Разговор:Алојзије Степинац/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Ви сте овај чланак потпуно некритички превели са Хрватске Википедије, и нигде се не види његова улога у геноциду над Србима и још ће да испадне да је хтео да их спаси.

Сада је ОК --Branko1408 20:25, 10. март 2006. (CET)

Још нешто

Степинац је иначе познат по својој НДХ "проповеди", током рата са балкона загребачке катедрале:

"Идите, браћо, и побијте све Србе. Побијте их све, а прво моју сестру која је удата за Србина, па се онда вратите да вам опростим грехе!"

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 89.216.35.213 (разговор • доприноси) | 00:34, 25. март 2007

Још кад би имали провјерљив извор за ту тврдњу? --Kaster 23:17, 22. мај 2007. (CEST)

Падежи

"Анту Павелића" треба мењати по падежима. На пр. Степинац није подржао Анте Павелића, али Анту Павелића. Урадио бих то и сам, али текст је тренутно закључан.--Chordolrulez 23:26, 22. мај 2007. (CEST)

Сређено. --Kaster 23:35, 22. мај 2007. (CEST)

koliko god to tebi bilo čudno ali istina je da Kardinal Alojzije Stepinac nije podržavao Pavelića, ali je zbog prijetnje smrću morao raditi neke stvari, a to što je osuđen od KP, nemoj biti smješan, ubijali su ljude i zbog puno manjih stvari u ono vrijeme, a zašto onda nisu njega...razmisli malo prije nego nešto napišeš, ubili su komunisti trojicu mojih predaka ....nemojte biti takvi mitomani...Stepinac nije predvodio ustaške horde kojih se srami svaki pošten Hrvat (ne ustaša kao vojske nego pokolja koje su radili) kao što su radili vaši popovi koji su vodili vašu četničku vojsku i klali s njima.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 83.131.14.44 (разговор • доприноси) | 17:11, 15. јануар 2008

Неистине у чланку

Поштовани уредници овога чланка имао бих пар замјерки на њега наиме у чланку је изнесено доста неистина, наиме наводи се да је блажени Степинац био ванбрачни син надбискупа бауера што јечиста измишљотина такођер се наводи да се од 1990 ствара култ Степинца што наиме није точно.

У католичкој цркви процес проглашење особе блаженом, а касније светом је дуготрајан и мукотрпан пут који често траје и неколико стољећа, а код Степинца се на томе почело радити недуго након његове смрти.

Ја сам Хрват из БиХ и стварно ме неугодно изненадио овај чланак, па ставите референц ецитирајте и све ом ал ово стварно нема смисла.

Поздрав из Томиславграда!

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 161.53.38.197 (разговор • доприноси) | 18:52, 28. јануар 2010

Beatifikacija i kult Stepinca

U tom poglavlju ima mnogo nedokazanih tvrdnji. Ovaj deo zvuči, kao komunistička politička nastava vojnicima u Titovoj Jugoslaviji. Dopisnik iz Tomislavgrada je u pravu: treba izbaciti nedokazane tvrdnje. Stepinac nije čovek, koji bi bio bez dobrih strana. Ono, što je radio dobro, nije "navodno", nego stvarno. Imam ja zato i pismenih dokaza, koje ću jednom navesti. Najbolje bi bilo, da autor sam malo sredi članak u skladu sa Wikipedijinim pravilima, jer odiše netrpeljivost, što nije u skladu sa objektivnošću. Inaće će mu u tome pomoći ko drugi. Ako imate glede negativnosti u vezi Stepinca pouzdane objektivne izvore, navedite ih. Ali dopustite i ostalima, da navode svoje izvore. Hvala unapred.

Pobijte Srbe?

Jedan korisnik navodi ove Stepinčeve reči:

Степинац је иначе познат по својој НДХ "проповеди", током рата са балкона загребачке катедрале:

"Идите, браћо, и побијте све Србе. Побијте их све, а прво моју сестру која је удата за Србина, па се онда вратите да вам опростим грехе!" — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 89.216.35.213 (разговор • доприноси) | 00:34, 25. март 2007 Gde je citat? Ako neće korisnik citirati verodostojan izvor, ta teška optužba bi mogla zvučati i kao kleveta. Ali ja imam stvarno fotokopiju (kucanog) originalnog govora, pa ću potražiti, postoji li ova rečenica u poznatom govoru, makar sumnjam. Taj govor je kriomice prekucavan i strogo čuvan od komunističkih vlasti. Dobio sam ga u Beogradu godine 1976, kada se u prilog Stepincu još nije smelo govoriti. Ipak ga do sada nisam pročitao u celini, ali sada hoću. Istini na volju!

Zagrebačka katedrala nema balkona!

Uostalom, ne znam, dali je ovaj korisnik uopšte bio (ispred) zagrebačke katedrale. Ako bi naime posetio tu divnu neogotsku crkvu, odmah bi primetio, da zagrebačka katedrala uopšte nema balkona! Zato Stepinac nije mogao sa balkona zagrebačke katedrale progovoriti nijednu reč! Korisnik je uostalom jako hrabar, ako se ne usudi potpisati pod svoj komentar. --Stebunik (разговор) 11:26, 8. новембар 2010. (CET)

Uostalom, neka ne misli taj korisnik, da branim Stepinca zbog toga, što sam Hrvat, jer nisam. Rimljani su naime rekli: Amicus Plato, amicus Cato, amicitior veritas! * Prijatelj Katon, prijatelj Platon, a još je veći prijatelj istina!--Stebunik (разговор) 11:36, 8. новембар 2010. (CET)

Nemojmo se igrati slepe miševe, nego navodimo činjenice sa odgovarajućim citatima. Vidim, da neke podvale o Stepincu citiraju Wikipedije na različitim jezicima, bez da bi navele tačan izvor. Stoga smatram, da naš korisnik nije toliko kriv koliko onaj, koje je tu podvalu (o mržnji prema Srbima n. pr.) prvi dao u optok, ko zna na kom jeziku. Zato budimo oprezni i navodimo istinite citate od proverenih autora, kojih hvala Bogu, ima dovoljno. Postoje dobre knjige o Stepincu (od stranih autora); ujedno postoji pismo sa njegovim govorom 31. X. 1943. Iz njega, kako i pisma posle rata se vidi, da Stepinac nije bio čovek, koji bi se menjao po vetru. Istini na volju nije bio (vešt) političar niti (spretan) diplomata ili državnik; možda čak obrnuto. Iz njegovih pisama i objektivnih činjenica pak proizlazi, da je bio u prvom redu duhovni pastir bez obzira na težinu prilika. --Stebunik (разговор) 21:32, 31. децембар 2010. (CET)

