Razgovor:Birmingem/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Bermingam - apsurdno, glupo, neobrazovano, nekulturno, bezobrazno

--Jakša 17:02, 26. septembar 2007. (CEST)

Jakša, ja tebe veoma cenim. Kao Plećaš sam tražio da te zovu natrag. Međutim ovde se radi o pravopisu, kojeg ni ja nisam znao. Pogledaj [1], tu se nalazi baš Bermingam i primer da druge oblike ne valja upotrebljavati. I meni je to teško da prihvatim. Pitaj Bašića da li treba tako. On je jedini pravi stručnjak. --Ninovac 17:07, 26. septembar 2007. (CEST)

I mene je iznenadilo ovo ali ja za razliku od prilično iznerviranog Jakše volim da vidim objašnjenje i pročitam valjan razlog. Ovo nabrajanje epiteta ne govori puno o tome koje je rešenje ispravno već da neko ima želju da unese omalovažavanje i vređanje u ton diskusije. Nepotrebno. -- JustUser  JustTalk 18:15, 26. septembar 2007. (CEST)

Izvinjavam se zbog prenaglog nastupa. Vi poštujete pravila promovisana u Pravopisu, i tome se u principu ne može zameriti. Međutim, krajnji rezultat je, po meni, porazan.

Samo narodi bez kulture mogu tako jednostavno da izmenom jednog stava u pravoipisu promene decenije jezičke prakse i ostave gomilu geografske, istorijske, enciklopedijske i sve druge literature u vazduhu. Kada ste videli da se u veoma nelogičnom engleskom načinu pisanja promeni i jedno slovo? Retko ili nikada.

--Jakša 07:34, 27. septembar 2007. (CEST)

A što se tiče Tvrtka Prćića, evo šta za njega kaže Jezik danas (http://host.sezampro.yu/jezikdanas/3-97/3-97_7.htm):

„U njegovom radu treba videti savete angliste koji su bez sumnje korisni, makar se i ne složili s njima u svakom pojedinom slučaju“.

Prćićeve sugestije su POTENCIJALNE sugestije za neki BUDUĆI pravopis. Našao sam i tekst gde se Ivan Klajn sa njim ne slaže oko nekih imena. (http://host.sezampro.yu/jezikdanas/5-98/5-98_6.htm)

Цитат: „Tvrtko Prćić, Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena, Novi Sad 1998, daje Vordsvort, Golsvordi kao bolje nego Vordzvort, Golzvordi. Ovde z odgovara originalnom izgovoru, ali je s u skladu s našom transkripcijom krajnjeg s (usvojenom i u Pravopisu), npr. Čarls, Evans, Vuds, Iako se u engleskom i tu (posle zvučnog suglasnika) izgovara /z/“.

Његов предлог је и Ajzak Njuton. Срећом, само предлог.

--Јакша 07:56, 27. септембар 2007. (CEST)

Ипак је Birmingem

Доказ, цитат Ивана Клајна (http://host.sezampro.yu/jezikdanas/5-98/5-98_6.htm): „Za ir odnosno njegovu varijantu yr u Pravopisu, u već pomenutoj tački 119s, data su samo dva primera, Birmingham Birmingem i Byrd Berd ...“

Mrzim pozivanje na lingviste, ali eto, desilo se.

--Jakša 08:04, 27. septembar 2007. (CEST)

---

Pošto mi je krajnje iščašenim spletom okolnosti pod šapice roknuo famozni rečnik Her Klajna kojim dotični čika sprovodi teror i diktaturu,našao sam za shodno da ovde iznesem njegov stav opisan u dotičnom štivu koji je on sabiJo u orahovu ljusku rečima: Bermingem,bolje nego Birmingem.

Dakle,Klajn se u svom famoznom rečniku opredelio za varijantu Bermingem. (Da ne bude zabune,nisam se smorio i otiš`o i kupio dotični spis da bi živcirao ljude naokolo koje kak`im ViČencama,PaČinima,Konkiskadorima itd isl itr.Ipak treba biti psihić za tako nešto.)Crni Bombarder!!! (†) 20:57, 27. septembar 2007. (CEST)

---

Važeći pravopis: 119s, ... Birmingham Birmingem

„Sabiti u orahovu ljusku“ je isključivo engleski termin i ružno zvuči u srpskom. Srpski se kaže: „ukratko“, „da rezimiram“.

--Jakša 21:03, 27. septembar 2007. (CEST)

Verujem da je kolega Crni pravio aluziju na Dostojevskog (ili nekog drugog ruskog pisca - Grof će me već ispraviti ako sam pogrešio :R), koji je govorio o snazi genija sabijenoj u orahovu ljusku. -- Обрадовић Горан (разговор) 21:08, 27. septembar 2007. (CEST)

Sad se postavljaju dva ključna pitanja:

1. Lepo je što mi toliko poštujemo gospon` Klajna, ali ako i on sam kaže da je jedno po njegovom mišljenju bolje od drugog, ali ne i da je drugo nepravilno, zašto mi to ovde uvek tumačimo kao to mora tako da bude i tačka? Je l` neko eksplicitno rekao da je Birmingem nepravilno? Ako nije, onda je priča gotova. Ako jeste, da vidimo ko je on, i koliko oklopnih divizija (čitaj ovlašćenja da to kaže) stoji iza njega.
2. I drugo, dokle ćete bre svi da odvajate komentare tim tupavim horizontalnim linijama kada već lepo postoje dve tačke koje vrše uvlačenje teksta!??! I ako već odvajate svoje komentare tako, ne stavljajte wretched linije (što bi rekli braća Ostrvljani) i iza svojih komentara! -- Обрадовић Горан (разговор) 21:06, 27. septembar 2007. (CEST)

Nego da se mi svi lepo uhvatimo za ruke, i zapevamo Penik in d strits ov London, penik in d strits ov Bi/ermingem^[2] :)

---

1. Ja sam samo rek`o šta je rek`o Klajn u svom čuvenom delu,pošto se ovde provlači da Klajn tvrdi suprotno.(Ako čovek zaista jedno priča,a drugo piše u svojoj knjizi,onda...)
2. Zezn`o si se,to je bio Andrić.
3. A kad ćeš ti naučiti da pravilno koristiš #
4. Što?Da ti ne smeta ždamo?
5. Znači Pravopis kaže jedno,Tvrtko drugo,a Klajn i sve i svja.Sik.
6. Uvek za Smitse ili još bolje za varijantu u izvedbi Bizmisa.Nekako mi je žabr.

Crni Bombarder!!! (†) 21:21, 27. septembar 2007. (CEST)

---

Znam da koristim #, ali nisam video lapsus sve dok nisam i peti put snimio izmenu, pa sam se sažalio kad sam pomislio na tebe kako se zlopatiš sa tom napola crknutom konekcijom, a ja ti pravim sukob izmena po sto puta.. Nisam rekao da si ti rekao da je to argument, govorim o opštoj praksi. -- Обрадовић Горан (разговор) 21:43, 27. septembar 2007. (CEST)

Hoću te ispraviti. To da se snaga genija može sabiti u orahovu ljusku je rekao Tomas Man. Tek da se zna.(:--Grofazzo 22:42, 27. septembar 2007. (CEST)

Hehe, ja pomenu Dostojevskog, Crni reče da je Andrić, a ti da je Man :) Izgleda da je mnogima to bila uzrečica :R -- Обрадовић Горан (разговор) 22:46, 27. septembar 2007. (CEST)

Najčešće se pripisuje Manu, Rusi ga pripisuju Čehovu, a jel znaš ko je prvi upotrebio tu rečenicu? Šekspirov Hamlet.--Grofazzo 22:50, 27. septembar 2007. (CEST)

E, na Čehova sam ciljao! To, hvala! -- Обрадовић Горан (разговор) 23:07, 27. septembar 2007. (CEST)

Bermingam

Je jedina pravilna transkripcija. Kad je transkripcija sa engleskog u pitanju, jedini koga treba slušati je Prćić. Uostalom, valjda je dovoljno reći da isti taj Prćić piše u novom Pravopisu pogodite koji deo: o engleskoj transkripciji. A Prćić u svom Rečniku goegrafskih imena kaže Bermingam, za ovaj engleski. Onaj u Alabami, SAD je Bermingham. Ako neko bude hteo da napiše članak o tom gradu, da zna kako treba da stavi naslov. Dakle, Prćić, Rečnik geografskih imena, str. 40. Bermingam.--LazaKamikaza (razgovor) 00:55, 24. decembar 2008. (CET)

Dakle, da ponovim: Bermingam, po Prćiću. --Jagoda ispeci pa reci 22:45, 20. april 2010. (CEST)

Ne razumem

Po meni je ovo lingvističko "sakaćenje" raznoraznih pojmova nema smisla. Ja otkad znam za sebe koristim Birmingem, u medijima, knjigama, govoru se provlači taj izraz. Mislim nećete valjda Englezima reći I`m from Beograd?? Zašto članak o Beogradu na engleskom je onda označen sa Belgrade???

To je sve posledica tvrdoglavosti nekih da pokažu koliko su učeni, a ne umeju ni da pravilno protumače pravila u Pravopisu. Nazivi uobičajeni u srpskom jeziku se ne menjaju.--Jakša (razgovor) 23:21, 20. april 2010. (CEST)

Ivan Klajn, RJN, strana 23: Birmingem je uobičajeno--Jakša (razgovor) 23:32, 20. april 2010. (CEST)

Prćić, str. 40. Engleska transkripcija je u pitanju, tu je Prćić bog i batina, koliko god se to nekima ne sviđalo. Pitanje za Jakšu: Ko će da odredi šta je uobičajeno? Ti, ja ili nepoznati, ili bilo ko odavde sa njiki sigurno ne.--Jagoda ispeci pa reci 09:46, 21. april 2010. (CEST)

Nepoznati, sigurno si koliko znaš za sebe govorio i Vašington i Prisli, pa je Denezel Vošington a Elvis je postao Presli. Vremena se menjaju, jezik se menja i usavršava. Prćić je uveo red u transkripciju s engleskog koja je do sada rađena "prema sluhu" i "ja sam celog života tako govorio". E, sad ne morate više da lupate glavu. Postoje pravila koja samo treba slediti. --Jagoda ispeci pa reci 09:29, 21. april 2010. (CEST)

Osim toga, primer ti ne valja. Mešaš babe i žabe. Ako nekom govoriš na engleskom, onda ćeš ta dva grada izgovoriti kao /ˈbɜrmɪŋəm/ i /ˈbɛlgreɪd/. Ako se nekom obraćaš na srpskom,onda Bermingam i Beograd. Ako nekom pišeš na engleskom, biće Birmingham i Belgrade, a ako nekom pišeš na srpskom, biće Bermingam i Beograd. A zašto je članak o Beogradu na engl. vikipediji označen kao Belgrade?Pa zato što oni tako pišu i kažu Beograd,a izgovaraju ga kao /ˈbɛlgreɪd/. Isto kao što i mi kažemo Bermingam, a ne /ˈbɜrmɪŋəm/ i pišemo Bermingam a ne Birmingham.--Јагода испеци па реци 09:42, 21. април 2010. (CEST)

Batina je potrebna lingvistima amaterima. Иван Клајн, РЈН, страна 23: Бирмингем је уобичајено.--Јакша (разговор) 10:25, 21. април 2010. (CEST)

Пример за Београд је сасвим јасан. По твојој логици ћемо сутра и Букурешт називати Букурешти или Будимпешту Будапешт, а што да не и Лондон ће се звати Ландон. :-((

А ово да ми изговарамо и пишемо Бермингам ти је аргумент који ме је итекако убедио у "исправност" твоје лингвистичке логике. :-)--Вујке 14:07, 21. април 2010. (CEST)

Jakša, nisi mi odgovorio, ko će da odredi šta je uobičajeno a šta nije? Ti? c'mon, sigurno se šališ... Bukurešt i Budimpešta su pre svega drugi jezik, ne engleski, tako da ne vidim kakve veze imaju sa engleskim. London je ustaljen naziv i to su lingvisti naveli -- piše kod Prćića, isto kao što piše i Bermingam. Kupi Prćićev rečnik, biće ti lakše da saznaš šta je odomaćeno a šta nije, kad su gradovi sa engleskog govornog područja u pitanju, pa samim tim ćemo izbeći ova užasno smaračka natezanja.--Јагода испеци па реци 14:48, 21. април 2010. (CEST)

Vujke, zabole me leva štikla što si ti ostao neubeđen. Ko hoće da shvati, shvatio je, ko neće, ne mora. Ali ovaj članak ima da ima pravopisno ispravan naziv. I da, molila bih vas najlepše da se uzdržite vređanja i ad hominem napada što na moju personu (ovo je tebi, Vujke, direkt upućeno), što na lingvističke autoritete (ovo unapred upozoravam učesnike u ovom razgovoru, poučena prethodnim iskustvom). Niko vam ne brani da imate svoje mišljenje, ali ako je ono uvredljivo, zadržite za za sebe. --Јагода испеци па реци 14:48, 21. април 2010. (CEST)

