Princip vođe

Princip vođe ili firerstvo (nemački Führerprinzip) je propisana fundamentalna kategorija političke moći u vladajućim strukturama Trećeg rajha. Ovaj princip najjasnije se očituje u stavu da je „reč vođina iznad svih pisanih zakona“ i da državna politika, odluke i institucije moraju da rade u pravcu realizacije tog cilja. U aktuelnoj političkoj upotrebi odnosi se uglavnom na praksu diktature u okviru neke političke stranke, i kao takva, ta praksa poprima obeležje političkog fašizma.

Nacistička propaganda je naširoko podigla kult ličnosti Adolfa Hitlera kao „jedinog herojskog vođe koji prevazilazi nedaće komiteta, birokrata i parlamenata“, potpuno istu stvar je uradila italijanska propaganda hvaleći veličinu Benita Musolinija, i sovjetska propaganda, koji je izgradio kult ličnosti Staljina u SSSR.

Sistem i ideologija u Trećem Rajhu

Firerova ideologija posmatra svaku organizaciju kao hijerarhiju lidera, gde svaki vođa snosi apsolutnu odgovornost u svojoj oblasti, zahteva apsolutnu poslušnost od onih ispod sebe i odgovara samo svojim pretpostavljenima. Vrhovni vođa Adolf Hitler odgovarao je samo direktno nemačkom narodu. Italijanski filozof Đorđo Agamben je tvrdio da je Hitler sebe video kao oličenje autokratije i kao živi zakon ili najviši zakon, koji efektivno kombinuje izvršnu, sudsku i zakonodavnu vlast. Posle Noći dugih noževa, Hitler je izjavio: „U ovom času bio sam odgovoran za sudbinu nemačke nacije i stoga sam bio vrhovni sudija nemačkog naroda!“

Opravdanje za civilnu upotrebu Firera bilo je to što je bespogovorno potčinjavanje nadređenima navodno stvorilo veoma ozloglašeni „nemački ordnung“ (naredba), i, shodno tome, prosperitet. Nakon dolaska na vlast, Adolf Hitler je zabranio druge druge osim NSDAP-a, a Firerstvo je postalo sastavni deo Nacističke partije u junu 1934, kada je Hitler priredio Noć dugih noževa za svoje političke protivnike. Nakon što je Hitler imenovan za kancelara Rajha i preuzeo ovlašćenja predsednika Rajha nakon smrti Pola fon Hindenburga, promenio je svoju titulu u „Firer i Rajh kancelar“ i Firer je postao sastavni deo nemačkog društva.

Herman Gering je rekao Nevilu Hendersonu da: „Kada treba doneti odluku, niko od nas nije važniji od kamenja na kome stojimo. Albert Šper je primetio da su se mnogi nacistički zvaničnici plašili da donose odluke u Hitlerovom odsustvu. Iako su pravila često postajala usmena, a ne pisana; proaktivni lideri koji su prekršili pravila i stvorili sopstvene sfere uticaja mogli su da dobiju pohvale i unapređenje.

Mnogi nacistički propagandni filmovi promovisali su važnost Firera. U školama su dečacima tinejdžerima davane skandinavske sage kao ilustracije teme Firerizma, koje su razvijali junaci kao što su Fridrih Veliki i Oto fon Bizmark. Ovo je sve sastavljeno sa ciljem veličanja Firera Velikog nemačkog Rajha. Nemačka propaganda je objasnila da je Noć dugih noževa „neophodna potreba za spas Nemačke“. Brošure koje su distribuirane za donacije Vinter Relief uključivale su kolekciju fotografija Hitlera, u stilu „Firer pravi istoriju“, i „Firerova bitka na istoku“ Filmovi kao što su „ Trijumf volje“ ga je takođe proslavio.

Karl Šmit, privučen u Nacističku partiju divljenjem njenom odlučnom vođi, veličao je Hitlera u svojim pamfletima, jer samo nemilosrdna volja takvog vođe može spasiti Nemačku i njen narod od „asfaltne kulture“ modernosti, postići jedinstvo i autentičnost.