Promocija zdravlja na radnom mestu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Promocija zdravlja na radnom mestu (engl. Workplace health promotion -WHP) je skup aktivnosti ili kombinovanih napora zaposlenih, poslodavca i društva da unaprede zdravlje i blagostanje ljudi na poslu. Ona se može realizovati kombinacijom poboljšanja organizacije rada i radne sredine, promocijom aktivnog učešća i ohrabrivanjem ličnog razvoja.

Polazne osnove[uredi | uredi izvor]

Veze između rada i zdravlja su svima jasne, kao i da je zdravlje zaposlenih na višem nivou nego kod nezaposlenih, pa i pored toga svet rada još uvek, i sve više novim tehnologijama, izlaže opasnosti zdravlje i blagostanje zaposlenih.

Rizične radne navike, visoki nivoi stresa i nefleksibilni radni dogovori predstavljaju primere faktora koji imaju štetan efekat na zdravlje zaposlenih. Visoki nivo odsustva sa posla zbog bolesti nije jedini indikator siromašnog stanja zdravlja unutar radnog mesta, on je takođe znak niske produktivnosti i uspešnosti - pitanja koja imaju direktan uticaj na blagostanje organizacije.

Ciljevi[uredi | uredi izvor]

Osnovni ciljevi promocije zdravlja među zaposlenima su brojni, ali jedan od najvažnijih je stvaranje snažnog partnerstva između zdravstvenog sektora i članova radnih organizacija i celekupne društvene zajednice. Ovim ciljem se obezbeđuje zajednički pristup sagledavanju i identifikovanju potreba i problema na radu, rešavanju zdravstvenih problema i pružaju usluge i pomoć onima kojima su one najpotrebnije, odnosno pripadnicima socijalnih iradnih grupa posebno podložnih bolestima na radnom mestu.

Implementacija i praksa[uredi | uredi izvor]

Pravna regulativa[uredi | uredi izvor]

Zakon o socijalnom osiguranju[uredi | uredi izvor]

U smislu socijalnog prava, čija su načela: obaveznost, solidarnost i uzajamnosti, zaštite prava osiguranih lica i zaštite javnog interesa, realizuje se kroz stalnog unapređivanja kvaliteta obaveznog zdravstvenog osiguranja i ekonomičnosti i efikasnosti obaveznog zdravstvenog osiguranja.[1] U sklopu toga postoji i pojam promocije zdravlja u kompanijama koja se zakonski definiše određenim posebnim zakonskim regulativama, koje su u skladu sa zdravstveno osiguranjem kao poseban oblik socijalne i zdravstvene zaštite kojim se posebno promovišu uspostavljanje i jačanje zdravstveno-promotivnih struktura i raznih oblika promocije zdravlja u preduzećima.

Poresko pravo[uredi | uredi izvor]

Na primer u Nemačkoj, od 1. januara 2008. godine, prema članu 3 br. 34 EStG, naknade koje poslodavac isplaćuje zaposlenima kroz zaradu, radi sprečavanja i smanjenja rizika od bolesti i unapređenja zdravlja, u kompanijama neoporezive su do iznosa od 600 evra u kalendarskoj godini.[2]

Ta sredstva se mogu koristiti samo jednom godišnje po zaposlenom. Nije bitno da li se iznos isplaćuje u celosti ili u više rata, ali ne sme se prekoračiti godišnji maksimalni iznos. Iznosi koji prelaze ovaj iznos podležu porezima i doprinosima. Pored toga, grant se zapravo mora koristiti za gore navedene kurseve prevencije.

Poreske olakšice[uredi | uredi izvor]

Navodimo sledeći primer poreskih olakšica za promociju zdravlja na radnom mestu koji se od 1. januara 2008. godine, primenjuju u Neačkoj u skladu sa članom 3, broj 34 Zakona o porezu na dohodak ( EStG ) koji podržava unapređenje zdravlja zaposlenih. Sredstva koja poslodavac platiti u iznosu do 600 evra po zaposlenom godišnje je neoporezivo, ako su utrošena za usluge koje se pružaju pored već dugovanih zarada radi sprečavanja i smanjenja rizika od bolesti i unapređenja zdravlja.