Овако: ако се поново посвађате, биће блокиране обе стране. -- Bojan  Razgovor  18:58, 21. април 2010. (CEST)

Je l' ti to meni pretiš? Pazi kome pretiš, da ne bi posle žalio... Ovo nije pretnja, ovo je prijateljsko upozorenje... --Јагода испеци па реци 19:55, 21. април 2010. (CEST)

По трећи или четврти пут понављам, Иван Клајн у Речнику језичких недоумица каже да је Бирмингем уобичајен облик.--Јакша (разговор) 20:07, 21. април 2010. (CEST)

Јагода, по ко зна који пут, бедно је од тебе што се са понижавајућим омаловажавањем обраћаш приличном броју других на википедији. И то онима којима ти и Slyah ми нисте ни до колена по образовању, квалификацијама и интелигенцији.--Јакша (разговор) 20:14, 21. април 2010. (CEST)

Preporučujem svima da se drže argumenata ad rem, a ne prozivki na lični račun, da ne bi neko popio ban na 24 časa. --В. Бургић (реци...) 20:29, 21. април 2010. (CEST)

Dakle, da ponovim: Kad je transkripcija s engleskog u pitanju, ne važi ni Pravopis, ni Klajn ni sam Bog, nego prof. Tvrtko Prćić i njegova dva rečnika, kao i njegovo pisanije po lingivističkim časopisima. A prof. Prćić kaže: Bermingam. Dakle, zaključak je: Ovaj članak ima ispravan naslov...--Јагода испеци па реци 20:39, 21. април 2010. (CEST)

tu je Prćić bog i batina

ето ко помиње батине. Не постоји никакав разлог да се Прћићу даје за право у односу на Клајна, а нарочито не у односу на Правопис.--Јакша (разговор) 20:44, 21. април 2010. (CEST)

Batina je potrebna lingvistima amaterima.

Ovo je direktna fizička pretnja koju administratori ladno ignorišu. Štaviše, umesto da zaštite one kojima se preti, DOLIVAJU ULJE NA VATRU i prete blokadom onom kome je ova pretnja upućena. Ovo dovljno govori o savesti vikipedijanskih administratora. No, to i nije ništa novo. Čudo bi bilo da su odmah reagovali i uputili upozorenje ovom što preti... --Јагода испеци па реци 15:29, 22. април 2010. (CEST)

Klajn i Prcic

Može li neko da mi odgovori sa da ili ne: da li Klajn priznaje Prćića kao stručnijeg od sebe na polju transkipcije sa engleskog? -- Bojan  Razgovor  20:54, 21. april 2010. (CEST)

Da. To je i rekao više puta na više mesta. Pa zajedno rade na novom Pravopisu, pobogu, rečeno je to milion puta na ovoj Vikipediji.--Jagoda ispeci pa reci 21:04, 21. april 2010. (CEST)

Milion puta ponovljena laž postaje istina (i na vikipediji). Pravopis piše tim lingvista (M.Pižurica, M.Dešić, Ž.Stanojčić, B.Ostojić), koji predvodi Mate Pižurica. Ivan Klajn i Milan Šipka su jezički autoriteti koji su nedavno izdali Pravopisni rečnik. Nigde tu nema Prćića. Kakva god da bude reforma Pravopisa, a one su obično male, sigurno se neće iz upotrebe izbacivati ukorenjene transkripcije.--Jakša (razgovor) 00:20, 22. april 2010. (CEST)

A da pitate licno Klajna? -- Bojan  Razgovor  05:38, 22. april 2010. (CEST)

Ti Bojane, mora da se salis. Coveka se moze pitati nesto sto ima smisla, a to tvoje pitanje je totlano besmisleno. A Jaksa inace ima problem sa novim pravilima transkripcije, bez obzira koji je jezik u pitanju i ko to pominje. Eto pre neki dan na Trgu, napao je Point Dreada i prof. Ljubisu Rajica oko transkripcije sa islandskog, iako mu je Point Dread naveo konkretne izvore gde to pise (i usput spomenuo i Prcica). Dakle, to sto Jaksa tvrdi je apsolutna laz. Odbor za standardizaciju jezika je svojom odlukom 44 odredio ko sta tacno pise i sta radi na novom pravopisu. Na strani 44 pise: Transkripcija: Engleski jezik: Tvrtko Prcic. Recezent: Ivan Klajn. I Bojane, bio bi red da to vec jednom zapamtis, ova odluka je citirana i davan je link sto puta na ovoj Vikipediji. --Jagoda ispeci pa reci 13:27, 22. april 2010. (CEST)

Necu da budem arbitar, meni je samo u interesu da trosite vasu i nasu energiju i vreme na svadje. Posto je obema stranama Ivan Klajn autoritet, pitajte ga za nedvosmilen odgovor na pitanja novih pravila transkripcije i sta se smatra ukorenjenim oblikom. -- Bojan  Razgovor  13:40, 22. april 2010. (CEST)

Znas sta, Bokice. Pa ne moze to tako da biras sta ces da radis od administratorskih duznosti. Ne mozes ti nama da pretis blokadom (i da nas eventualno blokiras), a ovamo neces da presudjujes. Izvoli, ja sam ti dala reference i matrijal, nema potrebe da de Klajn smara takvim pitanjima. Sve ti na linkovima pise crno na belo, pa ti sam vidi ko je u pravu. Osim toga, mislim da je krajnje vreme da se na ovoj vikipediji zauzme stav po ovom pitanju i da se tako ubuduce postupa: postuje li vikipedija pravopisna pravila bez pogovora ili ce svaki put kad se pojavi neki novajlija koji nije bio tu kad se prethodni put diskutovalo, ponavljati diskusije i svadje? Hoce li se slediti strikno pravila koja propisuju lingvisti ili ce se dozvoljavati da neznalice sumnjaju u iste? Mislim, tri godine se mantam po ovoj vikipediji, i nista se nije promenilo. Nadobunde neznalice uvek daju sebi za pravo da dovode u pitanje, poricu cak bezobrazno vredjaju priznate srpske lingviste i one koji samo prenose ono sto su ti lingvisti napisali i traze da se to postuje. Kad jednom budete doneli odluku o tome, nece vise biti ni svadja. Na dve stolice ne mozete sedeti, vi, administratori, ali to se opet vracamo na rasprave o vasim pravima/duznostima... Ili jeste ili niste. Ako vam je toliko neprijatno, onda bolje da niste. A ako jeste, onda budite i kako lahko lupate po onom dugmetu "blokiraj" tako donesite i neke odluke. --Jagoda ispeci pa reci 15:24, 22. april 2010. (CEST)

Klajnu sam pisao u dva navrata opširna pisma, i jednom je posvetio svoj članak u NINu da odgovori na njih. Potvrdio je da je, recimo, Nanking i Harkov uobicajena transkripcija. Nadobunde neznalice su oni koji insistiraju da oni znaju bolje.--Jakša (razgovor) 20:18, 22. april 2010. (CEST)

Administratorske moci se ne koriste da bi se izgurala neka verzija. Nemoj produžavati raspravu, nemoj nazivati ljude neznalicama, pitajte te ljude i presecite. -- Bojan  Razgovor  18:56, 22. април 2010. (CEST)

P.S. Jakšo nemoj da preimenuješ članak jer ne znaš kako se to radi i izgubi se istorija izmena. -- Bojan  Razgovor  18:56, 22. april 2010. (CEST)

Vokativ od Jakša je jednak nominativu.--Jakša (razgovor) 20:18, 22. april 2010. (CEST)

'U NIN-u' se piše s crticom, sveznalice. --Jagoda ispeci pa reci 19:23, 2. novembar 2010. (CET)

Dupli kriterijumi

Zaista nemam nameru da se svađam sa bilo kim. Samo ne volim jednostrana nametanja u diskusiji, ovakve rasprave isključivo shvatam kao razmenu mišljenja. Ti jagoda kažeš za London da je to ustaljen izraz za London, OK. Onda hajde mi lepo objasni otkad je to Bermingam ustaljen izraz za Birmingham, koliko vidim to samo kod tog Prćića i kod tebe postoji.

Ako se dotični latio revizije pravopisa sledeći neka normativna pravila za transkripciju, otkud onda dupli kriterijumi pa za London navodno postoji ustaljen izraz koji ne podleže transkripciji a Birmingem je nepravilno pa se mora promeniti??

Što se tiče pominjana dva primera za Bukurešt i Budimpeštu, upravo se nadovezujem na ovo moje gore prethodno, mnogo su mi sumnjivi ti dupli standardi kojima se neko vodi pri transkripciji stranih reči i izraza. Srdačan pozdrav, --Vujke 13:19, 22. april 2010. (CEST)

Za sve primedbe na postojeca pravila obratiti se Matici srpskoj i tamo zaposlenim lingvistima. To sto pitas ovde se objasnilo ne jednom, nego sto i jedan put, i nemam nameru da gubim vreme na objasnjavanje neceg sto je i pticama na grani jasno, samo nije onima koji se usudjuju da svojim neznanjem dovode u pitanje odluke visokostrucnih lingvista. --Jagoda ispeci pa reci 13:30, 22. april 2010. (CEST)

I dalje si neznalica i jezicki diletant, pa se pozivaj na koga hoces.--Jakša (razgovor) 20:19, 22. april 2010. (CEST)

Prvi podnaslov

U trenutno važećem pravopisu pod brojem 118. na stranici 205. se kaže da se ovdje radi o odstupanju od pravila (u korist e umjesto u korist a) i tačno se navodi primjer Birmingem, kao i Notingem kao ispravan. Prema tome sva dalja diskusija na ovu temu je suvišna. --Slaven Kosanović {razgovor} 12:40, 24. april 2010. (CEST)

Ja stvarno više ne mogu da ponavaljam. I gde je ceo razgovor koji je ovde bio ranije i sva moja argumentacija koju sam navela? Prćić je autoritet za transkripciju sa engleskog (po preporuci Odbora za standardizaciju jezika), u Prćićevom Rečnku geografskih pojmova piše Bermingam. Izvinićeš, Slavene, ali nije sve tako jednostavno kako si ti to zamislio. Premeštam na Bermingam, a vi vidite šta ćete.--Jagoda ispeci pa reci 16:49, 24. april 2010. (CEST)

Ja bih najlepše zamolila Zrna i Jakšu da ne premeštaju na nepravilnu verziju. --Jagoda ispeci pa reci 17:08, 24. april 2010. (CEST)

Ja bih zamolio administratore da reaguju --Zrno (razgovor) 17:09, 24. april 2010. (CEST)Zrno

Izvini, imaš li ti argumente za svoje premeštanje? --Jagoda ispeci pa reci 17:10, 24. april 2010. (CEST)

Jakša, molim te ne kopipejstuj, jer se tako ne premešta članak.--Jagoda ispeci pa reci 17:10, 24. april 2010. (CEST)

Imam dobre argumente - NEMAM POJMA ŠTA JE TO BERMINGAM...verovatno onaj grad u Engleskoj koji zovemo Birmingem.--Zrno (razgovor) 17:12, 24. april 2010. (CEST)Zrno

[3] --91.150.121.22 (razgovor) 17:15, 24. april 2010. (CEST)

Ne vredi, nepoznati, boriti se protiv tako jakih argumenata....--Jagoda ispeci pa reci 17:17, 24. april 2010. (CEST)

Ovako

Prvo: pazite kako premestate da se ne izgubi istorija stranice.