Фрањевац Срећко Перић руководио је покољима у Ливањском срезу. Он је прије покоља, једне недеље са олатара у цркви Горици, сакупљеним Хрватима наредио да започну покољ Срба са ријечима: „Браћо, Хрвати, идите и кољите све Србе. Најпре закољите моју сестру, која је удата за Србина, а онда све Србе од реда. Када овај посао завршите дођите к мени у цркву, где ћу вас исповједити, па ће вам сви греси бити опроштени!“ После тога је започео покољ. Упоредо су пљачкали и палили српске куће и домове. У Ливањском срезу нису Срби нагоњени да пређу на римокатоличку веру, јер су били осуђени на покољ сви до једнога. До 20. августа 1941.г. убијено и поклано је у Ливањском срезу око 5.600 мушкараца, жена и деце. Овај монструм фра Перић, имао је за помоћнике и све фратре из самостана, њих око двадесет. Сведоци ових злочина усташких фратара из самостана Горица су Марија Богуновић и Љубо Црногорац из Челебића, који додају: „Усташка руља, силовала је жене, резала им дојке, старцима сјекла руке и ноге, вадили очи, а малој дјеци одрубљивали главе и бацали их у крило мајкама.“Сав материјал узет је из капиталне студије Виктора Новака о хрватском клерикализму. Проф. Др. Виктор Новак, један од највећих хрватских научника двадесетог века, у Загребу је 1948.г., објавио књигу МАГНУМ КРИМЕН – Пола века клерикализма у Хрватској. Аутор је као врсни историчар својевремено био и научни сарадник Ватиканског архива, претходно интелектуално стасавши као убеђени католик, али дубоко разочаран и потресен доминацијом клерофашизма у цркви којој је припадао. Одмах по изласку, интелектуална јавност је Новакову књигу прећуткивала, да би она убрзо била повлачена из књижарских излога и спаљивана – системски гурана у заборав. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 79.101.146.7‎ (разговор • доприноси) | 22:30, 17. јануар 2011

Текст испод слике не одговара призору на слици

Алојзије Степинац заједно са представницима НДХ салутира СС официрима

Текст испод слике не одговара слици. Очито је, да се ту ради о кривом тумачењу призора. Навешћу тачније тумачење. Дали се у католичанству (и православљу) салутира склопљених руку? Дали се иде на салутирање молитвеником у руци и у погребном оделу? Надбискуп Степинац и свештеници овде не поздрављају никога, осим Господа Бога. Онај, који салутира, јесте само Анте Павелић и неко до њега. Где је извор за такав натпис односно потпис? --Stebunik (разговор) 19:13, 4. фебруар 2011. (CET)

Зна се шта је салутирање. Ако свештеници немају подигнуту руку у ваздух начин који то имају официри НДХ, онда они не салутирају. За такве ствари не треба ни питати, то је одмах видљиво. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:17, 4. фебруар 2011. (CET) с. р.

Овде је извор, који објашњава, која је то сахрана била

Alozije Stepinac (krajnje desno), na sahrani Marka Došena.

Јасно је дакле, да треба исправити натпис на слици у Српској Википедије према овоме извору или макнути слику, која није само недовољно, него наопако растумачена. --Stebunik (разговор) 19:28, 4. фебруар 2011. (CET)

Магнум кримен

Magnum crimen - само погледајте годину издања - то све објашњава у оној "научној" књизи. Има и других књига из других времена, које даду друкчију слику. Треба цитирати такођер из њих. О покољу се у овом истом говору сличне речи приписују Степинцу, ако се не варам. Грешка је у томе, да у оба два случаја фали цитат. Степинац је ове речи тобоже изговорио са балкона заграбачке катедрале. Као што сам већ напоменуо, загребачка катедрала нема балкона. --Stebunik (разговор) 20:15, 4. фебруар 2011. (CET)

Шта је Степинац стварно говорио

Ко жели, да проучи, шта је Степинац стварно говорио, нека проучи његов говор 30. септембра 1943. године. Тамо има многе важне ствари. --Stebunik (разговор) 23:49, 8. фебруар 2011. (CET)

Галерија слика са писмом од 30. септембра 1943

<gallery> File:1943 Stepinac01.jpg|Степинац-говор 30. IX. 1943 прва страница File:1943 Stepinac02.jpg| Степинац-говор 30. IX. 1943 прва страница са доњим делом File:1943 Stepinac03.jpg| Степинац-говор 30. IX. 1943 друга страница File:1943 Stepinac04.jpg| Степинац-говор 30. IX. 1943 друга страница са доњим делом File:1943 Stepinac05.jpg| Степинац-говор 30. IX. 1943 трећа страница </gallery> --Stebunik (разговор) 22:39, 9. фебруар 2011. (CET)

Придјев „Блажени“

Унешен је придјев „Блажени“ у опису слике Алојзија Степинца. Шта претставља овај придјев? --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:24, 17. фебруар 2011. (CET)

Блаженик је особа, коју је Католичка црква беатификовала, тј. прогласила блаженим или блаженом. То је прелазна фаза, после које долази канонизација тј. проглашење светим. Реч је превод латинске речи beatus = "блажен".--Drazetad (разговор) 20:15, 17. фебруар 2011. (CET)

Ево баш читам о тој контраверзи у вези проглашења, пошто су ову особу југословенске власти прогласиле за сарадника усташа, те је проглашење доживило доста критика. То би требало да се знатно прошири. --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:30, 17. фебруар 2011. (CET)

Алојзије Степинац је сам по себи контроверзан, ако је прилично да се тако изрази за једног надбискупа. Он на једној страни важи као херој и светац, а на другој као ратни злочинац. Данас, када се Католичка и Православна црква покушавају колико-толико приближити због наглог ширења ислама, обично се каже да једну од главних препрека томе представљају Православна српска црква (због случаја Степинац) и Православна руска црква (због католичког унијаћења у Украјини). Тако да засигурно то треба проширити, мада сам поступак није споран, папа то ради и нико му то не оспорава, али околности јесу спорне. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:34, 17. фебруар 2011. (CET) с. р.

Слажем се. Посебно треба да се опише да је Алојзије Степинац осуђени ратни злочинац кога су југословенске власти осудиле за сарадњу са самим врхом усташке власти НДХ, као и покрштавање Срба. А сарадња са врхом усташке власти повлачи и учешће у геноциду који је починила НДХ над Србима. Тако да треба имати на уму да ово није само чланак о контраверзном римокатоличком свецу, него и о по свјетовним законима јавно осуђеном ратном злочинцу. --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:44, 17. фебруар 2011. (CET)

Србе су покрштавали цар Ираклије и Ћирило и Методије, не надбискуп Степинац.109.92.67.110 (разговор) 15:52, 24. март 2013. (CET)

Још "Блажени"

Не знам, дали у православљу постоји тај назив. У католичкој Цркви значи један између степена на путу ка проглашењу светим са називом "Свети". Ако поједноставим, називи би били ови:

1. Слуга Божји (Servus Dei), кад починје за неку особу, која је умрла у "слуху светости", дијецезански односно бискупијски поступак, да се утврди, да ли је та особа стварно живела како добар хришћанин и то у "херојском" степену.

