Razgovor:Alojzije Stepinac/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Vi ste ovaj članak potpuno nekritički preveli sa Hrvatske Vikipedije, i nigde se ne vidi njegova uloga u genocidu nad Srbima i još će da ispadne da je hteo da ih spasi.

Sada je OK --Branko1408 20:25, 10. mart 2006. (CET)

Još nešto

Stepinac je inače poznat po svojoj NDH "propovedi", tokom rata sa balkona zagrebačke katedrale:

"Idite, braćo, i pobijte sve Srbe. Pobijte ih sve, a prvo moju sestru koja je udata za Srbina, pa se onda vratite da vam oprostim grehe!"

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 89.216.35.213 (razgovor • doprinosi) | 00:34, 25. mart 2007

Još kad bi imali provjerljiv izvor za tu tvrdnju? --Kaster 23:17, 22. мај 2007. (CEST)

Padeži

"Antu Pavelića" treba menjati po padežima. Na pr. Stepinac nije podržao Ante Pavelića, ali Antu Pavelića. Uradio bih to i sam, ali tekst je trenutno zaključan.--Chordolrulez 23:26, 22. maj 2007. (CEST)

Sređeno. --Kaster 23:35, 22. мај 2007. (CEST)

koliko god to tebi bilo čudno ali istina je da Kardinal Alojzije Stepinac nije podržavao Pavelića, ali je zbog prijetnje smrću morao raditi neke stvari, a to što je osuđen od KP, nemoj biti smješan, ubijali su ljude i zbog puno manjih stvari u ono vrijeme, a zašto onda nisu njega...razmisli malo prije nego nešto napišeš, ubili su komunisti trojicu mojih predaka ....nemojte biti takvi mitomani...Stepinac nije predvodio ustaške horde kojih se srami svaki pošten Hrvat (ne ustaša kao vojske nego pokolja koje su radili) kao što su radili vaši popovi koji su vodili vašu četničku vojsku i klali s njima.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 83.131.14.44 (razgovor • doprinosi) | 17:11, 15. januar 2008

Neistine u članku

Poštovani urednici ovoga članka imao bih par zamjerki na njega naime u članku je izneseno dosta neistina, naime navodi se da je blaženi Stepinac bio vanbračni sin nadbiskupa bauera što ječista izmišljotina također se navodi da se od 1990 stvara kult Stepinca što naime nije točno.

U katoličkoj crkvi proces proglašenje osobe blaženom, a kasnije svetom je dugotrajan i mukotrpan put koji često traje i nekoliko stoljeća, a kod Stepinca se na tome počelo raditi nedugo nakon njegove smrti.

Ja sam Hrvat iz BiH i stvarno me neugodno iznenadio ovaj članak, pa stavite referenc ecitirajte i sve om al ovo stvarno nema smisla.

Pozdrav iz Tomislavgrada!

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 161.53.38.197 (razgovor • doprinosi) | 18:52, 28. januar 2010

Beatifikacija i kult Stepinca

U tom poglavlju ima mnogo nedokazanih tvrdnji. Ovaj deo zvuči, kao komunistička politička nastava vojnicima u Titovoj Jugoslaviji. Dopisnik iz Tomislavgrada je u pravu: treba izbaciti nedokazane tvrdnje. Stepinac nije čovek, koji bi bio bez dobrih strana. Ono, što je radio dobro, nije "navodno", nego stvarno. Imam ja zato i pismenih dokaza, koje ću jednom navesti. Najbolje bi bilo, da autor sam malo sredi članak u skladu sa Wikipedijinim pravilima, jer odiše netrpeljivost, što nije u skladu sa objektivnošću. Inaće će mu u tome pomoći ko drugi. Ako imate glede negativnosti u vezi Stepinca pouzdane objektivne izvore, navedite ih. Ali dopustite i ostalima, da navode svoje izvore. Hvala unapred.

Pobijte Srbe?

Jedan korisnik navodi ove Stepinčeve reči:

Stepinac je inače poznat po svojoj NDH "propovedi", tokom rata sa balkona zagrebačke katedrale:

"Idite, braćo, i pobijte sve Srbe. Pobijte ih sve, a prvo moju sestru koja je udata za Srbina, pa se onda vratite da vam oprostim grehe!" — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 89.216.35.213 (razgovor • doprinosi) | 00:34, 25. mart 2007 Gde je citat? Ako neće korisnik citirati verodostojan izvor, ta teška optužba bi mogla zvučati i kao kleveta. Ali ja imam stvarno fotokopiju (kucanog) originalnog govora, pa ću potražiti, postoji li ova rečenica u poznatom govoru, makar sumnjam. Taj govor je kriomice prekucavan i strogo čuvan od komunističkih vlasti. Dobio sam ga u Beogradu godine 1976, kada se u prilog Stepincu još nije smelo govoriti. Ipak ga do sada nisam pročitao u celini, ali sada hoću. Istini na volju!

Zagrebačka katedrala nema balkona!

Uostalom, ne znam, dali je ovaj korisnik uopšte bio (ispred) zagrebačke katedrale. Ako bi naime posetio tu divnu neogotsku crkvu, odmah bi primetio, da zagrebačka katedrala uopšte nema balkona! Zato Stepinac nije mogao sa balkona zagrebačke katedrale progovoriti nijednu reč! Korisnik je uostalom jako hrabar, ako se ne usudi potpisati pod svoj komentar. --Stebunik (razgovor) 11:26, 8. novembar 2010. (CET)

Uostalom, neka ne misli taj korisnik, da branim Stepinca zbog toga, što sam Hrvat, jer nisam. Rimljani su naime rekli: Amicus Plato, amicus Cato, amicitior veritas! * Prijatelj Katon, prijatelj Platon, a još je veći prijatelj istina!--Stebunik (razgovor) 11:36, 8. novembar 2010. (CET)

Nemojmo se igrati slepe miševe, nego navodimo činjenice sa odgovarajućim citatima. Vidim, da neke podvale o Stepincu citiraju Wikipedije na različitim jezicima, bez da bi navele tačan izvor. Stoga smatram, da naš korisnik nije toliko kriv koliko onaj, koje je tu podvalu (o mržnji prema Srbima n. pr.) prvi dao u optok, ko zna na kom jeziku. Zato budimo oprezni i navodimo istinite citate od proverenih autora, kojih hvala Bogu, ima dovoljno. Postoje dobre knjige o Stepincu (od stranih autora); ujedno postoji pismo sa njegovim govorom 31. X. 1943. Iz njega, kako i pisma posle rata se vidi, da Stepinac nije bio čovek, koji bi se menjao po vetru. Istini na volju nije bio (vešt) političar niti (spretan) diplomata ili državnik; možda čak obrnuto. Iz njegovih pisama i objektivnih činjenica pak proizlazi, da je bio u prvom redu duhovni pastir bez obzira na težinu prilika. --Stebunik (razgovor) 21:32, 31. decembar 2010. (CET)

