Razgovor:NATO bombardovanje Jugoslavije/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Ime članka

Treba menjati podhitno ime:

1. nema smisla da tu bude godina (valjda neće opet...)
2. neprilično je imati 2 kratice u naslovu

Zato evo par primera:

• Bombardovanje Srbije i Crne Gore
• Bombardovanje SR Jugoslavije
• NATO agresija

..dajte još predloga--Orlović 16:13, 19. januar 2006. (CET)

Ali nikako nije bilo bombardovanje Srbije i Crne Gore - kasnije je promenjen naziv države! Može Bombardovanje SR Jugoslavije. Milutin 16:24, 19. januar 2006. (CET)

Zar nije bolje iz naslova ukloniti samo godinu. Da bude NATO bombardovanje SRJ?? --Jovanvb 16:27, 19. januar 2006. (CET)

Hm, pa može i tako! Slažem se! Milutin 16:28, 19. januar 2006. (CET)

brzopleti ste. Ostaje problem broj 2. --Orlović 16:37, 19. januar 2006. (CET)

NATO bombardovanje SR Jugoslavije? :-) Milutin 16:40, 19. januar 2006. (CET)

Ma neka samo treba napraviti redirekte :) --Jovanvb 16:41, 19. januar 2006. (CET)

Predlažem ti da svuda kada su ovi članci u pitanju staviš fotogtafiju "Zašto?" Ja sam vlasnik stavio je na raspolaganje Vikipediji. Ona predstavlja grob noedužnih ljudi sa RTS-a --Goldfinger 22:43, 22. januar 2006. (CET)

pa mogli bi i napraviti zaseban članak-npr. Bombardovanje zgrade RTS - probaj ti, to je ipak važna epizoda iz vremena agresije... Tamo bi bilo pravo mesto za sliku, osim hronologije.--Orlović 14:29, 23. januar 2006. (CET)

Mi može netko reći, je pravi prevod Operation Allied Force

• Op. Saveznička snaga ili
• Op. Saveznička sila

--Orlović 15:06, 23. januar 2006. (CET)

-Zar se ovo bombardovanje nije zvalo Milosrdni anđeo? -Ovo nije bilo samo bombardovanje, s obzirom da je na Kosovu bilo i (pokušaja) kopnenih operacija, doduše ne direktno NATOa, ali njihovih saveznika. Zar nije onda bolji naslov rat/intervencija/...? First 04:38, 22. februar 2007. (CET)

Da da, sve je to lijepo

... samo što po meni, baš zbog događaja iz bliske istorije, nedostaje neutralni pogled na sve to (gubici, zarobljeni, oštećeni, itd.). Šta je po tebi "zvanični gubici NATO-a" ? Ti i bez trunke sumnje prihvataš navode glavne komande NATO-a kao zvanične podatke. Od svih tih "zvaničnih" podataka, nije ni 5% tačno! Ne kažem da su svi navodi komande JV tačni i dokazivi. Ali zato treba da se prema oba izvora odnosimo sa istim kriterijumima! Isti aršin za sve!

Da se ne ponavljam opet, naše je da iznosimo činjenice iz relativno povjerljivih izvora. Dok vlada (još uvijek!) propagandni rat, možemo samo navesti sve izvore. O tome, koji su povjerljiviji a koji ne, može se diskutovati, ali generalna linija treba da ostane neutralnost i informacije. Koji od tih izvora će da se pokaže kao relevantniji i istinitiji će (nadam se), posle da se pokaže.

