Razgovor:Žikica Jovanović Španac/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Rehabilitacija žandarma

Žandarmerijskog narednika Bogdana Lončara i kaplara Milenka Brakovića je rehabilitovao Okružni sud u Šapcu početkom 2009. godine, u presudi stoji da su bili žrtve ideološkog terora. Žikica Jovanović ih je ubio na Ivanjdan 41.

Najpre kada nešto napišeš POTPIŠI SE! A ovo bi trebalo ubaciti u članak o tim žandarmima, a ne na ovoj strani! Uostalom kakva država takav i sud, a takva i rehabilitacija!--Pinki (razgovor) 15:17, 24. februar 2009. (CET)

Grešiš, ova rehabilitacija žandarma se tiče i članka o Žikici Jovanovića. To treba spomenuti u članku uz odgovarajuće reference. Svako ima pravo to da uradi, jer je ovo slobodan enciklopedija, a i time se obogaćuje vikipedija.

Dok se raspravljate o rehabilitaciji ja moram da primetim da mi nije jasna jedna stvar. Kako to da su žandarmi došli da rasture narodni zbor kada se u selu dešavao sabor na Ivanjdan. Dakle i ovako i onako su se seljaci okupili, komunisti iskoristili priliku da nešto galame, a žandarmi došli da kažu šta? "Gotov je sabor, svi razlaz!" ili "Ajd komunisti otale!" -- JustUser  d[-_-]b  21:16, 24. februar 2009. (CET)

Prilozi za biografiju

Španac nije ubio obojcu žandarma, već samo Bogdana Lončara, a Cvetin Soldatović je ubio Milenka Brakovića. U Valjevu u ulici Vuka Karadžića se nalazi bogata dvospratna kuća porodice Jovanović u kojoj je rođen Žikica. Na toj kući se nalazi mermerna ploč. Žikic Jovanović potiče iz veoma bogate porodice, pogledajte mu samo rodnu kuću. Oni su se doselilu u Valjevo sredinom 19. veka, Žikica je po jednoj liniji poljski Jevrej. Studirao književnost, putovao,bio novinar u Politici, slikao, bavio se fotografijom,pisao pesme, išao u španski rat. Razmaženi bogataški sin. Rođeni brat, Dragoljub, oficir Jugoslovenske vojske, posle Aprilskog rata bio u zarobljeništvu, posle rata završio na Golom otoku.

Žikica je nekoliko puta isključen iz Komunističke partije. Spomenik Žikici Jovanoviću u centru Valjeva septembr 1986. otkro je Slobodan Milošević. Ulica, kasarna i osnovna škola u Valjevu, koje su nosile ime Žikica Jovanović Španac, promenjena su imena devedesetih. 11. decembra 2008. Okružni sud u Šapcu rehabilitovao je žandarmerijskog narednika Bogdana Lončara i kaplara Milenka Brakovića. U obrazloženju presude stoji da Lončar i Braković nisu bili narodni neprijatelji već prve žrtve građanskog rata u Srbiji.Ovaj nepotpisani komentar je ostavio neprijavljeni korisnik sa IP adrese 66.249.90.139--Pinki (razgovor) 09:11, 27. februar 2009. (CET)

Sumnje u zvaničnu verziju pogibije

Zvanična verzija pogibije kaže da je Žikica Jovanović Španac poginuo u obračunu sa neprijateljem, negde stoji sa nedićevcima, a negde sa četnicima. Ali postoji i druga verzija. Partizanski komandant Radivoje Jovanović otkrio je krajem osamdesetih godina kako je lično Tito naredio da se Španac ubije. Ova verzija govori da je poginuo od partizanske ruke, veliki broj španskih boraca je tokom WW2 stradalo pod sumjivim okolnostima. Smatram da i ovu verziju treba uneti u članak sa odgovarajućim referencama. Inače, razmišljam da se registrujem, ali koliko znam nije obavezno.Ovaj nepotpisani komentar je ostavio neprijavljeni korisnik sa IP adrese 72.14.193.5--Pinki (razgovor) 13:40, 27. februar 2009. (CET)

Zaista nemaš sreće pošto je bratić generala Radivoja Jovanovića takođe na Vikipediji, i to što si ti izneo je potpuna glupost. Inače krajem 1980-tih je izvršena autopsija tela Ž.J. Špoanca i utvrđeno je da nije ubijen iz blizine.--Pinki (razgovor) 13:40, 27. februar 2009. (CET)