Franjevac Srećko Perić rukovodio je pokoljima u Livanjskom srezu. On je prije pokolja, jedne nedelje sa olatara u crkvi Gorici, sakupljenim Hrvatima naredio da započnu pokolj Srba sa riječima: „Braćo, Hrvati, idite i koljite sve Srbe. Najpre zakoljite moju sestru, koja je udata za Srbina, a onda sve Srbe od reda. Kada ovaj posao završite dođite k meni u crkvu, gde ću vas ispovjediti, pa će vam svi gresi biti oprošteni!“ Posle toga je započeo pokolj. Uporedo su pljačkali i palili srpske kuće i domove. U Livanjskom srezu nisu Srbi nagonjeni da pređu na rimokatoličku veru, jer su bili osuđeni na pokolj svi do jednoga. Do 20. avgusta 1941.g. ubijeno i poklano je u Livanjskom srezu oko 5.600 muškaraca, žena i dece. Ovaj monstrum fra Perić, imao je za pomoćnike i sve fratre iz samostana, njih oko dvadeset. Svedoci ovih zločina ustaških fratara iz samostana Gorica su Marija Bogunović i Ljubo Crnogorac iz Čelebića, koji dodaju: „Ustaška rulja, silovala je žene, rezala im dojke, starcima sjekla ruke i noge, vadili oči, a maloj djeci odrubljivali glave i bacali ih u krilo majkama.“Sav materijal uzet je iz kapitalne studije Viktora Novaka o hrvatskom klerikalizmu. Prof. Dr. Viktor Novak, jedan od najvećih hrvatskih naučnika dvadesetog veka, u Zagrebu je 1948.g., objavio knjigu MAGNUM KRIMEN – Pola veka klerikalizma u Hrvatskoj. Autor je kao vrsni istoričar svojevremeno bio i naučni saradnik Vatikanskog arhiva, prethodno intelektualno stasavši kao ubeđeni katolik, ali duboko razočaran i potresen dominacijom klerofašizma u crkvi kojoj je pripadao. Odmah po izlasku, intelektualna javnost je Novakovu knjigu prećutkivala, da bi ona ubrzo bila povlačena iz knjižarskih izloga i spaljivana – sistemski gurana u zaborav. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 79.101.146.7‎ (razgovor • doprinosi) | 22:30, 17. januar 2011

Tekst ispod slike ne odgovara prizoru na slici

Alojzije Stepinac zajedno sa predstavnicima NDH salutira SS oficirima

Tekst ispod slike ne odgovara slici. Očito je, da se tu radi o krivom tumačenju prizora. Navešću tačnije tumačenje. Dali se u katoličanstvu (i pravoslavlju) salutira sklopljenih ruku? Dali se ide na salutiranje molitvenikom u ruci i u pogrebnom odelu? Nadbiskup Stepinac i sveštenici ovde ne pozdravljaju nikoga, osim Gospoda Boga. Onaj, koji salutira, jeste samo Ante Pavelić i neko do njega. Gde je izvor za takav natpis odnosno potpis? --Stebunik (razgovor) 19:13, 4. februar 2011. (CET)

Zna se šta je salutiranje. Ako sveštenici nemaju podignutu ruku u vazduh način koji to imaju oficiri NDH, onda oni ne salutiraju. Za takve stvari ne treba ni pitati, to je odmah vidljivo. --Željko Todorović (razgovor) 19:17, 4. februar 2011. (CET) s. r.

Ovde je izvor, koji objašnjava, koja je to sahrana bila

Alozije Stepinac (krajnje desno), na sahrani Marka Došena.

Jasno je dakle, da treba ispraviti natpis na slici u Srpskoj Vikipedije prema ovome izvoru ili maknuti sliku, koja nije samo nedovoljno, nego naopako rastumačena. --Stebunik (razgovor) 19:28, 4. februar 2011. (CET)

Magnum krimen

Magnum crimen - samo pogledajte godinu izdanja - to sve objašnjava u onoj "naučnoj" knjizi. Ima i drugih knjiga iz drugih vremena, koje dadu drukčiju sliku. Treba citirati također iz njih. O pokolju se u ovom istom govoru slične reči pripisuju Stepincu, ako se ne varam. Greška je u tome, da u oba dva slučaja fali citat. Stepinac je ove reči tobože izgovorio sa balkona zagrabačke katedrale. Kao što sam već napomenuo, zagrebačka katedrala nema balkona. --Stebunik (razgovor) 20:15, 4. februar 2011. (CET)

Šta je Stepinac stvarno govorio

Ko želi, da prouči, šta je Stepinac stvarno govorio, neka prouči njegov govor 30. septembra 1943. godine. Tamo ima mnoge važne stvari. --Stebunik (razgovor) 23:49, 8. februar 2011. (CET)

Galerija slika sa pismom od 30. septembra 1943

<gallery> File:1943 Stepinac01.jpg|Степинац-говор 30. IX. 1943 прва страница File:1943 Stepinac02.jpg| Степинац-говор 30. IX. 1943 прва страница са доњим делом File:1943 Stepinac03.jpg| Степинац-говор 30. IX. 1943 друга страница File:1943 Stepinac04.jpg| Степинац-говор 30. IX. 1943 друга страница са доњим делом File:1943 Stepinac05.jpg| Степинац-говор 30. IX. 1943 трећа страница </gallery> --Stebunik (razgovor) 22:39, 9. februar 2011. (CET)

Pridjev „Blaženi“

Unešen je pridjev „Blaženi“ u opisu slike Alojzija Stepinca. Šta pretstavlja ovaj pridjev? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:24, 17. februar 2011. (CET)

Blaženik je osoba, koju je Katolička crkva beatifikovala, tj. proglasila blaženim ili blaženom. To je prelazna faza, posle koje dolazi kanonizacija tj. proglašenje svetim. Reč je prevod latinske reči beatus = "blažen".--Drazetad (razgovor) 20:15, 17. februar 2011. (CET)

Evo baš čitam o toj kontraverzi u vezi proglašenja, pošto su ovu osobu jugoslovenske vlasti proglasile za saradnika ustaša, te je proglašenje doživilo dosta kritika. To bi trebalo da se znatno proširi. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 20:30, 17. februar 2011. (CET)

Alojzije Stepinac je sam po sebi kontroverzan, ako je prilično da se tako izrazi za jednog nadbiskupa. On na jednoj strani važi kao heroj i svetac, a na drugoj kao ratni zločinac. Danas, kada se Katolička i Pravoslavna crkva pokušavaju koliko-toliko približiti zbog naglog širenja islama, obično se kaže da jednu od glavnih prepreka tome predstavljaju Pravoslavna srpska crkva (zbog slučaja Stepinac) i Pravoslavna ruska crkva (zbog katoličkog unijaćenja u Ukrajini). Tako da zasigurno to treba proširiti, mada sam postupak nije sporan, papa to radi i niko mu to ne osporava, ali okolnosti jesu sporne. --Željko Todorović (razgovor) 20:34, 17. februar 2011. (CET) s. r.

