Prepodobni novomučenik Ignjatije
| Prepodobni novomučenik Ignjatije | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Mesto rođenja | Stara zagora, |
| Datum smrti | 8. oktobar 1814. |
| Mesto smrti | Istambul, |
| Svetovni podaci | |
| Praznik | 2.11. (20.10.) |
Prepodobni novomučenik Ignjatije ili Sveti Ignjatije Starozagorski je pravoslavni sveti prepodobnomučenik, sin svetog Georgija Zagorskog (Starozagorskog) iz 18. veka[1].
Rođen je u mestu Stara Zagora u Trnovskoj oblasti u Bugarskoj. Kršteno ime mu je bilo Jovan. Roditelji Georgije i Marija, su bili pravoslavni hrišćani. Preselili su se u Filipopolj, i tamo se Ignjatije školovao. Kasnije odlazi u Rilski manastir[2].
Oca su mu ubili Turci jer je odbio da promeni veru i da pristupi njihovoj vojsci koja je gušila Prvi srpski ustanak. Njegovu ženu i dve kćeri Turci su raznim pretnjama primorali da se odreknu hrišćanstva i prime islam. Jovan je uspeo da pobegne u Rumuniju. Tamo se upoznao sa svetim prepodobnomučenikom Jevtimijem. Zatim se vraća u Bugarsku. Nastanio se u Trnovu, ali su i tamo Turci pokušali da ga prevedu u islam. Da bi spasao svoj život, Ignjatije je primio islam i odmah pobegao na Svetu Goru, gde je živeo najpre u manastiru Grigorijat a kasnije u skitu Iverskog manastira „Sveti Jovan Preteča“. Tu se zamonašo u veliku shimu uzevši ime Ignjatije i posvetio se strogom monaškom životu, i pritisnut savešću odlučio je da strada u ime hrišćanske vere. Otišao je u Istambul, na dan kada je zasedala Velika Porta i tamo pred svima bacio čalmu na zemlju i javno se odrekao islama. Zbog toga je osuđen na smrt vešanjem, ali je svirepo zadavljen 8. oktobra 1814. Njegovo telo je otkupio svetogorski monah koji ga je pratio u Carigrad i odneo na Atos[3]. Tamo su njegove mošti sahranjene zajedno sa moštima ranije postradalog svetog prepodobnomučenika Jevtimija
Mošti obojice mučenika su položene u novopodignutom hramu, kraj kelije duhovnika Nikifora. Glava svetog Ignjatija se čuva u manastiru sv. Pantelejmona.
Pravoslavna crkva proslavlja prepodobnog novomučenika Ignjatija 2. novembra (20. oktobra)[4].
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Žitiя na Svetiite - 8 Oktomvri”. manastir.narod.ru. Pristupljeno 2024-03-04.
- ^ „Sveti prepodobni novomučenik Ignjatije”. Prijateljboziji.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-03-04.
- ^ „Vяrvaщi posreщnaha moщite na Sv.Ignatiй Starozagorski”. dariknews.bg (na jeziku: bugarski). 2010-06-23. Pristupljeno 2024-03-04.
- ^ „Prolog”. www.eparhijavranjska.org. Pristupljeno 2024-03-04.