Razgovor:Kajkavski jezik/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Kakva Rumunija? Otkud to? --  JustUser   JustTalk 14:02, 15. novembar 2006. (CET)

Objašnjenje

Posle raspada srpskohrvatske političko-jezičke zajednice (koji je imao četiri a ne tri dijalekta; torlački samo srpski lingvisti smatraju delom štokavskog), politička podela glavnih dijalekata (iliti "narečja") je sledeća (makar koliko mi sa lingvističke i zdravorazumske strane bilo teško da shvatim kako "neki jezik može imati neki dijalekat"): srpski jezik u političkom smislu ima dva dijalekta (štokavski i torlački), hrvatski jezik u političkom smislu ima tri dijalekta (štokavski, kajkavski i čakavski), bosanski jezik u političkom smislu ima jedan dijalekat (štokavski), dok će isto to imati i crnogorski kad se politički bude definisao. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 04:23, 16. novembar 2006. (CET)

Usput, kajkavski, čakavski i torlački su mogli biti "srpskohrvatski" samo u izuzetno nespretnim pokušajima za definisanjem kulturnih i nacionalnih prostora od 19. veka na ovamo. Čak i u jugoslovenskim konstrukcijama, to su mogli biti samo "jugoslovenska narečja/dijalekti/jezici". Nit Srbi imaju veze sa kajkavskim i čakavskim, nit Hrvati imaju veze sa torlačkim. Kakogod... Ovo je jedna od nelogičnosti našeg obrazovnog sistema koja je usađena ljudima od malih nogu kao zdravo za gotovo. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 04:23, 16. novembar 2006. (CET)

Alo, više ne postoji politički entitet "srpskohrvatski jezik". Ne može kajkavski biti politički deo nepostojećeg političkog entiteta. Još kada biste razmislili o tome, pa onda menjali... --Miloš Rančić (r|pričaj!) 04:41, 16. novembar 2006. (CET)

Kako ne postoji? Ko kaže? Jesi li ti bre pao s' Marsa? Gde nestade taj "nepostojeći jezik"? Jeste politički jezik, kao i srpski, hrvatski itd. Pa šta? Ljudi se izjašnjavaju da govore tim jezikom i to su dijalekti tog jezika. Vraćam izmene tvoje. --Paun 08:17, 16. novembar 2006. (CET)

---

OK,da ne zalazimo u dubine i širine balkanskih razmimoilaženja i da se držimo činjenica.

Da li je kajkavsko narečje deo srpskohrvatskog jezika ili ne?

Ako jeste,onda napomena o tome treba da stoji u članku,ako nije onda napomena ne treba da stoji u članku.Stvar je vrlo prosta.

To da li srpskohrvatski postoji,nepostoji ili je samo neuka politička tvorevina ili nešto sedamnaesto,to nije stvar ovog članka niti njegovog uređivanja.Kao što bi neki rekli ako nekog zanima nešto više nek` ode na članak,pa tamo neka vidi. Crni Bombarder!!! (†) 09:38, 16. novembar 2006. (CET)

---

Srpskohrvatski postoji u širem političkom smislu jer se ljudi izjašnjavaju da pričaju njime i koriste taj standard. Ali, ne postoji u političkom smislu da postoji ikakva zvanična podržavanja. Kajkavci nisu ti koji se izjašnjavaju da govore srpskohrvatskim, niti im bilo gde to u zvaničnim stavovima piše. Dakle, Paune, ponovo razmisli i nemoj sami misliti o tome kako da guraš svoj POV. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 15:08, 16. novembar 2006. (CET)

Crni, konstatacija da je "neki dijalekat deo nekog jezika" jeste politička, a ne lingvistička konstatacija. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 15:08, 16. novembar 2006. (CET)

Ti kao glavni ovde prvi ni bi trebao da se razbacuješ sa optužbama ("guraš svoj POV"). Zaboli me za srpskohrvatski, ali hoću da srpska Vikipedija buda objektivna kao engleska. Ovde često dajemo sebi za pravo da pišemo nebuloze jer nema Hrvata/Muslimana/Albanaca da nam se protive. I šta smo postigli? Da verujemo u laži?