Drugo: da li moze neki status kvo dok se ne donese taj novi pravopis? -- Bojan  Razgovor  18:34, 24. april 2010. (CEST)

Može, sadašnji Pravopis do budućeg Pravopisa (koji će reći isto to, ali, hajde).--Jakša (razgovor) 18:35, 24. april 2010. (CEST)

Članak će se sad zvati Bermingam, a u članku će stojati ime Birmingem. Hvala vam što ste kooperativni. -- Bojan  Razgovor  18:49, 24. april 2010. (CEST)

Nema na čemu.--Jagoda ispeci pa reci 18:52, 24. april 2010. (CEST)

Samo bih da napomenem, ova stranica je već izgubila svoju istoriju, zahvaljujući nasumičnim i nepravilnim prebacivanjima nekih korisnika...--Jagoda ispeci pa reci 18:53, 24. april 2010. (CEST)

Jagodi i Jaksi

Posto su vec blokirani na sat vremena, a ne pokazuju znakove napretka, svaki administrator neka ih slobodno blokira istovremeno. -- Bojan  Razgovor  19:08, 24. april 2010. (CEST)

Znači, opet otvoren lov na Jagodu? --Jagoda ispeci pa reci 19:12, 24. april 2010. (CEST)

Kad neko od vas dvoje napravi glupost, bicete blokirani oboje, cisto da ne osecate da neko favorizuje onog drugog. -- Bojan  Razgovor  19:20, 24. april 2010. (CEST)

Prćić može biti autoritet, ali dok njegovi prijedlozi ne uđu u Pravopis oni nisu zvanični za sve govornike srpskog jezika, pogotovo ne za slučajeve gdje je zvanični pravopis jasno zabilježio šta je ispravno. Zvanični pravopis je najveći autoritet u svakom jeziku, bez obzira na drugačije prijedloge stručnjaka. Zato i sam Prćić svoja pravila zove prijedlogom za novi pravopis u publikaciji Jezik danas. Riječ prijedlog znači upravo to da se nešto predlaže, a ne da je gotova stvar. Niko ne može unaprijed da tvrdi da će nešto biti u novom pravopisu onako kako misli ili želi, pošto pravopis rade grupe ljudi, a ne pojedinci, i krajnji rezultat pravila su nerijetko kompromisna rješenja. Osim toga, u trenutno važećem pravopisu se ovaj slučaj zajedno sa slučajem Notingem, jasno navodi kao izuzetak od pravila prilikom prenosa glasa ”a” u -gham u korist glasa ”e”, odnosno -gem. Zato bih ja zamolio da ne koristimo kristalnu kuglu ovdje i da dok ne izađe novo izdanje pravopisa stoji onako kako je zabilježeno u trenutno važećem. Zatim, ovo je drugi grad po veličini u Engleskoj, stoga odavno poznat, i to bi bilo kao da mijenjamo Vašington u Vošington, zato što Prćić kaže da je ispravnije Vošington. --Slaven Kosanović {razgovor} 19:41, 24. april 2010. (CEST)

I da podsjetim da krajnja transkripcija nije bukvalno prenošenje glasova iz stranih jezika, nego rezultat adaptacije u jeziku primaocu. Ovo ime je davno adaptirano i takve stvari se ne mijenjaju iz hira. A da su i oni koji su pisali važeći pravopis upoznati sa izgovorom i prenosom glasova, to je svakome jasno, samo ako pogleda pravila zabilježena u njemu i objašnjenja koja se daju. Dakle, ne radi se ni o kakvom nepoznavanju stvari, nego je oblik Birmingem zabilježen kao izuzetak, zajedno sa oblikom Notingem i svim drugim oblicima koji završavaju na -gham. --Slaven Kosanović {razgovor} 19:57, 24. april 2010. (CEST)

Uspoređenje transkripcija

A sve ovo se ne bi desilo da su ljudi poslušali izvjesnog M.Ć. i neke druge „neznalice“, i ostavljali strane oblike u originalom pismu. Ovo nije bilo prihvatljivo, i objašnjeno je nepismenom M.Ć. da je transkripcija u srpskom jeziku obavezna. Tako da ljudi imaju razbibrigu, pišući duže strane za razgovore nego same članke, i vodeći rasprave o idealnom broju rupa na saksiji.

Ipak, da bi razbili dosadu subotnjeg poslijepodneva, pogledajmo kako su ime transkribovali oni jezici koji koriste transkripciju:

• bg:Birmingam
• cv:Birmingem
• os:Birmingem
• mk:Birmingem
• ru:Birmingem
• uk:Bіrmіngem

i naravno, srpski: sr:Bermingam

Da li je M.Ć. popio previše koka-kole poslije ručka, vidi li duplo, ili je potpuno odlijepio zbog smoga u Hamiltonu, ostavljam čitaocu da zaključi. I posebno: da li je možda riječ o Hemiltonu? --Miroslav Ćika (razgovor) 20:35, 24. april 2010. (CEST)

Ja samo mogu da napišem poznato pravilo „Piši kao što govoriš“, znači ispravno je Birmingem, smešno je što se o ovome uopšte raspravlja!--Marko235 (razgovor) 20:43, 24. april 2010. (CEST)

Birmingem je davno ukorijenjen oblik. Čak i Klajn ga navodi kao uobičajen, a u Pravopisu je sve lijepo objašnjeno. Samo nekim korisnicima Vikipedije koji bi željeli da doprinesu normiranju srpskog jezika na svoj način, neke stvari nisu jasne. Članak treba vratiti na Birmingem i zaključati za premještanje. Korisnike koji žele da nastave da se igraju normativaca, blokirati. Ne mogu prijedlozi pojedinih stručnjaka biti iznad Pravopisa, naročito ne kada su u sukobu sa oblicima u njemu navedenim, ni u srpskom, a ni u bilo kom drugom jeziku. --Slaven Kosanović {razgovor} 20:45, 24. april 2010. (CEST)

Slavene, nemoj komentarisati drugu stranu. -- Bojan  Razgovor  21:05, 24. april 2010. (CEST)

Ja sam pogresan clanak zakljucao. Izludili ste me sa tim premestanjima. -- Bojan  Razgovor  21:07, 24. april 2010. (CEST)

Stavi na oblik iz Pravopisa i da se završi sa ovom pričom. Korisnici koji žele da učestvuju u normiranju srpskog jezika i radu na novom Pravopisu, znaju adresu. --Slaven Kosanović {razgovor} 21:10, 24. april 2010. (CEST)

Zavrsiscu sa pricom kada prodje blok blokiranim stranama. Necu nista da radim dok su oni blokirani. -- Bojan  Razgovor  21:13, 24. april 2010. (CEST)

Ako želiš da učestvuješ u ovim stvarima, treba da nabaviš kopiju Pravopisa i da ne treba niko da ti objašnjava šta u njemu piše. Ovdje nema kompromisa u smislu da je naslov u jednom obliku a u ostatku članka stoji drugi. Kada izađe novi Pravopis onda se može mijenjati ako se u njemu naznači drugačije, odnosno ako se ozvaniči oblik koji predlaže Prćić. Do tada treba da stoji Birmingem, jer je važeći Pravopis iz nekog razloga važeći. Da je bilo potrebe da se nešto mijenja u ovom i sličnim slučajevima, izdale bi se korekcije u skorijim izdanjima. --Slaven Kosanović {razgovor} 21:41, 24. april 2010. (CEST)

To nije kompromis, vec nacin da obe strane budu jednako (ne)zadvoljne da ne pomisle obe da ja bas protiv nje imam nesto protiv. To sto ti pricas bi boglo da bude ono sto sam mislio pod statusom kvo. Inace na ovoj vikipediji ima vaznijih stvari gde treba trositi vreme i energiju od toga sta je pravilnije od dva pravilna naziva. Necu nista raditi dok im ne prodje blok. -- Bojan  Razgovor  22:00, 24. april 2010. (CEST)

Dobro, blokovi su prošli, i šta sad? Ne postoje dve pravilne verzije u ovom slučaju, Pravopis kaže jasno koja je pravilna.--Jakša (razgovor) 23:21, 25. april 2010. (CEST)

Pokusavao sam o tome da pricam. Moze li predlozeni status kvo do donošenja tog Godoa od pravopisa - da ostane prvobitni naslov članka (isto kao i kod muzičkih grupa)? -- Bojan  Razgovor  23:26, 25. april 2010. (CEST)

Ne može. Pravopis se ili poštuje ili ne poštuje. Ima reči za koje Klajn kaže jedno, Jovan Ćirilov drugo, Prćić treće, a Pravopis četvrto.--Jakša (razgovor) 23:49, 25. april 2010. (CEST)

A ko poštuje pravopis? Ti ćeš reći ti, oni će reći oni. -- Bojan  Razgovor  08:01, 26. april 2010. (CEST)

Nemoj da se praviš naivan. Vidi kako si iznad razgovarao sa Slavenom. Obećao si da ćeš verziju podesiti na pravopisni oblik posle isticanja blokova.--Jakša (razgovor) 08:58, 26. april 2010. (CEST)

Nisam. -- Bojan  Razgovor  09:15, 26. april 2010. (CEST)

To ce onda da uradi neki drugi administrator. Ti nisi nizašta.--Jakša (razgovor) 10:21, 26. april 2010. (CEST)

Ćirilov? Je l' to onaj što je rekao da je pravilno reći lep top? Ćirilov je lingvista amater. I to vrlo loš. Lepi top je bila samo jedna u nizu njegovih budalaština koje je izrekao ni trepnuvši... Jedino ne razumem kako ga nije bilo sramota od Klajna onomad u onoj emisiji... Tad se nalupetao, al onako pošteno, srpski... --Jagoda ispeci pa reci 00:09, 28. april 2010. (CEST)

Zloupotreba admin prava

Bi se moglo nazvati ovo premeštanje sa pravilnog na nepravilno ime članka koji je zaključan... Toliko o neutralnosti administratora. --Jagoda ispeci pa reci 00:06, 28. april 2010. (CEST)

Ti si zajedno sa Jakšom svoje mogućnosti za civilizovano rešenje dokazala tako što si posegla za takvim vidom diskusije da si bila blokirana. I nije ti prvi put da se tako ponašaš, pristojnost ti je, izvini na direktnosti, slabija strana. S tvojim potpisom je Vikipedija napunjena najsočnijim uvredama. Reklo bi se da ste svoje mogućnosti iscrpli a ja sam uneo svežinu. Pročitati ispod kako su se dogovorili i Prćić i Klajn a vi ne možete...--Avala (razgovor) 00:12, 28. april 2010. (CEST)

---

Stvarno ste neverovatni, ne možete da rešite probleme kulturno i normalno nego uvek pljušte neke surove uvrede i uopšte ne vidim konstruktivnu diskusiju niti ko je tačno za šta, samo pljuvačina i ratovi izmena. I ne čude me blokovi koje ste dobili, samo pogledajte šta se dešava na članku kineskog grada Xian i sve će vam biti jasno, samo što ja nisam odmah posegao za blokom ali sudeći po ovome neće se mnogo promeniti za narednih nedelju dana. Premestio sam na Birmingem nakon što sam konsultovao najnoviji kapitalni Pravopisni rečnik koji je usklađen sa najavljenim novim Pravopisom a upravo je izašao iz štampe. Inače na ovom projektu rade svi poznatiji stručnjaci (uključujući Prćića i Klajna) i na neki način je ujedinjujuć. Ono što piše je da je transkripcija grada Birmingem s tim da u zagradi stoji da bi pravilnije bilo Bermingam ali šta bi bilo kad bi bilo nije pitanje za naziv članka nego za objašnjenje u članku. Dakle članak treba da se zove Birmingem a u njemu da piše da bi po pravilima pravilnije bilo Bermingam ali da to nije opšteprihvaćeno.--Avala (razgovor) 00:09, 28. april 2010. (CEST)

Pa ako piše da je pravilnije, što si menjao? Možeš da se pravdaš do sutra, za mene je ovo zloupotreba admin prava. Članak si promenio dok je bio zaključan. No, tebi nije prvi put da iskorišćavaš svoju moć. Sećam se kad si mi, i pored toga što je na moj zahtev moja straniza za razgovor bila zaključana za SVE, ipak pisao po istoj, samo da bi me vređao, a zato što mi se nije svideo šablon za španski grad koji si TIIIII napravio... Neverovatno. Možda bi trebalo i ti malo da odmoriš od tih admin prava, kao Bokica, pa da naučiš šta se može, a šta ne može... --Jagoda ispeci pa reci 00:13, 28. april 2010. (CEST)

Što se tiče ovog drugog, polako bez histerije i tog urlanja "TIIIIII". Kada bi mi neko na ulici tako zakričao "TIIIII" ja bih pobegao od straha. I da administratori imaju prava da pišu po stranici za razgovor jer koji je drugi način komunikacije sa korisnikom? I po pravilima stranice za razgovor ne bi ni smele da se zaključavaju jer one nisu vlasništvo korisnika već su panel za obraćanje tom korisniku a kako je ovo zajednica a ne privatni projekat tako je i komunikacija neophodna kao što je ponekad neophodno da čovek prihvati da jednostavno nije u pravu. Osobina koju čini mi se, ispravi me ako grešim, nemaš. Nisam te video do sada da si nekada rekla drugome nešto poput "Izvini, moja greška, u pravu si" jer čak i kada znaš da nisi u pravu teraš do kraja. No kako god, ovo nije diskusija o tome pa se time više neću ni baviti. Tako i nije bio postignut dogovor prethodno jer ste ti i Jakša vređali jedno drugo umesto da ste radili na rešenju spora kao vaši heroji koji su svoje nesuglasice prvi rešili.--Avala (razgovor) 00:23, 28. april 2010. (CEST)