Slažem se. Posebno treba da se opiše da je Alojzije Stepinac osuđeni ratni zločinac koga su jugoslovenske vlasti osudile za saradnju sa samim vrhom ustaške vlasti NDH, kao i pokrštavanje Srba. A saradnja sa vrhom ustaške vlasti povlači i učešće u genocidu koji je počinila NDH nad Srbima. Tako da treba imati na umu da ovo nije samo članak o kontraverznom rimokatoličkom svecu, nego i o po svjetovnim zakonima javno osuđenom ratnom zločincu. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 20:44, 17. februar 2011. (CET)

Srbe su pokrštavali car Iraklije i Ćirilo i Metodije, ne nadbiskup Stepinac.109.92.67.110 (razgovor) 15:52, 24. mart 2013. (CET)

Još "Blaženi"

Ne znam, dali u pravoslavlju postoji taj naziv. U katoličkoj Crkvi znači jedan između stepena na putu ka proglašenju svetim sa nazivom "Sveti". Ako pojednostavim, nazivi bi bili ovi:

1. Sluga Božji (Servus Dei), kad počinje za neku osobu, koja je umrla u "sluhu svetosti", dijecezanski odnosno biskupijski postupak, da se utvrdi, da li je ta osoba stvarno živela kako dobar hrišćanin i to u "herojskom" stepenu.

2. Časni (Venerabilis) - kad je ustanovljen herojski stepen kreposti.

3. Blaženi (Beatus), kad je neko proglašenim blaženim, što znači, da se može javno štovati. Za to priznanje se traži barem jedno čudo (obično se radi o ozdravljenju). Kod mučenika (npr. Stepinca, Grozdeta, Bogdanfija), čudo nije potrebno.

4. Sveti (Sanctus), - kada blaženika Papa sam ili po svom delegatu proglasi svetim, za što je potrebno još jedno čudo.

U vezi toga bi imao primedbu, da je potrebno kod imena Stepinac napisati i reč Blaženi. Crkva ga je takvim proglasila i zato mu taj naziv pripada, bez obzira dali se kome sviđalo ili ne i dali je bio od nekoga osuđivan. Mislim da se može to dobro uporediti sa svetim O. Nikolajem, koji je također kontroverzna ličnost, možda još više od Alojzija Stepinca, pa mu ipak niko ne osporava taj časni naziv - Sveti. Svetost se ne odnosi toliko na delatnost osobe ili na njegova (politička) stajališta, koliko više na njegovu ličnu svetost. Zato imaju i sveci i bleženici svoje nedostatke, a dolaze iz različitih svetovnih nazora. --Stebunik (razgovor) 20:40, 17. februar 2011. (CET)

Bez obzira na značenje u rimokatoličanstvu, tutule ili pridjevi bilo koje vrste se ne dodaju u sam početak članka. Bez obzira da li se radilo o „Ratni zločinac“ ili „Blaženi“. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 20:47, 17. februar 2011. (CET)

Sveti

Da li je Sveti pridjev.--Drazetad (razgovor) 22:38, 17. februar 2011. (CET) Po mom mišljenju jeste.

"Saradnici okupatora"

Što se tiče osuđivanja za ratne zločine, Stepinac je bio rehabilitiran, kad je došla demokratija, koja je nekojima tako mrska. Uostalom gde stoji, da je bio osuđivan za ratne zločine? "Saradnik okupatora" još nije "ratni zločinac". Među ostalim je bio rehabilitiran također zbog mnogih nepravilnosti kod suđenja (mnogim svedocima u njegov prilog je bilo onemogućeno svedočenje itd.). Nažalost su komunisti uspevali svaliti pažnju i mržnju masa na crkvene osobe. Uostalom samo pazite: oni "pravedno osuđivani" u doba Titove diktature su bili još "sretni", ako su odneli živu glavu. Sve nacije na području bivše Jugoslavije su platile visoki krvni harač komunizmu. Gde je tu bila pravda? Tolike žrtve "neprijatelja revolucije" uopšte nisu bile potrebne - ni jedna! Pored toga: Mnogi Srbi još danas veruju, da su oni osuđivani Hrvati (u doba, kad Demokratska Titova Jugoslavija nije imala ni ustav!) stvarno bili krivi kao i obrnuto. Na tu pojavu sam upozorio jedan hrvatski kalendar, koji je bez rezerve doneo ocenu o jednoj osudi (u ono isto doba, kad je bio osuđen Stepinac) za nekog italijanskog sveštenika. Mislim, da bismo se trebaali uzdići iznad uskih nacionalnih interesa i pogleda. Tek onda bismo mogli trezno razmatrati ove osude. Čim bude moguće, objaviću još jedno pismo, koje sam ja lično dobio od jednog slovenačkog sveštenika, kome je baš nadbiskup Stepinac spasio život. A to nije usamljnjn primer. --Stebunik (razgovor) 00:57, 19. februar 2011. (CET)

"Što se tiče osuđivanja za ratne zločine, Stepinac je bio rehabilitiran, kad je došla demokratija". Koja demokratija? Tudjmanova demokratija? Druže, 'ajde učini nam svima uslugu i javi se opet kad napuniš 18 godina, valjda ćeš do tada shvatiti neke stvari. (IZVINJAVAM SE NA LATINICI, NE PIŠEM SA SVOG KOMPJUTERA)--77.243.20.194 (razgovor) 03:27, 18. jun 2011. (CEST)

Vikipedija ne odobrava govor mržnje i prezira

1.Prvo, ne treba se niko izvinjavati zbog pisanja latinicom, kao što to radi nepotpisani komentator od 18. juna 2011, što sam tek danas primetio. Ne treba se izvinjavati što piše neko bilo kojim pismom, npr. jevrejskim, arapskim, kineskim, ako se neki jezik piše tim pismom. Wikipedija je mudra i iskusna ustanova, pa srpski piše sa oba pisma. Svako je pismo dobro i pametno, ako se u njemu pišu dobre i pametne stvari. Glupi mogu biti samo ljudi a ne pismo. Meni ne čini problem pisanje ćirilicom, ali zbog takvog prezira do latinice baš hoću pisati u latinici. Ali da znaš ti nepotpisani druže, da bih u potrebi mogao pisati čak i goticom (i to pisanim slovima). Da objasnim drugu, koji misli, da ću uskoro napuniti 18 godina, a ne kaže, koliko ih ima on; po primitivnom načinu pisanja bi neko mogao pomisliti, kao da on nije prerastao pubertet. Gde sam ja naučio pisanu goticu, koju moj drug sigurno ne zna pisati, a možda ne zna čitati ni štampanu? Moja pokojna majka je živela u od nacista okupiranoj Štajerskoj, pa su morali ići također odrasli Slovenci u školu i najpre učiti i pisati goticu (koju su danas pametni Nemci ipak potpuno izbacili iz javne upotrebe, jer nije praktična, ta svugde po svetu prevladava latinica, neko hteo ili ne). To je bilo 1941. godine a ja sam rođen još za vreme (2. Svetskog) rata i dakle imam nekoliko puta po 18. Nije ona mene učila goticu, nego sam se ja sam učio, kad sam kao dete pronašao njenu svesku na tavanu.