Neki svetski akademici smatraju da srpskohrvatski još postoji.[1][2] Sada, kad smo to uspostavili, možemo da diskutujemo o tačnom načinu izražavanja toga u članku. Kako ti se ovo dopada: "u Hrvatskoj se uglavnom smatra dijalektom hrvatskog jezika, dok ga neki jezikoslovci na Zapadu smatraju dijalektom i srpskohrvatskog jezika". Ovde ne postoji objektivna istina, pa mislim da je ovako najbolje. (Present all points of view) --Paun 17:46, 16. novembar 2006. (CET)

1. Daješ mi reference na kurseve dva univerziteta u SAD koja nikako nisu poznata niti po vrhunskoj slavistici, niti po vrhunskoj lingvistici (daj mi reference sa MIT-a, Harvarda ili Arizone). Samim tim što su ostali pri starom nazivu za tri jezika, govori em da isključivo misle na lingvistički aspekt novoštokavskih standarda (i niko pametan ne spori da su standardi gotovo identični), em da tu katedru/kurs ne vodi neko ko je dobro upućen u ovdašnje prilike ili celu priču vodi anahrono zato što nema snage da je vodi u skladu sa tekućim zbivanjima. A ako i vodi neko ko zadovoljava prethodna dva uslova, onda on/a tamo isteruje svoje krive drine. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 02:50, 17. novembar 2006. (CET)
2. Niko ne spori lingvističku sličnost jezika, štaviše, gotovo istovetnost i niko normalan neće praviti probleme oko sporazumevanja. I hajde da završimo sa lingvistikom, jer ovde nije priča o lingvistici. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 02:50, 17. novembar 2006. (CET)
3. Stvar je isključivo politička. Dok je postojao jedinstveni lingvistički politički prostor, imalo je nekog smisla sve te dijalekte trpati u jedan koš. Od trenutka nove političke realnosti, po novoj političkoj realnosti se dijalekti i politički klasifikuju. A klasifikuju se po onome šta će ti reći govornici tog i tog dijalekta: kojim jezikom oni govore, tj. koje političke procese oni podržavaju. Politički, jedan kajkavac nije "govornik dijalekta srpskohrvatskog jezika", kao što nije ni jedan Piroćanac. Ako se stvari politički promene, opet će i jedan i drugi biti "govornici dijalekta sh jezika". --Miloš Rančić (r|pričaj!) 02:50, 17. novembar 2006. (CET)
4. A priče o objektivnosti engleske Vikipedije ostavi nekom ko je ne zna. U ovom trenutku verujem da je dominantno mišljenje ono koje ti zastupaš i to samo zato što se drugi ne bave tim stvarima. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 02:50, 17. novembar 2006. (CET)
5. I mrzi me više da objašnjavam nešto po stoti put. Hm. Dobro, napisaću NPP tim povodom, pa ću referirati uvek na njega. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 02:50, 17. novembar 2006. (CET)

Nemam nameru nikoga da vređam, ali ponašaš se bahato i neprimereno. Meni ovde uopšte nije važan sam spor, već princip. Ti mene lično napadaš, kada me uopšte nije briga oko ovoga, niti guram neki svoj POV.