2. Часни (Venerabilis) - кад је установљен херојски степен крепости.

3. Блажени (Beatus), кад је неко проглашеним блаженим, што значи, да се може јавно штовати. За то признање се тражи барем једно чудо (обично се ради о оздрављењу). Код мученика (нпр. Степинца, Гроздета, Богданфија), чудо није потребно.

4. Свети (Sanctus), - када блаженика Папа сам или по свом делегату прогласи светим, за што је потребно још једно чудо.

У вези тога би имао примедбу, да је потребно код имена Степинац написати и реч Блажени. Црква га је таквим прогласила и зато му тај назив припада, без обзира дали се коме свиђало или не и дали је био од некога осуђиван. Мислим да се може то добро упоредити са светим О. Николајем, који је такођер контроверзна личност, можда још више од Алојзија Степинца, па му ипак нико не оспорава тај часни назив - Свети. Светост се не односи толико на делатност особе или на његова (политичка) стајалишта, колико више на његову личну светост. Зато имају и свеци и блеженици своје недостатке, а долазе из различитих световних назора. --Stebunik (разговор) 20:40, 17. фебруар 2011. (CET)

Без обзира на значење у римокатоличанству, тутуле или придјеви било које врсте се не додају у сам почетак чланка. Без обзира да ли се радило о „Ратни злочинац“ или „Блажени“. --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:47, 17. фебруар 2011. (CET)

Свети

Да ли је Свети придјев.--Drazetad (разговор) 22:38, 17. фебруар 2011. (CET) По мом мишљењу јесте.

"Сарадници окупатора"

Што се тиче осуђивања за ратне злочине, Степинац је био рехабилитиран, кад је дошла демократија, која је некојима тако мрска. Уосталом где стоји, да је био осуђиван за ратне злочине? "Сарадник окупатора" још није "ратни злочинац". Међу осталим је био рехабилитиран такођер због многих неправилности код суђења (многим сведоцима у његов прилог је било онемогућено сведоченје итд.). Нажалост су комунисти успевали свалити пажњу и мржњу маса на црквене особе. Уосталом само пазите: они "праведно осуђивани" у доба Титове диктатуре су били још "сретни", ако су однели живу главу. Све нације на подручју бивше Југославије су платиле високи крвни харач комунизму. Где је ту била правда? Толике жртве "непријатеља револуције" уопште нису биле потребне - ни једна! Поред тога: Многи Срби још данас верују, да су они осуђивани Хрвати (у доба, кад Демократска Титова Југославија није имала ни устав!) стварно били криви као и обрнуто. На ту појаву сам упозорио један хрватски календар, који је без резерве донео оцену о једној осуди (у оно исто доба, кад је био осуђен Степинац) за неког италијанског свештеника. Мислим, да бисмо се требаали уздићи изнад уских националних интереса и погледа. Тек онда бисмо могли трезно разматрати ове осуде. Чим буде могуће, објавићу још једно писмо, које сам ја лично добио од једног словеначког свештеника, коме је баш надбискуп Степинац спасио живот. А то није усамљњн пример. --Stebunik (разговор) 00:57, 19. фебруар 2011. (CET)

"Што се тиче осуђивања за ратне злочине, Степинац је био рехабилитиран, кад је дошла демократија". Koja demokratija? Tudjmanova demokratija? Druže, 'ajde učini nam svima uslugu i javi se opet kad napuniš 18 godina, valjda ćeš do tada shvatiti neke stvari. (IZVINJAVAM SE NA LATINICI, NE PIŠEM SA SVOG KOMPJUTERA)--77.243.20.194 (разговор) 03:27, 18. јун 2011. (CEST)

Vikipedija ne odobrava govor mržnje i prezira

1.Prvo, ne treba se niko izvinjavati zbog pisanja latinicom, kao što to radi nepotpisani komentator od 18. juna 2011, što sam tek danas primetio. Ne treba se izvinjavati što piše neko bilo kojim pismom, npr. jevrejskim, arapskim, kineskim, ako se neki jezik piše tim pismom. Wikipedija je mudra i iskusna ustanova, pa srpski piše sa oba pisma. Svako je pismo dobro i pametno, ako se u njemu pišu dobre i pametne stvari. Glupi mogu biti samo ljudi a ne pismo. Meni ne čini problem pisanje ćirilicom, ali zbog takvog prezira do latinice baš hoću pisati u latinici. Ali da znaš ti nepotpisani druže, da bih u potrebi mogao pisati čak i goticom (i to pisanim slovima). Da objasnim drugu, koji misli, da ću uskoro napuniti 18 godina, a ne kaže, koliko ih ima on; po primitivnom načinu pisanja bi neko mogao pomisliti, kao da on nije prerastao pubertet. Gde sam ja naučio pisanu goticu, koju moj drug sigurno ne zna pisati, a možda ne zna čitati ni štampanu? Moja pokojna majka je živela u od nacista okupiranoj Štajerskoj, pa su morali ići također odrasli Slovenci u školu i najpre učiti i pisati goticu (koju su danas pametni Nemci ipak potpuno izbacili iz javne upotrebe, jer nije praktična, ta svugde po svetu prevladava latinica, neko hteo ili ne). To je bilo 1941. godine a ja sam rođen još za vreme (2. Svetskog) rata i dakle imam nekoliko puta po 18. Nije ona mene učila goticu, nego sam se ja sam učio, kad sam kao dete pronašao njenu svesku na tavanu.

2.Drugo: ne treba se rugati iz demokratije. Mislim ipak, da je demokratija dobra stvar. Ipak to nam neće pasti u usta kao pečena kokoška, nego se je moramo naučiti, moramo si je priboriti. U demokratiji nije sve dato kao na tanjiru. Demokratija znači vladavinu naroda, a za to mora biti narod zreo. Ne poznam baš najbolje situaciju u svim bivšim jugoslovenskim republikama. U onima, koje malo pratim – a ovamo spada i Srbija – demokratija je tek u pelenama, ali ipak je demokratija, makar na balkanski način. Pošto narod kao masa ne odlučuje uvek baš mudro, na prvi pogled se mnogima bolje čini diktatura sa jakom voždžom. Ipak ljudsko dostojanstvo iziskuje neke vrste demokratiju, da mogu svi ljudi odlučivati o zajedničkoj sudbini. Trebali bi ipak biti dobronamerni i morali bi znati, šta zapravo žele, jer često zli imaju veću moć uveravanja i odlučivanja od dobrih. U važnim stvarima bi trebala surađivati i opozicija. Neki pogrešno misle, da postoji opozicija samo zato da „ruši vladu“, a kad dođe na vlast, da „guši opoziciju“. To nema nikakve veze sa pravom demokratijom.