Ponuđene usluge[uredi | uredi izvor]

Da bi ostvario poreske olakšice poslodav je dužan da zaposlenima ponude usluge koje uključuju:

Obavezne usluge:

  • usluge za individualnu prevenciju ponašanja (sertifikovane kurseve prevencije),
  • nesertifikovani kursevi prevencije kod poslodavca ukoliko su ispunjeni određeni uslovi.
  • usluge promocije zdravlja kompanije u oblasti „zdravstveno ispravnog rada i načina života“.

Ostale mere koje uključuju:

  • članarine u sportskim klubovima, fitnes studijima i sličnim objektima,
  • mere isključivo za učešće u sportu,
  • programi treninga sa jednostranim fizičkim stresom,
  • masaže i fizioterapeutski tretmani ili skriningi (zdravstveni i preventivni pregledi) bez povezivanja sa intervencijama iz oblasti promocije zdravlja na radu društava za zdravstveno osiguranje.

Zdravstveni menadžment kompanije[uredi | uredi izvor]

Pored zakonski obavezne zaštite na radu na globalnom nivou, upravljanja integracijom preduzeća obavlja se u skladu sa preporučenim medicinskim preventivnim uslugama za promociju zdravlja u kompanije, koja je dobrovoljno za poslodavce i zaposlene, a deo je zdravstvenog menadžmenta kompanije.

Mnoge male i velike kompanije već uspešno sprovode promociju zdravlja kompanije. U osnovi, kompanije se oslanjaju na kombinaciju mera na nivou ponašanja i odnosa. Kompanije postižu najbolje rezultate uravnoteženom kombinacijom mera na oba nivoa. Nivo odnosa uključuje okvirne uslove koji promovišu zdravlje kao što su ergonomija na radnom mestu, promene radnih procesa ili razvoj menadžera. Nivo ponašanja obuhvata ponašanje svakog pojedinačnog zaposlenog. Mere na ovom nivou uključuju, između ostalog, radionice vežbi, specijalistička predavanja o zdravoj ishrani ili jedinice za opuštanje.

Pored ishrane i upravljanja stresom, promovisanje vežbanja je jedan od tri centralna stuba za unapređenje zdravlja zaposlenih – u svim industrijama i bez obzira na opšte uslove. Intervencije vezane za kretanje su među najčešće primenjivanim merama u preduzećima.

U mnogim zemljama organizovana je i pomoć za borbu protiv raka na radnom mestu sa seminarima i događajima dalje obuke za stručnjake iz oblasti medicine rada.  U toj oblasti omogućeno je zaposlenima da mogu iskoristiti ponude kompanije za prevenciju i rano otkrivanje raka u saradnji sa lokalnim uduđenjima za rak.

Zakon o prevenciji[uredi | uredi izvor]

Zakon o prevenciji koji je donet u mnogim zemljama nalagao je zdravstvenim osiguravajućim kompanijama da svake godine ulažu određenu sumu novca po osiguraniku u cilju promocije zdravlja u kompanijama. Kako korisnici ovih sredstava ne moraju biti članovi fonda koji podržava ove mere, dešava se da deo ovih sredstva još uvek nije u potpunosti iskorišćen.

Ulaganje u fizičke aktivnosti[uredi | uredi izvor]

Otprilike polovina svih trenutnih programa promocije zdravlja na radnom mestu zasniva se na intervencijama fizičke aktivnosti s obzirom na relativnu lakoću kojom poslodavci mogu da zagovaraju takve napore među zaposlenima.[3] Aktivnosti koje sponzoriše poslodavac u obliku timskih sportova su nastale još u 17. veku u Ujedinjenom Kraljevstvu, međutim, većina intervencija u 21. veku oslanja na sponzorstvo poslodavca za pristup zaposlenih zdravstvenim i fitnes objektima.[4] Pogodnost za zaposlene u sponzorisanim fitnes objektima snažno utiče na učešće u programu, a objekti koji se nalaze u blizini mesta stanovanja zaposlenih imaju manje gubitke vremena, češće se koriste i daju bolje rezultate primene ovih programa i bolje zdravlje.[5] Žene često pokazuju niže učešće u programima vežbanja na radnom mestu od muškaraca, a mladi, samci su često skloniji da nastave sa inicijativama fizičke aktivnosti koje sponzoriše poslodavac.[6] U mnogim slučajevima, programi promocije zdravlja na radnom mestu zasnovani na vežbama trude se da privuku one koji bi imali najviše koristi od takvih napora za fitnes, uključujući starije osobe, osobe sa sedenternim načinom rada, žene ili manje obrazovane zaposlene.[7] Sedentarna priroda mnogih savremenih radnih mesta povećava negativne metaboličke faktore rizika kao što su visok indeks telesne mase (BMI), obim struka i krvni pritisak i povišeni nivoi glukoze i triglicerida natašte. Pokazalo se da prekidanje dugih perioda sedenja smanjuje ove rizike.[8][9] Konkretno, pokazalo se da korišćenje prenosivih mašina za vežbanje na pedala u kancelarijskom okruženju poboljšava zdravlje zaposlenih, a pokazalo se i da je upotreba ovih mašina izvodljiva tokom radnog vremena.[10] Uspešnim su se pokazale i intervencije pomoću pedometara, kako bi se uticalo na ponašanje zaposlenih, smanjilo trajanje sedentarnih perioda i povećalo ukupno kretanje tokom radnog dana.[11]