1. Očigledno nemaš pojma o čemu pričaš. Hilandar Research Library, najveća kolekcija srednjevekovnih slovenskih dokumenata na mikrofilmu je baš na tom Ohajo Univerzitetu ("nije poznat po vrhunskoj slavistici", je li?), koji je inače jedan od 20 najboljih držabnih univeziteta u SAD. Umesto toga, tražiš reference MIT, kada bilo ko može da ti kaže da MIT znači Massachusetts Institute of Technology, pa im uopšte nije fokus na jezike. Mogu da se uče neki kursevi tu, ali nema ni ruskog, pa kamoli srpskog. Što se tiče Arizone, ne znam što ti to predstavlja neki autoritet, kada je Ohajo daleko bolji a to ne poštuješ. A sada da tražim druge reference neću, jer nisam hteo da pokažem "istinu", koje ovde nema, nego da pokažem da postoji spor. Kada jedan od najboljih 20 univerziteta nešto govori što se ne slaže sa zvaničnom hrvatskom jezikoslovljem, onda očito postoji spor.
2. Nešto mi govoriš o lingvistici i politici, kad niko nije ni pomenuo ni jezikoslovlje ni politiku, već da postoje različita viđenja stvari. Ne znam kako radite ovde, ali na engleskoj Vikipediji ne prikrijemo neko viđenje jer nam se ne sviđa, već iznesemo sva viđenja reputabilnih izvora oko neke stvari. Tako je čitalac svestan da postoji spor među akademicima. Dakle, šta šustinski fali ovoj formulaciji: "u Hrvatskoj se uglavnom smatra dijalektom hrvatskog jezika, dok ga neki jezikoslovci na Zapadu smatraju dijalektom i srpskohrvatskog jezika"? Nesporno je da je tako.
3. Ja uopšte nisam pisao o jeziku na engleskoj Vikipediji, u šta možeš sam da se uveriš ako pogledaš moje izmene tamo. Neprimereno je da ti kao glavni ovde koristiš lične napade kada ti zafale argumenti.
4. Vrhunac bahatosti, ne znaš koja su tvoja ovlašćenja. Da ti sam odlučuješ šta sme da se piše je apsurd i sramota za ovaj projekat. Zvučiš kao neki trećerazredni vandal, a ne administrator.

Za kraj, lično baš me zanima koji POV misliš da ja guram? Valjda ili misliš da hoću da srbizujem hrvatska narečja, ili misliš da sam jugonostalgičar. To su jedina dva objašnjenja, kojiko ja mogu da vidim. Čisto iz radoznalosti, hteo bih saznati koji je moj POV. // Paun 05:06, 17. novembar 2006. (CET)

1. Pre svega, ja ovde nisam administrator. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 05:41, 17. novembar 2006. (CET)
2. Što se referenci tiče, MIT je jedan od najjačih univerziteta koji se bave lingvistikom uopšte na svetu. Već više od pola veka na njemu radi Noam Čomski. Harvard je najjači slavistički centar u SAD. Inače, i Kinoteka u Beogradu je 2. po značaju svetu, pa to ne znači da smo mi filmska velesila. Jednostavno, i Beogradski i Zagrebački univerzitet u znatno relevantniji od Univerziteta u Ohaju, pa ako hoćeš da se frljaš sa referencama, frljaj se sa onim koje su makar približno relevantne ili koje su relevantnije. Arizona ima naše savremene lingviste. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 05:41, 17. novembar 2006. (CET)
3. Koliko referenci treba da ti pružim za to da Zemlja nije ravna i da nema priče o tome da li je baš kao palačinka ili je ipak više nalik lopti? Koliko referenci treba da ti pružim za to da SFRJ više ne postoji i da se ni Makedonija ni Srbija ni... ne definišu kao republike u sastavu SFRJ? I koliko refernci treba da ti pružim za to da srpskohrvatski jezički politički prostor više ne postoji i da se posle 1992. godine ne može nikako govoriti o "srpskohrvatskom jeziku kao sistemu dijalekata" jer je to politička kategorija? --Miloš Rančić (r|pričaj!) 05:41, 17. novembar 2006. (CET)
4. Ja ovde nikako ne odlučujem sam i ne znam gde sam to rekao ili implicitno pretio "nekim svojim ovlašćenjima". Ako jesam, navedi mi, i svakako da neću imati problem da ti se izvinim zbog toga. Jedna od bitnih stavki koja pokazuje da nemam nameru da se upuštam u priče o kokoškama i jajima, jeste i to što mi ni na kraj pameti nije da se raspravljam oko šablona. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 05:41, 17. novembar 2006. (CET)
5. Ne znam da li guraš POV ili samo pokušavaš da pronađeš svoju poziciju. Ja sam, kao što rekoh, previše umoran od ovih priča (ponavljam ih već tri godine s vremena na vreme), da me uopšte više ne interesuje ta tematika na Vikipediji. Vratiš li još jednom na svoju verziju -- što se mene tiče, tako će i ostati. Idem da se bavim nečim što me ispunjava i ne nervira. Uzmimo, Antarktik. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 05:41, 17. novembar 2006. (CET)
6. Za sve ostalo v. tačku 3. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 05:41, 17. novembar 2006. (CET)