Onda to treba sve navesti u članku. Zbog čega je ekshumiran, po čijem nalogu, ko je izvršio veštačenja posmrtnih ostataka, koje godine se to desilo? Da li je ekshumiran zbog sumnje da je ubijen iz blizine? Da li je pokrenuta zvanična istraga? Postoji intervju u kome je Radivoje Jovanović izneo tu verziju smrti.Ovaj nepotpisani komentar je ostavio neprijavljeni korisnik sa IP adrese 72.14.193.5--Pinki (razgovor) 14:29, 27. februar 2009. (CET)

Mislim da je sve to nepotrebno, jer ovde treba da stoji biografija Žikice Jovanovića, a to šta je bilo posle, koje koga sumnjičio, u šta ko veruje, u koju verziju i razne druge gluposti, ne treba unositi. A u ostalom zamisli kada bi u biografiju Josipa Broza Tita uneli se one bljuvotine i gluposti koje su se o njemu iznosile početkom 1990-ih! --Pinki (razgovor) 14:29, 27. februar 2009. (CET)

Sve što je vezano za Žikicu Jovanović, zaslužuje da se nalazi u članku, pa makar bilo to i nakon njegove smrti. U članku, van dela biografije može da se napiše odgovarajući podčlanak ili više njih, koji bi se ticali događaja posle njegove smrti. Naravno, treba napraviti razliku između činjenica i senzacionalizma. A, činjenica je da je Sud rehabilitovao žandarme, koje je Španac ubio, činjenica je da postoje sumnje u zvaničnu verziju pogibije i to sa partizanske strane, činjenica je da je "prva ustanička akcija" ubistvo žandarma bila proglašena za "dan ustanka" i državni praznik, koji proslavljao veličaj.Ovaj nepotpisani komentar je ostavio neprijavljeni korisnik sa IP adrese 72.14.193.5--Pinki (razgovor) 14:29, 27. februar 2009. (CET)

Neutralnost

Ovako. Ovaj članak i članak Bogdan Lončar su u koliziji. Pri tom, odmah da kažem, da je taj drugi mnogo, mnogo gori. Ne pokušavam da napravim nekakvu uravnilovku. Samo, ako je dotični žandarm rehabilitovan, onda to pripada ovde. Ako u tom članku piše da je Španac bio „besposličar“ (što je definitivno POV), onda bi možda u ovom članku trebalo napisati da je bio nezaposlen. To nije irelevantno za temu članka. Ko razume, shvatiće. Uglavnom, ne tako strašne stvari, može začas da se ispravi i odmah ukloni nalepnica. --Dzordzm (razgovor) 09:42, 30. mart 2009. (CEST)

Mislim da je ceo ovaj slučaj pokušaj revizije istorije koja se sprovodi. Ovaj članak je napisan u veoma kratkim crtama, i ovde se samo govori da je akcija koju je izveo slavilka kao dan ustanka u Srbiji. Nema priče o žandarmima i njihovom vređanju, ali se zato u članku o B. Lončaru vređa Žikica! Tamo ga nazivaju besposličarem, a složićeš se da besposličar i ne zapolsen nije isto! --Pinki (razgovor) 11:00, 14. jul 2009. (CEST)

Danas je jedan grobar skoro ubio francuskog navijača. Verovatno je mislio da je time značajno doprineo spašavanju Srbije i Kosova, iako je nepovratno i nepotrebno naneo značajnu štetu sopstvenoj državi. Gavrilo Princip se ponašao u skladu sa duhom vremena i okolnostima, kao i Žikica Jovanović, ali danas ubiti nekog fizički iz političkih razloga (ili još gore, sa političkim posledicama bez obzira na razlog) nije uopšte uporediv način razmišljanja i delanja. To je ne samo nepromišljeno, krajnje neozbiljno i neodgovorno, to je tragična greška posle koje svi ostaju nemi i nemoćni. Ako me išta obeshrabruje posle svega kao Srbina, jeste potpuno odsustvo odgovornosti i pažnje prema sopstvenoj istoriji i narodu. Da li smo u stanju da minimizujemo uticaj bilo koje ideologije u ovakvim i sličnim stvarima kao neophodan preduslov da se zaista dođe do nečeg boljeg? Zar moramo da upropastimo one pozitivne istorijske tragove kao što je antifašistička borba koju mnogi nisu imali, umesto da poštujemo i slavimo ono najbolje u svakom našem istorijskom periodu i iskoristimo ono što nam je dato? Ako se već pravi revizija istorijskih činjenica, onda je za to potrebno mnogo više od pukog donošenja jednog štetnog zakona o boračkim penzijama u skupštini i nekog smešnog menjanja imena ulica - ako više nisu dovoljni očigledni dokazi, mnogi se još uvek sećaju koja je strana dokazano sarađivala sa nacističkim okupatorom i izbegavala borbu s fašistima.--shoom013 , 19. Septembar, 2009.

