Ptolemej Keraun
| Ptolemej Keraun | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 318. p. n. e. |
| Datum smrti | 279. p. n. e. |
| Porodica | |
| Supružnik | Arsinoja II |
| Roditelji | Ptolemej I Soter Euridika Egipatska |
| Dinastija | Ptolemejidi |
| Period | 281. p. n. e.–279. p. n. e. |
| Prethodnik | Lizimah |
| Naslednik | Meleager |
Ptolemej Keraun (grč. Πτολεμαίος Κεραυνός), (-279. p. n. e. ) je bio kralj Makedonije od 281. p. n. e. do 279. p. n. e.[1] Njegov epitet Keraun je grčki naziv za „Grom“ i odnosi se na njegov nestrpljiv, nagao i destruktivan karakter.[2]
Bio je najstariji sin Ptolemeja I Sotera, kralja Egipta, i njegove treće žene Euridike, koja je bila Antipaterova kćerka. Bio je prvo od njihovo šestoro dece.[3] Njegov mlađi brat postao je naslednik i kralj Egipta 282. p. n. e. kao Ptolemej II.
Napušta Egipat i odlazi kod Lizimaha[uredi | uredi izvor]
Ptolemej Keraun je napustio Egipat i boravio je na dvoru Lizimaha, kralja Trakije, Makedonije i dela Male Azije. Njegova polusestra Arsinoja II je bila Lizimahova žena. Lizimah ima sina Agatokla iz prvog braka, koji treba biti naslednik. Lizimahova žena, Arsinoja II, želi da njen sin bude naslednik, pa lažno optužuje Agatokla da kuje zaveru sa Seleukom protiv oca. Lizimah ubija svog sina Agatokla. To izaziva revolt i kod stanovništva i kod prijatelja. Mnogi gradovi u Aziji se bune. Agatokleova žena je bila sestra Ptolemeja Kerauna.
Beži kod Seleuka sa sestrom[uredi | uredi izvor]
Ptolemej Keraun i njegova sestra beže kod Seleuka, koga traže pomoć. Oni nude Seleuku povod za napad na Lizimaha, a Ptolemej Keraun želi da on bude kralj Egipta. Seleuk je vidio tu svoj motiv da ponovo ujedini Aleksandrovo carstvo. Seleuk pobeđuje Lizimaha 281. p. n. e. u bici kod Korupedija. Lizimah je ubijen u toj bici. Ptolemej Keraun nakon toga ubija Seleuka. Verovatan razlog je što nije ostvarivao želju Ptolemeja Kerauna da bude kralj Egipta. Od tada je prozvan Keraun (Keraunos je na grčkom grom)
Postaje kralj Makedonije[uredi | uredi izvor]
Posle ubistva Seleuka bilo mu je lako da postane kralj Makedonije 281. p. n. e.[4] U to vreme on se takođe formalno odrekao svog prava na egipatski presto.[5] Bio je unuk Antipatra i time je legitimno tražio tron. Vojnici ga lako prihvataju kao kralja jer je služio i u vojskama Lizimaha i Seleuka. Ženi se svojom polusestrom Arsinojom II, Lizimahovom udovicom. Ubrzo ubija dva mlađa sina od Arsinoje, pa ona beži u Egipat, gde se udaje za svog brata Ptolemeja II.
Smrt pri galskoj invaziji[uredi | uredi izvor]
Gali su izvršili invaziju Grčke 279. p. n. e., a kasnije se nastanili u Galatiji. Kada su Gali napali Trakiju, Tračani su tražili pomoć od Ptolemeja Kerauna. Ptolemej Keraun je tada odbio da im pomogne, smatrajući da će oslabljeni Tračani biti manja opasnost za Makedoniju. Tračani su bili poraženi i prisiljeni da se pridruže Galima u napadu na Makedoniju. Ptrolemej Keraun je izgubio bitku i život u borbi protiv Gala 279. p. n. e. Kada su Makedonci videli da je njihov vođa mrtav, pobegli su.[6]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Bennett, Chris. „Ptolemy Ceraunus”. Ptolemaic Genealogy. Pristupljeno 28. 10. 2019.
- ^ Memnon FGrH 434 F 1.5.6; Pausanias 10.19.7.
- ^ Hölbl 2001, str. 24
- ^ Memnon FGrH 434 F 1.8.3.
- ^ Hölbl 2001, str. 36
- ^ Porphyry, FGrH 260 F 3.10; Diodorus Bibliotheca 22.3.2; Justin 24.3-5; Plutarch, Life of Pyrrhus 22.1.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Carney, Elizabeth Donnelly (2013). Arsinoe of Egypt and Macedon: A Royal Life. Oxford University Press. str. 31—64. ISBN 978-0-19-971101-7.
- Grainger, John D. (2010). The Syrian Wars. str. 281—328. ISBN 9789004180505.
- Hölbl, Gūnther (2001). A History of the Ptolemaic Empire
. Routledge. ISBN 978-0-06-019439-0. - Hollstein, W. (1995). „Münzen des Ptolemaios Keraunos”. Schweizerische Numismatische Rundschau. 74: 13—25.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