Molim da se moji predlozi uvaže! --Kaster 15:23, 24. januar 2006. (CET)

moji predlog: napisati SVE podatke, istaknuti gde postoje slikovni dokazi, ko je šta priznao itd... OK?--Orlović 15:27, 24. januar 2006. (CET)

Ovo je objektivno s koje strane... Ništa ne kapiram, osim da je članak živi očaj(izvinjavam se autoru, ali stvarno je tako). Podaci su šturi, postavlja se pitanje jesu li tačni, i krajnje su nepovezani. Idite na Gugl, imate gomile podataka. Zašto niko nije pomenuo radio amatere (čije se učešće u ratu ističe u članku koji se odnosi direktno na njih), da je odziv za mobilizaciju bio 92%, pomoć naroda (lažne mete, navigacija), našu taktiku (udri, beži, sakrij se), to da Crna Gora skoro uopšte nije bombardovana (Kastere i ja sam Podgoričan), kopneni rat sa Šiptarima, ljudske lance na mostovima, demonstracije, propagandu NATO-a, kada su teknisti ujutru uz kafu čitali kako su uništeni te noći, ona tri zarobljena vojnika, itd... Dalje, nešto se priča i o tzv. vakuum bombama (uništavaju kiseonik na određenoj teritoriji, ljudi umiru od gušenja). Borci Trećeg Korpusa (oni koji su bili na Kosovu) pričaju o tome da je cela jedna četa uništena od dejstva te bombe. Čak sam načuo da je to bila kap koja je prelila čašu da se potpiše u Kumanovu. Priča se i o tome da su Rusi svojevremeno zbog neko duga (aha, oni su nama dugovali!) nudili kompenzaciju u vidu dva izvanredna PVO sistema velikog dometa i kompletnu obuku potrebnog ljudstva, ali je neko zeznuo Slobu rekavši mu da mi toga imamo dosta. Zapravo i imali smo, ali malog i srednjeg dometa, što se kasnije odrazilo na taktiku NATO-a, gađanje sa visine. S obzirom da sam ovo čuo od visoko rangiranog tadašnjeg oficira, uzeo sam ovo za tačno.

Izvinjavam se ako sam u prethodnom tekstu prekršio neko od pravila Vikipedije, nisam namerno. Ako trenutno niko ne piše članak o ovome, mogu ga ja za vikend napisati, samo mi recite: ne bih trebao da ubacujem ove "priča se" delove, zar ne? Pozdrav.

Samo naprijed anđele! ;-) --Kaster 10:24, 30. октобар 2006. (CET)

Treba objašnjenje za ospotravanje

Neko je nalepio neenciklopedijski bez objašnjenja, a i pov. Ja pogledam u objašnjenje kad ono nema ga. Zato uklanjam dok ne vidim objašnjenje. --Ligament 10:50, 3. novembar 2006. (CET)

Motivi bombardovanja

Pravi motivi bombardovanja nisu ni dotaknuti. Osnovni je - težnja Amerike da ovlada i upravlja celom planetom (verovatno i njenim kretanjem oko Sunca) i poltronstvo tadašnjih (a mnogih i sadašnjih) podrepaških evropskih režima. Tomislav Lukić 19:52, 11. novembar 2006. (CET)

Moj lični utisak je da je NATO bombardovanje Srbije (tehnički SRJ) bilo kaznena mera zbog celokupne svinjarije u Bosni, za koju Zapad smatra da je Srbija odgovorna; Situacija na Kosovu je bila zategnuta, ali nije bila ni približno toliko teška da je zahtevala da kompletan NATO pakt skoči i vojno odreaguje po prvi put u svojoj istoriji - Kosovo je bilo samo dobar izgovor. Naravno, ovo je samo utisak, tako da to ne može da ide u članak, ali će možda jednog dana kada se slegne prašina i ovo doći na videlo kroz izvore.--Trajan 03:18, 12. novembar 2006. (CET)

To je tvoje lično mišljenje. Na njega imaš pravo, ali o njemu ne moramo ovde raspravljati. Pošto vidim da si dobronameran i da bi želeo da doprineseš Vikipediji, preporučujem ti da pročitaš Vikipedija:Pet stubova, Vikipedija:Bez originalnog istraživanja, Vikipedija:Neutralna tačka gledišta, Vikipedija:Proverljivost i naravno Vikipedija:Šta Vikipedija nije, što će ti pomoći da sagledaš ciljeve ovog projekta i načine na koje nam možeš pomoći, ako želiš. --Dzordzm 03:25, 12. novembar 2006. (CET)