3.Treće: Dok se ne izdigneš iznad uskih nacionalnih interesa (makar mržnja do drugih nacija najviše šteti baš vlastitoj naciji!), bolje da se sa pripadnicima drugih nacije ni ne uppuštaš u razgovor, pogotovo o osetljivim temama, jer ćeš birati samo reči i rečenice, koje druge vređaju, ali da toga nećeš biti ni svestan. Više ćeš koristi svojoj naciji, ako nju ceniš, a druge poštuješ, nego sa takvim prezirljivim odnosom, koji je znak neznanja, predrasuda i nepoznavanja činjenica. Več skoro pred dvesto godina je pesnik zapisao o jeziku: „Tuđ' tuđinu, tebi tvoj doliči, tuđi poštuj, a svojim se diči!“ Ko ne poštuje druge, ne poštuje ni sebe. A šta i koga onda uopšte poštuje? Zar nam nije to nepoštovanje donelo dovoljno nesreća - ne samo u politici, nego i u obiteljskom životu? Ko mrzi druge nacije, taj se ruga hrišćanstvu, koje je religija svih nacija, ta Hrist se rodio za sve ljude bez obzira na naciju!--Stebunik (разговор) 00:07, 9. новембар 2012. (CET)

Što se tiče onog pisma, gde je Stepinčeva propoved iz septembra 1943. godine - nažalost je bilo poslato Wikipediji, ali onda je izbrisano, jer od tada još nije prošlo 70 godina; ako Bog da, objaviću ga dogodine, da se vidi njegov istiniti stav, koji je hrabro iskazao svojim tadašnjim kritičarima. --Stebunik (разговор) 00:12, 9. новембар 2012. (CET)

Usprkos tome, da gospodin drug ne piše sa svog kompjutera, mogao je na svoj prigovor staviti barem svoj cenjeni potpis.--Stebunik (разговор) 05:56, 15. новембар 2012. (CET)

Objektivnost

Daj prepišite sa engleske wiki,ovde 99% stvari nisu istinite (sve osim datuma rođenja i smrti)-- Zeleni zec (разговор) 02:11, 30. јул 2013. (CEST)

Произвољне тврдње бер сигурних цитата - а има их неколико - биће избрисане.--Stebunik (разговор) 21:22, 31. децембар 2013. (CET)

Obelezite sa fact sve sporne cinjenice. Ipak, tesko da ce se od stepinca moci napraviti neki nevini mucenik ili oskar sindler-- Bojan  Razgovor  22:43, 2. јануар 2014. (CET)

Жртва комунистичког прогона

Кажу, подржао је стварање НДХ. Јесте, кад је Павелић основао НДХ, једини програм му је био геноцид над Србима, а министарства је поделио према томе који је министар задужен за клање у којој покрајини. За то време није било ни привреде, ни просвете, ни криминала, нити су деца ишла у школу, већ је државни апарат само оштрио ножеве и србосјеке. На оснивању НДХ, Павелић није држао запаљиве говоре о слободи и равноправности, није говорио о хрватском мучеништву, страдалништву и васкрсењу, него је само говорио о томе како ће да коље Србе. Не знам шта рећи, коју послуку порати, коме? Толико објективности на једном месту, а не чујем да је, по истим аршинима, кардинал Кухарић такође ратни злочинац јер је поздравио режим који је сатрео Републику Српску Крајину, а пре тога тихим прогоном протерао Србе из остатка Хрватске, да их данас нема у Сплиту, Шибенику, Дубровнику, Осијеку, а чак и за време НДХ у тим градовима су били утицајан елемент. Један Дарко који поштује позитиван национализам, али се згражава оног негативног који је утемељен на голим лажима и идиотској самообмани. У доњим коментарима је много тога већ речено, да се не понављам.178.148.160.232 (разговор) 00:36, 21. јун 2016. (CEST)

Измена уводне реченице где пише да је протестовао против "неколико усташких преступа"

У уводној реченици где пише да је генерално подржавао усташки режим, али протестовао против неколико његових преступа, даје се контрадикторан тон ономе што пише у остатку чланка. Протестовати против расног закона као таквог и убијања људи без доказане кривице на суду нису протести против "неколико преступа", него протест против суштине злочиначке политике НДХ. Тих "неколико преступа" су конкретни злочини против којих је протестовао, а конкретно се ради о масакру Срба у Глини и јасеновачкој кланици, где се огласио након што су у Јасеновцу поклали неколико католичких свештеника. Пазите, увод мора да садржи сиже онога што пише у остатку текста, а тамо видимо да се Степинчева подршка НДХ завршавала на подршци постојању хрватске државе, а престајала у оним аспектима НДХ који је чине злочиначком. Не заборавите да савремена Хрватска има све одлике НДХ осим расних закона и политике геноцида - није злочин имати државу, чак ни насталу на сецесионистички начин. Злочин су злочини над становништвом. 178.148.224.121 (разговор) 19:36, 11. фебруар 2017. (CET)

Kad je Stepinac protestvovao protiv rasnih zakona? Cuo sam za Glinu, ubistvo par slovenackih katolickih svestenika u Jasenovcu, ali za rasne zakone nisam. Kakvi su to bili protesti? Malo mi je neverovatno da su bili neki ostri protesti jer mislim da bi imao gadne probleme od strane ustasa ili Nemaca. -- Bojan  Razgovor  01:13, 12. фебруар 2017. (CET)

Sine ira et studio

Svakako bi trebalo pisati "sine ira et studio" ("bez srdžbe i pristrasnosti"), a članak je pisan sa srdžbom i pristrasnošću, što je protivno duhu Wikipedije, nekako alla "Blic". Ko opravdava igrano suđenje Stepincu, odobrava i Goli otok i sve zločine, koje su komunisti za vreme svoje diktature prouzrokovali nad svim jugoslovenskim narodima. Dali je suradnja sa komunizmom pozitivnija od suradnje sa nacizmom ili bilo kojim drugim nacionalizmom?--Stebunik (разговор) 19:47, 13. фебруар 2015. (CET)