Ma ok. To je tvoje tumačenje tipa "što je babi milo". Neću da se raspravljam više, zato što je na kilometar jasno da nema svrhe, a i zato što sam nekom obaćala da se više neću upuštati u ovakve vrste uzaludnih rasprava. Radite šta hoćete. Meni život neće ništa biti drugačiji zato što na Vikipediji stoji pogrešan naslov jednog članka. Svi dobro znamo da nije ni prvi a bogami ni jedini. --Jagoda ispeci pa reci 00:24, 28. april 2010. (CEST)

PS:Oblik Šikago nigde nije zabeležen. Bermingam jeste. --Jagoda ispeci pa reci 00:24, 28. april 2010. (CEST)

A što se "novije literature" tiče... Prve kritike tog rečnika su, koliko sam videla, negativne. Posao odrađen na brzinu i sa greškama. Žao mi je, ali Prćić ipak ostaje prvi izvor za transkripciju sa engleskog. --Jagoda ispeci pa reci 00:26, 28. april 2010. (CEST)

Besmislen je tvoj pokušaj da noviju literaturu proglasiš za šund. Na ovom projektu rečnika i novog Pravopisa su zajedno radili svi pa i Prćić tako da ne možeš ti da odlučiš da važi Prćićeva stara knjiga ako je čovek sam radio na novoj. Dakle većina ljudi će dati prednost ovim stručnjacima posebno po pitanjima njihovih sopstvenih knjiga koje valjda bolje poznaju od tebe.--Avala (razgovor) 00:45, 28. april 2010. (CEST)

Dakle, dobili smo novu viki pravopisnu Bibliju. Zanimljivo. Ajd, srećno vam bilo. --Jagoda ispeci pa reci 00:47, 28. april 2010. (CEST)

I molim te da mi ne trpaš u usta ono što nisam rekla. Ja nikad nisam rekla da je novi Rečnik šund. No, to je tipično srpski fazon: ako nisi za, onda si sigurno protiv. Sive nijanse ne postoje. No svet nije crno beli, to i ptice na grani znaju. Al, kome ja pričam...--Jagoda ispeci pa reci 00:49, 28. april 2010. (CEST)

BTW, autor Rečnika je Milan Šipka.--Jagoda ispeci pa reci 00:49, 28. april 2010. (CEST)

Eto, odmah je ovde napakovano toliko teksta a skoro ništa u vezi sa temom. Uvek sve okrenete na lične uvrede, za sekund. Moje nije da bilo koga blokiram, to nema efekta očigledno jer su akteri priče, ovakve iste bizarne svađe vodili već gomilu puta. Moje je da vaše ponašanje ukalupim u prohteve zajednice kada već sami niste u stanju da budete pristojni i da diskutujete onako kako dolikuje. Evo finog saveta sa engleske Vikipedije "Wikipedia is not a social networking site, and all discussion should ultimately be directed solely toward the improvement of the site." tako da, šta Jakša i Jagoda misle jedno o drugom i o svima ostalima, vrištanje i brecanje sve je to nešto što nam ne treba. Skoncentrišite svoje aktivnosti na kvalitet Vikipedije, argumente vodite spoljnim izvorima a ne hvalisanjem sopstvenim (ne)znanjem, sukobe o sadržaju rešite na strani za razgovor (i bez brisanja tuđih komentara u smešnom pokušaju dobijanja entog bloka) a ne kroz ne tako smešne opise izmena a lične prepirke vodite preko drugih sajtova ili vidova komunikacije. Hvala.--Avala (razgovor) 01:33, 28. april 2010. (CEST)

I posetite Razgovor:Sjen da vidite kako se diskusijom koja se vrti isključivo oko teme bez vređanja i iznošenjem preciznih referenci može iznaći kvalitetno rešenje za kratko vreme. Naravno veoma je pomoglo što su korisnici poslušali moju molbu da u diskusiju uđu tako da budu spremni da možda i nisu u pravu. Na kraju se ispostavilo da nijedan od dva korisnika u sukobu nije bio u pravu i zajedno su pronašli da je nešto sasvim treće tačno.--Avala (razgovor) 23:11, 28. april 2010. (CEST)

Da li su se tvorci Pravopisnog rečnika uopšte služili Prćićevim rječnicima? S obzirom da rječnici tog tipa obično sadrže transkripcije i druge prilagođene nazive, logično bi bilo da je u takav jedan iscrpan rječnik uvršten potpun sadržaj Prćićevih rječnika i da su Klajnove starije transkripcije usklađene s njima, ali na osnovu nekolicine primjera što sam ih vidio onlajn, mislim da su se pridržavali Klajnovog RJN više nego što je trebalo, pa i u slučaju Bermingama. Ovo naravno ne dokazuje da će novi Pravopis ignorisati Prćićeve rječnike, jer imamo nedavni članak iz Blica (v. poglavlje o Ejafjadlajekidlu u Pravopisnim pitanjima) u kojem Klajn spominje da mu je stigao novi Pravopis na recenziju i da prolazi kroz transkripciona pravila sa Tvrtkom Prćićem (za engleski) i Ljubišom Rajićem (za skandinavske jezike), sasvim u skladu s Odlukom 44. --PointDread (razgovor) 19:46, 1. maj 2010. (CEST)

Tačno, transkripciju u novom Pravopisu za engleski je radio Prćić a recenziju Klajn. A rečnik (koji je već u prodaji) je usklađen sa Pravopisom (koji će uskoro da izađe). Što se tiče ovoga, rečnik se ne pridržava Klajna, samo se navodi da bi po Klajnu tako bilo pravilnije ali to stoji u zagradi, dakle taj oblik se ne uzima već se samo navodi kao napomena.--Avala (razgovor) 22:15, 1. maj 2010. (CEST)

Bermingam ne postoji, a ovu obnovljenu diskusiju shvatam kao očajnički pokušaj obožavalaca Tvrtka Prćića da ponovo unesu jabuku razdora u vikipedijsku zajednicu.--Jakša (razgovor) 03:04, 2. maj 2010. (CEST)

Ima li u Pravopisnom rečniku konkretnih podataka o tome koliko je usklađen sa Prćićevim rječnicima (u uvodu ili u bibliografiji)? Na primjer, u Prćića je dopušteno isključivo Džouns, jer Džons može biti drugo ime (Johns). Sadrži li Rečnik ovu odrednicu? --PointDread (razgovor) 20:50, 2. maj 2010. (CEST)

Da, piše "Džons, ne nego Džouns". To je i očekivano pošto je on radio pitanja transkripcije sa engleskog.--Avala (razgovor) 20:33, 4. maj 2010. (CEST)

Za ovakva pitanja postoji odeljak Pravopisna pitanja (na trgu).--Jakša (razgovor) 00:13, 3. maj 2010. (CEST)

Dokaz

Za sada nema dokaza da se transkripcije u Šipkinom rječniku uopšte zasnivaju na Prćićevim rječnicima, a kamoli da je Prćić promijenio mišljenje o Bermingamu. Pošto se na Vikipediji ne zahtijeva korištenje pravila u Pravopisu, već se svakodnevno transkribuje po Prćiću, nema razloga da ovaj članak ostane Birmingem tek tako. --PointDread (razgovor) 21:42, 30. avgust 2010. (CEST)

Molba

Sasvim mi je svejedno kako se zove Birmingem/Birmingam, ali bi zamolio da se prvo dogovorite ovde ili na stranici za pravopisna pitanja, pa tek onda vršite izmene u tekstovima gde se pominje Birmingem/Birmingam.--Drazetad (razgovor) 22:23, 30. avgust 2010. (CEST)

Pravopis Matice srpske, 1994, strana 209, pravlio 119b:

IR, YR [g:] kao er ili ir (retko je u imenima, pa i nema ustaljenog uzusa): Berd (BYRD, polarni istraživač), Birmingem (BIRMINGHAM);

BIRMINGEM (engl., e u završetku -GHAM: Virmipgham), t. 118, 119s

Kraj priče.--Jakša (razgovor) 22:29, 30. avgust 2010. (CEST)

Dogovaranje nema nikakvog smisla. Odbor za standardizaciju srpskog jezika zadužio je Prćića za transkripciju s engleskog u Odluci 44. Nedavno smo vidjeli da je Prćić i dalje za to zadužen, na osnovu članka u Blicu u kome Klajn lično kaže da je prolazio kroz pravila transkripcije s Prćićem. Dakle, u čemu je problem? Vikipedijanci nikako ne mogu opovrgnuti odluku Odbora za standardizaciju srpskog jezika, a nisu se Prćićevi rječnici juče pojavili. --PointDread (razgovor) 22:48, 30. avgust 2010. (CEST)

Vikipedijanci jedino ne mogu da promene Pravopis. Tu priču o (Klajnu, Prćiću. Šipki...) smo već puno puta prošli. Nema autoriteta iznad eksplicitnih pravopisnih pravila.--Jakša (razgovor) 22:55, 30. avgust 2010. (CEST)

Naravno da ima, a to su Odluke Odbora za standardizaciju srpskog jezika. One su novije od Pravopisa. Ne možeš nikako dokazati da Odbor nema pravo donositi Odluke koje nisu sasvim u skladu s postojećim Pravopisom, jer je sam Odbor pokrenuo izradu novog Pravopisa. Nećeš valjda reći da je Pravopis iz 1993. bitniji od novijih razmatranja u Odboru? --PointDread (razgovor) 23:04, 30. avgust 2010. (CEST)

Naravno da je bitniji. Nikad zakoni u izradi nisu imali pravosnažnost, a kamoli u odnosu na postojeće zakone. Ovakvu smo raspravu već imali u slučaju Nju Džersija, pa ste na kraju pobijedli na mišiće. I ovdje ćete, već se može namirisati. Ko garantuje da se oni neće predomisliti do trenutka izdavanja novog Pravopisa? Zato valja biti strpljiv i poštovati postojeće odredbe. Ali i ja džabe pričam u vjetar, sve je to već rečeno. --Darko (razg.) 23:28, 30. avgust 2010. (CEST)

Kaže Klajn prije nekoliko mjeseci u Blicu. Ne razumijem zašto se očajnički hvataš za vjerovatnoću od 0,0001% da će Prćićev rad u zadnji momenat biti izbačen. To bi bilo suludo, jer se njegovi rječnici već koriste u javnosti. Norma nije zakonski tekst, otkud ti takvo poređenje? --PointDread (razgovor) 23:36, 30. avgust 2010. (CEST)

Bermingam

Nakon brojnih rasprava po pitanju naziva ovoga grada, Birmingema ili Bermingama, novija pravopisna norma ukazuje na pravilnost drugog naziva. Pod novom pravopisnom normom, sa stanovišta transkripcije engleskog jezika, podrazumijevam rješenja g. Tvrtka Prćića. Iako je dotičnog Odbor imenovao još davno za transkripciju u novom Pravopisu, bilo je u pitanju da li će on zaista taj posao odraditi po svome, jer to nije moralo značiti samo zato što ga je Odbor imenovao. Nakon objavljivanja Matice srpske (čiji sam tekst citirao na Trgu/Pravopisna pitanja) da je u novom Pravopisu transkripcija engleskog jezika izmijenjena, što naravno podrazumijeva po predlogu g. Prćića, može se jasno vidjeti da je ranija nezvanična, ali de fakto pravopisna norma dobila, odnosno dobiće, za mjesec-dva svoj zvanični oblik, u vidu novog Pravopisa srpskog jezika. Mislim da je time sasvim uklonjena sumnja u to da li su rješenja g. Prćića i zvanično prihvaćena, a samim tim prihvaćena i na Vikipediji. Zamolio bih korisnike da ukoliko imaju neke primjedbe da takve rasprave vode ovdje, ili na Trgu, ali da se ne koriste pogrdnim, uvredljivim riječima, bilo prema stranim ljudima, ili prema drugim vikipedistima. --Željko Todorović (razgovor) 00:43, 5. septembar 2010. (CEST) s. r.

Ne vidim razlog zašto bi se izbacivalo naziv Birmingem. Gdje je problem ako se jasno naznači da je to po geografskoj literaturi? Dakle, to ne bi trebalo sklanjati, posebno u ovom članku koji se vrti oko dva naziva. Sasvim je kompromisno prvenstveno staviti Bermingam (po pravopisu) i Birmingem (po geografskoj literaturi). --Željko Todorović (razgovor) 12:22, 5. septembar 2010. (CEST) s. r.