Da kažem da se, grubo rečeno, slažem smislom onog što je Tomislav rekao, ali da i sam preporučujem ono što vam je i Džordž rekao. Ne možemo ubacivati u članak nešto za šta ne postoje pouzdani izvori. A naši stavovi nisu pouzdani izvori. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 12:53, 12. novembar 2006. (CET)

Na Zapadu, bombardovanje SRJ je u medijima često nazivano ”demonstracije sile Srbiji i Miloševićevom režimu”, odnosno drugim riječima Srbija je smatrana izvorom međunarodnih kriza na Balkanu i kriva za ratove u bivšoj SFRJ. Za cilj je imalo ”vojno i ekonomsko onesposobljavanje Srbije”, pošto po mnogima on the Imperial Vest ”sankcije nisu davale rezultate”... Bombardovanjem se prijetilo još 1992. godine, a Kosovo i ”neprihvatanje NATO plana, u Rambujeu 1999. godine”, su bili samo izgovor da se sprovede ”vojno i ekonomsko onespobljavanje Srbije”, dok politički preokret, odnosno promjena vlasti u Srbiji uopšte nije bio predmet njihovog interesovanja, ”o tome u kojem pravcu će da se orijetniše Srbija, treba da odluče građani Srbije”, govorilo se, a i danas se govori slično samo u drugom kontekstu... Sve su to stvari za koje se može naći literatura i ne bi trebalo da bude nekih problema. --Славен Косановић {razgovor} 14:31, 12. novembar 2006. (CET)

Dva mjeseca kasnije

Pregledao sam članak i osim sitnijih grešaka i nedostatka referenci u sadašnjoj verziji nisam otkrio razlog za dalje postojanje naljepnice za nedostatak neutralnosti. Druga priča je naravno, koja strana je člankom više ili bolje prikazana. Ali generalno bi se moglo reći: Nedostatak "pogleda događaja iz NATO perspektive" ne opravdava dovođenje u pitanje navoda "pogleda događaja iz Jugoslovenske perspektive". Naravno, sve uz poštovanje pravila vikipedije o neutralnoj tački posmatranja. U prilog tome, nedostaje više referenci i navoda izvora za "opštepoznate stvari" koje bi trebalo potražiti i ubaciti. Članak je još uvijek u nekom nedefinisanom i nedovršenom stadijumu - valjda zbog škakljive teme, što bi uskoro moglo da se promijeni tj. "mi ćemo uskoro postati dio njih - pa ćemo samim tim postati neutralni i protiv nas bivših" :) --Kaster 23:24, 17. децембар 2006. (CET)

Možemo postati deo "njih" ali i dalje stoji činjenica da je u pitanju neprimereno i zločinačko bombardovanje sa posebnim osvrtom na "vraćanje u kameno doba" i slične izjave koje govore o nameri da se kompletno stanovništvo kazni. U pitanju jeste zločin protiv čovečnosti. To što su se "tužioci" izvlačili iz sudskih sporova gde bi se ovakve stvari osudile ne čudi. Usput, ako se slažemo da su Srbi umeli da čine zločine okolo, šta tek ima ovde da se kaže? Pa makar sto puta postali deo "njih". --  JustUser   JustTalk 23:29, 17. decembar 2006. (CET)

Ne znam kako ne vidite šta je problem sa ovim člankom. Popravio sam ono što se moglo (uporedite izmene), a na dva pasusa koji su po meni van mogućnosti prepravke sam vratio oznaku o neutralnosti. Kao jasna i nedvosmislena činjenica se konstatuje da su u Račku pobijeni vojnici a ne civili (po meni je nedvosmislena jedino činjenica da zaista nije jasno šta se tamo desilo), kao i da nikakvog etničkog čišćenja nije bilo i da su albanski civili počeli da napuštaju Kosovo tek po početku bombardovanja, kako je to vlast slikovito opisala ”beže ptice, beže životinje, svi beže”. (Pticama niko nije uzimao pasoše, doduše.) Ostatak može da prođe, mislim, uz moje sitne ispravke, ali generalno ovo nije potpuno obrađen članak i fali još puno stvari. Nekoliko stvari koje bi osim Račka i ”humantiarne katastrofe” obavezno trebalo dodatno obraditi

