Puhovski majdani kamena
Puhovski majdani kamena nalaze se u donjedragačevskom selu Puhovu, opština Lučani. Kamen sličnih svojstava vađen je i u Živicama.[1]
Svojstva kamena[uredi | uredi izvor]
Puhovski sitnozrni peskovito-kristalni „tociljnjak” odličnog je kvaliteta. Žućkaste je boje. Uobičajen naziv mu je „puhovac”.[1] Tek izvađen iz ležišta, lako se seče i obrađuje. Vremenom, kako se suši, postaje sve tvrđi i otporniji.[2]
Upotreba[uredi | uredi izvor]
Od polovine 19. veka sitnozrni puhovski peščar intenzivno je eksploatisan u nekoliko kamenoloma. Najveći je bio Jaćimovića majdan na potesu Lazine, koga su zbog intenzivne eksploatacije nazivali i „Jaćimovića fabrika”. Nekada je odavde, u raznim pravcima, dnevno kretalo i po dvadeset rabadžija s kolima napunjenim tesanicima.[1] Osim ovog, u Puhovu su eksploatisana još dva veća kamenoloma: Todorovića majdan i Matovića majdan, kao i dva manja iskopišta na Kozjem rtu i u Zatežićima.[1]
Puhovski kamen je korišćen u različite građevinske svrhe, a pogotovo je bio cenjen za izradu nadgrobnih obeležja. Za ove namene birani su čvršći tesanici bez „streka”. U periodu od sredine 19. veka pa narednih sto godina, puhovski majdani bili su žarište oko koga se okupljao veliki broj kamenorezaca iz donjodragačevskih sela Puhovo, Lisice, Lis, Tijanje, Rtari i Dučalovići, a kamen iz ovih majdana koristili su i neki gornjodragačevski, ariljski i požeški majstori.[1]
Osim ovoga, na brdu Gorica na tromeđi sela Lučani, Lisice i Negrišori vađen je i šareni ružičasto-beličast kamen znatno drugačijeg sastava. Tvrđi i teži za obradu, za izradu nadgrobnih obeležja upotrebljavan je tek nakon Prvog svetskog rata. Koristili su ga lisički kamenoresci Filip Domanović Krnjaš i Tihomir Petronijević Mandrk.[1]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i nadgrobni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture; Prosveta. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Nikolić, Radojko (1998). Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: „Litopapir”.
- Dragićević, Ljubinko M.; Ršumović, Mihailo M. (2008). Konzervacija i restauracija kamena. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. ISBN 978-86-80879-72-7.
- Dragačevo : naselja, poreklo stanovništva, običaji. Beograd: Službeni glasnik : SANU. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4.