2.Drugo: ne treba se rugati iz demokratije. Mislim ipak, da je demokratija dobra stvar. Ipak to nam neće pasti u usta kao pečena kokoška, nego se je moramo naučiti, moramo si je priboriti. U demokratiji nije sve dato kao na tanjiru. Demokratija znači vladavinu naroda, a za to mora biti narod zreo. Ne poznam baš najbolje situaciju u svim bivšim jugoslovenskim republikama. U onima, koje malo pratim – a ovamo spada i Srbija – demokratija je tek u pelenama, ali ipak je demokratija, makar na balkanski način. Pošto narod kao masa ne odlučuje uvek baš mudro, na prvi pogled se mnogima bolje čini diktatura sa jakom voždžom. Ipak ljudsko dostojanstvo iziskuje neke vrste demokratiju, da mogu svi ljudi odlučivati o zajedničkoj sudbini. Trebali bi ipak biti dobronamerni i morali bi znati, šta zapravo žele, jer često zli imaju veću moć uveravanja i odlučivanja od dobrih. U važnim stvarima bi trebala surađivati i opozicija. Neki pogrešno misle, da postoji opozicija samo zato da „ruši vladu“, a kad dođe na vlast, da „guši opoziciju“. To nema nikakve veze sa pravom demokratijom.

3.Treće: Dok se ne izdigneš iznad uskih nacionalnih interesa (makar mržnja do drugih nacija najviše šteti baš vlastitoj naciji!), bolje da se sa pripadnicima drugih nacije ni ne uppuštaš u razgovor, pogotovo o osetljivim temama, jer ćeš birati samo reči i rečenice, koje druge vređaju, ali da toga nećeš biti ni svestan. Više ćeš koristi svojoj naciji, ako nju ceniš, a druge poštuješ, nego sa takvim prezirljivim odnosom, koji je znak neznanja, predrasuda i nepoznavanja činjenica. Več skoro pred dvesto godina je pesnik zapisao o jeziku: „Tuđ' tuđinu, tebi tvoj doliči, tuđi poštuj, a svojim se diči!“ Ko ne poštuje druge, ne poštuje ni sebe. A šta i koga onda uopšte poštuje? Zar nam nije to nepoštovanje donelo dovoljno nesreća - ne samo u politici, nego i u obiteljskom životu? Ko mrzi druge nacije, taj se ruga hrišćanstvu, koje je religija svih nacija, ta Hrist se rodio za sve ljude bez obzira na naciju!--Stebunik (razgovor) 00:07, 9. novembar 2012. (CET)

Što se tiče onog pisma, gde je Stepinčeva propoved iz septembra 1943. godine - nažalost je bilo poslato Wikipediji, ali onda je izbrisano, jer od tada još nije prošlo 70 godina; ako Bog da, objaviću ga dogodine, da se vidi njegov istiniti stav, koji je hrabro iskazao svojim tadašnjim kritičarima. --Stebunik (razgovor) 00:12, 9. novembar 2012. (CET)

Usprkos tome, da gospodin drug ne piše sa svog kompjutera, mogao je na svoj prigovor staviti barem svoj cenjeni potpis.--Stebunik (razgovor) 05:56, 15. novembar 2012. (CET)

Objektivnost

Daj prepišite sa engleske wiki,ovde 99% stvari nisu istinite (sve osim datuma rođenja i smrti)-- Zeleni zec (razgovor) 02:11, 30. jul 2013. (CEST)

Proizvoljne tvrdnje ber sigurnih citata - a ima ih nekoliko - biće izbrisane.--Stebunik (razgovor) 21:22, 31. decembar 2013. (CET)

Obelezite sa fact sve sporne cinjenice. Ipak, tesko da ce se od stepinca moci napraviti neki nevini mucenik ili oskar sindler-- Bojan  Razgovor  22:43, 2. januar 2014. (CET)

Žrtva komunističkog progona

Kažu, podržao je stvaranje NDH. Jeste, kad je Pavelić osnovao NDH, jedini program mu je bio genocid nad Srbima, a ministarstva je podelio prema tome koji je ministar zadužen za klanje u kojoj pokrajini. Za to vreme nije bilo ni privrede, ni prosvete, ni kriminala, niti su deca išla u školu, već je državni aparat samo oštrio noževe i srbosjeke. Na osnivanju NDH, Pavelić nije držao zapaljive govore o slobodi i ravnopravnosti, nije govorio o hrvatskom mučeništvu, stradalništvu i vaskrsenju, nego je samo govorio o tome kako će da kolje Srbe. Ne znam šta reći, koju posluku porati, kome? Toliko objektivnosti na jednom mestu, a ne čujem da je, po istim aršinima, kardinal Kuharić takođe ratni zločinac jer je pozdravio režim koji je satreo Republiku Srpsku Krajinu, a pre toga tihim progonom proterao Srbe iz ostatka Hrvatske, da ih danas nema u Splitu, Šibeniku, Dubrovniku, Osijeku, a čak i za vreme NDH u tim gradovima su bili uticajan element. Jedan Darko koji poštuje pozitivan nacionalizam, ali se zgražava onog negativnog koji je utemeljen na golim lažima i idiotskoj samoobmani. U donjim komentarima je mnogo toga već rečeno, da se ne ponavljam.178.148.160.232 (razgovor) 00:36, 21. jun 2016. (CEST)

Izmena uvodne rečenice gde piše da je protestovao protiv "nekoliko ustaških prestupa"

U uvodnoj rečenici gde piše da je generalno podržavao ustaški režim, ali protestovao protiv nekoliko njegovih prestupa, daje se kontradiktoran ton onome što piše u ostatku članka. Protestovati protiv rasnog zakona kao takvog i ubijanja ljudi bez dokazane krivice na sudu nisu protesti protiv "nekoliko prestupa", nego protest protiv suštine zločinačke politike NDH. Tih "nekoliko prestupa" su konkretni zločini protiv kojih je protestovao, a konkretno se radi o masakru Srba u Glini i jasenovačkoj klanici, gde se oglasio nakon što su u Jasenovcu poklali nekoliko katoličkih sveštenika. Pazite, uvod mora da sadrži siže onoga što piše u ostatku teksta, a tamo vidimo da se Stepinčeva podrška NDH završavala na podršci postojanju hrvatske države, a prestajala u onim aspektima NDH koji je čine zločinačkom. Ne zaboravite da savremena Hrvatska ima sve odlike NDH osim rasnih zakona i politike genocida - nije zločin imati državu, čak ni nastalu na secesionistički način. Zločin su zločini nad stanovništvom. 178.148.224.121 (razgovor) 19:36, 11. februar 2017. (CET)

Kad je Stepinac protestvovao protiv rasnih zakona? Cuo sam za Glinu, ubistvo par slovenackih katolickih svestenika u Jasenovcu, ali za rasne zakone nisam. Kakvi su to bili protesti? Malo mi je neverovatno da su bili neki ostri protesti jer mislim da bi imao gadne probleme od strane ustasa ili Nemaca. -- Bojan  Razgovor  01:13, 12. фебруар 2017. (CET)

Sine ira et studio

Svakako bi trebalo pisati "sine ira et studio" ("bez srdžbe i pristrasnosti"), a članak je pisan sa srdžbom i pristrasnošću, što je protivno duhu Wikipedije, nekako alla "Blic". Ko opravdava igrano suđenje Stepincu, odobrava i Goli otok i sve zločine, koje su komunisti za vreme svoje diktature prouzrokovali nad svim jugoslovenskim narodima. Dali je suradnja sa komunizmom pozitivnija od suradnje sa nacizmom ili bilo kojim drugim nacionalizmom?--Stebunik (разговор) 19:47, 13. фебруар 2015. (CET)