Zastarjela pravopisna rješenja nisu relevantna za aktuelne članke. Isto tako bismo mogli napisati predsednik ili pretsednik u odgovarajućem članku, i navesti gomilu izvora starijih od 1960. u kojima se tako pisalo po Belićevom Pravopisu. To bi ujedino bilo i originalno istraživanje, budući da takvi izvori ne bi mogli biti reference za pisanje pretsednik, već samo Belićev Pravopis. Korisnici moraju već jednom shvatiti da je oblik Bermingam (a prije toga Bermingem, Birmingem itd.) odredila pravopisna norma, ne geografi. --PointDread (razgovor) 14:21, 5. septembar 2010. (CEST)

Ne znam o kakvom preTsedniku i preDsedniku se radi, ali znam da navođenje referenci iz zvaničnih izdanja ne može nikako biti originalno istraživanje. Ne znam da li je problem u tome što Birmingem kao oblik ukorenjen u geografskoj literaturi i među narodom nije u skladu sa Pravopisom ili je po sredi nešto drugo. Ja samo molim da se tvrdnje koje imaju reference ne brišu. Sa druge strane opet ne shvatam kakve veze ima Belić i 1960. godina sa atlasima iz 2003-2008. godine, ako ćemo već o godinama. Hvala.--IvanM. (razgovor) 14:26, 5. septembar 2010. (CEST)

To pokušaj Pointe da objasniš milionima Srba koji prvi put čuju za Bermingam. Kad ukucaju Birmingem pojaviće se Bermingam bez ikakvog objašnjenja.--Zrno (razgovor) 14:27, 5. septembar 2010. (CEST)Zrno

Biće da neki nisu upućeni kako se stiže do informacija iz geografske sfere: Neka osoba želi da sazna gde je npr. grad Birmingem, za koji je npr. čula na televiziji dok se npr. igra Premijer liga, otvori atlas nađe stranu gde je Velika Britanije i sazna. Bilo bi zaista malo čudno da je sled događaja ovakav: otvori Pravopis potraži Bermingam i sazna gde se nalazi, budući da nigde neće ni čuti Bermingam, do ove situacije verovatno neće ni doći...--IvanM. (razgovor) 14:32, 5. septembar 2010. (CEST)

Ovdje će uvijek ostati preusmjerenje sa Birmingem na Bermingam. Stvarno ne vidim u čemu je problem, osim što će čitalac nešto naučiti o aktuelnoj normi. Da je Vikipedija postojala kada je prvi put izašao Pravopis u kome je pisalo predsednik (a ne pretsednik kao ranije), bili bismo u istoj situaciji. Objašnjenje je na ovoj stranici za razgovor – što se mene tiče, može biti i u članku, ali nipošto u obliku ili Birmingem, jer to nije tačno. Sada je pravilno jedino Bermingam. --PointDread (razgovor) 14:38, 5. septembar 2010. (CEST)

Zaključavanje

Zaključao sam stranu da bi rat izmena stao. Dogovorite se šta i kako (ili ćemo uposltii posrednike za to), ali rat izmena nije rešenje problema. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 14:47, 5. septembar 2010. (CEST)

Očigledno nema nikakvog dogovora među nama, pa dovedi posrednike.--Zrno (razgovor) 14:49, 5. septembar 2010. (CEST)Zrno

Sve je već rečeno na Trgu, ali neki korisnici sasvim podlo ignorišu činjenice o tome gdje je povučena granica između geografije i pravopisa. Naravno, niko od takvih neće biti sposoban da mi objasni zašto u člancima po istoj logici ne pišemo ili pretsednik. Pošto je ovo opšte pitanje, rasprava se nastavlja na Trgu. --PointDread (razgovor) 15:41, 5. septembar 2010. (CEST)

Meni se čini da pojedini korisnici zloupotrebljavaju prirodu Vikipedije, kao enciklopedije čiji se sadržaj menja u realnom vremenu, da afirmišu nešto što oni nazivaju novom pravopisnom normom, tako što insistiraju na uklanjanju referenciranih tvrdnji a da sami u članku nisu naveli referencu za stav koji zastupaju. Uklanjanje kredibilnih referenciranih tvrdnji je u celosti neprihvatljivo. Vikipedija nastoji na prikaže sve relevantne tačke gledišta, sve dok su one proverljive. S druge strane, ukoliko sa na ovoj stranici za razgovor ne navede tačna referenca gde Prćić navodi da je pravilan oblik Bermingam ili ne navede literatura gde su data pravila transkripcije po kojoj je pravilno Bermingam, članak može samo biti vraćen na onu verziju koja je potkrepljena adekvatnim izvorima. Ako se ova literatura navede, treba je dodati u članak, ali bez uklanjanja drugih referenciranih tvrdnji. Kada kažem literatura, ne mislim na nekakvu Odluku 44 niti „tako Prćić kaže“, već publikovani izvor. To je jedino što može pomoći prosečnom korisniku Vikipedije da proveri datu tvrdnju. --Kale ^{↙info/talk↗} 20:09, 5. septembar 2010. (CEST)

Dakle, molim nekoga ko ima navedeni Prćićev Rečnik geografskih pojmova, ili kako već, da navede tu referencu ovde kako bi bila dodata u članak. --Kale ^{↙info/talk↗} 20:12, 5. septembar 2010. (CEST)

Tvrtko Prćić, Rečnik geografskih pojmova, str. 40 Birmingham - Bermingam (u Britaniji); Bermingham (u SAD). --Jagoda ispeci pa reci 23:13, 8. septembar 2010. (CEST)

Bermingam i samo Bermingam

Na osnovu dosadašnje rasprave na Trgu, je li svima jasno zašto u jednoj enciklopediji nema smisla spominjati staru pravopisnu normu, koja nema veze sa predmetima većine članaka; zašto Bermingam pripada pravopisnoj normi, te zašto je suvišno istraživati (originalno) transkripcije u atlasima? Ako nije jasno, treba odmah rješavati otvorena pitanja da bi se članak mogao s mirom otključati, a ne da se ponovo krene u rat izmjena samo zato što neki korisnici i dalje ne razumiju kako je moguće da pravopisna norma određuje prilagođeni ćirilični i latinični zapis stranog imena. --PointDread (razgovor) 20:28, 8. septembar 2010. (CEST)

Taj tvoj stav smo mogli na više mesta nekoliko puta da pročitamo, uključujući i Trg, ali oko njega ne postoji konsenzus urednika. S tim u skladu, „Bermingam i samo Bermingam“ je adekvatan naslov koji ilustruje tvoju tačku gledišta, ali ne i principe na kojima Vikipedija počiva. --Kale ^{↙info/talk↗} 00:11, 9. septembar 2010. (CEST)

Čekaj malo, zar Vikipedija ne počiva na principima provjerljivosti i pouzdanosti? Evo, dali smo reference za transkripciju Bermingam i samo Bermingam, jer nema ILI Birmingem (Prćićev rječnik), za Prćića kao nosioca posla transkripcije s engleskog u novom Pravopisu (Odluka 44, članak u Blicu), za tvrdnju da isključivo pravopisna norma određuje kako će biti u geografskim atlasima i udžbenicima (Pravopis), zato što se podrazumijeva da će ih pravopisci ionako uzeti u obzir. Suprotna strana je prelistala nekoliko geografskih izvora i staru pravopisnu normu, a od metareferenci ni traga, kao da ovakav postupak moramo prihvatiti po zdravom razumu. To što usput provodi originalno istraživanje u atlasima i sličnim izvorima, umjesto da samo citira relevantnu literaturu (Prćićev rječnik), nikom ništa. --PointDread (razgovor) 08:05, 9. septembar 2010. (CEST)

Vikipedija upravo počiva na principu proverljivosti, a ne istine. Dakle, to što isključivo pravopisna norma određuje prilagođene nazive pisanja imena stranih gradova potpada pod domen nečega što treba ukazivati onima koji prave geografsku literaturu, ali to ne čini geografsku literaturu irelevantnom i ne čini njeno citiranje originalnim istraživanjem. Vikipedija nastoji da osigura maksimum informativnosti svojih članaka, dok god su informacije proverljive. Dakle, dok god se u aktuelnoj geografskoj literaturi paralelno koristi i ovaj drugi naziv, to treba da bude u članku prikazano. Čitalac članka će sam prosuditi da li mu je relevantniji pravilan oblik, referenciran Prćićevim rečnikom, ili nepravilan oblik, zastupljen u geografskoj literaturi. Pravo je svakoga da navede i alternativne, pa bili oni i nepravilni, nazive u upotrebi, ukoliko to može da referencira. --Kale ^{↙info/talk↗} 11:53, 9. septembar 2010. (CEST)

Kale, moraš moći dokazati da je geografska literatura relevantna kao referenca za transkripciju. Citatom iz Pravopisa, mi smo dokazali da nije. Valjda bi se složio da nema smisla referencirati petparački roman, udžbenik iz fizike ili slikovnicu gdje se spominje ovaj grad.

E, isto tako nema smisla citirati geografsku literaturu, jer to je kao da bismo citirali geografsku literaturu u članku o sastavljenom i rastavljenom pisanju riječi. I ti bi se valjda složio da ovo spada u domen pravopisa, te da bi bilo kakvo citiranje predstavljalo originalno istraživanje sastavljenog i rastavljenog pisanja u geografskoj praksi, umjesto da to rade pravopisci kao i obično a da mi onda samo citiramo njihove radove. Transkripcija spada u pravopisnu normu, kao što smo više puta spomenuli.

Mislim da se ovdje povodite nekom zdravorazumskom logikom po kojoj je Birmingham geografsko ime, dakle, možemo citirati geografsku literaturu. Ali tu nastaje greška: Bermingam je samo pravilan način da se ovo ime zapiše ćirilicom i latinicom (pored izvornog pisanja latinicom), o čemu se stara pravopisna norma, kao i o drugim vrstama zapisivanja u standardnom jeziku. Ima i nekih ukorijenjenih imena kao što su Beč, Pariz i sl., koja nisu nastala isključivo adaptacijom glasova, ali se u najviše slučajeva radi o mehaničkom zapisivanju stranih imena po utvrđenim pravilima. --PointDread (razgovor) 19:01, 9. septembar 2010. (CEST)

Niko ne govori o tome da je geografska literatura relevantna za transkripciju. Nema je potrebe banalizovati komparacijom sa petparačkim romanima jer je to u najmanju ruku lišeno konteksta a ima uvredljiv prizvuk te ne vidim kako pomaže razrešenju problema. Geografska literatura je prva instanca koju će neko konsultovati u nastojanju da sazna nešto više o geografskom pojmu. Budući da je izvesno da će u takvom izvoru naići na oblik Birmingem, Vikipedija to samo dokumentuje kao činjenicu koju referencira. Na taj način, čitalac nije doveden u zabunu — iz referenci mu je jasno da postoji jedan oblik koji je pravilan i drugi, sa kojim se on susreo, koji se koristi, ali nije pravilan. Na njemu je da prosudi šta mu je značajno. Na nama je da prikažemo činjenice. Vikipedijin kriterijum za uključenje činjenica ne može diktirati Pravopis. Dakle, činjenica da se Pravopis oglasio jedinim nadležnim za prilagođeno pisanje stranih imena bilo čega ne može ograničiti pravo urednika Vikipedije da dokumentuju alternativne nazive korišćene u stručnoj literaturi. To ne spada u domen orginalnog istraživanja, spada u pragmatično i neutralno prenošenje sadržaja respektabilnih izvora. Prvi naziv koji koristimo jeste onaj koji je u skladu sa Pravopisom (i to nekim budućim), radi poštovanja provopisne norme. Posle toga, sve što uvećava informativnost i sveobuhvatnost članka je dobrodošao dodatak, bio i nepismen. --Kale ^{↙info/talk↗} 21:29, 9. septembar 2010. (CEST)

Ja sam mišljenja da prednost mora imati pravopisna norma, jer ipak ona određuje šta je pravilno, tj. bavi se transkripcijom. Da nije potrebna norma po tom pitanju s lingvističke strane, onda ne bi ni bilo transkripcionih pravila u Pravopisu. Ali, svakako se ne slažem da u ovom konkretnom slučaju treba obrisati riječ Birmingem. Ovakvu situaciju usložnjavaju neke stvari, koje vjerovatno ne bi bile iste u slučaju nekog drugog grada, pa tako ne bih se usudio reći da bih podržao ubacivanje geografskog naziva u svaki članak. Birmingem je riječ koja se nalazi u skoro svim geografskim atlasima, geografijama za srednju i osnovnu školu, geografskim literaturama itd. Izostavljanje, u ovom slučaju, naziva Birmingem bi dovelo do uskraćivanja informacija čitaocu, jer budimo realni, niko nema pojma šta je to Bermingam. Mi ovdje znamo da je to pravopisna norma, i da se treba poštovati, i tako smo naslovili članak, ali izostavljanje Birmingema, tj. naziva koji se najčešće pojavljuje, bi bilo zbunjujuće za čitaoce. Opet podvlačim, ovo moje objašnjenje ne bih univerzalno primjenjivao, ali za ovaj konkretan slučaj, i za možda još neke, sigurno bih. --Željko Todorović (razgovor) 21:41, 9. septembar 2010. (CEST) s. r.

