Provincija Omi

Omi (jap. 近江国) je jedna od 66 istorijskih provincija Japana, koja je postojala od početka 8. veka (zakon Taiho iz 703. godine) do Mejdži reformi u drugoj polovini 19. veka. Omi se nalazio u centralnom delu ostrva Honšu, u oblasti Tosando.^[1]

Carskim dekretom od 29. avgusta 1871. sve postojeće provincije zamenjene su prefekturama.^[2]Teritorija provincije Omi odgovara današnjoj prefekturi Šiga.^[3]^[4]

Geografija[uredi | uredi izvor]

Omi se nalazio u centralnom delu ostrva Honšu, u oblasti Tosando, i bio je jedna od retkih kontinentalnih provincija Japana, bez izlaska na more. Skoro polovinu severnog dela provincije zauzimalo je veliko slatkovodno jezero Biva.^[5] Omi se graničio sa provincijama Vakasa i Ečizen na severu, Jamaširo na zapadu, Iga i Ize na jugu i Mino na istoku.^[1]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Tokom perioda Muromači (1333-1573) provincija Omi bila je pod upravom guvernera (šugo) iz porodice Kjogoku, dok je nakon sloma centralne vlasti u periodu Sengoku (oko 1550) bila podeljena na severni deo pod vlašću porodice Azai i južni deo pod vlašću porodice Rokaku (mlađeg ogranka porodice Sasaki). Prilikom pohoda Oda Nobunage na Kjoto (1568), porodica Azai stala je na njegovu stranu, dok je južni Omi osvojen posle kratke kampanje od samo nedelju dana, iako su pobune pristalica porodice Rokaku potrajale sve do 1577. Porodica Azai pobunila se protiv Nobunage 1570, a marionetski šogun Aškaga Jošiaki 1573, i u Omiju su vođene bitke kod Anegave (1570), opsada tvrđave Išijama (1573) i opsada zamka Odani (1573).^[6]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ ^a ^b Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 2). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. xxiv. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 5). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. 633. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. str. 3. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.
^ Chaplin, Danny (2018). Sengoku Jidai. Nobunaga, Hideyoshi and Ieyasu: Three Unifiers of Japan. CreateSpace. str. 7—31. ISBN 978-1983450204.
^ Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 3). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. xviii. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. str. 399—402. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan. 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. XXIV. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. str. 3. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.

[:2-1] Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 2). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. xxiv. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[2] Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 5). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. 633. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[:1-3] Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. str. 3. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.

[:0-4] Chaplin, Danny (2018). Sengoku Jidai. Nobunaga, Hideyoshi and Ieyasu: Three Unifiers of Japan. CreateSpace. str. 7—31. ISBN 978-1983450204.

[5] Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 3). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. xviii. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[:12-6] Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. str. 399—402. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

p r u Bivše provincije u Japanu (spisak)
Kinaj	Izumi Kavači Secu Jamaširo Jamato Jošino 716–738
Tokaido	Ava Hitači Iga Ise Izu Kaj Kazusa Mikava Musaši Ovari Sagami Šima Šimosa Suruga Totomi
Tosando	Deva -1869 Hida Ivaki 718–724 Ivaki 1869– Ivase 718–724 Ivaširo 1869– Kozuke Mino Omi Mucu –1869 Rikou (ili Mucu) 1869– Rikuču 1869– Rikuzen 1869– Šimocuke Šinano Suva 721–731 Ugo 1869– Uzen 1869–
Hokurikudo	Ečigo Ečizen Etču Kaga Noto Sado Vakasa
Sanindo	Hoki Inaba Izumo Ivami Oki Tadžima Tanba Tango
Sanjodo	Aki Bingo Bitču Bizen Harima Mimasaka Nagato Suo
Nankaido	Ava Avadži Idžo Kij Sanuki Tosa
Saikaido	Bungo Buzen Čikugo Čikuzen Higo Hizen Hjuga Iki Osumi Sacuma Tane 702–824 Cušima
Hokaido 1869–	Čišima Hidaka Iburi Išikari Kitami Kuširo Nemuro Ošima Širibeši Tešio Tokači
Pre-Taiho koda provincije	Čičibu Fusa Hi Keno Kibi Koši Kumaso Tojo Cukuši
Izvor: Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Provincije i prefekture" iz Enciklopedija Japana, str. 780 na sajtu Gugl knjige; "Japanske provincije su pretvorene u prefekture od strane Meidži vlade ... [i] grupisane prema geografskoj poziciji u 'pet pokrajina' i 'sedam okruga'."