Разговор:Мудрост/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Симбол мудрости, Утрехт

Мудрост је појам који означава дубоко знање, увид, добро расуђивање. Људи који теже мудрости називају се филозофима (гр: филиа - љубав, софиа - мудрост). Онај ко се окреће мудрости налази времена за духовно усавршавање, не допуштајући да га „прогутају“ захтеви практичног живота. Традиционална представа мудраца по правилу подразумевала старе људе.

Мудрост

Мудрошћу сматрамо особину људи ди да воде своје послове на овом свету са довољно способности и довољно предвиђања. Она је плод природног дара, живахног духа и личног искуства, и зато премаша снагу деце. Највише што се код њих може постићи у том погледу биће да их спречимо, колико то можемо, да не буду лукава, јер лукавост је глупо подражавање мудрости и далеко је од ње, и утолико ружнија. Лукавост је недостатак памети која, пошто не може да постигне свој циљ правим путем, покушава да то учини преваром или подвалом и слаба јој је страна у томе што лукава превара помаже свега једном, а затим увек смета. Ниједан застор није никада био ни толико велики ни толико густ да сакрије и нико није био толико лукав, а да се то не види. И зато, чим се ово деси онда се свако плаши лукавог човека, нико му не верује и цео свет хита да се окупи, да му се одупре и да га савлада, док искрен, поштен и мудар има сваког да му прокрчи пут и зато он иде право свом циљу. Да научимо дете како ће да стекне прави појам о стварима и да не престане докле га не стекне, како ће да уздигне свој дух до великих и племенитих мисли и како ће да се клони лагања и лукавства, у ком увек има доста лажи, јесте за дете најбоља припрема да буде мудро. Све друго што мора да научи временом, искуством и посматрањем, као и познавањем људи, њихових намера и њихове природе. Све што се може учинити за њих у тим годинама, јесте као што је речено, да их научимо да говоре истину и да буду искрени, да слушају разум, уколико то могу, да размишљају о својим делима. Мудрост је појам који означава дубоко знање, увид, добро расуђивање. Људи који теже мудрости називају се филозофима.

Појам мудрости

Мислиоци, који су деловали почетком 6.века п. н. е.звани су мудрацима. Касније су Грци сковали појам седам мудраца. Пописи ко спада у ту седморицу разликују се, па се наводи укупно 17. имена. Диоген Лаертије наводи да је Талес био назван мудрацем 582/581.п.н.е па су према њему и остала седморица названа мудрацима.

Платон тврди да су они настали на храму у Делфима свима познате изреке „Упознај самога себе“ и „Ништа превише“.

Мудраци су људи којима се људи диве због њихових знања која поседују и због неких савета који су давали.

Развој критичке мисли довео је у питању да неко заиста поседује мудрост, али је неко касније говорио да они нису били мудраци ни филозофи, већ разборити људи, законодавци.

Један од највећих филозофа 20.века Мартин Хеидегер, износи тврдњу да су пред-сократовци мислиоци постигли увид који надмашује сву каснију западњачку метафизику, која од Платона до савремене технике живи у забораву.

Филозофија-љубав према мудрости

Филозофија долази од грчке речи „философија“ од речи „филиа“ што значи (пријатељство,љубав), „Филос“ (пријатељ,љубитељ) и „софиа“ (мудрост).

Филозофија је у свом значењу „љубав према мудрости“. Филозоф је онај који исказује жудњу за мудрошћу;он, по Платону, негује облик ероса: љубав према истини.

„Онај ко љуби мудрост“, схвата се као неко ко је другачији од традиционалног појма „мудрац“. Мудрац јесте мудар, он „зна“ не мора да истажује. У том значењу речи филозофија садржан је смисао тражења тј.истраживања, трагања за смислом. За разлику од мита, религије и свакидашњег става уопште филозофије, мит и религија наступају монолошки.

Питагора је први од грчких мислилаца који се звао филозофом. Цицерон наводи: кад су Питагору питали шта му је занимање, одговорио је како је филозоф, тј.љубитељ мудрости.

Платон каже у дијалогу Федар да само Богу приличи да је мудар, а не и човеку.

Сократ је прототип филозофа, који увек трага за смислом и увек води дијалог. Њега мудрацем не сматрају само људи, него и Богови: Аполон је рекао да је Сократ најмудрији. Међутим Сократ каже за себе:„ја знам да ништа не знам“. Својом методом расправљања он открива лажно знање.

Путеви ка мудрости

• Проучавање светских списа различитих религија;
• Медитација и екстаза
• Поетски, стваралачки занос;
• Скрупулузно научно проучавање чињеница, те налажење начела и закона које се из њих могу извести коришћењем математике и формалне логике;
• Усавршавање у умећу поправљања мотоцикла.
  

Литература

1. Филозофија васпитања и образовања, зборник радова, Учитељски Факултет Врање, 2007.

1. Аристотел, никомахова етика, Београд, 1980.