• ovo nije bila prva pretnja bombardovanjem, prva je bila u oktobru 1998. i izbegnuta je za dlaku tako što je Milošević povukao deo vojske sa Kosova
• ovaj rat je bio značajan faktor u Miloševićevom padu sa vlasti što je možda i bio maleni deo motiva
• bombardovanje zgrade RTS i kontroverze u vezi sa time
• epizoda zarobljeni piloti
• epizoda spašavanje JAT-ove flote ka Temišvaru
• neutralnost Crne Gore
• sporazum iz Kumanova je opisan prilično eufemistično.

Možda i jedna rečenica o tome da je Vuk Drašković dobio šut iz Savezna vlade zbog zalaganja za mirovni sporazum. --Dzordzm 01:42, 18. decembar 2006. (CET) APSOLUTNO, TO FALI!!!

Samo bombardovanje nedorečeno

Ovo me mnogo podseća na BBC-jev dokumentarac o padu Miloševića, malo se navodi o samom bombardovanju, samo je pomenuto da su ljudi ginuli i politički motivi... možda grešim, ali mi se čini da nešto fali...

Sporan deo

Da ne ulazim u to šta je ovde sporno, jer me tematika ne interesuje, samo hoću da kažem da mesto za pitanja nije u članku nego na stranici za razgovor. Zato sam i uklonio one znakove pitanja. Ako je nešto nejasno pitaj ovde ili pošalji poruku autoru članka. Onako izgleda mnogo ružno. Sve najbolje --Jovan Vuković (r) 00:26, 12. april 2007. (CEST)

Datumi

Bilo da vratim poslednju izmenu ili ne, ovaj kalendar kod operacija ne štima sa onim u hronologiji, koju navodi kao glavni članak. Bi li neko mogao da potraži makar valjane reference o ovome pa da krenemo sa sređivanjem.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 12:20, 22. novembar 2007. (CET)

Vreme samog početka

Bombardovanje nije počelo u 20:00. Kod mene u NS su tri bombe pale oko 19:50--Ja sam kaži 00:43, 25. mart 2009. (CET) Slažem se! Tačno se sećam da je prva vest na BK televiziji (kad je krenula ona zastrašujuća špica za emisiju "Agresija na SRJ") bila da je počelo oko 19:45, a tada su se sirene čule i u Beogradu, izuzev u mojoj nesrećnoj Rakovici, koja je najviše stradala, ali su bile pokvarene. Prština je napadnuta oko 19:30, moja kuma je zvala iz Nemačke, pošto mi nismo imali tada strane kanale, da kaže da se tamo čuju sirene... Vauuu, kad se sada prisetim... To prvo veče je bilo najviše traumatično i čuo sam dve eksplozije na Straževici, koje su pogodile krstareće rakete, a moja baba ih je i videla, pa umalo je srčka nije strefila. Posle se čovek "privikne"...

Naziv kod Amerikanaca

Želeo bi samo da istaknem da Operation Noble Anvil ne znači Operacija Milosrdni Anđeo kako je navedeno.

Noble znači časni, plemeniti

Anvil je nakovanj.

Ovo možete videti kod engleske vikipedije:

http://en.wikipedia.org/wiki/Noble

http://en.wikipedia.org/wiki/Anvil

Milosrdni anđeo na engleskom bi bilo Merciful Angel, a taj izraz nigde nisam našao, niti ikad čuo od NATO-a ili SAD.

Pošto sam izraz nije korišćen od strane NATO ili SAD, smatram da mu nije mesto ni u samom članku.