The neutral point of view is a means of dealing with conflicting views. The policy requires that, where there are or have been conflicting views, these should be presented fairly. None of the views should be given undue weight or asserted as being the truth, and all significant published points of view are to be presented, not just the most popular one. It should also not be asserted that the most popular view or some sort of intermediate view among the different views is the correct one. Readers are left to form their own opinions.--Paun 16:01, 17. novembar 2006. (CET)

Krašovani

Skinuo sam Rumuniju jer mi je jasno da se to odnosi na Krašovane, i većina se njih izjašnjava kao Hrvati, ali ne govore kajkavski (već torlački). --  JustUser   JustTalk 15:20, 16. novembar 2006. (CET)

Srpskohrvatski jezik

Ja kao neko ko je odrastao sa tim jezikom (prije ovog bućkuriša devedesetih), „učio“ ga u školi, dakle nisam ni iz Srbije ni iz Hrvatske, mogu reći da je to čisto politička tvorevina i da u stvarnosti nikad nije ni postojao. Ja na primjer, nisam jedan dan govorio „mart“, a drugi „ožujak“, treći „hljeb“, a četvrti „kruh“, nego sam se uvijek koristio izrazima „mart“ i „hljeb“... Neko drugi je koristio izraze „kruh“ i „ožujak“, dakle uvijek je postojala razlika u govoru, ja sam se koristio i koristim se i danas srpskim jezikom ijekavskog izgovora, dok su se drugi koristili hrvatskim jezikom ijekavskog izgovora. E sada, srpskohrvatski „politički standard“ je vještački stvoren u svoje vrijeme od srpskog i hrvatskog i ne obratno, i koliko ja znam postojao je samo u „knjigama“, ali ne i u stvarnosti. --Славен Косановић {razgovor} 16:41, 17. novembar 2006. (CET)

Pobogu...

Dakle šta je ovde sporno???????

Po standardu srpskohrvatskog jezika koji su mene učili u školi(koju sam kao neko ko je rođen `84 pohađao tokom famoznih `90) njega su činila tri dijalekta štokavski,čakavski i kajkavski(za taj torlački sam prvi put ovde čuo,ali opet ja sam u školu iš`o u Beogradu,tako da ...).Ako ovo nije tačno,vratite moje izmene.

Naglašavam još jednom,šta je srpskohrvatski (stvarni jezik,politička konstrukcija,plod nečije pokvarene mašte ili pak vanzemaljski jezik kojim niko ne govori) je potpuno druga stvar.U ovom(i sličnim člancima) treba da stoji da je to dijalekat i nekadašnjeg(ili koja god formulacija da je politički,lingvistički,arheološki,... korektna) srpskohrvatskog jezika.Kao što u članku o kraljevini Jugoslavija treba da stoji da ju je sačinjavalo nekoliko banovina.Dakle ovo(ako jeste jedno od narečja srpskohrvatskog) treba da stoji u članku,kao čisto istorijski podatak(Nekad beše srpskohrvatski i njegov dijalekt beše kajkavski).

Ne mogu da verujem da opet trošimo vreme oko banalnih gluposti,zarad čega? To mi nikad neće biti jasno. Crni Bombarder!!! (†) 17:04, 17. novembar 2006. (CET)

Sereš pa sarme zavijaš.. nis` ti učio ni h od srpskohrvatskog. Od prvog osnovne smo učili srpski (to si ti možda u slobodno vreme, između vezivanja marame i pionirske zakletve :r) -- Obradović Goran (razgovor) 17:09, 17. novembar 2006. (CET)

• Jbt. veći si nacionalista od mene.Ja u fazonu Srbi su Čakavci i Štokavci,ali ti legendo tvrdiš da su i Kajkavci.