Слажем се да треба писати без срџбе и пристрасности, али чисто сумњам да ћемо следећи тај принцип добити бољу слику о Алојзију Степинцу. Чак и ако бисмо желели, не бисмо га могли оправдати, јер тај човек је у најбољем случају немо посматрао шта се догађа око њега, а то је (с обзиром да је реч о црквеном лицу) равно злочину. Прави католички свештаники страдали су Пољској.--Владимир Нимчевић (разговор) 20:08, 13. фебруар 2015. (CET)

Kao da su Poljaci dobri katolici, a oni drugi da nisu. Ako neko nemo posmatra, to nije činjenica, zbog koje bi neko morao biti osuđen. Ali Stepinac baš nije nemo posmatrao, kao što se vidi iz drugih Wikipedija, koje nisu pristrasne. Baš je imao više hrabrosti, nego mnogo katoličkih i pravoslavnih velikodostojnika! A jeli što postigao? Pavelić je "sigurno" dolazio k njemu, da traži od njega upute. Neki se pitaju, šta je radila za vreme ovog zadnjeg bratoubilačkog rata SPC? Ako bi samo "nemo posmatrala", bilo bi još nekako. Dali se je možda barem javno ogradila i osudila "etničko čišćenje" po različitim deovima bivše Juge, ili je možda zajedno sa ostalim nacionalistima to nazivala "oslobađanje"? Od koga? Ne sumnjam u ličnu svetost i asketizam patrijarha Pavla, a dali nije često on samo "nemo posmatrao" umesto da bi uzviknuo: "Ne treba tako!" - također kada se radilo o nepravdama prema Nesrbima. Ako mi navedeš koji suprotan izvor, bio hih Ti zahvalan. --Stebunik (разговор) 21:39, 13. фебруар 2015. (CET)

Можда је Степинац током своје службе учинио и нешто добро, ја у то не сумњам, али неоспорно је да је могао више. Неки ће пак рећи да је учинио више зла него добра. Рекао бих да нису далеко од истине.

Не занима ме улога СПЦ у последњем рату.--Владимир Нимчевић (разговор) 22:02, 13. фебруар 2015. (CET)

Mislim, da treba upotrebljavati jednake aršine. Zašto bi onda nekoga zanimala uloga RKC u 2.sv.ratu, ako ga ne zanima uloga SPC u zadnjem ratu? Jedino tada možemo dobiti pravu i pravednu sliku. Ali ono o zlu: šta neka bi učinio Stepinac zla? Da je mogao učiniti više dobra - pa to svakako stoji. A čuo sam za mnogo toga dobroga, što je on učinio. Sa mnom se dopisivao jedan sveštenik-Slovenac, koga je Stepinac spasio os sigurne smrti pred ustašama. Zvao se Jože Poljanec, a bio je župnik u Pakračkoj Poljani. Ima i mnogo drugih, koji imaju njemu zahvaliti svoje živote. Tako i naš domaći župnik Jurij Lebič, kojeg je Stepinac za vreme rata smestio na jednu hrvatsku župu i tako mu sačuvao život. Ja imam utisak, da se hoće ustvrditi, da Stepinac nije živeo u pravo vreme. Kad bi i mi mogli živeti u vremenu, koje nam se sviđa! Alaj bi bilo divno. Ali sveti Augustin je rekao, da nisu loša vremena - vreme, to smo mi!--Stebunik (разговор) 22:26, 13. фебруар 2015. (CET)

Ovo je clanak o Stepincu. Medju pravoslavnim i katolickim klerom bilo je casnih ljudi, kao i pokvarenih ko supalj zub. Znam da se Stepinac suprotstavio Paveicu kada su nastradali neki slovenacki katolicki svestenici. Medjutim, znajuci kako se Pavelic obracunavao sa protivnicima (npr sa Macekom npr. koji je neko vreme proveo u Jasenovcu), mislim da to suprostavljanje i nije bilo neki cin vredan pomena. U NDH su se strasne stvari dogadjale stalno, i Stepinac je imao prilike da mnogo vise ucini. Ako je zaista hteo. -- Bojan  Razgovor  22:32, 13. februar 2015. (CET)

To sam i ja spomenuo. Ali mislim, da je posle bitke lako biti junak, a to smo mi svi, koji ne živimo u takvom vrtlogu.--Stebunik (razgovor) 22:41, 13. februar 2015. (CET)

Stebunik, iz tvoje priče ispade da su i jedni i drugi podjednako krivi za Drugi svetski rat. Nemojmo se praviti da ne znamo ko je otpočeo proces, ko je stvorio zlu krv. Da su jedni drugačije reagovali na dolazak Nemaca i ustaša 1941, možda se drugi ne bi bunili 1991.

U vezi sa "res gestae beati Aloisii": baš šteta što nije spasio onu jadnu srpsku decu u Jastrebarskom. Možda bi time stekao i dobar glas kod Srba.--Vladimir Nimčević (razgovor) 22:46, 13. februar 2015. (CET)

To može biti "circulus vitiosus" - "krug bez kraja". Mislim da je glavni problem u tome, da takmičimo u dkazivanju, koja je strana učinila više zla, da bismo imamli opravdanje, da ga i mi (barem) toliko učinimo prvom prilikom. To je komunistički princip: klasna borba, osveta, revolucija, mržnja na neprijatelja, stvaranje nprijatelja, ako ih nema. Hrišćanski je drugčiji: ljubav, praštanje, solidarnost, priznanje vlastite krivnje, kajanje. Kad gledam sebe, čudim se, da je ta bezbožna ideologija uticala i na mene, grešnoga - a i na mentalitetu masa. Ako hoćemo objektivno pisati, razmišljati i živeti, trebamo okrenuti ploču! Tako i u pisanju članka o Stepincu.--Stebunik (razgovor) 23:04, 13. februar 2015. (CET)

Ja tebi ne branim da preurediš ovaj članak. Samo te upozoravam na kakve ćeš primedbe naići ako Stepinca pokušaš prikazati u dobrom svetlu. Ja ne osporavam da je Stepinac bio dobar prema katolicima, ali čisto sumnjam da je bio takav i prema Srbima i Jevrejima.--Vladimir Nimčević (razgovor) 23:14, 13. februar 2015. (CET)

Poređenje komunizma i fašizma je krajnje degutantno. Stepinac je osuđen zbog šurovanja sa ustašama i tu svaka diskusija o njemu kao osobi prestaje. Na kraju krajeva to je osoba koja je nasilna pokrštavanja Srba nazivala "tek prelazom iz jedne niže u jednu višu fazu". Njegova dobrota se vidi u tome što je pomagao katolički kler? Pa stvarno šokantno zvuči da podržavaš one kojima si nadređen. E da je kojim slučajem spasio neko jadno jevrejsko, srpsko ili romsko dete.... tu bi već priča dobila neku novu dimenziju. A kolegi Stebuniku preporučujem kad već želi da okrene ploču krene od svog matičnog projekta gde stoji da su Radovan Karadžić i Ratko Mladić ratni zločinci, što još uvek nije dokazano sudskom presudom. Isto i sa Slobodanom Miloševićem za koga svi znamo kako je završio. P.S. da ne ispadne da branim ovu trojicu jer nemam uopšte visoko mišljenje o njima, posebno o političkom delu pomenute trojke. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:29, 13. februar 2015. (CET)