Ali jesmo mi. Šta ćemo sad? -- Bojan  Razgovor  16:40, 26. јун 2009. (CEST)

Па онда наведите да смо ми тако звали, типа "у Србији познато и под називом Милосрдни Анђео", а не "или у САД Операција Милосрдни анђео (енгл. Operation Noble Anvil)" што једноставно није тачно. Шта да ти кажем, можете је звати како хоћете, али једини ваљани превод Noble Anvil би био Племенити Наковањ, макар колико глупо звучало, тако се зове. Милосрдни Анђео је једноставно наш назив, а не њихов.

Srpsko bombardovanje aerodroma u Tuzli

"18.04.1999. godine udarna borbena grupa od 9 aviona je uzletela da izvrši bombardovanje aerodroma u Tuzli. Grupa se sastojala od jednog jurišnog aviona G-4 Super Galeb, šest jurišnih aviona J-22 Orao i dva lovačka aviona MIG-21. Napad je organizovan nezvanično i na inicijativu pilota koji su u napadu učestvovali. Napad je vodio major Stevan Živojin Gavrilović leteći na avionu G-4 Super Galeb, a sve je organizovao major Mihajlo V. iz Kragujevca, leteći na jednom od Orlova. Napad je započet sa aerodroma Ponikve u blizini Užica oko 120 kilometara daleko od Tuzle. Naši avioni su pratili rutu koja ih je vodila pored granice Jugoslavije i Bosne leteći na visini od 800 metara. Granicu su prešli između Bratunca i Zvornika.

Nekoliko minuta pre početka napada udarna grupa je obaveštena da su primećeni od strane NATO snaga i savetovano im je da se odmah vrate nazad. No, piloti iz udarne grupe su odbili da se vrate i nastavili su prema predviđenom planu napada. Za vreme prilaska aerodromu Tuzla naši avioni se nisu sreli sa pretnjama sa zemlje ili iz vazduha. Radar na Tuzlanskom aerodromu nije radio zbog tehničkih problema (neki izvori kažu da je u pitanju bila sabotaža na radaru). U to vreme se znalo da je pored oštećenih aviona na aerodromu takođe jedna grupa od osam do deset NATO aviona koji su stigli da bi vršili napade na ciljeve u Jugoslaviji.

Grupa od četiri NATO aviona je otkrivena na kraju aerodroma kako pokušava da uzleti. Vodeći G-4 Super Galeb je izbacio bombe na grupu ostećenih NATO aviona koji su stajali sa desne strane piste. Tri Orla su učinila isto, a ostala tri Orla su izvela precizan napad dok su dva MIGa-21 štitila grupu u slučaju da se neki od NATO aviona uspe podići u vazduh.

Jedan od aviona Orao je pogođen i uništen NATO raketom zemlja-vazduh dok je jedan MIG-21 koji je takođe pogođen NATO raketom uspeo da izvede prinudno sletanje 10 kilometara daleko od aerodroma Ponikve. Gubici NATO-a su 17 uništenih aviona (ne zna se koliko od njih je već bilo oštećeno, a koliko operativno) i 3 spasilačka helikoptera. Naši gubici su jedan uništeni avion Orao i jedan oštećeni avion MIG-21. Kao osvetu za Tuzlu tri dana uzastopno NATO avijacija je gađala Užice i njegova okolinu pa i sam centar Užica, kada je sa tri projektila pogođena glavna pošta u centru grada. Mnogima je bilo čudno tako žestoko bombardovanje Užica i njegove okoline a posebno je bilo čudno razaranje pošte jer je to jedina pošta koja je pogođena, pored one u Prištini, od početka agresije. Bio je to bes i osveta „Milosrdnog Anđela“ za teške gubitke na Tuzlanskom aerodromu."''

