Razgovor:Nezavisna Država Hrvatska/Arhiva 1

Sadržaj stranice nije podržan na drugim jezicima
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Arhiva 1 Arhiva 2

POV

Članak je ruglo, pun ličnih mišljenja, bez ijedne reference, napisan najpristrasnije moguće. --BokicaK Got something to say? 21:31, 16. februar 2007. (CET)[odgovori]

Pre bilo kakve kritike na racun clanaka trebali ste proveriti i druge sajtove.

http://hr.wikipedia.org/wiki/NDH HRVATSKA http://en.wikipedia.org/wiki/Independent_State_of_Croatia engleski

I videli bi da isto to pise svuda, pa cak i na hrvatskoj wikipediji!!!

Nezavisna Država Hrvatska (NDH) je država koja je nastala 1941 kao nacistička tvorevina stvorena raspadom Kraljevine Jugoslavije od strane nacističkih i fašističkih okupatora. Nestala je sa svjetske pozornice 1945. uništenjem Sila osovine.

Ima nekoliko grešaka.NDH nije bila nezavisna,nego pod njemačkom okupacijom uz saradnju kvinslinga.

I u NDH niseu napraviti čistu katoličku državu,jer su pola ustaša bili muslimani.Cilj je bio da se napravi država sa jednim narodom Hrvatima,a muslimani i Srbi bi postali samo dio te nacije,naravno Srbe bi pokatoličili,a muslimane bi ostavili u svojoj vjeri. Ilija Imam jedino primjedbu na Stepinca. Po dokumentima iz 41.-45. je bio veliki protivnik NDH režima.

Niko ne spori da je i u Hrvatskoj bilo ustanka, ali to je bila i te kako zločinačka tvorevina... Što to ne reći.

  • NDH nije stvorena samo na hrvatskom dijelu Kraljevine Jugoslavije.
Istina, to je sada prepravljeno u uvodnom odeljku. --Dzordzm (razgovor) 03:21, 16. decembar 2009. (CET)[odgovori]

Ime

Samo jedan detalj mi nije jasan u vezi NDH. Neću da vas smaram, ali me jako zanima.

Ako je na srpskom/srpskohrvatskom „nezavistan“ u hrvatskom „neovistan“, zašto se NDH zvala „Nezavisna država Hrvatska“ a ne „Neovisna država Hrvatska“??? Da li je to zbog uticaja srpskohrvatskog iz pređašnje Kraljevine Jugoslavije ili zbog nečeg drugog? --109.93.8.53 (razgovor) 21:02, 5. januar 2010. (CET)[odgovori]

Korak po korak

Ja dodajem reference kojih ima više nego što je dovoljno da bi se opravdalo ono što je napisano. Diskvalifikacije teksta su besmislica i sve što treba da se uradi je dodati reference.--71.163.229.6 (razgovor) 17:12, 26. april 2011. (CEST)[odgovori]

Svedočenja o zločinima

Jezive stravičnosti terora u NDH užasavale su sav svet koji je za to saznao. Čudovišna nedela, surove nečovečnosti, krvološtva u pravom smislu te reči, razulareni sadizam silovanje i sladostrašće, nesputani nagon za mučenjem bespomoćnih žrtava, uživanje u stradanju ljudi, nezasitna halapljivost za tuđim imetkom, piromansko uživanje u paljenju čitavih naselja, raspojasano zverstvo u neljudskim manijacima, sve se to ispoljavalo u divljanju, za koga nisu bile postavljene granice dozvoljenog i zabranjenog. Ko god bude prelistavao mnogobrojna dokumenta, taj će se možda pitati - da li je tako nešto uopšte bilo moguće.[1][2][3][4][5][6][7][8]