Слажем се да треба писати без срџбе и пристрасности, али чисто сумњам да ћемо следећи тај принцип добити бољу слику о Алојзију Степинцу. Чак и ако бисмо желели, не бисмо га могли оправдати, јер тај човек је у најбољем случају немо посматрао шта се догађа око њега, а то је (с обзиром да је реч о црквеном лицу) равно злочину. Прави католички свештаники страдали су Пољској.--Владимир Нимчевић (разговор) 20:08, 13. фебруар 2015. (CET)

Kao da su Poljaci dobri katolici, a oni drugi da nisu. Ako neko nemo posmatra, to nije činjenica, zbog koje bi neko morao biti osuđen. Ali Stepinac baš nije nemo posmatrao, kao što se vidi iz drugih Wikipedija, koje nisu pristrasne. Baš je imao više hrabrosti, nego mnogo katoličkih i pravoslavnih velikodostojnika! A jeli što postigao? Pavelić je "sigurno" dolazio k njemu, da traži od njega upute. Neki se pitaju, šta je radila za vreme ovog zadnjeg bratoubilačkog rata SPC? Ako bi samo "nemo posmatrala", bilo bi još nekako. Dali se je možda barem javno ogradila i osudila "etničko čišćenje" po različitim deovima bivše Juge, ili je možda zajedno sa ostalim nacionalistima to nazivala "oslobađanje"? Od koga? Ne sumnjam u ličnu svetost i asketizam patrijarha Pavla, a dali nije često on samo "nemo posmatrao" umesto da bi uzviknuo: "Ne treba tako!" - također kada se radilo o nepravdama prema Nesrbima. Ako mi navedeš koji suprotan izvor, bio hih Ti zahvalan. --Stebunik (разговор) 21:39, 13. фебруар 2015. (CET)

Можда је Степинац током своје службе учинио и нешто добро, ја у то не сумњам, али неоспорно је да је могао више. Неки ће пак рећи да је учинио више зла него добра. Рекао бих да нису далеко од истине.

Не занима ме улога СПЦ у последњем рату.--Владимир Нимчевић (разговор) 22:02, 13. фебруар 2015. (CET)

Mislim, da treba upotrebljavati jednake aršine. Zašto bi onda nekoga zanimala uloga RKC u 2.sv.ratu, ako ga ne zanima uloga SPC u zadnjem ratu? Jedino tada možemo dobiti pravu i pravednu sliku. Ali ono o zlu: šta neka bi učinio Stepinac zla? Da je mogao učiniti više dobra - pa to svakako stoji. A čuo sam za mnogo toga dobroga, što je on učinio. Sa mnom se dopisivao jedan sveštenik-Slovenac, koga je Stepinac spasio os sigurne smrti pred ustašama. Zvao se Jože Poljanec, a bio je župnik u Pakračkoj Poljani. Ima i mnogo drugih, koji imaju njemu zahvaliti svoje živote. Tako i naš domaći župnik Jurij Lebič, kojeg je Stepinac za vreme rata smestio na jednu hrvatsku župu i tako mu sačuvao život. Ja imam utisak, da se hoće ustvrditi, da Stepinac nije živeo u pravo vreme. Kad bi i mi mogli živeti u vremenu, koje nam se sviđa! Alaj bi bilo divno. Ali sveti Augustin je rekao, da nisu loša vremena - vreme, to smo mi!--Stebunik (разговор) 22:26, 13. фебруар 2015. (CET)

Ovo je clanak o Stepincu. Medju pravoslavnim i katolickim klerom bilo je casnih ljudi, kao i pokvarenih ko supalj zub. Znam da se Stepinac suprotstavio Paveicu kada su nastradali neki slovenacki katolicki svestenici. Medjutim, znajuci kako se Pavelic obracunavao sa protivnicima (npr sa Macekom npr. koji je neko vreme proveo u Jasenovcu), mislim da to suprostavljanje i nije bilo neki cin vredan pomena. U NDH su se strasne stvari dogadjale stalno, i Stepinac je imao prilike da mnogo vise ucini. Ako je zaista hteo. -- Bojan  Razgovor  22:32, 13. фебруар 2015. (CET)

To sam i ja spomenuo. Ali mislim, da je posle bitke lako biti junak, a to smo mi svi, koji ne živimo u takvom vrtlogu.--Stebunik (разговор) 22:41, 13. фебруар 2015. (CET)

Стебуник, из твоје приче испаде да су и једни и други подједнако криви за Други светски рат. Немојмо се правити да не знамо ко је отпочео процес, ко је створио злу крв. Да су једни другачије реаговали на долазак Немаца и усташа 1941, можда се други не би бунили 1991.

У вези са "res gestae beati Aloisii": баш штета што није спасио ону јадну српску децу у Јастребарском. Можда би тиме стекао и добар глас код Срба.--Владимир Нимчевић (разговор) 22:46, 13. фебруар 2015. (CET)

To može biti "circulus vitiosus" - "krug bez kraja". Mislim da je glavni problem u tome, da takmičimo u dkazivanju, koja je strana učinila više zla, da bismo imamli opravdanje, da ga i mi (barem) toliko učinimo prvom prilikom. To je komunistički princip: klasna borba, osveta, revolucija, mržnja na neprijatelja, stvaranje nprijatelja, ako ih nema. Hrišćanski je drugčiji: ljubav, praštanje, solidarnost, priznanje vlastite krivnje, kajanje. Kad gledam sebe, čudim se, da je ta bezbožna ideologija uticala i na mene, grešnoga - a i na mentalitetu masa. Ako hoćemo objektivno pisati, razmišljati i živeti, trebamo okrenuti ploču! Tako i u pisanju članka o Stepincu.--Stebunik (разговор) 23:04, 13. фебруар 2015. (CET)

Ја теби не браним да преуредиш овај чланак. Само те упозоравам на какве ћеш примедбе наићи ако Степинца покушаш приказати у добром светлу. Ја не оспоравам да је Степинац био добар према католицима, али чисто сумњам да је био такав и према Србима и Јеврејима.--Владимир Нимчевић (разговор) 23:14, 13. фебруар 2015. (CET)

Поређење комунизма и фашизма је крајње дегутантно. Степинац је осуђен због шуровања са усташама и ту свака дискусија о њему као особи престаје. На крају крајева то је особа која је насилна покрштавања Срба називала "тек прелазом из једне ниже у једну вишу фазу". Његова доброта се види у томе што је помагао католички клер? Па стварно шокантно звучи да подржаваш оне којима си надређен. Е да је којим случајем спасио неко јадно јеврејско, српско или ромско дете.... ту би већ прича добила неку нову димензију. А колеги Стебунику препоручујем кад већ жели да окрене плочу крене од свог матичног пројекта где стоји да су Радован Караџић и Ратко Младић ратни злочинци, што још увек није доказано судском пресудом. Исто и са Слободаном Милошевићем за кога сви знамо како је завршио. П.С. да не испадне да браним ову тројицу јер немам уопште високо мишљење о њима, посебно о политичком делу поменуте тројке. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:29, 13. фебруар 2015. (CET)