Ovo zvuči kao dobra bajka. Kao onovremeni svjedok to se bombardovanje nije nikada desilo. Nikakve detonacije iz pravca tuzlanskog aerodroma se nisu čule, niti je tada bilo vidljivih dokaza da je nešto tako učinjeno. Mislim da se ne treba zanositi lažnim pričama. Ali živjeti u vlastitim zabludama...

Откуд сад Рат на Косову и Метохији пре НАТО агресије?!

У дефиницији НАТО агресије се одједном појавило само бомбардовање (иако је агресија вршена не само бомбардовањем) и некакав Рат на Косову и Метохији чија је НАТО агресија била последња фаза. Док НАТО није почео агресију није било рата на Косову и Метохији већ само борби полиције и терориста, које се никако не могу назвати ратом. Предлажем брисање везе ка Рату на Косову и Метохији и измену термина бомбардовање у агресију.--Antidiskriminator (разговор) 15:40, 15. март 2010. (CET)

Ne i ne. Bilo je rata sa zauzimanjem gradova. Agresija je rec koju treba izbegavati (mada ja ne sporim da to jeste bila agresija) -- Bojan  Razgovor  16:20, 15. mart 2010. (CET)

Pozadina

Smatram da podnaslov pozadina treba izbrisati zajedno sa preusmerenjima.--Antidiskriminator (razgovor) 15:43, 15. mart 2010. (CET)

Nepotvrđeni gubici NATO-a

Ovaj deo treba da se izbaci jer predstavlja najveću rupu koja postoji. Ni jedna rečenica nije referencirana. Umesto toga ubaco sam prigodnu referenciranu rečenicu iznad:

"Pored navedenih oborenih borbenih sredstava, snage PVO i strategijske grupacije RV i PVO, prema oceni uslova i elemenata gađanja su pogodile i još 36 aviona i 2 helikoptera. Ostaci ovih pogođenih letelica nisu pronađeni na prostoru SRJ.[24] "

Eventualno bi moglo da se ubaci još nešto ali za to mora da se ima referenca. Da li mogu da izbacim ovaj deo? --Aleks (razgovor) 01:44, 24. novembar 2010. (CET)

Razgovorom???

„SAD i EU su optužile Srbiju za ratne zločine, etničko čišćenje i humanitarnu katastrofu, pa je pod ovim razgovorom NATO rasporedio svoje trupe u Makedoniji i Albaniji. “ Razgovorom? Valjda treba izgovorom. --Vlada ^talk 16:18, 2. mart 2011. (CET)

Pa treba, nema šta biti drugo. Obična slovna greška. --Željko Todorović (razgovor) 20:27, 2. mart 2011. (CET) s. r.

Milosrdni anđeo

Odakle ovo ime --78.2.15.204 (razgovor) 14:02, 22. mart 2011. (CET)

Povod za bombardovanje

Na njemačkoj televiziji je objavljen snimak priznanja jednog od posmatrača koji je u januaru 1999. boravio u Rugovu, i snimio fotografije koje su kasnije zloupotrebljene kao povod za bombardovanje. Ovde je snimak: Radio-televizija Republike Srpske: Nijemci priznali zašto su bombardovali Srbiju! (VIDEO), 27. 2. 2012. i ovo je vrlo relevantno za ovaj članak. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 05:57, 28. februar 2012. (CET)

Neutralnost

Pored ubacivanja šablona neutralnost potrebno je i objasniti šta članak ili njegove delove čini neutralnim. --Aleks (razgovor) 11:44, 22. mart 2012. (CET)

Ajde

Kojih 100 aviona i još B-2 Spirit?!?!?!