Rehabilitacija

Trenutno u članku stoji:Sa svojom četom on je izveo prvu ustaničku akciju u Srbiji, 7. jula 1941. godine u selu Bela Crkva (Krupanj), kod Valjeva. Tada je pištoljem (nosio je dva pištolja na bokovima, kao i svi komesari iz španskog rata) ubio dva srpska žandarma: narednika Bogdana Lončara i kaplara Milenka Brakovića. Okružni sud u Šapcu doneo je 2009. godine presudu o rehabilitaciji njih dvojice.<ref>[1]</ref> <ref>[2]</ref>. Taj dan su komunisti, po svom dolasku na vlast, proglasili početkom ustanka protiv Nemaca. Prethodno je stajalo:Sa svojom četom on je izveo prvu ustaničku akciju u Srbiji, 7. jula 1941. godine u selu Bela Crkva (Krupanj), kod Valjeva. Tada je pištoljem (nosio je dva pištolja na bokovima, kao i svi komesari iz španskog rata) ubio dva žandarma, koji su došli da rasture narodni zbor na kome je Žikica održao antinacistički govor. Taj dan se u SFRJ smatrao početkom ustanka naroda Srbije protiv okupatora. Izbačeno je da je održao antinacistički govor i da su oni (dva žandara) došli da rasture narodni zbor. Zašto? Dodata su imena poginulih žandara i dodato je da su oni 2009. godine rehabilitovani. Super. Od čega su rehabilitovani? Od ubistva? Od toga da su Srbi? Ako piše da su rehabilitovani, onda treba da stoji i za šta su osuđeni i kad i ko je to učinio. Šta tačno fali formulaciji Taj dan se u SFRJ smatrao početkom ustanka naroda Srbije protiv okupatora.? Da li je neki njegov deo netačan? Zašto je to menjano? "Nova" formulacija je netačna jer svi partizani nisu komunisti, a na vlast su došli partizani i u drugoj Jugoslaviji je na snazi bio (samoupravni) socijalizam, a ne komunizam. Takođe, to je bio dan ustanka naroda Srbije protiv okupatora. To je bio zvaničan naziv. Nisu se oni borili protiv Nemaca zato što su Nemci, već zato što su došli i okupirali neki prostor. Crni Bombarder!!! (†) 21:20, 12. mart 2010. (CET)

Nisu svi partizani bili komunisti, slazem se, ali nisu "svi partizani" proglasili 7. jul za dan Ustanka, nego su to uradili komunisti po dolasku na vlast. Znaci, nije to uradio "narod", nego komunisti, jer oni su tada bili vlast. Dalje, nisu se oni borili protiv Nemaca "zato što su došli i okupirali neki prostor.", jer Nemci su okupirali nasu zemlju jos aprila meseca. Nisu komunisti digli ustanak tada, vec Jugoslovenska vojska u otadzbini, odnosno cetnici. Komunisti su ustanak digli tek posle napada Nemacke na Sovjetski Savez. Tako da ce pre biti da su komunisti digli ustanak protiv Nemaca kao rezultat rata izmedju Nemacke i SSSR-a, a ne da bi se borili protiv okupatora. Jer inace bi digli ustanak onda kad je zemlja i okupirana, a ne posle 3 meseca. A to i nije dan ustanka, nego je samo proglasen danom Ustanka od strane pobednika rata. DOKUMENTOVANA VERZIJA DOGADJAJA JE: ZIKICA I DRUGARI SU UBILI DVA SRPSKA ZANDARA, KOJE JE SUD REHABILITOVAO, STO ZNACI DA SU ONI NEVINE ZRTVE. Molim sve da se uzdrze od ostrascenosti i da barataju striktno cinjenicama.--Serbian (razgovor) 01:05, 13. mart 2010. (CET)