Meni je samo žao što je stranica za razgovor narasla na dve pune strane, a članak je beda. -- Bojan  Razgovor  21:44, 9. septembar 2010. (CEST)

Eto, da i ja nešto kažem. Ja se ovog puta slažem sa Željkom. Birmingem je isuviše raširen izraz da ne bi bio uključen u članak. Članak je na pravopisno ispravnom nazivu, i to je ono najbitnije, ali mislim da bi trebalo ubaciti (u ovom slučaju), i "narodski" naziv, jer iako zaista poštujem pravopisnu normu (to je svima ovde dobro poznato) mislim da ipak ona imena koja su opštepoznata (a samo oko takvih i ima ovakvnih kilometarskih diskusija) treba da se takođe navedu u članku, baš iz razloga koji je Kale naveo: neko će tražiti po atlasima Bermingam i sigurno ga neće naći. Dakle, da rezimiram. Bermingam (u geogr. atlasima obično Birmingem) je grad... Štaviše, ne mislim da su za naziv Birmingem potrebne reference, jer je to zaista opštepoznata stvar.

Bokice... Sve dok je diskusija na nivou bez vređanja i omalovažavanja druge strane, to je sasvim ok. Nije samo pisanje članaka najvažnije: bitno je i to kako su ti članci napisani. A ovde se upravo o tome radi. --Jagoda ispeci pa reci 22:53, 9. septembar 2010. (CEST)

Preusmjeravamo sa Birmingem ili bilo kojeg drugog lika na Bermingam, a ako čitaoca zanima zašto baš Bermingam ako je cijeli život govorio Birmingem, nisam siguran da bi takvu informaciju mogao pronaći u članku neke druge enciklopedije: kako je bilo ranije, kako je danas i po kojoj literaturi. Zato mislim da bi bolje bilo koristiti isključivo Bermingam i dodati link na odrednicu Birmingham u nekom pravopisnom savjetniku na Vikipediji, gdje bi bilo objašnjeno sve ostalo. Time istovremeno pojašnjavamo da prilagođeno ime ovog grada pripada pravopisnoj normi.

Ako baš moramo objašnjavati transkripciju u članku, ovo kako je sada napisano nije dovoljno, jer čitaocu nije jasno zašto baš Bermingam pored referenci 2, 3, 4, i 5 i ko je taj Prćić da se njegovom jednom izvoru daje prednost? Treba obrisati ili Birmingem na početku članka (jer to nije tačno), a u fusnoti za Bermingam napisati da je pravilno jedino Bermingam zato što tako određuje pravopisna norma (Prćićev rječnik); onda, šta je preporučivao Klajn u RJN, šta je preporučivao Pravopis, i ako baš moramo, usput pomenuti šta smo našli u atlasima kao neku vrstu sporedne, dopunske informacije, ali naglasiti da se na osnovu atlasa nipošto ne smije odlučivati o pravopisnoj normi. --PointDread (razgovor) 07:18, 10. septembar 2010. (CEST)

Niko nije ni rekao da se na osnovu atlasa odlučuje o pravopisnoj normi.

...jer čitaocu nije jasno zašto baš Bermingam pored referenci 2, 3, 4, i 5 i ko je taj Prćić da se njegovom jednom izvoru daje prednost?

Lepo si to rekao. Možda bi bilo najbolje da imamo članak o istoriji imena grada Birmingham u srpskom jeziku? EOF; [sabate]$ talk; 07:41, 10. septembar 2010. (CEST)

Ne slažem se sa PointDredom. Ne bavimo se mi utvrđivanjem jedine i apsolutne istine, već informisanjem čitalaca. Stoga taj puritizam zaista ide na štetu članka u ovom slučaju. Treba navesti i izraz koji je široko zastupljen u stručnoj literaturi, ali naslov ostaviti u pravopisno ispravnoj formi. Nije isto napraviti preusmerenje i staviti odgovarajući izraz u članak. mickiτ 07:47, 10. septembar 2010. (CEST)

---

Niko nije ni rekao da se na osnovu atlasa odlučuje o pravopisnoj normi. EOF; [sabate]$ talk; 07:41, 10. septembar 2010. (CEST)

Pa sam si na Trgu doveo u pitanje primjenjivost Prćićevih rješenja ako ih još uvijek ne možemo pronaći u atlasima, a Slaja je citirao referencu (Pravopis) po kojoj treba ići naprijed bez obzira na atlase. Osim toga, u članku se daju reference 2, 3, 4 i 5 kao da su ravnopravne s Prćićevim rječnikom, a u stvari moramo objasniti da se razlikuju od udžbenika fizike jedino po tome što geografi moraju češće posegnuti za pravopisnom literaturom o geografskim imenima.

Ne bavimo se mi utvrđivanjem jedine i apsolutne istine, već informisanjem čitalaca. Stoga taj puritizam zaista ide na štetu članka u ovom slučaju. mickiτ 07:47, 10. septembar 2010. (CEST)

Nema nikakvog purizma. Ustanovili smo da je pravilno jedino Bermingam, a ovo drugo možemo objasniti u fusnoti (ako baš ne možemo staviti link na neki jezički savjetnik Vikipedije u koji bismo mogli dodati obrazloženje). Čitalac nije uskraćen ni za šta, čak će dobiti detaljniji odgovor nego što je uobičajeno u bilo kojoj drugoj enciklopediji. Za sve što sam gore napisao postoje reference.

Treba navesti i izraz koji je široko zastupljen u stručnoj literaturi, ali naslov ostaviti u pravopisno ispravnoj formi. mickiτ 07:47, 10. septembar 2010. (CEST)

Da se razumijemo, jedina literatura koja je stručna za transkripciju ovog imena jeste pravopisna (referenca za ovu tvrdnju: Pravopis), i to ne sva pravopisna, već trenutno samo Prćićeva (referenca za ovu tvrdnju: Odluka 44). Mislim, možemo početi članak sa Bermingam (po starijoj pravopisnoj normi: Birmingem, Bermingem), ali ne vidim da se tako postupa u enciklopedijama ili u ostaloj literaturi osim pravopisne. Možda će u uvodu pisati nešto poput „sva geografska imena usklađena su s Englesko-srpskim rečnikom geografskih imena“, ali sumnjam da je primjereno objašnjavati pravopis kada nema veze s temom. --PointDread (razgovor) 19:56, 10. septembar 2010. (CEST)

Primijetio sam da se kroz raspravu mnogo puta pominjao odnos stare i nove pravopisne norme, pa su davani i primjeri sa predsjednikom i pretsjednikom. Ovdje se ne radi o staroj/novoj normi, nego o odnosu pravopisa i geografske literature. Dakle, ovdje se ne tvrdi da treba Birmingem zato što je to tako bilo po starom Pravopisu, nego zato što tako stoji u geografskoj literaturi. Nemojmo miješati babe i žabe, i pominjati staru pravopisnu normu. --Željko Todorović (razgovor) 20:12, 10. septembar 2010. (CEST) s. r.

---

Željko, slažem se da ne treba mešati babe i žabe, ali, zar ne misliš da je izjednačavanje Pravopisa i geografskim priručnika u pogledu njihove validnosti za rešavanje jednog čisto pravopisnog problema upravo to - mešanje baba i žaba?

Sabate, niko nije rekao da se na osnovu atlasa odlučuje o Pravopisnoj normi, ali samo da te podsetim na jednu tvoju tvrdnju:

saradnja i atmosfera pa će tvoja potpuno nakaradno shvaćena hijerarhija literature biti

Koliko sam mogao razumeti iz našeg razgovora, tvoje "ispravno shvaćanje hijerarhije literature" za pravopisnu problematiku (jer, transkribovanje stranih ličnih imena spada u domen pravopisa, zar ne?) je:

1. Geografski priručnici (doduše, "samo" u slučaju ako se pravopisci ne slažu oko nekog konkretnog slučaja - ne slažu se pravopisci i lingvisti, ali su tu geografi da potpomognu oko rešavanja problema budući da su oni, jel'te, stručni)

2. Pravopis i ostala pravopisna literatura (doduše, "u svim ostalim slučajevima", odnosno u slučajevima koje su im geografi milostivo prepustili buduću da su se lingvisti, jel'te, složili).

I sad se ja pitam čije li je shvatanje hijerarhije literature "nakaradno"?

--Sly-ah (razgovor) 20:47, 10. septembar 2010. (CEST)

---

Željko, obradio sam i geografsku literaturu kada sam gore spomenuo da se u principu ne razlikuje od udžbenika fizike ili od ostale literature gdje je riječ o Bermingamu. To je moj odgovor na pitanje odnosa geografske i pravopisne literature, i mislim da o tome nema smisla dalje razgovarati. Sad pokušavam da nađem praktično rješenje na primjedbu da su mnogi čitaoci navikli na Birmingem i da bi bilo dobro nekako prikazati i tu transkripciju, a jedino donekle ozbiljno rješenje podrazumijeva referenciranje starije pravopisne norme (sa nedvosmislenom napomenom da je starija, nipošto da je važeća), možda u fusnoti ili najbolje u nekom jezičkom savjetniku Vikipedije. --PointDread (razgovor) 21:24, 10. septembar 2010. (CEST)

E, nemate smisla za šalu ;), obojca citirate ono što sam gore napisao šaleći se. Pretpostavio sam da ćete shvatiti na osnovu konteksta rasprave na Pravopisnim pitanjima. Evo, sada ću biti ozbiljan. Stvar je baš u tome što ovo nije, ili nije isključivo, problem transkripcije. Dozvolićete da imamo pravo da, u srpskom jeziku, postoje imena toponima nezavisna od transkripcije. Veoma mi je sumnjiva teza da „Birmingem“ nije ustaljeno isto kao „London“ ili „Beč“, ipak se ovde radi o drugom po veličini gradu u Engleskoj za koga govornici srpskog nisu čuli tek juče, pa moraju da se koriste transkripcijom. Posebno zbog toga što se „Bermingam“ pojavljuje samo na jednom mestu u pisanom srpskom jeziku — u Prćićevom rečniku (i naravno u materijalu koji se direktno poziva na njega, ali to se ne može računati kao nezavisno pojavljivanje). Ali nebitno, pretpostavimo da je „Bermingam“ ušlo u jezik, a možemo uzeti i kristalnu kuglu, pa pretpostaviti da je „Bermingam“ i zvanično deo pravopisne norme (što tek treba da se desi, možda) — opet ne možete tako preko kolena rešavati stvari, jer ignorišete sve što se u ovom jeziku dešavalo do Prćićevih pravila. Ne može tek tako da se proglasi prethodna pravopisna norma nevažećom, i oni koji su sa njome upoznati preko noći nepismenima. To se nigde tako ne radi. Pogotovu u ovom slučaju gde je „Birmingem“ bio (a možda i ostane, ne znamo još!) deo te norme, dakle sasvim validna reč, koju poznaju generacije i generacije pismenih govornika srpskog a pritom je i jedini oblik u relevatnoj literaturi (za ovaj članak relevatnoj). Pa pogledajte, molim vas, samo nemačku pravopisnu reformu, koliko godina taj prelazni period samo traje i koliko je tu diskusije i fleksibilnosti bilo uprkos tome što je taj novi pravopis bio zvanično (i zakonski) naložen za upotrebu. A, po svemu sudeći, reforma je propala i izgleda da će se odustati od čitave stvari nakon godina mrcvarenja. Suština je dakle u sledećem: sve i da je „Bermingam“ deo novog Pravopisa (ponavljam, to tek treba da se desi zvanično) ne može se raniji oblik tek tako ignorisati jer je bio u upotrebi mnogo decenija, pri takvim promenama uvek postoji neki prelazni period u kome se prihvataju i raniji oblici (između ostalog i zbog toga što se ne može preko noći promeniti stručna literatura koja koristi stariji oblik). Ni Pravopis iz 1993. nije odmah prihvaćen i zvanično je uveden u škole tek kasnije (to se desilo valjda tek '96. ili '97). Ovo što pokušavate jednostavno nije razumno i nema uporište u realnosti bilo koje jezičke reforme. EOF; [sabate]$ talk; 21:31, 10. septembar 2010. (CEST)

Iz ovoga što je PointDred napisao je izvesno zašto se insistira na brisanju Birmingema iz članka. Dakle, zašto što Prćić možda neće biti dovoljno veliki autoritet za prosečnog čitaoca ovog članka, mi treba drugi oblik koji se široko koristi (što niko izgleda ne negira) sa sve referencama da sakrijemo ispod tepiha, valjda u cilju afirmisanja nove pravopisne norme. To je tipičan primer POV pušinga. Dakle, članak se nalazi na pravopisno ispravnom obliku (do čega smo došli pretvarajući Vikipediju u kristalnu kuglu, ali ’ajde) i u njemu je naveden drugi (nepravilan) oblik koji se koristi. Kada taj oblik prestane da se koristi, odnosno postane opsolentan na način na koji je pretsednik (krunski argument) postao opsolentan i mi ćemo ga ukloniti iz članka. Do tada je ova sadašnja forma najprihvatljivija i najmanje kontroverzna, i oko nje postoji solidan konsenzus saradnika. --Kale ^{↙info/talk↗} 00:46, 11. septembar 2010. (CEST)

Dozvolićete da imamo pravo da, u srpskom jeziku, postoje imena toponima nezavisna od transkripcije.