Izgleda, da smo se ipak udaljili od teme.--Stebunik (razgovor) 23:33, 13. februar 2015. (CET)

---

Necu da se nadovezem na prethodnu raspravu, samo hocu da naglasim da je Stepinac, ako je hteo, mogao je mnogo vise da uradi na suprotstavljanju rezimu NDH, kada je postalo svima jasno da to nece da izadje na dobro. Nije morao da se zrtvuje, trebalo je da se kloni ustasa. Njima ne bi odgovaralo da ubiju jednog kardinala nadbiskupa, cak i ako bi im se otvoreno surpotstavljao. Ovako... -- Bojan  Razgovor  23:39, 13. фебруар 2015. (CET)

Da sam ja bio na njegovom položaju, ne verujem, da bih bio takav junak. Mislim, da bi bio kukavica. Sa današnje tačke gledišta pak mogu biti junak.--Stebunik (разговор) 23:44, 13. фебруар 2015. (CET)

Zvaničan stav NDH o rešenju takozvanog Srpskog pitanja je bio "Trećinu Srba pobiti, trećinu proterati, a trećinu pokatoličiti"! Stepinac je kao poglavar katoličke crkve u Hrvatskoj bio zadužen za ovaj treći deo. On ne da nije bio svetac i naivac već je svesno podržavao tu politiku. Mislim o čemu mi ovde pričamo. Da li je Stepinac učinio i neko dobro delo, pa verovatno jeste, možda je nekada nekog promrzlog vrapca umotao u neko ćebence i nahranio semenkama.... Imamo zvaničan izveštaj sa suđenja (kakvog takvog ali legitimnog suđenja) sa jedne i stav katoličke crkve sa druge strane. Unesite oba pa nek čitalac sam zaključi --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:01, 14. фебруар 2015. (CET)

Da sam ja bio na njegovom položaju...

Јадан. Баш ми га је жао. Ајде ако хоћеш уређивати, уређуј, а ако ћеш нас убеђивати у добру страну блаженог А. Степинца, боље то не ради - јер на погрешном си перону. Узгред, према православном црквеном праву, опростити некоме грех значи уједно и заборавити га. Срби не могу да забораве период 1941-45, а камоли да опросте усташким јатацима. --Владимир Нимчевић (разговор) 00:13, 14. фебруар 2015. (CET)

Ljudi, ja bih se okanuo moralne debate i okrenuo ka članku i njegovoj sadržini...pa da lepo krenemo, mic po mic, pasus po pasus, referencu za referencom...

...inače, kao i sam život, ljudi kao ljudi su sivi..tj. ima dosta sivog...retko su stvari crno-bele...ne znam zašto se tangira ova vrsta dihotomije...kao i većina ljudi i ovaj je imao svoje crne i bele strane, a i dosta sivih strana...

neki ceo život, primera radi, govore o (u slučaju o zločinima) o proterivanju, i kojekakvim planovima, a na kraju kad dođe do mogućnosti sprovođenja dela u stvarnost, nemaju petlje da urade ovakve i onakve stvari...(ovo pominjem slučaj nekih hrv. nacionalista još za vreme Starčevića koju su govorili da treba proterati i ubiti sve Srbe u Bosanskoj Krajini)...

...poučna emisija o Stepincu, ima sa RTS-a i o ovim zabludama kako ga oceniti...evo linka pa sami presudite...--ANTI_PRO92 (разговор) 01:13, 14. фебруар 2015. (CET)

Konsens je potreban

Nemam nameru nikoga ubeđivati. Kako vam je poznato, mora doći ipak do nekog konsensusa, do barem neke saglasnosti, inače nema smisla početi ovaj golemi i nezahvalni posao. Ako konsensusa nema, ja dignem ruke od članka. Uostalom, kakve veze ima program NDH sa programom katoličke Crkve? Nije to ista stvar. Ako većina vas ima takvo mišljenje, neka ga zadrži, a članak neka ostane bedan kao što jeste bio i do sada: bez pravih izvora, sa mnogo predrasuda. Već je to golema predrasuda, da su bili komunistički "procesi" neke vrste "pravno" suđenje. Mislim da je glavni problem u tome, da smo od tog "najboljeg" režima još uvek duboko indoktrinirani. Pa to nisu bili glupi ljudi, samo im je bila ideologija loša. I znali su ljude ubediti - ako ne milom, onda silom, ali uvek je to pratila vješta propaganda. Bernard Šov je rekao već odavno: "Što su uže pameti, to su šire predrasude." Sapienti sat. --Stebunik (разговор) 10:45, 14. фебруар 2015. (CET)

Нико ти не брани да уређујеш чланак...никакав консензус није потребан ако су информације у чланку поткрепљене валидним и проверљивим референцама...слободно уређуј, лол, ово је слободна енциклопедија...примедбе се износе овде на овој страни, а ако их буде, не сумњам да ће их људи изнети...--ANTI_PRO92 (разговор) 02:55, 15. фебруар 2015. (CET)

Хрватска Википедија и Степинчево противљење геноциду и Јасеновцу

Или прецизније "википедија на хрватском", наводи нека конкретна писма у којима Степинац осуђује покољ Срба у Глини (1941), протестује против обавезе Јевреја да носе жуте траке (1941), против лошег третмана оних који се одводе у логоре (1941), пише да се са Јеврејима и Србима поступа по закону и да им се поштује људско достојанство (1941), да јасно о конвертирању пише поверљиво писмо свештенству да оно служи само да се заштите људски животи од усташа и да се не обраћа пажња на то што ће се вратити у своју веру "кад ово лудило прође" (1941), за Јасеновац пише да је срамотна љага за Хрватску, а за јасеновачке крвнике да су "највећа несрећа Хрватске" (1943), држи проповеди у којима осуђује расизам и говори да је стрељање стотина људи јер су друге расе и народа "поганизам", јер су за католичку цркву сви народи и расе једнаки (1943) итд. Ја не знам да ли су ти цитати истинити и нисам члан Википедије, иако понекад оставим коментар и нешто преуредим ако видим грешку, тако да ми је интерфејс познат. Пошто је ово веома битно национално питање, предлажем члановима који имају више времена да пријаве хрватску Вики ако су ти цитати фалсификат, или да сходно томе преуреди српску вики, јер су ово две супротне ствари. Или је подржавао геноцид, или није, или је у различитим приликама говорио различито. Ако је и тако, онда га треба приказати као контроверзну личност и приказати и једно и друго. 93.86.172.164 (разговор) 12:17, 18. јул 2015. (CEST)

Po nekom mom preseku i srpska i hrvatska vikipedija prikazuju po jednu Stepincevu stranu. Ono sto je nepobitno da se Stepinac nikada nije toliko borio protiv fasizma koliko se borio protiv komunizma. -- Bojan  Razgovor  12:28, 18. jul 2015. (CEST)

Upravo to je bitno, da li se preslabo borio protiv genocida ili ga je podržavao. Jer ako su pisma tačna, onda ispada da je dokumentovano da je još 1941. godina od vrha vlasti tražio da se prestane sa zločinima, da je tražio ravnopravan tretman Jevreja i Srba sa Hrvatima, da nije organizovao pokrštavanja već delio lažna uverenja da su katolici ko god je tražio i da je za Jasenovac rekao da je "najveća nesreća Hrvatske", a ustaške ubice "pagani". Ma koliko to mlako bilo u odnosu na njegov kasniji otpor prema komunizmu, to ipak baca jedno sasvim drugo svetlo. Ipak je u borbi protiv komunizma branio sebe, u NDH rimokatoličku crkvu niko nije dirao. 93.86.172.164 (razgovor) 15:25, 19. jul 2015. (CEST)