Ali ta istina je postojala. Ona je preplavila čitavo područje NDH, prekrila je sramotom i inicijatore i izvršitelje ovog bezočnog napadaja na ljudskost. Strahota terora bila je tolika, da su se od toga ograđivale i nemačke i italijanske komande koje su ukazale na pogubnu razularenost u NDH. Nemački otpravnik poslova u Beogradu, Herbert Trol Obergfel obavestio je 10. jula 1941. nemačku vladu o „napetoj situaciji“, koja je u zemlji zavladala zbog terora, te on smatra da bi — „ ... s obzirom na srpsko pitanje... trebalo nešto poduzeti, da se ove pojave ublaže .. (akt komandanta grupe »Jugoistok«, general-pukovnika Aleksandra Lera).“[9] Nemački general u Hrvatskoj Edmund Glajs Horstenau je sredinom 1943. u jednom pismu general-pukovniku Leru ukazao na jezivost ustaškog nasilničkog režima, a pod jesen iste godine Glajs-Horstenau i general-pukovnik Aleksandar Ler predlažu njemačkoj Vrhovnoj komandi da se prestane s podržavanjem ustaške vladavine u NDH, te neka se nađe zamjena za Antu Pavelića (dopis generala Glajs-Horstenaua od 13. avgusta 1943).

Često[traži se izvor] je citirano svedočanstvo italijanskog ratnog dopisnika (Coriere della sera) i pisca K. Malapartea o korpi ljudskih očiju koje su ustaše poklonile njihovom poglavniku Paveliću.[10]


Kakva je ovo akcija da se goitovo opravda NDH. Izbacuje se tekst o konc logorima, a dodaje se tekst koji opravdava zašto su se ustaše pojavile.--Miut (razgovor) 09:36, 29. mart 2013. (CET)[odgovori]

Biraj malo reci! Njih je nmoguce opravdati. Obrisantekst je identican tekstu u drugom clanku. -- Bojan  Razgovor  15:23, 29. mart 2013. (CET)[odgovori]

Nije potrebno da se ponavlja ono što je geneza 15 godina pre NDH, a već se pominje o ustašama. isto tako nema smisla ni ono iztalijanski uticaj, ali ovo najstarije stvarno nema nikakvoga smisla. Italijanski uticaj treba skratiti.--Miut (razgovor) 17:46, 29. mart 2013. (CET) Taj dio je duplanje sa drugih članaka.--Miut (razgovor) 17:48, 29. mart 2013. (CET)[odgovori]

Ako ti mislis da male ustase cim im odseku pupcanu vrpcu odmah idu da kolju Srbe, varaj se i dalje. Nemoj drugima da branis da znaju sta se sve desavalo. -- Bojan  Razgovor  20:27, 29. mart 2013. (CET)[odgovori]

Ne nego ono što radiš je dosta prozirno. Uklonio si veliki dio koji ti ne odgovara, a dodao si dio koji opravdava istorijski ustaše. Ono kao oni su ubijali Srbe jer je neko ubio Radića. Zamisli da u člancima o fašistima pišemo što su kao Jevreji radili tobože jadnim Njemcima, pa se onda našao Hitler.--Miut (razgovor) 21:12, 29. mart 2013. (CET)[odgovori]

To je tvoj problem što ti to tako doživljavaš. Ovaj članak od takvih dušebrižnika kao ti za deset godina nije odmakao dalje od 1941. godine. -- Bojan  Razgovor  22:08, 29. mart 2013. (CET)[odgovori]

Problem je što sa članka skidaš o korpi ljudskih očiju ili o konclogorima, a dodaješ kako su ustaše ubijale jer im je eto stradao radić, pa su morali da se svete. To ne može da se mjenja bez konsenzusa, a njega sada nema.--Miut (razgovor) 22:21, 29. mart 2013. (CET)[odgovori]

Ovo je članak o ovoj tvorevini. Piši na drugom mestu. Niko ne kaže da su ustaše ubijale zbog Radića. Niko ne kaže da nisu. To je tvoja percepcija. -- Bojan  Razgovor  22:29, 29. mart 2013. (CET)[odgovori]

Ali onda dodaj o konclogorima ono što si uklonio ili ukloni i taj dio kome tu nije mjesto, jer to je o ustašama, mnogo prije stvaranja NDH, što nema nikakve veze sa NDH. Istina ima sa ustašama, ali to već stoji na članku o ustašama. Jedna stvar može na pet mjesta, ali ona koja ti je smetala da si uklonio, e ta ne može. Evo zašto ne mogu one činjenice od Malaparteo o ljudskim očima. To je bila NDH.--Miut (razgovor) 23:00, 29. mart 2013. (CET)[odgovori]

