Разговор:Независна Држава Хрватска

Из Википедије, слободне енциклопедије

Референце

Покварене спољашње повезнице

Током неколико аутоматски провера, бот је пронашао покварене спољашње повезнице. Молимо вас проверите да ли је повезница добра, поправите је или је уклоните!

Веб страница је сачувана у Интернет архиви. Препоручујемо вам да ставите везу до одређене архивиране верзије: [1].--Autobot (разговор) 04:12, 2. новембар 2015. (CET)

Бесмислице

Прво, из чланка су протерани доказани историчари а дато место Танеру и Томашевићу који нису историчари него плаћени лажови и пискарала. Најдубљу анализу настанка и постојања НДХ су дали Немац Бросзат, Хрвати Новак и Кризман те Француз Парис.

Друго, писати о некаквом италијанском утицају те административној подели НДХ је други сет неважних ствари и бесмислица.

Затим долази Литература која се не цитира. Произвољно и бесмислено су унети захтеви [тражи се извор]. --Taribuk (разговор) 20:23, 14. новембар 2017. (CET)

Ustase su medjuratni period provele u Italiji, od njih su preuzeli deo ideologije. Tomasevic je priznat istorcar. -- Bojan  Razgovor  03:41, 15. новембар 2017. (CET)

Оно што је написано под насловом Италијански утицај углавном нема никакве везе са идеологијом већ са територијалним претензијама Италије. Томашевић је био беззначајни професор економије на једном калифорнијском колеџу а почео је пискарати о другом светском рату у Југославији пред крај његове академске каријере и као пензионер компилирајући радове професионалних историчара. А да је плаћени лажов види се из његовог потврђивања "демографских налаза" другог Хрвата Жерјавића који су засновани на произвољно претпостављеном расту југословенског становништва (1%) и попису становништва Краљевине Југославије од 1932 године. Томашевић и Танер су референцирани 13 пута па још блог Moljac.hr па још обрисано много садржаја без икаквог разлога заједно са референцама. Мој ти је савет да прво научиш шта је историја и ко су историчари а да време по поноћи и јутро користиш за одмор. Историја Другог светског рата у Југославији може се, на пример, научити на Филозофском факултету у Београду у ЦЕНТРУ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ БАЛКАНА плус Центар за српске студије. --Taribuk (разговор) 20:52, 16. новембар 2017. (CET)
Tomasevic je nagradjivan i često citiran, između ostalog od strane naucnika sa Filozogskog fakulte, npr. Branka Petranovića. Pošto sam čitao Tomaševića, tvrdim da lažeš da on potvrđuje (samo) Hrvata Žerjavića. Izvoli, citiraj deo te knjige, tvrdim da lažeš. -- Bojan  Razgovor  04:34, 17. новембар 2017. (CET)
Тврдња: А да је плаћени лажов види се из његовог потврђивања "демографских налаза" другог Хрвата Жерјавића ...
Jozo Tomasevich: War and Revolution in Yugoslavia: 1941 - 1945, Stanford University Press, 2002 страна 764
Доказ: Žerjavić was one of two modern researchers whose work on Yugoslavia total war time population losses we judged to be objective and reliable in the previous chapter.
Петрановић само једном цитира и једном спомиње Томашевића (превод и публиковање књиге у Загребу), академик Димић никад, др Станковић никад, др Стојановић никад, др Радојевић никад. Треба ли даље побијати ове особе никад доказану тврдњу? Пошто овој особи (Bojan) недостаје основна култура у комуникацији са другима а и основно схватање историје као науке, предлажем овде да се сви његови будући коментари игноришу. Ја више немам намеру да одговорим ни на један његов коментар.--Taribuk (разговор) 07:35, 17. новембар 2017. (CET)
Nije tačno. Petranović u svojoj knjizi Srbija u Drugom svetskom ratu kao izvor citira Tomaševića i njegovu knjigu oko desetak puta. -- Bojan  Razgovor  22:13, 20. новембар 2017. (CET)
Sto nisi nastavio dalje sa citiranjem. Tomasevich o broju Žrtava pise čitave pasuse i citira desetak autora, a ti si samo jednu rečenicu napisao. Hoćeš da ja citiram. -- Bojan  Razgovor  04:31, 18. новембар 2017. (CET)

Покварене спољашње повезнице 2

Током неколико аутоматски провера, бот је пронашао покварене спољашње повезнице. Молимо вас проверите да ли је повезница добра, поправите је или је уклоните!

Веб страница је сачувана у Интернет архиви. Препоручујемо вам да ставите везу до одређене архивиране верзије: [2].--Autobot (разговор) 09:34, 18. новембар 2017. (CET)

Административна подела, Политика

Оба горња поднаслова и садржај који их прати немају никакву сазнајну вредност.

"Административна подела" је фикција јер НДХ никада није имала пуну контролу на декларисаној територији НДХ. На самом почетку рата су биле енклаве у Босни и Хрватској које су контролисали четници често штићени италијанском војском. Размахом партизанског устанка, НДХ је све мање и мање имала територије коју контролише. Поред тога Немци су марта 1943 потпуно игнорисали НДХ као државу и основали жандармерију са седиштем у Осијеку на челу са Аустријанцем Камерхофером који је био директно одговоран Химлеру а жандарми су се заклињали на верност Хитлеру па тек онда Павелићу. Камерхофер је поделио НДХ у пет жандармеријских зона. Ако се хоће нека колико-толико смислена ратна карта НДХ (из које се види колику је територију НДХ контролисала 1942 или 1943), онда је то она из Бросзатове књиге (Ladislaus Hory, Martin Broszat: Der kroatische Ustascha-Staat 1941-1945). Дакле текст и мапе су потуно бесмислени и треба да се бришу.

"Политика - Војска" је колекција техничких детаља без икакве вредности и у потуности одудара од преосталог дела чланка. Треба, на пример, погледати како су написани чланци о НДХ у професионално писаним енциклопедијама (Енциклопедија Холокауста, Британика) и видети да таквом пискарању немa места. Такође, ко год од историчара (Бросзат, Дешнер, Новак, Парис, Кризман) је писао о НДХ не укључује такве безвредне техникалије. Дакле, брисати цели поднаслов "Политика - Војска".--Taribuk (разговор) 17:13, 21. новембар 2017. (CET)

Ne šteti imati takve informacije u članku. -- Bojan  Razgovor  03:53, 22. новембар 2017. (CET)