Crni Bombarder!!! (†) 21:44, 18. novembar 2006. (CET)

Problem je sa hronologijom. Dakle, ne ide se dovoljno daleko u istoriju nego ispada da su srpski i hrvatski nastali od srpskohrvatskog i ne da je srpskohrvatski „vještačka tvorevina“ nastala na standardima srpskog i hrvatskog. Opet ponavljam u stvarnosti niko nije govorio tim „standardom“ čak se i u školskim udžbenicima tada mogla uočiti jasna razlika između autora koji se koriste srpskim i onih koji se koriste hrvatskim, tako se moglo desiti i dešavalo se da ti udžbenik hemije bude na srpskom a fizike na hrvatskom standardu... Dakle, po hronologiji idu prvo srpski i hrvatski pa onda taj ”srpskohrvatski” i na kraju opet srpski i hrvatski, te novi vještački i politički standardi kao što su „bošnjački“ i „crnogorski“ ili kako god će se zvati ako se stvori... --Славен Косановић {razgovor} 17:30, 17. novembar 2006. (CET)

Zatim, srpskohrvatski se nije sastojao samo od „kajkavskog dijalekta“, jer je to pogrešna konstatacija. Srpskohrvatski je pokušaj stvaranja jednog jezika od srpskog i hrvatskog standarda obuhvatajući sve dijalekte, izgovore i jednog i drugog, te mu nadiše ime „srpskohrvatski jezik“. ;) --Славен Косановић {razgovor} 17:44, 17. novembar 2006. (CET)

Problem sa našim obrazovanjem na temu je bio u tome, što se uvijek u udžbenicima, polazilo od pretpostavke da srpski i hrvatski nisu postojali ranije, odatle i haos u glavama mnogih mladih i ne tako mladih ljudi. (Vuk Karadžić nam se vrti u grobu kad vidi ove rasprave). Cilj je bio jasan, dakle išlo se jednostavno na to da ljudi zaborave da su srpski i hrvatski ranije postojali, kao posebni standardi, kao i da su se paralelno razvijali. Zato je sada teško objasniti mnogima da je srpskohrvatski ustvari nastao/stvoren na standardima srpskog i hrvatskog i ne obratno. Ipak, istorijski gledano, srpskohrvatski, kao vještački standard je postojao samo nekih 60 godina, što nije mnogo vremenski u istoriji... --Славен Косановић {razgovor} 18:11, 17. novembar 2006. (CET)

Branko Ćopić je u svojim pripovjetkama opisao kako se to radilo u to vrijeme. Dakle, došao unuk babi i veli: „Baba od danas više nema Boga“, a baba će, „Kako sinko od danas nema Boga?“, a unuk će opet: „Baba nema više Boga, tako je rekao danas komesar.“ ;) Ovaj isječak se može komotno primjeniti i na „stvaranje“ srpskohrvatskog jezika... ;) --Славен Косановић {razgovor} 18:29, 17. novembar 2006. (CET)

I šta si hteo reći? Sve je to tvoj POV. Ima akademika koji misle da je sve to jedan jezik, pa tako pišemo. Šta ti i ja mislimo je skroz sporedno. Još bi hteo reći, srpskohrvatski ima (jer će postojati dok god ljudi svoj jezik smatraju srpskohrvatskim) dva standarda, zapadni (manje više hrvatski) i istočni (uglavnom srpski). Jasno se vidi razlika u govoru između Amera i Engleza, pa oboje ipak govore engleski. Mada nismo ovde da lično diskutujemo... // Paun 10:39, 18. novembar 2006. (CET)