Uklanjaću samo ono što nije tačno ili što je već opisano/ili bolje da bude opisano u drugom članku. Mogu da stavim najdrastični primer brutalnosti, ne treba sad sve nabrajati, ovaj članak je pre svega o samoj tvorevini. Postoji drugi članci. -- Bojan  Razgovor  23:09, 29. mart 2013. (CET)[odgovori]

Besmislice

Prvo, iz članka su proterani dokazani istoričari a dato mesto Taneru i Tomaševiću koji nisu istoričari nego plaćeni lažovi i piskarala. Najdublju analizu nastanka i postojanja NDH su dali Nemac Broszat, Hrvati Novak i Krizman te Francuz Paris.

Drugo, pisati o nekakvom italijanskom uticaju te administrativnoj podeli NDH je drugi set nevažnih stvari i besmislica.

Zatim dolazi Literatura koja se ne citira. Proizvoljno i besmisleno su uneti zahtevi [traži se izvor]. --Taribuk (razgovor) 20:23, 14. novembar 2017. (CET)[odgovori]

Ustase su medjuratni period provele u Italiji, od njih su preuzeli deo ideologije. Tomasevic je priznat istorcar. -- Bojan  Razgovor  03:41, 15. novembar 2017. (CET)[odgovori]

Ono što je napisano pod naslovom Italijanski uticaj uglavnom nema nikakve veze sa ideologijom već sa teritorijalnim pretenzijama Italije. Tomašević je bio bezznačajni profesor ekonomije na jednom kalifornijskom koledžu a počeo je piskarati o drugom svetskom ratu u Jugoslaviji pred kraj njegove akademske karijere i kao penzioner kompilirajući radove profesionalnih istoričara. A da je plaćeni lažov vidi se iz njegovog potvrđivanja "demografskih nalaza" drugog Hrvata Žerjavića koji su zasnovani na proizvoljno pretpostavljenom rastu jugoslovenskog stanovništva (1%) i popisu stanovništva Kraljevine Jugoslavije od 1932 godine. Tomašević i Taner su referencirani 13 puta pa još blog Moljac.hr pa još obrisano mnogo sadržaja bez ikakvog razloga zajedno sa referencama. Moj ti je savet da prvo naučiš šta je istorija i ko su istoričari a da vreme po ponoći i jutro koristiš za odmor. Istorija Drugog svetskog rata u Jugoslaviji može se, na primer, naučiti na Filozofskom fakultetu u Beogradu u CENTRU ZA SAVREMENU ISTORIJU BALKANA plus Centar za srpske studije. --Taribuk (razgovor) 20:52, 16. novembar 2017. (CET)[odgovori]
Tomasevic je nagradjivan i često citiran, između ostalog od strane naucnika sa Filozogskog fakulte, npr. Branka Petranovića. Pošto sam čitao Tomaševića, tvrdim da lažeš da on potvrđuje (samo) Hrvata Žerjavića. Izvoli, citiraj deo te knjige, tvrdim da lažeš. -- Bojan  Razgovor  04:34, 17. novembar 2017. (CET)[odgovori]
Tvrdnja: A da je plaćeni lažov vidi se iz njegovog potvrđivanja "demografskih nalaza" drugog Hrvata Žerjavića ...
Jozo Tomasevich: War and Revolution in Yugoslavia: 1941 - 1945, Stanford University Press, 2002 strana 764
Dokaz: Žerjavić was one of two modern researchers whose work on Yugoslavia total war time population losses we judged to be objective and reliable in the previous chapter.
Petranović samo jednom citira i jednom spominje Tomaševića (prevod i publikovanje knjige u Zagrebu), akademik Dimić nikad, dr Stanković nikad, dr Stojanović nikad, dr Radojević nikad. Treba li dalje pobijati ove osobe nikad dokazanu tvrdnju? Pošto ovoj osobi (Bojan) nedostaje osnovna kultura u komunikaciji sa drugima a i osnovno shvatanje istorije kao nauke, predlažem ovde da se svi njegovi budući komentari ignorišu. Ja više nemam nameru da odgovorim ni na jedan njegov komentar.--Taribuk (razgovor) 07:35, 17. novembar 2017. (CET)[odgovori]
Nije tačno. Petranović u svojoj knjizi Srbija u Drugom svetskom ratu kao izvor citira Tomaševića i njegovu knjigu oko desetak puta. -- Bojan  Razgovor  22:13, 20. новембар 2017. (CET)[odgovori]
Sto nisi nastavio dalje sa citiranjem. Tomasevich o broju Žrtava pise čitave pasuse i citira desetak autora, a ti si samo jednu rečenicu napisao. Hoćeš da ja citiram. -- Bojan  Razgovor  04:31, 18. novembar 2017. (CET)[odgovori]