Stepincu je posvecena cela jedna epizoda serijala Jugoslavija u ratu.[1] -- Bojan  Razgovor  16:12, 19. jul 2015. (CEST)

Cisto da se slozimo da je Stepinac podrzavao uspostavljanje NDH, a taj njegov otpor (cak i ako je stvaran) je mlako u svetlu sta je sve radjeno i sta je on mogao da uradi posto je bio na tako vaznom mestu. -- Bojan  Razgovor  16:22, 19. jul 2015. (CEST)

Čovek zaista jeste podržao osnivanje NDH, ali ne radi se o tome. (Isti sam korisnik, promenila mi se IP adresa a nemam nalog ovde.) Ona pisma su problematična ako je istina da postoje jer bacaju sasvim drugo svetlo po pitanju podrške rasizmu i genocidu. NDH na papiru nije stvorena kao klanica za Srbe, nego kao tzv. država u kojoj će Hrvati navodno biti slobodni i biti državotvorna nacija nakon 1000 godina. Hrvati su oduvek sanjali svoju nezavisnu Hrvatsku i Jugoslaviju su uvek posmatrali kao nešto privremeno u šta nisu želeli da se nacionalno i teritorijalno utope i to je naš nerešiv spor sa njima, jer smo mi bili za jedinstvenu zajedničku državu i po cenu da izgubimo srpski nacionalni identitet i sopstvenu državu. Kardinal Kuharić je npr. podržao hrvatsku secesiju 1991. i "Oluju" 1995, pa nije za to osuđen niti ga iko u Srbiji tereti za zločine protiv čovečnosti. Sam čin pozdravljanja osnivanja NDH pre rasnih zakona, osnivanja logora i genocida predstavlja čin izdaje, što je politička krivica i to što se tiče Stepinca, kao građanina kraljevine Jugoslavije, nije sporno. Nas međutim primarno zanima njegova uloga u genocidu i tačna priroda prisilnih konverzija jer je to zločin protiv čovečnosti koji ne zastareva i koji je van političkih tumačenja o odgovornosti i lojalnosti. Sa jedne strane imamo da je pokrštavanje podržao aktivno, a genocid i rasne zakone pasivno. Sa druge da je pokrštavanje Jevreja i izdavanje potvrda za Srbe kvalifikovao kao privremenu meru da se sačuvaju nekatolički životi u ratnom ludilu, a da je bio protivnik rasnih zakona i genocida. Ponovo napominjem, ne ulazim u istinitost tih pisama, samo kažem da ako su istinita, to iz korena menja naš stav o Stepincu. Ne znam da li neko od članova Viki ima kontakte sa istoričarima i istoriografima i da li može da proveri njihovu autentičnost, ja ne mogu pa nisam siguran da li su oni još jedan hrvatski falsifikat na njihovoj Viki ili istina. Deluju prilično ubeđeno u to, o tome su i njihovi istoričari govorili gostujući na RTS-u u poslednjim emisijama u vezi sa kanonizacijom Stepinca, a vidim da neke delove prevode i postavljaju na Viki na engleskom. Komentarišem samo kako članak ne bi postao takav da se na ostalim jezicima daju jedni enciklopedijski podaci, a na srpskom drugi.93.87.224.148 (razgovor) 23:25, 19. jul 2015. (CEST)

[2] Iznenadio sam se što Dragoljub Živojinović nije bio oštriji. -- Bojan  Razgovor  03:28, 20. jul 2015. (CEST)

I ja sam isti utisak imao, baš na tu emisiju sam mislio kad sam pomenuo RTS. Više se govori o moralnoj odgovornosti nego o krivičnoj, a ogrešenja o moral ne podležu krivičnom gonjenju. Gledajući tu emisiju, zapitao sam se da li gledam RTS ili HRT. A onda povrh svega toga saznam da se sve vreme u Subotici obeležava dan Stepinca (tzv. "Stepinčevo"), da o tome pišu lokalne građanske i crkvene novine i da po tom pitanju ne reaguje ni Eparhija Bačka, ni država, ni lokalna vlast. Plus, zilotski sajtovi objavljuju fotografije srpskih episkopa ispod Stepinčevog portreta u Zagrebu, mislim da je u pitanju bio vladika bački Irinej Bulović, a sad i Vatikan odlaže njegovu kanonizaciju isključivo po zahtevu SPC i nikog drugog u svetu. Neke stvari oko Stepinca žestoko ne štimaju i izvinjavam se što ovo ostavljam poput komentara na blogu ili diskusionom forumu, morao sam da prokomentarišem, a vi slobodno obrišite.93.87.224.148 (razgovor) 21:32, 20. jul 2015. (CEST)

Ja razumem Stepinca, ali on meni i dalje nije pozitivna osoba, jos manje svetac. On se u strahu od partizana zalagao za opstanak NDH, nikad se javno nije sukobljavao sa ustaskim rezimom kao sa Titovim, katolicki je fanatik. Itd -- Bojan  Razgovor  05:24, 21. jul 2015. (CEST)

Nas se ovde ne tiče da li je pozitivna osoba i da li je zaslužio da bude svetac, nego kakva je njegova pozicija u odnosu na genocid i pokrštavanje Srba u NDH. Nama je bitno da li je u tom genocidu lično učestvovao, a ako nije, da li ga je podržavao, ili bio protiv njega i tu nam trebaju dokazi. I kvalifikatori: ako je podržavao, da li je podržavao žestoko ili umereno, a ako je bio protiv, da li je to protivljenje iskazivao žestoko ili mlako. Naša Viki kaže da je prećutno podržavao genocid, a da je aktivno sprovodio pokrštavanje. Sporna pisma kažu da je bio protiv genocida, a da Srbi nisu pokrštavani (kao već kršteni) nego samo Jevreji, nego samo upisivani i da se to činilo zarad spasavanja života. Ako je tačno ono pismo sveštenstvu, pošto u praksi prelazak odraslih na katoličanstvo (kao ni na pravoslavlje) iz druge vere nije nimalo lak i vrše se lične provere. Na uniju se može preći kolektivno zajedno sa sveštenstvom, ali u NDH nije bilo unije, nego direktnog pokatoličavanja.109.93.142.53 (razgovor) 20:44, 21. jul 2015. (CEST)

To da li je Stepinac pozitivna ili negativna ličnost je moj stav koji neće ići u članak. Hronološki ću da poređam činjenice da bi se razumelo Stepincevo ponasanje. Pokazao sam da postoji konsenzus među srpskim i hrvatskim istoričarima da se Stepinac tu i tamo protivio ustaškom režimu (ali ne i nestanku NDH). -- Bojan  Razgovor  06:02, 22. jul 2015. (CEST)