Mi treba da bilježimo realnu situaciju i ne želje. Može se spomenuti da još uvijek ima ljudi koji srpskohrvatski, dakle, pod tim nazivom, smatraju maternjim jezikom, ali je činjenica da su takvi neznatna manjina i pitanje je koliko se u stvarnosti služe tim jezikom. U Srbiji je standard srpski ekavskog izgovora (uglavnom), u Hrvatskoj hrvatski ijekavskog izgovora (uglavnom). U Bosni i Hercegovini, gdje se za vrijeme ere srpskohrvatskog najviše ljudi deklarisalo da govori tim jezikom (pod tim imenom), sada imaš tri standarda: srpski ijekavskog izgovora, hrvatski i bošnjački. U Crnoj Gori je zasada standard srpski ijekavskog izgovora (dok ne izvedu svoj standard...) --Славен Косановић {razgovor} 13:52, 18. novembar 2006. (CET)

Hronološki gledano sa istorijskog aspekta, srpskohrvatski je nastao/stvoren od srpskog i hrvatskog standarda i ne obratno. A ti si prikazao u šablonu da su srpski i hrvatski standardi stvoreni na vještačkom srpskohrvatskog što nije tačno. Dakle, treba prikazati realnu situaciju i ne kako bi trebalo, ili kako neki akademici smatraju da treba da bude. Činjenica je da su se srpski i hrvatski standardi paralelno razvijali prije nego što je nametnut standard srpskohrvatski, a i tada je pitanje koliko je u stvarnosti bio primjenjivan standard srpskohrvatskog, pošto se u knjigama i udžbenicima, romanima i novelama, iz te epohe, jasno može uočiti razlika u standardu, zavisno da li je autor poklonik sprskog, ili hrvatskog standarda. --Славен Косановић {razgovor} 13:52, 18. novembar 2006. (CET)

Za kraj. Ti možeš reći da je to jedan jezik sa različitim standardima, ali ne da se zove srpskohrvatski, pošto više nije tako, a nije bilo tako ni prije pokušaja njegovog uvođenja kao standarda (prije 60-tak godina). Srpskohrvatski standard se isključivo bazirao na novoštokavskom dijalektu..., pravopis i gramatika tog srpskohrvatskog, koje sam ja učio u školi kao ispravne, su poštovali samo novoštokavski dijalekt kao književni oblik, ali je stvarnost bila drugačija. --Славен Косановић {razgovor} 13:52, 18. novembar 2006. (CET)

I nije to moj POV, ili kako god, nego je to realnost, bez obzira da li se nekome sviđala, ili ne. --Славен Косановић {razgovor} 13:52, 18. novembar 2006. (CET)

Ja ništa nisam prikazao na šablonu, sem poveznice. Nigde tu nije napisano "srpski je stvoren od srpskohrvatskog", mada mi je sasvim svejedno. Ako hoćeš izmeniti, izmeni. Kao drugo, nisam ja rekao da je to jedan jezik sa dva standarda, nego sam prosto konstatovao da se tako smatralo i da nije bio jedan standard (kako si ti pogrešno napisao). Konačno, to koji je jezik u zvaničnoj upotrebi nema nikave veze sa jezikoslovljem. Nema veze da li srpskohrvatski uopšte postoji na terenu, jer neki ugledni akademici smatraju da postoji, i to je sve što ja sugerišem da napišemo (npr. "na prostoru bivše Jugoslavije se uglavnom smatra dijalektom hrvatskog jezika, dok ga neki jezikoslovci na Zapadu smatraju dijalektom (i) srpskohrvatskog jezika"). Kao što sam gore napisao, viki politika kaže da "all significant published points of view are to be presented, not just the most popular one." Ja se ovde ne borim za sh, nego protiv vašeg načina rada, koji uopšte nije u skladu sa viki politikom (osim ako imamo neka posebna "srpska pravila" na srpskoj Vikipediji).--Paun 18:05, 18. novembar 2006. (CET)

