Крашовани

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Крашовани (Крашовани, Карашовани, или Крашовање, Карашевци и Корошевци, рум. Caraşoveni, Cârşoveni, Cotcoreţi, Cocoşi) су јужнословенски народ, који претежно живи у Румунији, односно у жупанији Караш-Северин у румунском делу Баната, Живе у општинама Карашево и Лупак. Крашовани су већином католичке вероисповести, а говоре крашованским говором. Име су добили по реци Караш у Банату, која се помиње још 1285. године. Зато је исправнија старија варијанта назива - "Карашовани".[1]

У општини Карашево 93,12% становништва пријавило се да матерњи језик којим говоре је хрватски, 4,85% румунски, 2,03% неки други, док српским језиком говори само 11 особа 0,33%.[2][3]

Мада румунска статистика Крашоване третира као посебну мањину, већина их се изјашњава Хрватима. Крашовани су се у Банат доселили из Тимочке Крајине крајем 14. века.[тражи се извор]

Демографија[уреди]

Крашовани у румунском округу Караш-Северин (4 и 5)

Има их укупно око 5.000, од чега се већина изјашњава као Хрвати, а мањи део као Срби, а свега око 200 као посебна етничка групација.

У општини Карашево Хрватима се изјаснило 84,60% становништва, Ромима 4,47%, Румунима 4,41% и Србима 0,49%. Према вероиповести већина становништва су римокатолици 92,54 %. [3]

У општини Лупак Хрватима се изјаснило 93,38% становништва, Румунима 5,32%, Немцима 0,52%, Ромима 0,23%. Србима 0,03% и остали 0,48%. Према вероиповести већина становништва су римокатолици 95,3 %. [4]

Историја и порекло[уреди]

Подручје које насељавају Крашовани је било и раније настањено становништвом словенског порекла. Насељавање Крашована је извршено из области око реке Тимок, становништвом које је са собом донело торлачки говор. Неки Крашовани тврде да су насељени из области Туропоље, у Хрватској, а да су после изгубили првобитни кајкавски и променили дијалект. Неки чак тврде да су Крашовани бугарског порекла, али су све сличне спекулације незасноване у историји и лингвистици. Крашовани су по много чему најпре и највише Срби католици.[5]

По Ивану Иванићу који је објавио књигу о Шокцима: "И у Банату има Шокаца, који се зову Крашовани, а станују у Крашо-Северинској жупанији. Има их до 20.000 душа. Иако су у мору туђинштине румунске ипак су очували свој српски језик. Необично су лепа соја, јаки људи. Баве се ратарством и баштованством."[6]

Њихова селидба се историјски смешта негде око 1370. године када становништво бежи од турског погрома. Премоћ римокатолицизма у новој домовини, Мађарском краљевству под чијом влашћу је Банат, утиче на религиозну опредељеност овог изолованог корпуса торлачких говорника и они се покрштавају.

По попису из 1896. године живели су Крашовани, њих 7692 душе, у следећим ердељским местима: Крашово (3310), Јаблча (503), Нермет (673), Лупан (876), Рафник (726), Водник (473) и Клокотић (1131). То су католици од старине, пореклом из Турске (царства). Њихов говор је проучио бугарски филолог Љубомир Милетић (по оцу Србин), и закључио да су то ипак Срби (католици). То су вероватно потомци народа "из Новобрдског краја где су Срби католици имали своју епископију, одакле су се и исељавали у половини XV века.[7] За време док је Рудник држао Никола Алтомановић 1372. године, хтели су фрањевци ту да заснују свој манастир.

Језик и вера[уреди]

Језик којим говори ова невелика скупина је некарактеристичан за Банат, односно за Србе који живе у овом делу Баната и који говоре екавском варијантом штокавског дијалекта.[тражи се извор] Они говоре у Банату чистим косовско-ресавским дијалектом, и по пореклу су православни Срби. Они су између два светска рата прослављали црквене празнике: Ђурђевдан, Св. Илију, Св. Петку и друге, и то по православном календару. Они су и у 17. веку држали старог тј. православног календара.[8] Крашовани као и православни Срби славе крсну славу, а они кажу "славење" или "славање".[9]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Политика", Београд 16. јул 1929. године
  2. ^ Општина Карашево, Приступљено 9. 4. 2013.
  3. 3,0 3,1 Румунски завод за статистику, Приступљено 9. 4. 2013.
  4. ^ Румунски завод за статистику, Приступљено 9. 4. 2013.
  5. ^ "Дело", Београд 1. јануар 1903. године
  6. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  7. ^ "Дело", Београд 1903. године
  8. ^ "Политика", Београд 21. август 1929. године
  9. ^ "Политика", Београд 16. јул 1929. године

Спољашње везе[уреди]