Izgleda, da smo se ipak udaljili od teme.--Stebunik (разговор) 23:33, 13. фебруар 2015. (CET)

---

Necu da se nadovezem na prethodnu raspravu, samo hocu da naglasim da je Stepinac, ako je hteo, mogao je mnogo vise da uradi na suprotstavljanju rezimu NDH, kada je postalo svima jasno da to nece da izadje na dobro. Nije morao da se zrtvuje, trebalo je da se kloni ustasa. Njima ne bi odgovaralo da ubiju jednog kardinala nadbiskupa, cak i ako bi im se otvoreno surpotstavljao. Ovako... -- Bojan  Razgovor  23:39, 13. фебруар 2015. (CET)

Da sam ja bio na njegovom položaju, ne verujem, da bih bio takav junak. Mislim, da bi bio kukavica. Sa današnje tačke gledišta pak mogu biti junak.--Stebunik (разговор) 23:44, 13. фебруар 2015. (CET)

Zvaničan stav NDH o rešenju takozvanog Srpskog pitanja je bio "Trećinu Srba pobiti, trećinu proterati, a trećinu pokatoličiti"! Stepinac je kao poglavar katoličke crkve u Hrvatskoj bio zadužen za ovaj treći deo. On ne da nije bio svetac i naivac već je svesno podržavao tu politiku. Mislim o čemu mi ovde pričamo. Da li je Stepinac učinio i neko dobro delo, pa verovatno jeste, možda je nekada nekog promrzlog vrapca umotao u neko ćebence i nahranio semenkama.... Imamo zvaničan izveštaj sa suđenja (kakvog takvog ali legitimnog suđenja) sa jedne i stav katoličke crkve sa druge strane. Unesite oba pa nek čitalac sam zaključi --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:01, 14. фебруар 2015. (CET)

Da sam ja bio na njegovom položaju...

Јадан. Баш ми га је жао. Ајде ако хоћеш уређивати, уређуј, а ако ћеш нас убеђивати у добру страну блаженог А. Степинца, боље то не ради - јер на погрешном си перону. Узгред, према православном црквеном праву, опростити некоме грех значи уједно и заборавити га. Срби не могу да забораве период 1941-45, а камоли да опросте усташким јатацима. --Владимир Нимчевић (разговор) 00:13, 14. фебруар 2015. (CET)

Ljudi, ja bih se okanuo moralne debate i okrenuo ka članku i njegovoj sadržini...pa da lepo krenemo, mic po mic, pasus po pasus, referencu za referencom...

...inače, kao i sam život, ljudi kao ljudi su sivi..tj. ima dosta sivog...retko su stvari crno-bele...ne znam zašto se tangira ova vrsta dihotomije...kao i većina ljudi i ovaj je imao svoje crne i bele strane, a i dosta sivih strana...

neki ceo život, primera radi, govore o (u slučaju o zločinima) o proterivanju, i kojekakvim planovima, a na kraju kad dođe do mogućnosti sprovođenja dela u stvarnost, nemaju petlje da urade ovakve i onakve stvari...(ovo pominjem slučaj nekih hrv. nacionalista još za vreme Starčevića koju su govorili da treba proterati i ubiti sve Srbe u Bosanskoj Krajini)...

...poučna emisija o Stepincu, ima sa RTS-a i o ovim zabludama kako ga oceniti...evo linka pa sami presudite...--ANTI_PRO92 (разговор) 01:13, 14. фебруар 2015. (CET)

Konsens je potreban

Nemam nameru nikoga ubeđivati. Kako vam je poznato, mora doći ipak do nekog konsensusa, do barem neke saglasnosti, inače nema smisla početi ovaj golemi i nezahvalni posao. Ako konsensusa nema, ja dignem ruke od članka. Uostalom, kakve veze ima program NDH sa programom katoličke Crkve? Nije to ista stvar. Ako većina vas ima takvo mišljenje, neka ga zadrži, a članak neka ostane bedan kao što jeste bio i do sada: bez pravih izvora, sa mnogo predrasuda. Već je to golema predrasuda, da su bili komunistički "procesi" neke vrste "pravno" suđenje. Mislim da je glavni problem u tome, da smo od tog "najboljeg" režima još uvek duboko indoktrinirani. Pa to nisu bili glupi ljudi, samo im je bila ideologija loša. I znali su ljude ubediti - ako ne milom, onda silom, ali uvek je to pratila vješta propaganda. Bernard Šov je rekao već odavno: "Što su uže pameti, to su šire predrasude." Sapienti sat. --Stebunik (разговор) 10:45, 14. фебруар 2015. (CET)

Нико ти не брани да уређујеш чланак...никакав консензус није потребан ако су информације у чланку поткрепљене валидним и проверљивим референцама...слободно уређуј, лол, ово је слободна енциклопедија...примедбе се износе овде на овој страни, а ако их буде, не сумњам да ће их људи изнети...--ANTI_PRO92 (разговор) 02:55, 15. фебруар 2015. (CET)

Хрватска Википедија и Степинчево противљење геноциду и Јасеновцу

Или прецизније "википедија на хрватском", наводи нека конкретна писма у којима Степинац осуђује покољ Срба у Глини (1941), протестује против обавезе Јевреја да носе жуте траке (1941), против лошег третмана оних који се одводе у логоре (1941), пише да се са Јеврејима и Србима поступа по закону и да им се поштује људско достојанство (1941), да јасно о конвертирању пише поверљиво писмо свештенству да оно служи само да се заштите људски животи од усташа и да се не обраћа пажња на то што ће се вратити у своју веру "кад ово лудило прође" (1941), за Јасеновац пише да је срамотна љага за Хрватску, а за јасеновачке крвнике да су "највећа несрећа Хрватске" (1943), држи проповеди у којима осуђује расизам и говори да је стрељање стотина људи јер су друге расе и народа "поганизам", јер су за католичку цркву сви народи и расе једнаки (1943) итд. Ја не знам да ли су ти цитати истинити и нисам члан Википедије, иако понекад оставим коментар и нешто преуредим ако видим грешку, тако да ми је интерфејс познат. Пошто је ово веома битно национално питање, предлажем члановима који имају више времена да пријаве хрватску Вики ако су ти цитати фалсификат, или да сходно томе преуреди српску вики, јер су ово две супротне ствари. Или је подржавао геноцид, или није, или је у различитим приликама говорио различито. Ако је и тако, онда га треба приказати као контроверзну личност и приказати и једно и друго. 93.86.172.164 (разговор) 12:17, 18. јул 2015. (CEST)