Brukamo se ovako a ionako nema izvora. 109.106.227.130 (razgovor) 10:18, 13. maj 2014. (CEST)

Brukanje nije validan argument. --HEJTER (razgovor) 18:21, 5. avgust 2014. (CEST)

Ali ne imati izvor jeste 212.178.248.6 (razgovor) 21:23, 5. april 2015. (CEST)

Članak je još daleko od savršenog

Stanje je kudikamo bolje u odnosu na pre nekoliko meseci, ali potrebno je još dosta sređivanja, pre svega što se tiče preslaganja/dodavanja/brisanja. Bombardovanje je još svima u živom sećanju, tako da bez određenog emotivnog naboja nije moguće pisati o ovoj tematici. Sa druge strane, neutralnost ne podrazumeva oslanjanje na izvore bliske NATO paktu, već referencirano navođenje svih dostupnih adekvatnih izvora. Solidan primer je ovo o broju oborenih aviona. Reče kolega da se ionako brukamo, pa je izbacio podatke o navodno oborenom B-2. U redu, ne treba da stoji da je B-2 oboren, ali ako uz pouzdane izvore stoji da su "jugoslovenska strana i pojedini izvori tvrdili da je jugoslovenska PVO oborila avion tipa B-2, što nikada nije neutralno potvrđeno", to već ima sasvim drugačiji karakter. --HEJTER (razgovor) 10:41, 6. avgust 2014. (CEST)

Brojni nedostaci i neurednost članka

Članak ima brojne nedostatke i potrebno mu je sveobuhvatno sređivanje. Ja sam već sredio odeljak „Civilne žrtve“ ali postoje mnogi drugi odeljci koji su napisani neutemeljeno i neuredno. U mnogim odeljcima se nalaze rečenice kojima nije tu nije mesto a mnoge rečenice ili tvrdnje se ponavljaju u više odeljaka. Ovo je tipičan primer nereda u članku- u odeljku „Otpor Jugoslavije“ navode se podaci o civilnim žrtvama i materijalnoj šteti (?ǃ) a oni su već navedeni tamo gde treba (u odeljcima „Civilne žrtve“ i „Materijalna šteta“)ː

Državnici vodećih zemalja i vojni komandanti NATO zemalja izjavljivali su da će bombardovati samo vojne ciljeve, pri čemu je najavljivana akcija ne duža od nekoliko dana.[29] Ipak, procenjuje se da je oko 38% bombardovanih objekata imalo civilnu namenu. U toku bombardovanja poginulo je 462 vojnika i preko 2000 civila, među kojima je bilo dece, bolesnika i starih osoba. Te žrtve komandant NATO snaga je nazvao kolateralna šteta. U početku agresije učestvovalo je na stotine, a krajem rata na hiljade ratnih bombardera i krstarećih raketa ogromne razorne moći. Korišćena je municija punjena osiromašenim uranijumom[30][31], kao i kasetne bombe za bombardovanje civilnih ciljeva[32][33], što je zabranjeno po Ženevskoj konvenciji. Jugoslavija je petrpela ogromnu materijalnu štetu od oko 30 milijardi dolara. Na teritoriju Srbije je bačeno oko 1000 kasetnih bombi na 219 lokacija na površini od 23 hiljade km².[34][35] Od završetka NATO bombardovanja do 2006. na teritoriji Srbije i Crne Gore je od kasetnih bombi poginulo 6 osoba, dok je 12 ranjeno.

Dalje, u prvom pasusu odeljka „Legitimitet NATO bombardovanja“ se navodi potpuno nelogična informacija koja izgleda kao uputstvo urednicima kako treba da napišu ovaj odeljak i verovatno je greškom ubačena, ali je niko ne uklanjaː

- Opis tada (i sada) važećeg internacionalnog prava. - Popis agresora potpisnika tih pravnih akata. - Poseban akcent staviti na definiciju agresije po međunarodnom pravu. - Obavezno spomenuti tužbu (kao i njeno povlačenje) SR Jugoslavije protiv NATO zemalja -->

Ovo su samo neki od primera neurednosti ovog članka. Zato pozivam sve kolege koji su zaiteresovani, da se uključe i pomognu mi u sređivanju i prerađivanju ovog članka koji je veoma važan za srpsku Vikipediju i njene čitaoce. Hvala unapred.--Nemanja001 (razgovor) 07:22, 11. februar 2016. (CET)