Ove besmislice o "konsenzusu među srpskim i hrvatskim istoričarima da se Stepinac tu i tamo protivio ustaškom režimu" ne opravdavaj nista sto je ovaj bivsi administrator na silu ugurao u clanak. Previse je toga sto je uzeto iz amaterske knjige Tomasevica/— 178.221.170.241 (razgovor) 13:07, 4. septembar 2021. (CEST)

Datoteka na Ostavi koja se koristi na ovoj stranici ili njenoj stavci na Vikipodacima predložena je za brzo brisanje

Zdravo! Sledeća datoteka na Ostavi koja se koristi na ovoj stranici ili njenoj stavci na Vikipodacima predložena je za brzo brisanje:

• NDH - salute.jpg

Učestvujte u raspravi o brisanju na stranici predloga. —Community Tech bot (razgovor) 18:59, 6. februar 2021. (CET)

Amater Tomasevic

Kad se vec cita necija knjiga onda se sadrzaj te knjige ne sme uzimati zdravo-za-gotovo. Tomasevicevo

a da to Stepinac nije znao. Bratovljeva smrt je imala veliki uticaj na Stepinca, koji će uskoro napraviti najodlučniji napad na nacističku ideologiju i nemačku politiku.[23] Stepinac je govorio na propovedi u zagrebačkoj katedrali i podigao glas protiv ovakvih zločina.

nije nista drugo nego licni stav. Nikakvih napada na nacizam do samog kraja rata kod Stepinca nije bilo— 178.221.170.241 (razgovor) 13:16, 4. septembar 2021. (CEST)

Dosta realniji uvid u Stepincevu podrsku NDH i Pavelicu daje hrvatski istorical Hrvoje Klasic https://net.hr/danas/hrvatska/ekskluzivno-objavljujemo-dijelove-stepincevih-pisama-o-ustasama-pavelicu-srbima-i-rasnim-zakonima-o-kojima-prica-porfirije-i-citava-hrvatska-875fb2d2-b1c7-11eb-8038-0242ac13003b — 178.221.170.241 (razgovor) 13:21, 4. septembar 2021. (CEST)

• Kad je reč o literaturi korištenoj u ovom članku sigurno je da Tomašević nije najbolji izbor. Ako baš hoćemo hrvatske autore koji znaju dosta o Stepincu onda su to na prvom mestu stariji autori Viktor Novak i Bogdan Krizman. Od savremenijih autora pomenuo bi Klasića, Jakovinu i Jareba. Tomašević u svojim knjigama ima mnogo ličnih stavova i priča koje je čuo od nekoga ili ih je sam izmislio. Jedna od njih je svakako ovaj najodlučniji napad na nacističku ideologiju. Nije Stepinac ništa i nikad rekao javno ni protiv nacizma ni protiv Nemačke jer bi to za njega bilo ravno samoubistvu.— Bocin kolega (razgovor) 13:41, 16. septembar 2021. (CEST)

Na Viki gledamo da se manje koriste stariji autori. Prednost se daje istoriografiji novijeg datuma. Isto tako, o kontroverznim ličnostima, što Stepinac svakako jeste, treba pristupiti iz svih uglova i izvora, neutralno, a nikako vođeni idejom da se apostrofiraju primarno negativni aspekti istorijske ličnosti. Lp. — Sadkσ (riječi su vjetar) 09:45, 17. septembar 2021. (CEST)

Ne iz svih uglova nego objektivno i racionalno. Primarno je to da je on bio negativna istorijska ličnost, a što ga neki žele oslikati iz drugog ugla, je nebitno. Uglovi gledanja sigurno nisu najodlučniji napad na nacističku ideologiju, što je davalo utisak da ustaški režim delovao uz podršku katoličke crkve, Uprkos nadbiskupovoj sve slabijoj podršci ustaškom režimu itd. Nikakvog odlučnog napada na nacizam nije bilo, katolicizam je fundamentalni deo ustaštva i katolička crkva je bila uz ustaše, nadbiskup je uz ustaše bio do poslednjeg dana rata. Dalje, da onda ne bi mogao da štiti oko 7.000 siročadi, uglavnom pravoslavne vere je još jedan iskrivljeni ugao. Pokatoličena deca su data na usvajanje hrvatskim katoličkim porodicama čime su ta deca platila život gubitkom svoga nacionalnog identiteta i odvajanjem od njihove šire ili uže porodice, ako je neko od njih ostao živ. Što se tiče istoričara, Novak i Krizman su bili profesionalci a Tomašević amater. Ne može se amater istoričar citirati 19 puta a autor istoričar i akademik Novak jedamput, Klasić, savremeni istoričar i profesor jedamput. Tomašević je iza Klasića, Jakovine i Jareba bar 50 godina a akademik Novak autor kapitalnog dela Magnum krimen koji dokumentovano, u detalje a u rasponu od pola stoleća govori o katolicizmu kao bazi ideologije ustaštva. Prestani deliti lekcije i ponašati se kao da si stariji i pametniji.— Bocin kolega (razgovor) 11:55, 17. septembar 2021. (CEST)

Jedno ne isključuje obavezno drugo. Na stotinama Viki stranica imamo situacije izvor A tvrdi H, dok izvor B tvrdi Z.

U tome i jeste problem, pristupaš i uređuješ stranicu sa namjerom da prikažeš negativan aspekt odnosno svoje prethodno formirano mišljenje sumirano u isključivoj misli Primarno je to da je on bio negativna istorijska ličnost. Izvjesno je da u Stepinčevom radu, konkretno tokom DSR, ima više negativnih aspekata ali ponavljam da nije naše da sudimo i donosimo vrijednosne stavove, već da predstavljamo i pišemo i na osnovu pouzdanih izvora.

Kada selektivno obrišeš izvore koje uz to isto tako ad hok osporiš, kao što činiš za jednog kvalitetnog i školovanog istoričara kakav je Tomašević, potom ignorišeš komentare i upute drugih urednika, onda dobijamo pamflet kreiran forsiranjem viđenja a ne kvalitetan članak, što samo ruži stanje i ugled našeg projekta.

Nema potrebe za personalizovanjem diskusije. Nijesu u pitanju lekcije, već pravila i postulati projekta, koje, čini se, do sada nijesi uzeo za ozbiljno. — Sadkσ (riječi su vjetar) 12:14, 17. septembar 2021. (CEST)

Izbaci floskule jer njima nećeš ništa nikome objasniti. Ja nisam nigde dao nikakav svoj sud ni o čemu niti dajem ikakvo svoje viđenje Stepinca ovde a Tomašević nije školovan istoričar nego amater. Tomašević nema niti je kad imao bilo kakvo i bilo gde akademsko zvanje istoričara - naučnika ili profesora. Ignorišem besmislice pa ma koliko se ti ili neko drugi pozivao na pravila i komentare drugih urednika. Ugled projekta ruše takvi kao što ti koji ništa ne čitaju niti znaju ali se redovno "pozivaju na pravila i postulate projekta". Selektivnost mora postojati i mora biti zasnovana na dva osnovna postulata nauke: racionalnosti i objektivnosti. — Bocin kolega (razgovor) 15:31, 17. septembar 2021. (CEST)

Sadko Tomasevic kvalitetan istoricar? Sir je kvalitetan, istoricar nije. Skolovan? Nikad i nigde.— 178.222.174.255 (razgovor) 19:05, 9. novembar 2021. (CET)