Poznato je da aplikacije za pametne telefone i znakovi na radnom mestu koji promovišu korišćenje stepenica poboljšavaju zdravlje zaposlenih, pa zato mnogi poslodavci ulažu u tehnologije kako bi podstakli zaposlene da prate fizičku aktivnost.[12]

Tai či programi na radnom mestu su se takođe pokazali efikasnim kao zdravstvena intervencija i sredstvo za smanjenje odsustva, posebno kod starijih radnika.[13]

Uprkos ovim naporima, mnogi programi promocije zdravlja se bore sa lošim učešćem, a pokazalo se da uvođenje podsticaja poboljšava zaposlene.[14]

Promocija zdravlja u industrijama sa niskim platama[uredi | uredi izvor]

Približno polovina radnika u Sjedinjenim Američkim Državama zaposlena je u industrijama sa niskim platama  . Međutim, manje od 10% nudi programe promocije zdravlja  zbog nedostatka finansijskih sredstava, vremena i oklevanja u vezi sa povračajem ulaganja  . Iako promocija zdravlja na radnom mestu ima za cilj poboljšanje blagostanja svih radnika, zbog ekonomskih i društvenih prepreka, neproporcionalni broj radnika sa niskim platama nije uključen u istraživanje promocije zdravlja zaposlenih.

Studija iz 2015. u gradskoj oblasti Sijetla (okruga King) otkrila je da radnici sa niskim platama, u poređenju sa radnicima sa visokim platama, imaju veću verovatnoću da se upuste u rizično ponašanje po zdravlje. Rizična ponašanja po zdravlje uključuju pušenje duvana , lošu ishranu i sedentarni način života, što su faktori koji doprinose hroničnim bolestima  . Takođe naglašava nesrazmernu stopu hroničnih bolesti među radnicima sa niskim platama u poređenju sa onima sa višim socioekonomskim pokazateljima  . Studija, sprovedena u metropolitanskoj oblasti okruga Sijetl-King, takođe je otkrila da, iako uticaj hroničnih bolesti preovlađuje među radnicima sa niskim primanjima, ljudi sa visokim prihodima su grupa za koju je veća verovatnoća da će učestvovati u aktivnostima promocije zdravlja na radnom mestu. Utvrđeno je da barijere postoje u industrijama sa niskim platama, uključujući svest, uslove rada i upravljanje  .

Pored visoke stope hroničnih bolesti, radnici sa niskim platama takođe imaju visoku stopu morbiditeta i mortaliteta , kao i izloženost opasnostima po životnu sredinu zbog socioekonomskih i rasnih dispariteta. I rodna i rasna diskriminacija su povezane sa nižim platama radnika, pri čemu žene i etničke manjine doprinose statistici slabo plaćenih radnika. Zbog složenosti uslova i radnih mesta pojedinih radnika različitih polova i rasa, došlo je do pada učešća u grupama niskoplaćenih radnika u programima promocije zdravlja radnika. Složenosti variraju u zavisnosti od niskih plata, uglavnom radnika sa skraćenim radnim vremenom, raspodele plata i beneficija i opasnih zanimanja  .

Predlozi za poboljšanje učešća radnika u industrijama sa niskim platama uključuju pogodnost i bolji pristup  . Vakcinacije na radnom mestu i opcije zdrave hrane povećavaju učešće u preventivnoj nezi u ovim industrijama. Važan faktor u pristupu preventivnim programima ili programima promocije zdravlja za radnike u industrijama sa niskim platama je poboljšanje zdravstvenog osiguranja. Proširenje i unapređenje Zakona o pristupačnoj nezi povećava podsticaje i za radnike i za poslodavce da učestvuju u programima prevencije  . Povećanje pokrivenosti zaposlenih sa punim i nepunim radnim vremenom povećava pokrivenost opasnim radnim okruženjem i demografsku jednakost  .

