Razgovor:Mudrost/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Simbol mudrosti, Utreht

Mudrost je pojam koji označava duboko znanje, uvid, dobro rasuđivanje. Ljudi koji teže mudrosti nazivaju se filozofima (gr: filia - ljubav, sofia - mudrost). Onaj ko se okreće mudrosti nalazi vremena za duhovno usavršavanje, ne dopuštajući da ga „progutaju“ zahtevi praktičnog života. Tradicionalna predstava mudraca po pravilu podrazumevala stare ljude.

Mudrost

Mudrošću smatramo osobinu ljudi di da vode svoje poslove na ovom svetu sa dovoljno sposobnosti i dovoljno predviđanja. Ona je plod prirodnog dara, živahnog duha i ličnog iskustva, i zato premaša snagu dece. Najviše što se kod njih može postići u tom pogledu biće da ih sprečimo, koliko to možemo, da ne budu lukava, jer lukavost je glupo podražavanje mudrosti i daleko je od nje, i utoliko ružnija. Lukavost je nedostatak pameti koja, pošto ne može da postigne svoj cilj pravim putem, pokušava da to učini prevarom ili podvalom i slaba joj je strana u tome što lukava prevara pomaže svega jednom, a zatim uvek smeta. Nijedan zastor nije nikada bio ni toliko veliki ni toliko gust da sakrije i niko nije bio toliko lukav, a da se to ne vidi. I zato, čim se ovo desi onda se svako plaši lukavog čoveka, niko mu ne veruje i ceo svet hita da se okupi, da mu se odupre i da ga savlada, dok iskren, pošten i mudar ima svakog da mu prokrči put i zato on ide pravo svom cilju. Da naučimo dete kako će da stekne pravi pojam o stvarima i da ne prestane dokle ga ne stekne, kako će da uzdigne svoj duh do velikih i plemenitih misli i kako će da se kloni laganja i lukavstva, u kom uvek ima dosta laži, jeste za dete najbolja priprema da bude mudro. Sve drugo što mora da nauči vremenom, iskustvom i posmatranjem, kao i poznavanjem ljudi, njihovih namera i njihove prirode. Sve što se može učiniti za njih u tim godinama, jeste kao što je rečeno, da ih naučimo da govore istinu i da budu iskreni, da slušaju razum, ukoliko to mogu, da razmišljaju o svojim delima. Mudrost je pojam koji označava duboko znanje, uvid, dobro rasuđivanje. Ljudi koji teže mudrosti nazivaju se filozofima.

Pojam mudrosti

Mislioci, koji su delovali početkom 6.veka p. n. e.zvani su mudracima. Kasnije su Grci skovali pojam sedam mudraca. Popisi ko spada u tu sedmoricu razlikuju se, pa se navodi ukupno 17. imena. Diogen Laertije navodi da je Tales bio nazvan mudracem 582/581.p.n.e pa su prema njemu i ostala sedmorica nazvana mudracima.

Platon tvrdi da su oni nastali na hramu u Delfima svima poznate izreke „Upoznaj samoga sebe“ i „Ništa previše“.

Mudraci su ljudi kojima se ljudi dive zbog njihovih znanja koja poseduju i zbog nekih saveta koji su davali.

Razvoj kritičke misli doveo je u pitanju da neko zaista poseduje mudrost, ali je neko kasnije govorio da oni nisu bili mudraci ni filozofi, već razboriti ljudi, zakonodavci.

Jedan od najvećih filozofa 20.veka Martin Heideger, iznosi tvrdnju da su pred-sokratovci mislioci postigli uvid koji nadmašuje svu kasniju zapadnjačku metafiziku, koja od Platona do savremene tehnike živi u zaboravu.

Filozofija-ljubav prema mudrosti

Filozofija dolazi od grčke reči „filosofija“ od reči „filia“ što znači (prijateljstvo,ljubav), „Filos“ (prijatelj,ljubitelj) i „sofia“ (mudrost).

Filozofija je u svom značenju „ljubav prema mudrosti“. Filozof je onaj koji iskazuje žudnju za mudrošću;on, po Platonu, neguje oblik erosa: ljubav prema istini.

„Onaj ko ljubi mudrost“, shvata se kao neko ko je drugačiji od tradicionalnog pojma „mudrac“. Mudrac jeste mudar, on „zna“ ne mora da istažuje. U tom značenju reči filozofija sadržan je smisao traženja tj.istraživanja, traganja za smislom. Za razliku od mita, religije i svakidašnjeg stava uopšte filozofije, mit i religija nastupaju monološki.

Pitagora je prvi od grčkih mislilaca koji se zvao filozofom. Ciceron navodi: kad su Pitagoru pitali šta mu je zanimanje, odgovorio je kako je filozof, tj.ljubitelj mudrosti.

Platon kaže u dijalogu Fedar da samo Bogu priliči da je mudar, a ne i čoveku.

Sokrat je prototip filozofa, koji uvek traga za smislom i uvek vodi dijalog. Njega mudracem ne smatraju samo ljudi, nego i Bogovi: Apolon je rekao da je Sokrat najmudriji. Međutim Sokrat kaže za sebe:„ja znam da ništa ne znam“. Svojom metodom raspravljanja on otkriva lažno znanje.

Putevi ka mudrosti

• Proučavanje svetskih spisa različitih religija;
• Meditacija i ekstaza
• Poetski, stvaralački zanos;
• Skrupuluzno naučno proučavanje činjenica, te nalaženje načela i zakona koje se iz njih mogu izvesti korišćenjem matematike i formalne logike;
• Usavršavanje u umeću popravljanja motocikla.
  

Literatura

1. Filozofija vaspitanja i obrazovanja, zbornik radova, Učiteljski Fakultet Vranje, 2007.

1. Aristotel, nikomahova etika, Beograd, 1980.