Administrativna podela, Politika

Oba gornja podnaslova i sadržaj koji ih prati nemaju nikakvu saznajnu vrednost.

"Administrativna podela" je fikcija jer NDH nikada nije imala punu kontrolu na deklarisanoj teritoriji NDH. Na samom početku rata su bile enklave u Bosni i Hrvatskoj koje su kontrolisali četnici često štićeni italijanskom vojskom. Razmahom partizanskog ustanka, NDH je sve manje i manje imala teritorije koju kontroliše. Pored toga Nemci su marta 1943 potpuno ignorisali NDH kao državu i osnovali žandarmeriju sa sedištem u Osijeku na čelu sa Austrijancem Kamerhoferom koji je bio direktno odgovoran Himleru a žandarmi su se zaklinjali na vernost Hitleru pa tek onda Paveliću. Kamerhofer je podelio NDH u pet žandarmerijskih zona. Ako se hoće neka koliko-toliko smislena ratna karta NDH (iz koje se vidi koliku je teritoriju NDH kontrolisala 1942 ili 1943), onda je to ona iz Broszatove knjige (Ladislaus Hory, Martin Broszat: Der kroatische Ustascha-Staat 1941-1945). Dakle tekst i mape su potuno besmisleni i treba da se brišu.

"Politika - Vojska" je kolekcija tehničkih detalja bez ikakve vrednosti i u potunosti odudara od preostalog dela članka. Treba, na primer, pogledati kako su napisani članci o NDH u profesionalno pisanim enciklopedijama (Enciklopedija Holokausta, Britanika) i videti da takvom piskaranju nema mesta. Takođe, ko god od istoričara (Broszat, Dešner, Novak, Paris, Krizman) je pisao o NDH ne uključuje takve bezvredne tehnikalije. Dakle, brisati celi podnaslov "Politika - Vojska".--Taribuk (razgovor) 17:13, 21. novembar 2017. (CET)[odgovori]

Ne šteti imati takve informacije u članku. -- Bojan  Razgovor  03:53, 22. novembar 2017. (CET)[odgovori]

Izmene

Pokušao sam da dam istorijski pregled ideja i aktivnosti koje su bile od značaja za nastanak NDH. Nema mnogo referenci pošto je nova verzija istorijske pozadine jedna vrsta skice koju planiram kasnije da doradim.--Taribuk (razgovor) 11:54, 1. januar 2018. (CET)[odgovori]

Već sam ranije objasnio da su Adminstrativna podela i Vojska marginalne i nekompletne teme pa su stoga obe sekcije uklonjene.--Taribuk (razgovor) 11:58, 1. januar 2018. (CET)[odgovori]

Ako su po tebi marginalne, ne znaci da su netacne. Meni ic nije do pravljenja clanka od Administrativnoj podeli NDH i opsteg clanka o njenim oružanim snagama. -- Bojan  Razgovor  11:32, 2. januar 2018. (CET)[odgovori]

Nauči prvo šta je istorija a šta nije. Niko te nije pozvao ovde da pišeš članke na teme iz oblasti nauke gde nemaš čak ni osnovno obrazovanje. Istorija se uči na Filozofskom fakultetu (Beograd, Novi Sad) a ne na Tehničkom fakultetu u Novom Sadu.--Taribuk (razgovor) 11:40, 2. januar 2018. (CET)[odgovori]

