Proskomidija

Sveti Vasilije - Ohrid

Proskomidija (grč. προσκομιδή - prinošenje) predstavlja prvi deo Svete Liturgije.

Proskomidija potiče od običaja drevnih hrišćana da prinose hleb, vino i sve što je potrebno za služenje Liturgije. Sam hleb, koji se upotrebljava u njoj, naziva se prosfora, što znači: prinošenje. Hleb (prosfora) mora biti kvasni (narastao), čist, pšenični. Sam Isus Hristos za savršavanje svete tajne pričešća uzeo je kvasni hleb.

Prosfora je okrugla i sastoji se iz dva dela koji simbolišu dve prirode Isusa Hrista - Božansku i čovečansku. Na donjoj strani prosfore nalazi se pečat sa prikazanim krstom a u njegovim uglovima - početna slova imena Hrista Spasitelja: IS. HR i grčke reči: NI-KA; što znači: Isus Hristos pobeđuje. Vino za pričešće je od grožđa, crveno, jer crvena boja predstavlja boju krvi. Vino se meša sa vodom kao sećanje na to, što su iz probodenog rebra Isusa Hrista na krstu istekli Krv i voda.

Za proskomidiju se upotrebljava pet prosfora u sećanje na to kako je Hristos čudesno nasitio više od pet hiljada ljudi sa pet hlebova, i taj događaj je i dao Isusu Hristu povod da uči narod o duhovnom nasićenju i o netruležnoj, duhovnoj hrani, koja se i podaje u tajni svetog pričešća (Jovan 6, 22-58). Za samo pričešćivanje se uvek upotrebljava jedna prosfora (Agnec), po reči apostola Pavla: „Jedan hleb, i mi mnogi smo jedno telo; pošto se svi od jednog hleba pričešćujemo“ (1 Kor. 10, 17), a po svojoj veličini, prosfora treba da odgovara broju pričasnika.

Poredak proskomidije

Pripremivši se za služenje Liturgije, sveštenik i đakon čitaju pred zatvorenim carskim vratima, takozvane „ishodne“ molitve i oblače se u oltaru u sveštene odežde. Pošavši zatim, ka žtrveniku, sveštenik, blagoslovivši početak proskomidije, uzima prvu prosforu i kopljem je deli na tri izobražena krsta, govoreći: „U spomen Gospoda i Boga i Spasitelja našeg Isusa Hrista.“ Iz te prosfore sveštenik kopljem izrezuje sredinu, u obliku kocke, proiznoseći reči proroka Isaije: „Kao ovca na zaklanje bi vođen, i kao Jagnje nem pred onima koji ga strižu tako ne otvori usta svoja. U smirenosti Njegovoj sud se Njegov uze, a poreklo Njegovo ko će iskazati? (Is. 53, 7-8). Taj kockasti deo prosfore naziva se Agnjec (Jovan 1, 29) i polaže se na diskos. Zatim, sveštenik krstoobrazno zarezuje sa donje strane Agnjec uz proiznošenje reči: „Prinosi se na žrtvu Jagnje Božije koje uzima na sebe grehe sveta,“ i probada desnu stranu Agnjeca kopljem, izgovarajući reči jevenđeliste: „Jedan od vojnika probode mu rebra kopljem i odmah iziđe krv i voda, i onaj što vide posvedoči i istinito je svedočanstvo njegovo“ (Jovan. 19, 34); slično tim rečima on u čašu (putir) uliva vino, pomešano sa vodom.

Iz druge prosfore, nazvane „Bogorodičinom,“ sveštenik uzima jednu česticu u čast Bogorodice i polaže je sa desne strane Agneca na diskosu. Iz treće prosfore, uzima se devet čestica u čast svetih: Jovana Krstitelja, proroka, apostola, svetitelja, mučenika, prepodobnih, besrebrenika, Bogotaca Joakima i Ane i svetitelja čija se Liturgija služi (svetog Vasilija Velikog ili svetog Jovana Zlatoustog). Te čestice se polažu sa leve strane Agnjeca na diskosu, po tri čestice u jednom redu. Iz četvrte prosfore uzima se čestica za žive i polaže se ispod Agneca na diskosu; iz pete - za umrle i polaže se ispod čestice izvađene za žive. Na kraju, vade se čestice iz prosfore, koje će se podati verujućima; istovremeno se čita odgovarajuće "pominjanje" za zdravlje i spasenje živih i za upokojenje preminulih slugy Božijih; čestice iz tih prosfora polažu se zajedno sa česticama, izvađenim iz četvrte i pete prosfore.

Na kraju proskomidije sveštenik blagosilja kadilo sa tamjanom i okadivši zvezdicu, stavlja je iznad Agnjeca i čestica, da bi ih sačuvao u postavljenom poretku, pokriva diskos i putir sa dva nevelika pokrova i od gore još sa jednim nešto većim, koji se naziva „vozduhom,“ kadi pred Darovima i moli Gospoda da blagoslovi prinesene Darove, pominjući prinesene darove, za koga su prineseni, kao i da njega samog učini dostojnim za sveštenodejstvo božanstvenih Tajni.

Upotrebljeni svešteni predmeti za vreme proskomidije i savršeni činovi imaju simvoličko značenje: diskos predstavlja i vitlejemsku pećinu i Golgotu, zvezdica vitlejemsku zvezdu i Krst, pokrovi - pelene porođajne, pelene i plaštanicu, što su se nalazile u grobu Isusa Hrista, putir - tu čašu, u kojoj je sveštenodejstvovao Isus Hristos, pripremanje Agnjeca - sud, stradanja i smrt Isusa Hrista, a njegovo probadanje kopljem - probadanje, koje je učinio jedan od vojnika na njegovom telu. Sjedinjenje svih čestica u određenom poretku na diskosu označava svu crkvu Božiju, čiji su članovi: Božija Majka, angeli, svi sveti ugodnici Božiji, svi verujući hrišćani - živi i umrli, a Glava njena - Sam Gospod naš Spasitelj. Kađenje predstavlja osenjivanje Svetog duha, čija blagodat se javlja u tajni pričešća.