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Zakon o zdravstvenom osiguranju: 25/2019-3, 92/2023-253”. www.pravno-informacioni-sistem.rs. Pristupljeno 2024-02-10. 
  2. ^ „Steuerliche Vorteile betrieblicher Gesundheitsförd”. www.bundesgesundheitsministerium.de (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2024-02-10. 
  3. ^ Batt ME (januar 2009). „Physical activity interventions in the workplace: the rationale and future direction for workplace wellness”. British Journal of Sports Medicine. 43 (1): 47—8. PMID 18971246. S2CID 29034074. doi:10.1136/bjsm.2008.053488. 
  4. ^ McGillivray D (jun 2005). „Fitter, Happier, More Productive: Governing Working Bodies Through Wellness.”. Culture and Organization. 11 (2): 125—38. S2CID 218543191. doi:10.1080/14759550500091036. 
  5. ^ Abraham JM, Feldman R, Nyman JA, Barleen N (2011). „What factors influence participation in an exercise-focused, employer-based wellness program?”. Inquiry: A Journal of Medical Care Organization, Provision and Financing. 48 (3): 221—41. PMID 22235547. S2CID 8766040. doi:10.5034/inquiryjrnl_48.03.01. 
  6. ^ Erickson JA, Gillespie CW (januar 2000). „Reasons women discontinued participation in an exercise and wellness program.”. Physical Educator. 57 (1): 2—7. 
  7. ^ Pohjonen T, Ranta R (jun 2001). „Effects of worksite physical exercise intervention on physical fitness, perceived health status, and work ability among home care workers: five-year follow-up”. Preventive Medicine. 32 (6): 465—75. PMID 11394950. doi:10.1006/pmed.2001.0837. 
  8. ^ Carr LJ, Walaska KA, Marcus BH (maj 2012). „Feasibility of a portable pedal exercise machine for reducing sedentary time in the workplace”. British Journal of Sports Medicine. 46 (6): 430—5. PMID 21324889. S2CID 3824698. doi:10.1136/bjsm.2010.079574. 
  9. ^ Lara A, Yancey AK, Tapia-Conye R, Flores Y, Kuri-Morales P, Mistry R, Subirats E, McCarthy WJ (januar 2008). „Pausa para tu Salud: reduction of weight and waistlines by integrating exercise breaks into workplace organizational routine”. Preventing Chronic Disease. 5 (1): A12. PMC 2248785 Slobodan pristup. PMID 18082001. 
  10. ^ Chan CB, Ryan DA, Tudor-Locke C (decembar 2004). „Health benefits of a pedometer-based physical activity intervention in sedentary workers”. Preventive Medicine. 39 (6): 1215—22. PMID 15539058. doi:10.1016/j.ypmed.2004.04.053. 
  11. ^ Chan CB, Ryan DA, Tudor-Locke C (decembar 2004). „Health benefits of a pedometer-based physical activity intervention in sedentary workers”. Preventive Medicine. 39 (6): 1215—22. PMID 15539058. doi:10.1016/j.ypmed.2004.04.053. 
  12. ^ Gibbs S (19. 6. 2015). „Is "Corporate Wellness" the Big New Thing That Will Keep Fitbit Ahead of the Pack?”. The Guardian. 
  13. ^ Palumbo MV, Wu G, Shaner-McRae H, Rambur B, McIntosh B (februar 2012). „Tai Chi for older nurses: a workplace wellness pilot study”. Applied Nursing Research. 25 (1): 54—9. PMC 3029490 Slobodan pristup. PMID 20974089. doi:10.1016/j.apnr.2010.01.002. 
  14. ^ Baicker K, Cutler D, Song Z (februar 2010). „Workplace wellness programs can generate savings.”. Health Affairs. 29 (2): 304—11. PMID 20075081. doi:10.1377/hlthaff.2009.0626. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Vidaković A. Profesionalna toksikologija.Beograd: Udruženje toksikologa Jugoslavije;2000.
  • Jovanović J, Aranđelović M.Praktikum iz medicine rada. Niš: Savez studenata Medicinskog fakulteta;1998.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Промоција_здравља_на_радном_месту&oldid=27441482”