Велико Трново

Из Википедије, слободне енциклопедије
Велико Трново
буг. Велико Търново
Collage of views of VT G.png

Застава
Застава
Грб
Административни подаци
Држава  Бугарска
Област Великотрновска област
Становништво
Становништво
 — 2010. 102.105
Географске карактеристике
Координате 43°05′00″ СГШ; 25°39′00″ ИГД / 43.083333° СГШ; 25.65° ИГД / 43.083333; 25.65Координате: 43°05′00″ СГШ; 25°39′00″ ИГД / 43.083333° СГШ; 25.65° ИГД / 43.083333; 25.65
Надморска висина 325 м
Велико Трново на мапи Бугарске
Велико Трново
Велико Трново
Остали подаци
Градоначелник Румен Рашев
Веб-сајт
www.veliko-turnovo.bg

Велико Трново (буг. Велико Търново) је важан град у Бугарској, у средишњем делу земље. Град је и седиште истоимене општине и Великотрновској области.

Велико Трново има изузетно велик значај за бугарску кутлуру и историју. Град је био средиште бугарске државе током задњих векова средњег века („Град царева“), а данас је то град са добро очуваним средњовековним црквама и старим градским језгро из времена бугарског народног препорода.

Назив насеља[уреди]

У средњем веку град је носио назив „Тарновград“ (Търновград), који је постепено постао познат као „Трново“ (Търново). Године 1965. назив града је промењен у „Велико Трново“ (Велико Търново). Назив „Трново“ се и дан данас веома често користи у бугарском говорном језику.[тражи се извор]

Природни услови[уреди]

Велико Трново се налази у средишњем делу земље, приближно подједнако удаљено од важних тачака у држави: Варна и Црно море — 228 km, Софија — 241 km, Русе — 107 km, Пловдив — 180 km.

Град је смештен на северним падинама Старе планине (Балкана). Надморска висина града је 325 m. Велико Трново се сместило у клисури реке Јантре, која у рејону града прави неколико окука. Ово садејство реке са градом ствара веома леп однос природе и градитељства. Влашка низија почиње 20ак km северно од града.

Клима у граду континентална.

Историја[уреди]

План старог дела града

Подручје Великог Трнова је првобитно било насељено Трачанима, а касније и Римљанима. Међутим, образовање града и његов највиши зенит десили су у средњем веку. Град је био средиште Другог бугарског царства од 1185. до 1393. године.

Током већег дела средњег века град био у саставу Бугарске. У 14. веку град је пао под власт Османлија. У 19. веку Сливен је постао једно од средишта бугарског народног препорода. Године 1885. град је постао део савремене бугарске државе. Током овог раздобља подигнуто је више велелепних цркава, градске зидине, а град је имао мултинационални карактер (Бугари, Јермени, Јевреји, „Латини“). У Великом Трнову је умро Свети Сава 1236..

Године 1393. Трново заузимају и већим делом разарају Турци Османлије. Град се обновио, никада није поврато стару славу. Томе су допринели и месни устанци против Турака, укупно три. Први устанак је био 1598, други 1686. и трећи, успешан из 1876. је довео до Руско-турског рата 1876-78, којим је Бугарска добила аутономију.

Током 19. века град је био и стециште бугарског народног препорода, који се данас огледа у добро очуваном и веома вредном старом градском језгру са бројним средњовековним црквама и кућама у балканском стилу.

Становништво[уреди]

По проценама из 2007. град Велико Трново има 63.859 становника. Највећи проценат становништва су етнички Бугари православне вероисповести. Остатак су махом Роми.

Последњих 20-ак година град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи, али је ово далеко мање изражено него код истих градова у земљи. Разлог овоме су развијен образовни систем (седиште важног државног универзитета) и нагласак на културно-туристичким делатностима.

Знаменитости[уреди]

Велико Трново је веома важно туристичко одредиште у Бугарској и вероватно најважнија туристичка тачка по питању ходочасничког и културолошког туризма у држави. Град, као некадашње важно стециште бугарског народног препорода, поседује добро очувано старо градско језгро са бројним кућама у балканском стилу.

Град је највише познат по низу добро очуваних цркава, од којих су најпознатије:

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]