Po nekom mom preseku i srpska i hrvatska vikipedija prikazuju po jednu Stepincevu stranu. Ono sto je nepobitno da se Stepinac nikada nije toliko borio protiv fasizma koliko se borio protiv komunizma. -- Bojan  Razgovor  12:28, 18. јул 2015. (CEST)

Управо то је битно, да ли се преслабо борио против геноцида или га је подржавао. Јер ако су писма тачна, онда испада да је документовано да је још 1941. година од врха власти тражио да се престане са злочинима, да је тражио равноправан третман Јевреја и Срба са Хрватима, да није организовао покрштавања већ делио лажна уверења да су католици ко год је тражио и да је за Јасеновац рекао да је "највећа несрећа Хрватске", а усташке убице "пагани". Ма колико то млако било у односу на његов каснији отпор према комунизму, то ипак баца једно сасвим друго светло. Ипак је у борби против комунизма бранио себе, у НДХ римокатоличку цркву нико није дирао. 93.86.172.164 (разговор) 15:25, 19. јул 2015. (CEST)

Stepincu je posvecena cela jedna epizoda serijala Jugoslavija u ratu.[1] -- Bojan  Razgovor  16:12, 19. јул 2015. (CEST)

Cisto da se slozimo da je Stepinac podrzavao uspostavljanje NDH, a taj njegov otpor (cak i ako je stvaran) je mlako u svetlu sta je sve radjeno i sta je on mogao da uradi posto je bio na tako vaznom mestu. -- Bojan  Razgovor  16:22, 19. јул 2015. (CEST)

Човек заиста јесте подржао оснивање НДХ, али не ради се о томе. (Исти сам корисник, променила ми се ИП адреса а немам налог овде.) Она писма су проблематична ако је истина да постоје јер бацају сасвим друго светло по питању подршке расизму и геноциду. НДХ на папиру није створена као кланица за Србе, него као тзв. држава у којој ће Хрвати наводно бити слободни и бити државотворна нација након 1000 година. Хрвати су одувек сањали своју независну Хрватску и Југославију су увек посматрали као нешто привремено у шта нису желели да се национално и територијално утопе и то је наш нерешив спор са њима, јер смо ми били за јединствену заједничку државу и по цену да изгубимо српски национални идентитет и сопствену државу. Кардинал Кухарић је нпр. подржао хрватску сецесију 1991. и "Олују" 1995, па није за то осуђен нити га ико у Србији терети за злочине против човечности. Сам чин поздрављања оснивања НДХ пре расних закона, оснивања логора и геноцида представља чин издаје, што је политичка кривица и то што се тиче Степинца, као грађанина краљевине Југославије, није спорно. Нас међутим примарно занима његова улога у геноциду и тачна природа присилних конверзија јер је то злочин против човечности који не застарева и који је ван политичких тумачења о одговорности и лојалности. Са једне стране имамо да је покрштавање подржао активно, а геноцид и расне законе пасивно. Са друге да је покрштавање Јевреја и издавање потврда за Србе квалификовао као привремену меру да се сачувају некатолички животи у ратном лудилу, а да је био противник расних закона и геноцида. Поново напомињем, не улазим у истинитост тих писама, само кажем да ако су истинита, то из корена мења наш став о Степинцу. Не знам да ли неко од чланова Вики има контакте са историчарима и историографима и да ли може да провери њихову аутентичност, ја не могу па нисам сигуран да ли су они још један хрватски фалсификат на њиховој Вики или истина. Делују прилично убеђено у то, о томе су и њихови историчари говорили гостујући на РТС-у у последњим емисијама у вези са канонизацијом Степинца, а видим да неке делове преводе и постављају на Вики на енглеском. Коментаришем само како чланак не би постао такав да се на осталим језицима дају једни енциклопедијски подаци, а на српском други.93.87.224.148 (разговор) 23:25, 19. јул 2015. (CEST)

[2] Изненадио сам се што Драгољуб Живојиновић није био оштрији. -- Bojan  Razgovor  03:28, 20. јул 2015. (CEST)

И ја сам исти утисак имао, баш на ту емисију сам мислио кад сам поменуо РТС. Више се говори о моралној одговорности него о кривичној, а огрешења о морал не подлежу кривичном гоњењу. Гледајући ту емисију, запитао сам се да ли гледам РТС или ХРТ. А онда поврх свега тога сазнам да се све време у Суботици обележава дан Степинца (тзв. "Степинчево"), да о томе пишу локалне грађанске и црквене новине и да по том питању не реагује ни Епархија Бачка, ни држава, ни локална власт. Плус, зилотски сајтови објављују фотографије српских епископа испод Степинчевог портрета у Загребу, мислим да је у питању био владика бачки Иринеј Буловић, а сад и Ватикан одлаже његову канонизацију искључиво по захтеву СПЦ и никог другог у свету. Неке ствари око Степинца жестоко не штимају и извињавам се што ово остављам попут коментара на блогу или дискусионом форуму, морао сам да прокоментаришем, а ви слободно обришите.93.87.224.148 (разговор) 21:32, 20. јул 2015. (CEST)

Ja razumem Stepinca, ali on meni i dalje nije pozitivna osoba, jos manje svetac. On se u strahu od partizana zalagao za opstanak NDH, nikad se javno nije sukobljavao sa ustaskim rezimom kao sa Titovim, katolicki je fanatik. Itd -- Bojan  Razgovor  05:24, 21. јул 2015. (CEST)

Нас се овде не тиче да ли је позитивна особа и да ли је заслужио да буде светац, него каква је његова позиција у односу на геноцид и покрштавање Срба у НДХ. Нама је битно да ли је у том геноциду лично учествовао, а ако није, да ли га је подржавао, или био против њега и ту нам требају докази. И квалификатори: ако је подржавао, да ли је подржавао жестоко или умерено, а ако је био против, да ли је то противљење исказивао жестоко или млако. Наша Вики каже да је прећутно подржавао геноцид, а да је активно спроводио покрштавање. Спорна писма кажу да је био против геноцида, а да Срби нису покрштавани (као већ крштени) него само Јевреји, него само уписивани и да се то чинило зарад спасавања живота. Ако је тачно оно писмо свештенству, пошто у пракси прелазак одраслих на католичанство (као ни на православље) из друге вере није нимало лак и врше се личне провере. На унију се може прећи колективно заједно са свештенством, али у НДХ није било уније, него директног покатоличавања.109.93.142.53 (разговор) 20:44, 21. јул 2015. (CEST)