U srpskom jeziku postoje određen broj toponima koji su zaista nezavisni od transkripcije (kao što je, recimo, Beč), ali Birmengem/Bermingam ne spada nikako u tu grupu. I jedan i drugi su transkribovani oblici, samo što je prvi transkribovan po zastarelim pravilima transkripcije i za te likove se nikako ne može reći da su "nezavisni od transkripcije".

• Veoma mi je sumnjiva teza da „Birmingem“ nije ustaljeno isto kao „London“ ili „Beč“,

Te svoje sumnja možeš izneti na za to predviđenim mestima i za to stručnim osobama (Pižurici, Prćiću, Šipki, Klajnu ...)

• pa moraju da se koriste transkripcijom.

Ja ne vidim nijedan drugi način da se neko strano lično ime (dakle, i geografsko) uvede u srpsku ćirilicu. Zar hoćeš reći da lik Birmingem nije dobijen transkripcijom?

• Posebno zbog toga što se „Bermingam“ pojavljuje samo na jednom mestu u pisanom srpskom jeziku — u Prćićevom rečniku

Dakle, ti si proučio i pregledao SVE izvore u "pisanom srpskom jeziku" i zaključio da se "Bermingam" pojavljuje na "samo jednom mestu" i to, zamislite gde - kod Prćića! Zar ne misliš da je ta tvoja tvrdnja pomalo pretenciozna? Drugo, ako je ta tvoja tvrdnja kojim slučajem i tačna, to "jedno mesto u pisanom srpskom jeziku" je mnogo vrednije od desetzina drugih "mesta u pisanom srpskom jeziku" budući da se radi o lingvističkom izvoru.

• Ne može tek tako da se proglasi prethodna pravopisna norma nevažećom, i oni koji su sa njome upoznati preko noći nepismenima.

Ja se ne sećam da je iko ovde "prethodnu pravopisnu normu proglasio nevažećom, a one koji su s njom upoznati preko noći nepismenima". Sem toga, ako je neko staru pravopisnu normu proglasio nevažećom, onda su to lingvisti (npr. Prćić u svojim rečnicima zadržava i neke oblike koji su transkribovani po staroj normi, ali su se ukorenili).

• To se nigde tako ne radi.

Opet pogrešna adresa.

• koju poznaju generacije i generacije pismenih govornika srpskog a pritom je i jedini oblik u relevatnoj literaturi (za ovaj članak relevatnoj).

Ovde dolazimo do suštine problema. Po tvom mišljenju, geografska literatura JEST relevantna za rešavanje problema transkribovanja stranih geografskim imena, po mom mišljenju, geografska literatura uopšte NIJE relevantna za narečenu problematiku, već je za to nadležna, relevantna i pravovaljana JEDINO pravopisna literatura. Tek kada "geografi" sa ove Vikipedije prihvate činjenicu da, na primer, najnoviji atlas sveta Mona i Manjane od 300 evra uopšte nije merodavan za transkripcionu problematiku i da se na osnovu njega NE MOŽE određivati kako glasi pravilna transkripcija nekog stranog geografskog pojma - tek tada će biti moguć i neki dogovor. --Sly-ah (razgovor) 01:55, 11. septembar 2010. (CEST)

„POV pušing“

Iz ovoga što je PointDred napisao je izvesno zašto se insistira na brisanju Birmingema iz članka. Dakle, zašto što Prćić možda neće biti dovoljno veliki autoritet za prosečnog čitaoca ovog članka, mi treba drugi oblik koji se široko koristi (što niko izgleda ne negira) sa sve referencama da sakrijemo ispod tepiha, valjda u cilju afirmisanja nove pravopisne norme.

Ne zanima me ako je Prćić nekom čitaocu nedovoljan autoritet zato što taj čitalac nije dobro informisan. Ako nije, mi treba da ga informišemo, ali uz dobru prezentaciju članka. Otvori prosječnu enciklopediju, pogledaj da li se referenciraju zastarjeli pravopisni oblici u članku o Bermingamu ili o drugim gradovima, pa razmisli još jednom o razlozima.

To je tipičan primer POV pušinga. Dakle, članak se nalazi na pravopisno ispravnom obliku (do čega smo došli pretvarajući Vikipediju u kristalnu kuglu, ali ’ajde) i u njemu je naveden drugi (nepravilan) oblik koji se koristi.

Ali tu nema nikakve kristalne kugle. Kao što sam objasnio u ranijim raspravama, Vikipedija mora da slijedi pravopisnu normu nezavisno od dugododišnjih finansijskih i organizacionih problema s izlaženjem Pravopisa. On ne kasni zato što pravopisna norma još uvijek ne zahtijeva novo izdanje. Slijedimo Prćićeva rješenja ne zato što smo predvidjeli da će sto posto pisati Bermingam i samo Bermingam u novom Pravopisu, već zato da bismo bili u toku s vremenom, u kojem je Prćić zadužen za transkripciju s engleskog. Zato slijedimo njegove rječnike koji se prodaju i koriste u praksi. Ne predviđamo sadržaj jedne knjige, već pratimo razvoj norme u različitim knjigama: šta jeste a šta nije prevaziđeno. Na taj način nećemo morati premjestiti gomilu članaka čim izađe novi Pravopis sa Prćićevim sistemom, već možda samo poneki članak.

Kada taj oblik prestane da se koristi, odnosno postane opsolentan na način na koji je pretsednik (krunski argument) postao opsolentan i mi ćemo ga ukloniti iz članka. Do tada je ova sadašnja forma najprihvatljivija i najmanje kontroverzna, i oko nje postoji solidan konsenzus saradnika. --Kale ^{↙info/talk↗} 00:46, 11. septembar 2010. (CEST)

Otvori prosječnu enciklopediju pa razmisli još jednom o prezentaciji članka. U svakom slučaju ne može ili, jer time Vikipedija tvrdi da je Prćić u svom rječniku morao napisati ILI Birmingem, kao što je naveo lošije varijante za neke druge gradove. Može „po starijoj pravopisnoj normi“, ako vam je toliko bitan Birmingem da vam ni fusnota nije dovoljna, ali se tako ne radi u jednoj enciklopediji. --PointDread (razgovor) 09:01, 11. septembar 2010. (CEST)

Vikipedija nije štampana enciklopedija (ako se na to odnosi „prosečna enciklopedija“) i nema ograničenja koja nameće takav medijum, a zbog specifičnosti nastanka njenog sadržaja ima i brojne druge specifičnosti i razlike u odnosu na klasične štampane enciklopedije. Takođe, format prezentacije sadržaja Vikipedije jeste specifičan i standardi o tome proizvod su konsenzusa zajednice. Navođenje dve različite odrednice koje se koriste za jedan pojam na početku članka ni na koji način nije u suprotnosti sa stilom prezentacije na Vikipediji.

„Bermingam ili Birmingem“ ne implicira „da je Prćić u svom rječniku morao napisati ILI Birmingem“ jer se Prćićevom knjigom referencira samo prva odrednica, a Vikipedija ne ulazi u metodologiju korišćenu u nastanku literature koju citira (to spada u domen originalnog istraživanja i takve tvrdnje najčešće nisu proverljivog karaktera, osim ukoliko se ne radi, recimo, o dizajnu neke publikovane studije što je od komparativnog značaja u nekim oblastima nauke), niti tvrdnje o temeljnom pristupu u nastanku takve literature mogu ograničiti upotrebu drugih izvora.

Konačno, dalje propagiranje ove diskusije nema smisla. Ukoliko se sastavi tekst u Vikipedija imenskom prostoru o pristupu transkripciji sa engleskog jezika koji je prihvaćen na Vikipediji, link prema toj stranici treba staviti u fusnotu čime se čitaocu može objasniti zašto Vikipedija preferira oblik Bermingam. Dok god je drugi oblik u širokoj upotrebi, naša je obaveza da to dokumentujemo. --Kale ^{↙info/talk↗} 14:57, 11. septembar 2010. (CEST)

Eno ga, znao sam da ćeš recitovati parolu o tome kako Vikipedija nije štampana enciklopedija, a da naravno nisi ni pokušao da objasniš u čemu je tolika razlika u ovom konkretnom slučaju. Pa i u štampanoj enciklopediji može se dodati obrazloženje pravopisne norme, samo što njeni pisci uglavnom znaju da to nema veze sa sadržajem članka i da treba samo poštovati važeću normu, koja je eventualno spomenuta negdje sasvim mimo, u nekom uvodu ili u dopunskoj literaturi o sastavljanju enciklopedije.

I molim te, kako Vikipedija ne implicira da je Prćić morao napisati ILI Birmingem? Nije tako napisao, iako je ILI jedna od standardnih oznaka u njegovom rječniku. Vikipedija jeste tako napisala, dakle, Vikipedija kaže čitaocu da je Prćić napravio grešku i da zapravo važi Bermingam ili Birmingem. Upotreba riječi ili govori čitaocu da može ili jedno ili drugo, s tim što će čitalac vjerovatno zaključiti da je ovo prvo bolje jer se koristi u naslovu, ali u stvari mora zaključiti da ni „bolje nego“ nije dovoljno. Za ili nemaš referencu i slobodno bih mogao postaviti oznaku iza te riječi da treba dodati referencu, ali imaš referencu za moju tvrdnju da važi Bermingam i samo Bermingam prema autoritetu kojeg je podržao Odbor za standardizaciju srpskog jezika, a da je po starijoj pravopisnoj literaturi važilo Birmingem, Bermingem (slobodno nabrajaj). Samo to možemo spomenuti ili implicirati na početku članka ako baš moramo. Znači, „Bermingam (po starijoj pravopisnoj normi: Birmingem, Bermingem)“ i tako dalje. --PointDread (razgovor) 18:23, 11. septembar 2010. (CEST)

Hajde da usaglasimo uvod

Bermingam (stara transkripcija: Birmingem) (engl. Birmingham)

Malo sam pojednostavio svoj prijedlog. Ne referenciramo geografsku literaturu (jer onda slobodno mogu dodati i matematičku), čitalac ne ostaje uskraćen za Birmingem, ne zalazimo previše u pravopisnu problematiku (recimo u Klajnov oblik Bermingem). --PointDread (razgovor) 14:55, 12. septembar 2010. (CEST)

Objašnjeno je već da se oblik Birmingem ne zahtijeva na osnovu stare transkripcije, nego na osnovu geografske transkripcije. Ne znam šta je tu nejasno, na staroj pravopisnoj transkripciji se ne može ni zahtijevati, što je bilo prošlo je, ali geografska transkripcija koja podrazumijeva oblik Birmingem je još aktivna. U ovom slučaju potpuno je opravdano staviti i geografski oblik, da li za stalno ili za prelazni period, kako ne bi čitaocima bilo nejasnoća. --Željko Todorović (razgovor) 15:11, 12. septembar 2010. (CEST) s. r.

Birmingem nije „geografska“ transkripcija kao što nije ni matematička ni hemijska, već je transkripcija po starom Pravopisu koju su koristili priređivači spomenutih atlasa, vjerovatno zato što su se pridržavali starog Pravopisa kako se od njih i očekivalo. Ne vidim šta bi čitaocima moglo biti nejasno u pogledu Birmingema, ali ako navedemo geografsku literaturu, Vikipedija zauzima nereferenciran stav da je ta literatura posebno relevantna za transkripciju. Zašto vam je toliko bitno da se referencira baš geografska literatura iako joj lingvistika ne daje nikakvu posebnu prednost u Pravopisu? Zar nije dovoljno da čitalac sazna zašto je nekada stvarno važilo Birmingem, tj. zato što je tako određivala pravopisna norma a ne „geografska“? --PointDread (razgovor) 15:30, 12. septembar 2010. (CEST)

Onda će geografi uskladiti taj novi naziv kada izađe novi Pravopis. Do tada, i dalje važe stara geografska pravila. Novi Pravopis još nije ni izašao, ne znamo ni kada će biti zvanično prihvaćen, tako da će geografski naziv za ovaj primjer biti još u upotrebi. Kada geografi isprave po novom Pravopisu, ostavićemo samo jedan. Tada će se već svi naviknuti da u atlasima i geografijama viđaju oblik Bermingam. Isključivost kod naziva ovog grada se ne treba zahtijevati, i mislim da je to svima jasno, osim nekim. --Željko Todorović (razgovor) 15:37, 12. septembar 2010. (CEST) s. r.