Ko propisuje standarde za srpski i hrvatski jezik? Da li se možda to radi negdje na Zapadu, ili to rade srpski i hrvatski stručnjaci za jezik? Da li mi propisujemo standarde, pravila, gramatike i pravopise za španski, engleski, francuski, njemački, ili to rade njihove matične akademije jezika? Kad je stvoren srpskohrvatski jezik i propisana pravila, gramatika i pravopis, to je urađeno kod nas, ne na Zapadu. Oni su samo prihvatili to ime, gramatiku i pravopis koja su propisali naši stručnjaci za jezik. Da li postoji srpskohrvatska književnost, ili je oduvjek bila srpska, ili hrvatska? Jugoslovenska književnost, termin koji je tada paralelno stvoren, je obuhvatala srpsku, hrvatsku, makedonsku, slovenačku, itd..., nigdje nije bilo riječi o srpskohrvatskoj književnosti, a književnost i jezik su usko vezani. --Славен Косановић {razgovor} 19:34, 18. novembar 2006. (CET)

U vezi Viki pravila. Pravila postoje kao orijentacija i ne kao ultimatum u svim slučajevima. Slijepo pridržavanje pravila ne znači i kvalitet informacija, a ima milion primjera na koje to pravilo nije primjenjljivo uvijek i bukvalno. Enciklopedija je znanje i ne skup politika i pravila. Ako ćemo graditi enciklopediju na politikama i ne na činjenicama, onda ona neće imati nikakve relevantnosti. Postoje na stotine naučnih teorija, hipoteza i zakona koje su prije nekog vremena bili božije zapovjedi, a sada to više nisu, jer je saznanje prošireno i došlo se do drugih relevantnih zaključaka koji su u direktnoj suprotnosti sa bivšim. --Славен Косановић {razgovor} 19:34, 18. novembar 2006. (CET)

Ako u šablonu prvo staviš srpskohrvatski, pa tek onda srpski i hrvatski, bilo ko nabasa na njega, će razumjeti iz toga da su srpski i hrvatski stvoreni od srpskohrvatskog i ne da je stvar tekla obrnutim tokom. --Славен Косановић {razgovor} 19:34, 18. novembar 2006. (CET)

Na kraju izvinjavam ti se što te masiram sa pričom o temi.... Moja jedina namjera je da prokomentarišem ono što smatram da nije u redu i ne da ubjedim tebe ni bilo koga drugog da je moja ispravna. --Славен Косановић {razgovor} 19:34, 18. novembar 2006. (CET)

OK.Mislim da smo okončali ovo trošenje vremena. Crni Bombarder!!! (†) 21:44, 18. novembar 2006. (CET)

Pa Slavene, još nisi objasnio zašto ne trebamo da ubacimo mišljenje nekih jezikoslovaca, uz jasno obrazloženje da su to samo njihovi stavovi? Koji je tu problem? To je sve što ja tražim, i to je u skladu sa Viki politikom. A inače, politika postoji da se poštuje. Ja se inače slažem sa tvojim stavovima, ali ovde trebamo da budemo NPOV. Ako pogledaš moju korisničku stranu, tu nema ni h od sh-og. Jedino na engleskoj Vikipediji mi stoji sh da ne bih koristio 5 juserboksa. --Paun 03:17, 19. novembar 2006. (CET)

