Pseudotahilit

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Pseudotahilit

Pseudotahilit je kohezivna staklasta ili veoma finozrna rasedna stena koja je sastavljena od izuzetno sitnozrnog ili staklastog matriksa koji obično sadrži inkluzije fragmenata okolnih stena. Pseudotahiliti se obično javljaju u obliku žica. Crne su boje i staklastog izgleda. Ova stena često ima izgled sličan bazaltnom staklu, tahilitu, na osnovu čega je i dobila naziv. U najvećem broju slučajeva, staklasta masa je kompletno devitrifikovana u veoma finozrni materijal sa radijalnim ili koncentričnim rasporedom kristala. Ova stena obično sadrži kristale sa teksturama mržnjenja, koje ukazuju na to da su kristali tek počeli da kristališu iz rastopa[1][2].

Nastanak[uredi]

Seizmičko rasedanje[uredi]

Pseudotahilit je stena koja se obično javlja ili duž rasednih površi, često kao matriks breče, ili kao žična stena u zidovima rasednih blokova. U najvećem broju slučajeva postoje dobri pokazatelji da se pseudotahilit formira frikcionim stapanjem okolnih stena tokom brzog kretanja po rasedu koje uzrokuje i seizmički događaj (zemljotres)[3] Zbog ovoga se ova stena naziva i fosilom zemljotresa[4]. Zbog ovoga se ova stena naziva i fosilom zemljotresa. Debljina zone pseudotahilita obično može da posluži za određivanje magnitude rasedanja i generalno gledano i magnitude paleoseizmičkog događaja.

Klizišta[uredi]

Pseudotahiliti se takođe mogu naći i u osnovi nekih velikih klizišta[5], što ukazuje na to da se ove stene mogu formirati i kretanjem većih koherentnih blokova.

Impaktne strukture[uredi]

Pseudotahilit takođe može da se formira i uz impaktne strukture, kao što su krateri. Tokom impaktnog događaja, stapanje je deo efekata šok metatmorfizma[6]. Žice pseudotahilita koje nastaju na ovaj način su mnogo veće nego one koje se formiraju duž raseda. Za njih se smatra da se stvaraju frikcionim efektima na dnu kratera i ispod samog kratera tokom inicijalne kompresione faze impakta i pratećeg formiranja centralnog izdignuća[7].

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]