetna prototipa ovog aviona.

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Sva tri aviona su učestvovala u Čelendžu 1932 . Zauzeli su prosečna mesta, 16. (Jozef Kala) i 21. (František Klepš) za 43 aviona. Treći pilot Karel Mareš nije završio. U tehničkoj oceni, BH-111s je postigao 4. rezultat od 17 tipova aviona koji su učestvovali u izazovu[3].

Posle Čelendža, korišćeni su kao turistički avioni u aero klubovima. Godine 1935. učestvovali su na reliju u Italiji, zauzevši 5. i 27. mesto u konkurenciji 77 posada.

Zemlje koje su koristile avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ http://www.airwar.ru/enc/law1/bh111.html
  2. ^ http://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft30644.htm
  3. ^ https://www.idnes.cz/technet/technika/letadla-praga-ckd.A171230_111426_tec_technika_erp

Литература[uredi | uredi izvor]

  • Václav Němeček: Československá letadla. Naše Vojsko, Prag 1968,
  • Krzyżan, Marian (1988). Międzynarodowe turnieje lotnicze 1929-1934 (in Polish). Warsaw: Wydawn, Komunikacji i Łączności. ISBN 83-206-0637-3.
  • RAJLICH, Jiří; SEHNAL, Jiří. Vzduch je naše moře: Československé letectví 1918–1939. 1. vyd. Praha: Naše vojsko, 1993. 188 s. ISBN 80-206-0221-6. Kapitola Stagnace (1928–1934); Na obranu republiky (1934–1939), s. 81–116 ; 117–172.
  • FOLPRECHT, Radek. Letadla z ČKD ohromovala odbornou i laickou veřejnost. Tedy některá

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Praga BH-111 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прага_BH-111&oldid=26979996”