P-talas

P-talasi su vrsta elastičnih talasa koji u seizmologiji zovu seizmički talasi i koji mogu da putuju kroz kontinuum. Kontinuum se sastoji od gasova (kao zvučni talasi), tečnosti ili čvrstih materija, uključujući i Zemlju. P-talasi mogu biti proizvedeni od zemljotresa. Ime P-talas se često kaže za primarni talas, jer ima najveću brzinu, pa se stoga prvi registruje, ili talas pritiska, jer ga čine naizmenične kompresije.^[1]

U izotropnoj i homogenoj materiji, način prostiranja P-talas je uvek uzdužni, tako da čestice imaju vibracije duž ili paralelno na pravac energije talasa.

Brzina[uredi | uredi izvor]

Brzina P-talasa u homogenoj izotropi medija daje:

v_{p}={\sqrt {\frac {K+{\frac {4}{3}}\mu }{\rho }}}={\sqrt {\frac {\lambda +2\mu }{\rho }}}

gde K je Bulkov modul , $\mu$ mu je modul smicanja (modul krutosti, ponekad označeni kao G, a takođe zovu ga drugi Lame parametar), $\rho$ je gustina materijala kroz koji se talas prostire , a $\lambda$ je prvi hromi parametar.

Tipične vrednosti za P-brzinu talasa u zemljotresima su u opsegu od 5 do 8 km/s. Precizna brzina varira u zavisnosti od regiona u unutrašnjosti Zemlje, od manje od 6 km/s u Zemljinoj kori do 13 km/s kroz jezgro.^[2]^[3]

Seizmički talasi u Zemlji[uredi | uredi izvor]

Primarni i sekundarni talasi su talasi koji putuju u Zemlju. Kretanje i ponašanje oba P-tipa i S-tipa na Zemlji se prati da bi se ispitala unutrašnja struktura Zemlje. Prekidi u brzini u funkciji dubine ukazuju na promene u fazi ili kompoziciji. Razlike u vremenima dolaska talasa poreklom su seizmiči događaj poput zemljotresa, kao posledica talasa uzimajući različite puteve dolaska ka unutrašnjoj strukturi Zemlje.

P-talas (zona senke)[uredi | uredi izvor]

Skoro sve dostupne informacije o strukturi duboke unutrašnjosti Zemlje potiču iz posmatranja putnih vremena, razmišljanja, prelamanja i faznih prelaza u seizmičke talase tela, ili normalnim režimima. Telo talasa putuje kroz slojeve tečnosti unutrašnjosti Zemlje, ali P-talasi se blago prelamaju kad prolaze kroz tranziciju između plastičnog i tečnog spoljašnjeg jezgra. Kao rezultat toga, postoji P-talas "senka zona" između 103° i 142° iz fokusa zemljotresa, gde početni P-talasi nisu registrovani na seizmometru. Nasuprot tome, S-talasi ne putuju kroz tečnosti, umesto toga, oni su oslabljeni.

Kao upozorenje zemljotresu[uredi | uredi izvor]

Zemljotres je moguće otkriti bez razaranja primarnih talasa koji putuju brže kroz Zemljinu koru nego do destruktivnih srednjih i Rejli talasa. Iznos prethodnog upozorenja zavisi od vrema između dolaska P-talasa i drugih razornih talasa, uglavnom oko 60-90 sekundi za duboke, udaljene velike potrese, kao što je bio zemljotres u Tokiju, koji se desio 2011. godine. Efikasnost zavisi od prethodnog upozorenja. Sistem ranog upozoravanja na zemljotres može da se automatizuje da bi se stupilo u bezbednu akciju, kao što su izdavanje upozorenja, zaustavljanje lifta u ovlašćenim spratovima ili zaustavljanje prebacivanja gasa.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Milsom, J. (2003). Field Geophysics. The geological field guide series. 25. John Wiley and Sons. str. 232. ISBN 978-0-470-84347-5. Pristupljeno 25. 2. 2010.
^ „Slike zemljotresa”. U.S. Geological Survey". Arhivirano iz originala 27. 02. 2009. g. Pristupljeno 29. 05. 2013.
^ „Seismographs - Keeping Track of Earthquakes”. Earthquake.usgs.gov. 27. 10. 2009. Arhivirano iz originala 10. 12. 2011. g. Pristupljeno 14. 12. 2011.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[John-1] Milsom, J. (2003). Field Geophysics. The geological field guide series. 25. John Wiley and Sons. str. 232. ISBN 978-0-470-84347-5. Pristupljeno 25. 2. 2010.

[2] „Slike zemljotresa”. U.S. Geological Survey". Arhivirano iz originala 27. 02. 2009. g. Pristupljeno 29. 05. 2013.

[3] „Seismographs - Keeping Track of Earthquakes”. Earthquake.usgs.gov. 27. 10. 2009. Arhivirano iz originala 10. 12. 2011. g. Pristupljeno 14. 12. 2011.

[1]

[2]

[3]