Pređi na sadržaj

Purpurni hibiskus

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Purpurni hibiskus
Prednja strana korice srpskog izdanja romana iz 2005. godine
Nastanak
Orig. naslovPurple Hibiscus
AutorČimamanda Ngozi Adiči
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
JezikEngleski
Sadržaj
Mesto i vreme
radnje		Nigerija; savremeno doba
Izdavanje
IzdavačLaguna, Beograd (prvo izdanje na srpskom jeziku)
Datum2003. (srpsko izdanje 2005)
Broj stranica250

Purpurni hibiskus (engl. Purple Hibiscus) je debitantski roman nigerijske književnice Čimamande Ngozi Adiči, objavljen 2003. godine. To je nežna priča o emocionalnim burama u adolescentskom dobu, o moćnim porodičnim vezama i kulturnim različitostima koje oblikuju živote.[1] Autorka se ne usteže da piše o osetljivoj temi porodičnog nasilja u Nigeriji. Godine 2005. roman je nagrađen nagradom Pisci Komonvelta za najbolji debitantski roman.[2] Iste godine na srpskom jeziku objavila ga je Izdavačka kuća Laguna 2007. godine.[3]

O romanu[uredi | uredi izvor]

Roman Purpurni hibiskus započinje proširenim citatom iz romana Svet koji nestaje nigerijskog pisca Činua Ačebe,[4] za koga Adiči tvrdi da je bio prvi uzor u njenom književnom radu. Njegov roman Svet koji nestaje (Things Fall Apart) iz 1958. godine pročitala je kada joj je bilo 10 godina.[5]

Priču u romanu priča tinejdžerka, što daje dodatnu svežinu i toplinu. Likovi su veoma ljudski i o njima je i te kako moguće brinuti. Priča je zanimljiva i devojčica ume da je ispriča. Postoje, međutim, i neke početničke greške, npr. piščeva ruka se previše vidi. Sled događaja nije nelogičan, ali se postavlja pitanje da li je tragedija pri kraju romana morala baš da se desi. Stiče se utisak da nedostaje makar nagoveštaj tragičnog događaja na samom kraju, kako čitalac ne bi imao osećaj da se desio samo zato što je piscu odgovaralo da se desi. Transformacija likova nakon traumatičnog iskustva kroz koje su prošli mogla bi da bude i veća, mada je i postojeća promena dovoljna.[6]

Radnja romana[uredi | uredi izvor]

 UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis radnje!

Glavni junaci romana su petnaestogodišnja devojčica Kambili i njen stariji brat Jaja. Oni žive u Enuguu u Nigeriji. Njihov otac je bogat, ugledan i pošten poslovni čovek. Novine čiji je vlasnik redak su primer iskrenog beskompromisnog novinarstva. Zbog toga Kimbli i Jaja žive povlašćenim životom, u skupoj kući sa vrtom, pohađaju ekskluzivne misionarske škole i ni u čemu ne oskudevaju. Međutim, nasuprot onome što vidi njihova okolina, njihov porodični život je sve samo ne skladan. Otac, religiozni fanatik, nameće preterana očekivanja ženi i deci i svirepo ih kažnjava ukoliko i za dlaku ne dosegnu savršenstvo. Njegov stav je toliko strog da se može govoriti o mentalnom poremećaju. On je pošten čovek koji velikodušno pomaže sirotinji, ali je za svoju porodicu postavio nemoguće visoke kriterijume. Sam je počeo od siromašnog dečačića i radom je stekao sve što ima. Upravo zato što već u startu svojoj porodici može da obezbedi odlične materijalne uslove, od njih zahteva savršenstvo u svemu. Ni najmanja greška nije dozvoljena i biva surovo kažnjena. U jednom trenutku on čak, plačući pri tom, svom tada malom sinu odseca deo prsta jer na jednom testu nije bio najbolji. Ne postoji popuštanje ni zbog bolesti, za tako nešto se Bog moli za oproštaj jer se pokleklo pred slabošću tela. Majka pokušava da pomogne deci, ali je slaba, i njena pomoć se uglavnom svodi na lečenje posledica, dok se Jaja pokazuje kao mnogo veći zaštitnik, onoliko koliko to dete može.