Ja nisam protiv da se ubace relevantna mišljenja, čak i kad su manjinska, ali to treba da se uradi u članku koji neće biti „klica“ nego članak u kojem će se obrađivati tema iz različitih uglova i hronološki. Sam članak srpskohrvatski jezik bi mogao biti mjesto u kojem bi se počelo sa detaljnijom obradom teme, pošto se ovaj konkretno sastoji praktično od jedne rečenice i sam uvod je već polemične prirode bez da se ide dalje sa objašnjenjima. Dakle, po njemu ispada da je „hrvatski nastao od srpskohrvatskog i da je preuzeo kajkavski dijalekt“. Ne znam da li uspijevam da objasnim, ali težim da pojasnim stvari... Kajkavski dijalekt u srpskohrvatskom je smatran jednim od njegovih „dijalekata“ da bi sve bilo „politički korektno“, ali u stvarnosti srpskohrvatski ”standard” (dovoljno je pogledati bilo koju knjigu gramatike srpskohrvatskog jezika), se bazirao jedino na novoštokavskom dijalektu, (mnogi su tada smatrali da će kajkavski i čakavski jednostavno vremenom nestati u korist novoštokavskog, naime to je bila i jedna od konstatacija nastavnika i profesora srpskohrvatskog jezika, koji su meni predavali u to vrijeme) što je i Miloš gore pokušao da objasni. Dakle, nisam protiv detaljnije obrade različitih stavova na temu, ali smatram neprimjerenim započeti jednu „složenu temu“ i ostaviti je na paušalnim konstatacijama. Otpočetka ovakve članke treba „dovoljno“ proširiti, ili sačekati dok se ne sakupi dovoljno materijala. :) --Славен Косановић {razgovor} 23:46, 19. novembar 2006. (CET)

CrniBombarderu

Gospodine, nemojte da kvarite odnose s Hrvatima na Vikipediji. Ponavljam to opet i opet, ponavljam ko stranac, ali me niko ne čuje.

Dobri odnosi između Vikipedija su ključni ako će se informacija u obojima Vikipedijama, a i na celom vašem prostoru, privesti na jedno. A to mora biti ozbiljan cilj takvog projekta kao što je ovaj. --VKokijelov 07:32, 29. novembar 2006. (CET)

---

Razgovor o mom ponašanju i izmenama ćemo nastaviti na našim stranama za razgovor.

i srpskohrvatskog (koji je postojao u SFRJ kao veštačka politička tvorevina)

`e l` može ovako da stoji u članku? Crni Bombarder!!! (†) 23:56, 29. novembar 2006. (CET)

---

Ma OK je zasada, pošto će valjda neko zainteresovan već nekada u budućnosti pisati opširan članak na temu... možda pročita i stranicu za razgovor... :) Ustvari ovaj članak je jedna rečenica tako da nema se tu šta puno reći u jednoj rečenici. :) --Славен Косановић {razgovor} 00:33, 30. novembar 2006. (CET)

E, izmenio sam sada jer se "veštačka politička tvorevina" mora dokazivati, jer je i svaki jezik u političkom smislu "veštačka politička tvorevina". --Miloš Rančić (r|pričaj!) 08:20, 30. novembar 2006. (CET)

zanimljivo

„To bi trebao biti crnogorski jezik. Kao što je u Srbiji srpski u Hrvatskoj hrvatski u Sloveniji još odavno slovenski ili oduvijek slovenski i slovenački u Makedoniji makedonski u Bosni bosanski ili bošnjački, mamo i mi dovoljno razloga i dovoljno prava da naš službeni jezik nazovemo crnogorskim jezikom. Nije tu riječ o standardizaciji jezika, nije tu riječ, prije svega, o lingvističkoj suštini jer ona je ista kao što je bio i srpskohrvatski jezik svojevremeno, već je riječ o imenu jezika, a to je, prije svega, stvar političke odluke“.

[3] --VKokijelov 04:42, 1. decembar 2006. (CET)

A sad malo o članku

Ni kraćeg članka, ni duže diskusije. A šala šalu stiže. :) --  JustUser   JustTalk 09:32, 1. децембар 2006. (CET)

KOLIKI - OVOLIKI

OVOLIKA RAZGOVOR STRANICA NA TEKST OD 3 (5) REDA?!?! p.s.Namerno sam pisao velikim slovima :PЈа сам кажи 23:24, 14. октобар 2008. (CEST)

Pitanje

Zašto se kajkavski i čakavski smatraju dijalektom hrvatskog jezika iako su ova tri govora veoma različita i skoro se ne mogu razumeti,a crnogorsi se smatra posebnim jezikom iako su razlike u odnosu na srpski neuporedivo manje?

24.135.66.163 (разговор) 10:09, 2. март 2013. (CET)