Daj mi referencu za tvrdnju da su geografi posebno važni kada je riječ o transkripciji ovog imena, a ne recimo istoričari koji pišu knjige o Bermingamu (u kojima se ovo ime mnogo češće pominje nego u atlasima) ili prevodioci koji prevode knjige stranih istoričara. Takođe mi daj referencu za tvrdnju da prebrojavanje transkripcija u svim tim izvorima nije originalno istraživanje, iako su pravopisci referencirano zaduženi za takvo prebrojavanje. Nećeš naći reference, jer se povodiš lošom zdravorazumskom logikom (geografsko ime znači geografski izvor), a da nisi ni razmislio o ostaloj literaturi u kojoj ovo ime može biti značajno. --PointDread (razgovor) 16:03, 12. septembar 2010. (CEST)

Ma hajde, budimo ozbiljni. Nećemo se upuštati u budalaštine, ne pada mi na pamet da dokazujem da geografi imaju veze s geografskim nazivima. Ja sam svoje rekao, kao i ostali po ovom pitanju. Svi su skoro složni da stoji oblik Bermingam, ali je potreban i Birmingem. Onaj ko zahtijeva isključivost po ovom pitanju, sasvim je sigurno da je neće isposlovati. Ali čujmo mišljenje ostalih, ovo s geografskom literaturom je samo ponavljanje gore prethodnog razgovora u prošlom odjeljku, nećemo to raditi ponovo. Dakle, da vidimo šta će drugi reći. --Željko Todorović (razgovor) 16:15, 12. septembar 2010. (CEST) s. r.

Eto, vidiš i sam – od mene se očekuje da prihvatim zdravorazumsku logiku, jer se drugačije ne može objasniti zašto baš geografi imaju neku prednost. I molim te, pročitaj još jednom šta sam napisao na samom početku ove nove teme. Nije riječ o isključivanju Birmingema već o isključivanju geografa. Ne razumijem zašto se vraćaš na to da je potreban i Birmingem kad i sam pokušavam da nađem zadovoljavajući prikaz oblika Birmingem, sa pravim referencama koje referencirano mogu da koristim. Niko nije uspio dati referencu za tvrdnju da geografi imaju takva prava kakva im daješ. --PointDread (razgovor) 16:33, 12. septembar 2010. (CEST)

Ja mislim da je predlog koji je Point Dread dao sasvim prihvatljiv, uz male korekcije. Bermingam nije Bermingam na osnovu nekog budućeg Pravopisa, nego na osnovu Prćićeve transkripcije koju je sam Odbor stavio ispred važećeg Pravopisa. Samim tim, Birmingem treba da stoji u članku (barem dok ne izađe novi Pravopis), a referenca za to treba da glasi: Prema važećem Pravopisu, Birmingem, međutim, po Odluci Odbora bla bla transkripcionim rešenjima prof. Prćića data je prednost nad pravopisnim pravilima za transkripciju sa engleskog, tako da, iako je ovaj oblik zastupljen u velikom broju geografskih atlasa, nije pravopisno pravilan, već je to Bermingam. Mislim da vismo tim objašnjenjem pokrili sve što treba pokriti (čak su i atlasi spomenuti, iako se ne uzimaju kao direktna referenca, što i ne bi trebalo, već je akcenat stavljen na sam Pravopis), dok ne izađe novi Pravopis čime će pominjanje Birmingema biti apsolutno nepotrebno. --Jagoda ispeci pa reci 18:01, 12. septembar 2010. (CEST)

Nisam napisao da važi Bermingam na osnovu budućeg Pravopisa (jer kao što sam gore obrazložio, nemamo kristalnu kulgu), već samo da Prćić radi na budućem Pravopisu, zato da bih čitaocu objasnio zašto se Prćiću daje prednost. Može i tako kao što predlažeš, osim što mi se ne sviđa spominjanje atlasa. Ako ih spomenemo, zašto ne i istorijsku literaturu o Bermingamu, prevode turističkih vodiča ili bilo kakve druge tekstove u kojima se ovo ime često koristi? --PointDread (razgovor) 18:16, 12. septembar 2010. (CEST)

Aleluja, evo konačno Pointovog predloga sa kojim mogu u potpunosti da se složim. ;) Mislim da je dobar jer je činjenično tačan i jasan. I Jagodin predlog je OK, ali dajem prednost Pointovoj formulaciji jer je jednostavnija, nema potrebe razglabati ko je kada i u kojoj odluci dao prednost ovim ili onim rešenjima, jer to nije valjda ni dovođeno u pitanje. Rešenje pokriva i uskostručnu literaturu jer, kako vidimo bar u ovom slučaju, ona se držala Pravopisa. Ne slažem se sa Jagodom da će nakon izlaženja novog Pravopisa biti nepotrebno pomenuti „Birmingem“ (na način koji je predložen) jer je izvesno da „Bermingam“ još uvek nije ušao u praksu i da neće još neko vreme. Jednostavno, treba vremena da staro rešenje izađe iz upotrebe i mi ga moramo pomenuti jasnoće radi i zbog proverljivosti informacija (ljudi moraju znati šta da traže u literaturi koja neće biti preštampana preko noći nakon izlaska novog Pravopisa). EOF; [sabate]$ talk; 06:55, 13. septembar 2010. (CEST)

Ok, neka bude Pointov, mada bih ja volela da se naglasi u fusnoti da je Bermingam pravilan oblik. Ono moje razglabanje ide u tom pravcu da objasni ZASTO je pravilniji oblik za koji prosecan citalac nikad nije ni cuo. Ali, kako hocete. Meni je svejedno, sto se mene tice, bitno je da je clanak na pravilnom nazivu. Ostalo mi licno nije od zivotne vaznosti. Bojane, slazem se s tobom po pitanju Birmingema, kad malo bolje razmilsim, sasvim si u pravu. Ovde se radi o vrlo rasirenom obliku i bitno je da ljudi znaju da je Bermingam u stvari ono sto oni znaju kao Birmingem. --Jagoda ispeci pa reci 12:35, 13. septembar 2010. (CEST)

Pa samim tim što je u napomenama navedeno to što je navedeno, sledi da je „Bermingam“ pravilniji, odnosno da telo koje se bavi jezičkom normom daje prednost Prćićevim pravilima. Izlazak novog Pravopisa je blizu i onda treba samo ažurirati u skladu sa onim što tamo bude pisalo. Za to kratko vreme biće sasvim dobro i ovo. Ko je od nas dvojice Bojan? :) EOF; [sabate]$ talk; 12:59, 13. septembar 2010. (CEST)

Ups! Sori Sabate, nisam obracala paznju, a posto i ti i Bokica imate crnkaste potpise, pomislih da je Bokica. Izvinjavam se. --Jagoda ispeci pa reci 12:16, 14. septembar 2010. (CEST)

Nisam htio opterećivati fusnotu detaljnim obrazloženjem Prćićevog autoriteta, jer je po mom mišljenju i ovo previše za članak čija je tema Bermingam a ne pravopisna norma. Zato sam upotrijebio najjednostavniju formulaciju, koja ipak ne kaže ništa o tome šta će stvarno biti u novom Pravopisu, već samo da rad na novom Pravopisu daje Prćiću prednost. --PointDread (Pojnt Dred) (razgovor) 20:57, 13. septembar 2010. (CEST)

Ovaj dogovor dve osobe (ako su zaista u pitanju dve osobe) ne dolazi u obzir. Važeći Pravopis kaže Birmingem - to je kraj priče.--Jakša (razgovor) 00:06, 14. septembar 2010. (CEST)

Administratori, molim da zaštitite ovu stranicu od daljih izmena. Da li je ponovo potrebno da otvaramo diskusiju da li postoji „Pravopis“ iznad Pravopisa. Važeći Pravopis eksplicitno kaže Birmingem.--Jakša (razgovor) 08:40, 14. septembar 2010. (CEST)

Dakle, na ovoj strani je nekoliko korisnika postiglo konsenzus (kakav-takav) i sada izvoli pa se uključi u diskusiju i razuveri argumentima ostale urednike da nisu u pravu pa će to drugo prihvaćeno rešenje biti implementirano. Do tada, improvizovana premeštanja stranice nisu prihvatljiva. --Kale ^{↙info/talk↗} 15:26, 14. septembar 2010. (CEST)

Iskopirani komentari

Zbog ovakvih vidovnjačkih ispada sve manje i manje želim da učestvujem u radu zajednice i da doprinosim ovom projektu koji u nekim momentima prerasta u pravu parodiju. Izbrišete reference napišete neke svoje i odlučite da je to tako kako je. Na osnovu čega se uzima kao validno? - Na osnovu neke odluke Odbora... Jel u toj odluci piše da će u novom Pravopisu stajati „Bermingam“? Naravno da ne, tako da je ovakvo referenciranje krajnje tendenciozno. Kada novi Pravopis ugleda svetlost dana i u njemu bude stajalo Bermingam itd, složiću se sa tim i u nema problema. Ali dok još uvek važeći pravopis kaže Birmingem tako će i biti. Pretvorili ste Vikipediju u jednu vidovnjačko-pogađačku enciklopediju koja se bavi problemima šta bi bilo kad bi bilo. Ja verujem da će u novom P. stajati i Bermingam, ali šta ako to ne bude slučaj? E onda imamo problem. Zamolio bih nadležne da prekinu ovo izvrtanje stvarnosti i guranje ličnih želja i interesa koje je na ovakvom projektu nedopustivo.--IvanM. (razgovor) 11:22, 14. septembar 2010. (CEST)

Slažem se sa Ivanom. Ovaj „Bermingam“ je klasičan primjer originalnog i novog istraživanja, koje stoji na slabim nogama. Treba zaštititi članak na Birmingem. Administratori, radite svoj posao. --Miroslav Ćika (razgovor) 15:19, 14. septembar 2010. (CEST)

Heh, originalno istraživanje, uprkos svim dokazima da ono to nije. Što je babi milo... --Jagoda ispeci pa reci 15:26, 14. septembar 2010. (CEST)

Evo, konacno se oglasila i osoba odgovorna za 90% svadja na vikipediji. Dokle je potrebno gluvima objasnjavati da Pravopis kaze Birmingem. Sve drugo je bezobrazluk, glupost i teranje inata.--Jakša (razgovor) 15:43, 14. septembar 2010. (CEST)

Ja razumem tvoju frustraciju, Jakša, ali, čemu ovaj ničim izazvan ad hominem napad? --Jagoda ispeci pa reci 15:45, 14. septembar 2010. (CEST)

Nema nista ad hominem. Neko se na vikipediji istice svadjama i statistika blokada bi to demonstrirala. Demantuj me, pa prodji bez blokade mesec-dva.--Jakša (razgovor) 16:24, 14. septembar 2010. (CEST)

Trebalo bi zaključati na verziji Birmingem jer je prema važećem Pravopisu jedino to ispravno. Ne znamo šta će pisati u novom Pravopisu i besmisleno je o tome diskutovati. Možda će pisati da su to dubleti, a u tom slučaju prednost na Vikipediji treba da ima ona verzija sa kojom je članak započet. --Zvezdica (razgovor) 15:55, 14. septembar 2010. (CEST)

Zaključavanje stranice na bilo kojoj verziji ni na koji način ne prejudicira konačno rešenje koje će biti korišćeno. To je privremena zaštitna mera koja treba da spreči rat izmena i primora urednike da koriste stranu za razgovor za postizanje konsenzusa. --Kale ^{↙info/talk↗} 16:18, 14. septembar 2010. (CEST)

Predlažem da se usaglasimo oko verzije Birmingem iz sledećih razloga:

1. prema važećem Pravopisu ispravno je Birmingem,
2. sa tim imenom je članak i započet,
3. ovo rešenje ima veću podršku korisnika koji su učestvovali u raspravi. --Zvezdica (razgovor) 17:07, 14. septembar 2010. (CEST)

Rasprava je ponovo otvorena na prevaru. O ovom pitanju se diskutovalo i ranije. Zaključak je bio da se eksplicitno navedeno pravopisno pravilo mora poštovati. Na ovaj način, stranica se vodi pod pogrešnim imenom nedelju po nedelju. Kada se otključa, opet se javi lobi onih koji nisu za Pravopis, administratori zaključaju stranicu na (apsurdnoj) verziji i za nedelju dana opet Jovo nanovo. Jednom rešena pitanja treba da se ispoštuju, a ne stalno ponovo otvaraju.--Jakša (razgovor) 20:11, 14. septembar 2010. (CEST)