Kambili i Jaja se prvi put odvajaju od kuće kad njihova voljena i neustrašiva teta Ifeoma uspe da ubedi brata da ih pusti kod nje u goste. U teta Ifeominom domu otkriva im se čitav novi svet: police pune knjiga, miris karija i oraščića u vazduhu, smeh njihovih rođaka od koga odzvanja čitava kuća. Iako je univerzitetski profesor, ona je siromašna. Muž joj je poginuo u saobraćajnoj nesreći, pa živi sama sa decom, ali uprkos svemu u njihovoj kući odzvanja smeh. Već i to je šok za Kambili i Jaju, koji se nikada ne smeju. U toj siromašnoj kući, daleko od raskoši koja ih inače okružuje, Jaja uči da odgaja cveće, a Kambili se zaljubljuje u mladog katoličkog sveštenika.[7] Jaji se vrtlarstvo dopada, naročito briga o purpurnom hibiskusu, koji nikada ranije nije video. Otud dolazi i naslov romana. Kambilina ljubav prema lepom svešteniku je u potpunosti platonska. Devojčica se zaljubi u muškarca koji se lepo, ali nikad neprikladno, ponaša prema njoj i podstiče je da otkrije i razvije svoje talente, kao i da se druži sa vršnjacima.

Dok vojni prevrat preti da uništi zemlju, Kambili i Jaja se vraćaju kući izmenjeni novostečenom slobodom. Oni ne mogu više istim očima da posmatraju svet oko sebe, ne nakon što su saznali da postoje i drugačiji načini života od njihovog, i da ti načini nisu nužno loši. Njihov bunt je naravno kažnjen, a dodatni stres predstavlja politička situacija u Nigeriji, koja se i te kako lično dotiče vlasnika novina koje beskompromisno objavljuju istinu. U porodici dolazi do velike tragedije, a Kimbli i Jaja moraju da se suoče sa posledicama očajničkog dela koje je počinila njihova majka.[8] Ipak, na samom kraju, autorka ostavlja nadu da im ta tragedija neće upropastiti živote, već da će konačno biti srećni.[6]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Debitantski roman Purpurni hibiskus Čimamande Ngozi Adiči dobio je široko priznanje kritike i 2004. godine ušao u uži izbor za Narandžastu nagradu za beletristiku (Orange Prize for Fiction), jednu od najprestižnijih britanskih nagrada za književnost.[9] Godine 2005. nagrađen je nagradom Pisci Komonvelta za najbolji debitantski roman.[2]

O autorki[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Čimamanda Ngozi Adiči

Čimamanda Ngozi Adiči (engl. Chimamanda Ngozi Adichie je nigerijska književnica čija se dela kreću od romana do kratkih priča. Smatra se najistaknutijom među mladim anglofonskim autorima s početka 21. veka, koja uspeva da privuče novu generaciju čitalaca afričkoj književnosti,[10] posebno u Sjedinjenim Američkim Državama, gde sada živi.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Purpurni hibiskus”. Moderna vremena. Pristupljeno 27. 4. 2021. 
  2. ^ a b Holdsworth, Victoria (10. 2. 2012). „Prize winning author Chimamanda Ngozi Adichie to speak at Commonwealth Lecture”. thecommonwealth.org. The Commonwealth. Pristupljeno 16. 1. 2017. 
  3. ^ Adiči, Čimamanda Ngozi (2005). Purpurni hibiskus. Beograd: Laguna. ISBN 86-7436-333-4. Arhivirano iz originala 27. 04. 2021. g. Pristupljeno 27. 4. 2021. 
  4. ^ Hewett, Heather (2004). Adichie, Chimamanda Ngozi, ur. „Finding Her Voice”. The Women's Review of Books. 21 (10/11): 9—10. JSTOR 3880367. doi:10.2307/3880367. 
  5. ^ Ezebuiro, Peace (2015-06-13). „Chimamanda Ngozi Adichie Husband, Family, Education, Biography, Facts”. Answers Africa (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-05-09. 
  6. ^ a b „Tragedija jedne porodice”. Krstarica.com. 4. 10. 2007. Pristupljeno 27. 4. 2021. 
  7. ^ „The Best of: Chimamanda Ngozi Adichie”. loleezasworld.wordpress.com. Pristupljeno 26. 4. 2021. 
  8. ^ „Purpurni hibiskus”. zvanični veb-sajt. Laguna. Pristupljeno 27. 4. 2021. 
  9. ^ „BAILEYS Women's Prize for Fiction 2004”. womensprizeforfiction.co.uk. Arhivirano iz originala 4. 4. 2016. g. Pristupljeno 16. 1. 2017. 
  10. ^ Copnall, James (16 December 2011), "Steak Knife", The Times Literary Supplement, p. 20.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пурпурни_хибискус&oldid=26984494”