To da li je Stepinac pozitivna ili negativna ličnost je moj stav koji neće ići u članak. Hronološki ću da poređam činjenice da bi se razumelo Stepincevo ponasanje. Pokazao sam da postoji konsenzus među srpskim i hrvatskim istoričarima da se Stepinac tu i tamo protivio ustaškom režimu (ali ne i nestanku NDH). -- Bojan  Razgovor  06:02, 22. јул 2015. (CEST)

Ove besmislice o "konsenzusu među srpskim i hrvatskim istoričarima da se Stepinac tu i tamo protivio ustaškom režimu" ne opravdavaj nista sto je ovaj bivsi administrator na silu ugurao u clanak. Previse je toga sto je uzeto iz amaterske knjige Tomasevica/— 178.221.170.241 (разговор) 13:07, 4. септембар 2021. (CEST)

Датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање

Здраво! Следећа датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање:

• NDH - salute.jpg

Учествујте у расправи о брисању на страници предлога. —Community Tech bot (разговор) 18:59, 6. фебруар 2021. (CET)

Amater Tomasevic

Kad se vec cita necija knjiga onda se sadrzaj te knjige ne sme uzimati zdravo-za-gotovo. Tomasevicevo

а да то Степинац није знао. Братовљева смрт је имала велики утицај на Степинца, који ће ускоро направити најодлучнији напад на нацистичку идеологију и немачку политику.[23] Степинац је говорио на проповеди у загребачкој катедрали и подигао глас против оваквих злочина.

nije nista drugo nego licni stav. Nikakvih napada na nacizam do samog kraja rata kod Stepinca nije bilo— 178.221.170.241 (разговор) 13:16, 4. септембар 2021. (CEST)

Dosta realniji uvid u Stepincevu podrsku NDH i Pavelicu daje hrvatski istorical Hrvoje Klasic https://net.hr/danas/hrvatska/ekskluzivno-objavljujemo-dijelove-stepincevih-pisama-o-ustasama-pavelicu-srbima-i-rasnim-zakonima-o-kojima-prica-porfirije-i-citava-hrvatska-875fb2d2-b1c7-11eb-8038-0242ac13003b — 178.221.170.241 (разговор) 13:21, 4. септембар 2021. (CEST)

• Кад је реч о литератури кориштеној у овом чланку сигурно је да Томашевић није најбољи избор. Ако баш хоћемо хрватске ауторе који знају доста о Степинцу онда су то на првом месту старији аутори Виктор Новак и Богдан Кризман. Од савременијих аутора поменуо би Класића, Јаковину и Јареба. Томашевић у својим књигама има много личних ставова и прича које је чуо од некога или их је сам измислио. Једна од њих је свакако овај најодлучнији напад на нацистичку идеологију. Није Степинац ништа и никад рекао јавно ни против нацизма ни против Немачке јер би то за њега било равно самоубиству.— Bocin kolega (разговор) 13:41, 16. септембар 2021. (CEST)

На Вики гледамо да се мање користе старији аутори. Предност се даје историографији новијег датума. Исто тако, о контроверзним личностима, што Степинац свакако јесте, треба приступити из свих углова и извора, неутрално, а никако вођени идејом да се апострофирају примарно негативни аспекти историјске личности. Лп. — Садкσ (ријечи су вјетар) 09:45, 17. септембар 2021. (CEST)

Не из свих углова него објективно и рационално. Примарно је то да је он био негативна историјска личност, а што га неки желе осликати из другог угла, је небитно. Углови гледања сигурно нису најодлучнији напад на нацистичку идеологију, што је давало утисак да усташки режим деловао уз подршку католичке цркве, Упркос надбискуповој све слабијој подршци усташком режиму итд. Никаквог одлучног напада на нацизам није било, католицизам је фундаментални део усташтва и католичка црква је била уз усташе, надбискуп је уз усташе био до последњег дана рата. Даље, да онда не би могао да штити око 7.000 сирочади, углавном православне вере је још један искривљени угао. Покатоличена деца су дата на усвајање хрватским католичким породицама чиме су та деца платила живот губитком свога националног идентитета и одвајањем од њихове шире или уже породице, ако је неко од њих остао жив. Што се тиче историчара, Новак и Кризман су били професионалци а Томашевић аматер. Не може се аматер историчар цитирати 19 пута а аутор историчар и академик Новак једампут, Класић, савремени историчар и професор једампут. Томашевић је иза Класића, Јаковине и Јареба бар 50 година а академик Новак аутор капиталног дела Магнум кримен који документовано, у детаље а у распону од пола столећа говори о католицизму као бази идеологије усташтва. Престани делити лекције и понашати се као да си старији и паметнији.— Bocin kolega (разговор) 11:55, 17. септембар 2021. (CEST)

Једно не искључује обавезно друго. На стотинама Вики страница имамо ситуације извор А тврди Х, док извор Б тврди З.

У томе и јесте проблем, приступаш и уређујеш страницу са намјером да прикажеш негативан аспект односно своје претходно формирано мишљење сумирано у искључивој мисли Примарно је то да је он био негативна историјска личност. Извјесно је да у Степинчевом раду, конкретно током ДСР, има више негативних аспеката али понављам да није наше да судимо и доносимо вриједносне ставове, већ да представљамо и пишемо и на основу поузданих извора.

Када селективно обришеш изворе које уз то исто тако ад хок оспориш, као што чиниш за једног квалитетног и школованог историчара какав је Томашевић, потом игноришеш коментаре и упуте других уредника, онда добијамо памфлет креиран форсирањем виђења а не квалитетан чланак, што само ружи стање и углед нашег пројекта.

Нема потребе за персонализовањем дискусије. Нијесу у питању лекције, већ правила и постулати пројекта, које, чини се, до сада нијеси узео за озбиљно. — Садкσ (ријечи су вјетар) 12:14, 17. септембар 2021. (CEST)

Избаци флоскуле јер њима нећеш ништа никоме објаснити. Ја нисам нигде дао никакав свој суд ни о чему нити дајем икакво своје виђење Степинца овде а Томашевић није школован историчар него аматер. Томашевић нема нити је кад имао било какво и било где академско звање историчара - научника или професора. Игноришем бесмислице па ма колико се ти или неко други позивао на правила и коментаре других уредника. Углед пројекта руше такви као што ти који ништа не читају нити знају али се редовно "позивају на правила и постулате пројекта". Селективност мора постојати и мора бити заснована на два основна постулата науке: рационалности и објективности. — Bocin kolega (разговор) 15:31, 17. септембар 2021. (CEST)

Садко Tomasevic kvalitetan istoricar? Sir je kvalitetan, istoricar nije. Skolovan? Nikad i nigde.— 178.222.174.255 (разговор) 19:05, 9. новембар 2021. (CET)