Vidi ovako bratac, ako ćeš da radiš, ondak radi, a ako ćeš da polemišeš, onda idi `amo. Postavio sam pitanja i na njih očekujem konkretne odgovore, a ne da mi razvlačiš pite zeljanice na temu da li žaba krastača kaže KreKreKre ili KreeeKreeeKreee. Sada udahni i još jednom i natenane pročitaj svoju poslednju rečenicu, onda moju poruku, pa onda i tvoj odgovor. Ako sam te dobro razumeo, sud ih je rehabilitovao zato što su ubijeni?!?! Da li možeš da pojasniš tu stvar malo. Crni Bombarder!!! (†) 02:12, 13. mart 2010. (CET)

Ne znam sta ti znaci to sa stormfrontom, jel to trebalo da bude duhovito? Ili povlacis paralelu izmedju saradnje ustasa i komunista od 1930ih do 1941.? Elem, sta ti nije jasno bre? Sud ih je REHABILITOVAO, sto znaci da su oni prve zrtve komunista u ovom ratu, znaci da je Zikica bio ubica, odnosno sud je doneo odluku da su oni bili nevini ljudi, a ne nekakvi "kolaboracionisti". Ajde uozbilji se malo bre, nije ti ovo 1945. pa da mozes da radis i pises sta hoces. --Serbian (razgovor) 02:18, 13. mart 2010. (CET)

Pogibija

Trenutno u članku je napisano: Poginuo 13. marta 1942. godine u 27-oj godini života, u borbi protiv četnika u selu Radanovcu, kod Kosjerića. Primetio sam da je u prethodnim komentarima dovedena u sumnju zvanična verzija njegove smrti, odnosno da nije poginuo u borbi sa četnicima, već od partizana, a kao glavni izvor ove tvrdnje navedeno je svedočanstvo partizanskog komandanta Radivoja Jovanovića. Međutim, pored Radivoja još jedno prvorazredno svedočanstvo ostavio je visoki partizanski funkcioner Vladimir Dedijer, koji je posvedočio da je likvidaciju naredio sam Tito u skladu sa svojim čistkama "španaca". Ovde možete preslušati Dedijerovo svedočanstvo [3] Tako da i Dedijer tvrdi da je Žikica likvidiran od strane partizana. Ova dva izvora nisu "četnička" već dolaze sa partizanske strane. Smatram da treba pod hitno ukloniti navode koji dovode četnike u vezu ubistva Žikice, a ako se ovo ne uradi treba napisati i drugu verziju njegove smrti u članku.--Svift (razgovor) 23:18, 13. februar 2011. (CET)

Kandidat za sjajni članak na raspravi

Nakon nedelju dana rada na ovom članku nominujem ga za sjajan. Ovo je još jedan iz serije članaka o narodnim herojima koji sam sredio i potom nominovao za izabrani. Molim sve zaintersovane da pogledaju članak i da ovde iznesu svoje primedbe, sugestije ili pohvale. Unapred hvala svima. --Pinki (razgovor) 21:39, 14. jul 2018. (CEST)

Glasanje je završeno. ()

Komentari

Sjajno, sve na mestu, mada ništa iznenađujuće kada Pinki radi. Imaće moju podršku, zaslužuje status sjajnog. --MareBG (razgovor) 22:56, 14. jul 2018. (CEST)

Navodi se knjiga Mitrovića iz 1989. kao izvor, ali kako nema knjige autora Mitrovića iz 1989. u literaturi, javljaju se greške u poivu referenci. Pretpostavljam da se mislim na Dojčila Mitrovića iz 1975? -- Bojan  Razgovor  03:12, 15. jul 2018. (CEST)

@BokicaK: Da bila je greška u navođenju referenci. Hvala na uočavanju greške. --Pinki (razgovor) 10:16, 15. jul 2018. (CEST)

Zaključujem raspravu i stavljam članak na glasanje. --Pinki (razgovor) 22:24, 21. jul 2018. (CEST)