A šta tebe čini pozvanim. P.S. Pošto ja na svojoj ličnoj stranici ne držim svoje lične podatke, to je mogla da zna samo osoba koja je ranije blokirana. -- Bojan  Razgovor  11:42, 2. januar 2018. (CET)[odgovori]

https://www.linkedin.com/in/bojan-kalkan-0286394/ : Education Faculty of Technical Sciences Novi Sad Activities and Societies: Wikipedia Sysop (Google Search, sesti rezultat)--Taribuk (razgovor) 12:52, 2. januar 2018. (CET)[odgovori]

@Taribuk: Istorija se uči na fakultetu, a lična kultura kod kuće! --Pinki (razgovor) 11:44, 2. januar 2018. (CET)[odgovori]

U ovom slučaju lična kultura mora biti zasnovana na obrazovanju koje se ne stiče sedenjem kod kuće.--Taribuk (razgovor) 12:52, 2. januar 2018. (CET)[odgovori]
O kucnom vaspitanju prica dokazani lazov i lik u trci za sampiona u broju blokiranih sokpapet naloga. Hvala sto si se otkrio. -- Bojan  Razgovor  16:37, 2. јануар 2018. (CET)[odgovori]

Šefovi države - Tomislav II. (1941.-1943.) i Ante Pavelić (1943.-1945.)

Na čelu NDH nalazio se od 1941. do 1943. godine kralj Tomislav II., odnosno Aimone di Savoia. Pavelić je preuzeo vlast kao šef države 1943. do 1945. godine, a od 1941. do 1945. bio je poglavnik te povremeno predsjednik vlade i ministar vanjskih poslova. Walter9 (разговор) 22:09, 11. август 2020. (CEST)[odgovori]

Датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање

Здраво! Следећа датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање:

Учествујте у расправи о брисању на страници предлога. —Community Tech bot (разговор) 19:00, 6. фебруар 2021. (CET)[odgovori]

Датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање

Здраво! Следећа датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање:

Учествујте у расправи о брисању на страници предлога. —Community Tech bot (разговор) 06:26, 5. октобар 2021. (CEST)[odgovori]

  1. ^ Encyclopedia Britannica, 1943 - Book of the year," страна 215, Entry: 'Croatia'
  2. ^ Herman Naubacher, "Sonderauftrag Sudosten 1940-1945. Bericht eines fliegenden Diplomate," Goettingen, 1956
  3. ^ Alfio Russo, "Rivoluzione in Jugoslavia," Roma 1944
  4. ^ Ruth Mitchell, "The Serbs Choose War," Doubleday, Doran, 1943, страна 148
  5. ^ 'Encyclopedia of the Holocaust,' Vol. 2, страна 739
  6. ^ Avro Manhattan, "The Vatican's Holocaust," 1986, страна 48.
  7. ^ „No Escape: Greece and Yugoslavia Fall - Simon Wiesenthal Center Multimedia Learning Center”. Pristupljeno 26. 4. 2011. 
  8. ^ „Annual 4 Chapter 2 Part 1 - Simon Wiesenthal Center Multimedia Learning Center”. Pristupljeno 26. 4. 2011. 
  9. ^ Ferdo Čulinović: Okupatorska podjela Jugoslavije, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1970, strana 288
  10. ^ C. Malaparte, Kaputt, Nortwestern University Press, Evanston, IL, page 266
    A basket of oysters
    While he spoke, I gazed at a wicker basket on the Poglawnik's desk. The lid was raised and the basket seemed to be filled with mussels, or shelled oysters - as they are occasionally displayed in the windows of Fortnum and Mason in Piccadilly in London. Casertano looked at me and winked, 'Would you like a nice oyster stew?'
    'Are they Dalmatian oysters?' I asked the Poglawnik
    Ante Pavelic removed the lid from the basket and revealed the mussels, the slimy and jelly-like mass, and he said smiling, with that tired good-natured smile of his,
    'It is a present from my loyal ustashis. Twenty kilos of human eyes.'
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор:Независна_Држава_Хрватска/Архива_1&oldid=26408731”